Sombor.info

Mnogi vlasnici kuća i stanova ne znaju da njihovi PVC prozori mogu značajno doprineti toplijem, udobnijem i energetski efikasnijem domu.

Jednostavno sezonsko prilagođavanje mehanizma PVC prozora može da smanji promaju, poboljša zadržavanje topline i dugoročno smanji troškove grejanja.

PVC-prozori i vrata cene se zbog dobre toplotne i zvučne izolacije, ali većina korisnika ne zna da se mehanizmi prilagođavaju godišnjem dobu.

Osim redovnog čišćenja blagom rastvorom i pregleda brava, važno je i sezonsko podešavanje položaja prozora.

Većina prozora standardno stoji u srednjem položaju, ali ih korisnik može prebaciti u letnji ili zimski režim, bez ikakvog posebnog znanja.

Suprotno tvrdnjama da je razlika između letnjeg i zimskog položaja marketinški trik, zimski režim pojačava pritisak krila na okvir i pomaže zadržavanju toplote u prostoru.

U zimskom položaju prozor se čvrsto priljubljuje uz okvir, sprečava prodor hladnog vazduha i smanjuje gubitak toplote, pa je potreba za grejanjem manja.

Dodatna prednost je smanjenje kondenzacije i manji rizik od vlage i buđi. Redovnim prebacivanjem prozora iz zimskog u letnji režim brave se štite od prekomernog pritiska, što produžava njihov vek trajanja i smanjuje troškove održavanja.

Kako proveriti položaj prozora

Najlakši način je test s papirom: stavite list između krila i okvira i zatvorite prozor. Ako papir izlazi bez otpora, prozor je u letnjem položaju; ako lagano zapinje, stoji u srednjem; ako se papir trga, prozor je u zimskom režimu.

Na mehanizmu se obično nalaze mali okrugli vijci sa oznakama koje se rotiraju u zavisnosti od željenog položaja.

Za promenu režima dovoljan je mali imbus ključ.

Vijci sa strane kvake okreću se ulevo za zimski režim – time se povećava pritisak krila i poboljšava brtvljenje. Za letnji režim okreću se udesno, čime se smanjuje pritisak i omogućava bolja cirkulacija vazduha. Srednji položaj postiže se horizontalnim okretanjem oznaka. Svi vijci moraju biti u istom položaju da bi prozor pravilno funkcionisao.

Kada ne treba preterivati

Ako je stolarija nova ili su brave još tvrde, prejaki pritisak može ih oštetiti i ubrzati trošenje.

Stručnjaci preporučuju da se zimski režim koristi samo u najhladnijem delu godine, dok se s dolaskom proleća prozori vraćaju u letnji ili srednji položaj. Loša montaža, oštećene brave ili deformisani okviri ne mogu se rešiti samim podešavanjem – tada je potreban pregled ili servis, piše Jutarnji.hr.

Sezonsko podešavanje PVC prozora nije trik, već jednostavan i koristan postupak koji donosi uštede, više toplote i veću udobnost doma.

Dovoljno je provesti nekoliko minuta na društvenim mrežama da biste videli bezbroj snimaka u kojima psi „odgovaraju“ svojim vlasnicima, sede kao ljudi ili ih prate u stopu. Mnogi vlasnici ne samo da prihvataju ove simpatične navike, već svog ljubimca smatraju ravnopravnim članom porodice.

Naučne studije potvrđuju ono što vlasnici već odavno znaju – psi nas „čitaju“, reagujući na naše emocije izražene kroz držanje tela, mimiku, pa čak i miris. O pasminama koje se ponašaju više kao četvoronožni cimeri nego kao potomci vukova za Newsweek je govorio veterinar dr Nejtanijel Rejkstrou za Njusvik.

Dr Rejkstrou je otkrio kojih se pet pasmina, prema njegovom iskustvu, najviše ponaša kao ljudi.

Zanimljivo je da se sve one nalaze i na vrhu liste najinteligentnijih pasa prema istraživanju Stenlija Korena, autora knjige Inteligencija pasa.

1. Graničarski škotski ovčar (border kolije)

Poznati po svojim pastirskim veštinama, border koliji smatraju se najpametnijom pasminom. Dr Rejkstrou objašnjava da ovi psi često razumeju ljudske rutine bolje nego što očekujemo.

„Oni prepoznaju male znakove, brzo prilagođavaju svoje ponašanje i vole biti uključeni u svaki zadatak. Njihova kombinacija inteligencije i pažljivosti može delovati gotovo ljudski“, rekao je.

2. Pudle

Pudle, koje je Koren rangirao kao drugu najinteligentniju pasminu, nisu samo pametni.

„Pudle su oštroumni mislioci, ali se takođe odlično prilagođavaju raspoloženju svojih vlasnika. Primete kada nešto nije u redu i često će ostati blizu bez da im to kažete“, istakao je Rejkstrou.

3. Zlatni retriver

Zlatni retriveri su jedna od najomiljenijih pasmina, poznati po svojoj karizmi i smešnim, gotovo ljudskim reakcijama.

Često se može videti kako izvode nešto neobično ili bacaju značajne poglede da privuku pažnju.

„Ovi psi dobro čitaju ljude“, kaže Rejkstrou.

„Reaguju na ton glasa, govor tela i emocionalne promene s vrstom nežnosti koju mnogi porede s ljudskom empatijom. Takođe vole biti uključeni u rutinske aktivnosti i društvene situacije.“

4. Labrador retriver

Labrador retriver je, prema Američkom kinološkom savezu (AKC), čak 31 godinu zaredom bio najpopularnija pasmina.

Dr Rejkstrou ih opisuje kao opuštene pse orijentisane na ljude.

„Pažljivo posmatraju svoje porodice i brzo se prilagođavaju, bez obzira da li je kućanstvo užurbano ili opušteno. Pridružuju se i ostaju povezani sa svojim ljudima.“

5. Nemački ovčar

Nemački ovčari su poznati po svom izvanrednom karakteru – odanosti, hrabrosti i samopouzdanju.

Njihova sposobnost učenja složenih naredbi i urođeni zaštitnički instinkt čine ih idealnim porodičnim čuvarima, ali i radnim psima u policiji, vojsci i timovima za potragu i spašavanje.

„Mnogi ih vlasnici opisuju kao partnere jer žele biti deo onoga što njihov čovek radi“, rekao je Rejkstrou.

„Oni stvaraju duboke veze i razumeju složene naredbe, ali takođe obraćaju pažnju na emocionalne znakove.“

U Gradskom muzeju u Somboru otvorena je izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag". Prikazan je put porodične radionice "Stanišić", od kraja 19. veka do danas, odnosno život i rad četiri generacije te porodice.

Vitraž je tehnika koja se radi ručno. Proces izrade je dug, od skice, sečenja raznobojnog stakla, sastavljanja, pa do postavljanja na određeno mesto. Vitraži se pojavljuju u srednjem veku za gradnju katedrala, a postepeno su postali umetnost. Atelje "Stanišić" neguje ovu umetnost od 1908. godine. Na izložbi "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" prikazani su pribor i alati za izradu vitraža, kao i gotovi radovi. Posetilac ima priliku da vidi skup svih podataka uobličenih u izložbu - piše RTS.

Aleksandra Stanišić, atelje "Stanišić" Sombor, kaže: "Moći će da pročita priču o našoj porodici, o porodičnoj tradiciji, o načinu izrade vitraža, moći će da vide originalne skice iz 1930-ih godina. Moći će da vidi i način iz kojih se sastavlja vitraž. Moći će da vidi uživo neke minijature vitraža jer malo ljudi ima priliku da im priđe, da ih opipa, pošto stoje obično na nekim visinama u crkvama. Tako da mislim da je ovo jedinstvena prilika gde će moći da se vidi sve na jednom mestu i shvati kako se radi vitraž."

Autori izložbe uspeli su da sistematizuju sve Stanišiće koji su radili od 1898. godine, kada su se bavili prodajom ramova, čaša, porcelanskih i staklenih predmeta, pa do danas kada se neguje umetnost stvaranja vitraža.

Čedomir Janičić, jedan od autora izložbe, dodaje: "Veoma inspirativno, budući da je ovo jedna poprilično neistražena tema, i vitraž i porodični biznis. Mnoštvo tema koje su pokrenute ovim projektom, tako da na više nivoa smo funkcionisali sve vreme i mogu reći da je to bilo jedno predivno putovanje."

David Firanj, direktor Gradskog muzeja, Sombor, objašnjava: "Izložba na kojoj smo posvećeno radili duže od godinu dana. U toj izložbi su naši kustosi, uključili smo dva odeljenja, tako da je izložba dobila interdisciplinarni karakter. Pre nešto duže od godinu dana došao sam na ideju da realizujem ovu izložbu jer reč je o izuzetno značajnoj, i somborskoj, ali istovremeno i svetskoj priči".

Izložba "Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" u Gradskom muzeju Sombor, biće otvorena za posetioce do kraja janura naredne godine.

Srpsko kulturno – umetničko društvo „Đurđevak“ u subotu, 6.12.2025. godine organizovalo je 31. Festival folklora u Кljajićevu.

U Sali centra za kulturu Кljajićevo zaigrale su se i zapevale tradicionalne pesme iz Кorduna, Gruže, Gnjilana, Niša, Prnjavora, Banara, Pirota, Vladičinog Hana, Halova, Кrajišta i Crnorečja, sa kojima su se publici predstavili Folklorni ansambl Doma kulture „Vrbas“ Vrbas, КUD „Mokrin“ Mokrin, SPКD „Prosvjeta“ Prnjavor, КUD „Branko Radičević“ Sirig i domaćini SКUD „Đurđevak“ Кljajićevo.

Ispred lokalne samouprave festival je posetila članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. decembar

U nedelju 07. decembra na Petrovaradinu u organizaciji triatlon kluba "Dyinamic" iz Novog Sada održano je deveto izdanje memorijalnog polumaratona "Prof. dr Franja Fratrić". Ova trka je specifična jer se trči po "hendikep sistemu" gde se izjednačavaju vremena trkača svih starosnih kategorija.

Prva dva mesta na 21 km. osvojili su članovi ARK Somaraton iz Sombora. Đuka Čeljuska pobedio je i ove godine a drugo mesto pripao je klubskom drugu Robertu Laliću. Istu trku uspešno je istrčao i Zoran Nikolić.

Mozak neurotipične dece mlađe od pet godina prolazi kroz ubrzanu fazu razvoja, zbog čega je posebno zabrinjavajuće to što veliku grupu ove dece nenamerno izlažemo ogromnim količinama štetnog digitalnog sadržaja, koji remete taj ključni period.

Kako se navodi u izveštaju istraživača britanskog Centra za socijalnu pravdu (CSJ), Uticaj ovog masovnog, nekontrolisanog procesa već se oseća, deca pate od "anksioznosti i poremećaja spavanja" zbog naleta niskokvalitetnih video-zapisa i drugog sadržaja na društvenim mrežama, prenosi Futurism.com.

Druga istraživanja pokazala su da deca koja koriste društvene mreže postižu lošije rezultate na testovima pamćenja i čitanja, kao i da produženo vreme provedeno pred ekranom izaziva depresiju i zavisničko ponašanje u svim starosnim grupama.

"Ovo istraživanje je duboko zabrinjavajuće", izjavio je lord Džon Neš, član britanskog Doma lordova i bivši državni sekretar za škole, navodi CSJ u izveštaju.

"S obzirom na to da se stotine hiljada dece mlađe od pet godina sada nalazi na ovim platformama, deca koja još nisu naučila da čitaju izložena su sadržajima i algoritmima dizajniranim sa ciljem da navuku odrasle, to bi trebalo sve da nas zabrine", istakao je on.

CSJ je svoj rad zasnovao na izveštaju britanskog regulatornog tela za komunikacije (Ofcom) iz maja 2025. godine, koje je istraživalo stavove britanskih roditelja i navike njihove dece kada je reč o medijima.

Kontakt sa strancima

Ofkom je utvrdio da otprilike jedno od petoro dece uzrasta od tri do pet godina samostalno koristi društvene mreže, kao i da je četvrtina dece od osam do devet godina koja igraju igre na internetu stupila u kontakt sa strancima u tim interaktivnim okruženjima, što ih čini popularnim mestima za predatore koji vrebaju decu.

Isti Ofkomov izveštaj pokazao je da je 37 odsto anketiranih roditelja priznalo da njihova deca od tri do pet godina imaju pristup društvenim mrežama, što je zapanjujući porast u odnosu na ionako visokih 29 odsto pre oko tri godine.

CSJ je tu brojku uzeo, primenio populacione proračune i procenio da je reč o 814.000 britanske dece koja sada "prže mozak" najglupljim memovima i video-klipovima.

"Zabrinuti smo zbog porasta anksioznosti i identitetskih kriza povezanih sa konstantnom stimulacijom ekranima, dok škole izveštavaju o padu koncentracije i pogoršanom ponašanju pod uticajem onlajn normi", naveli su istraživači.

CSJ stoga preporučuje da se starosna granica za korišćenje društvenih mreža podigne na 16 godina, da škole zabrane mobilne telefone na nastavi i da se pokrene nacionalna kampanja za podizanje svesti o opasnostima koje vrebaju na društvenim mrežama i o uticaju upotrebe interneta na javno zdravlje.

Vitamin D je neophodan za zdravlje, ali je često teško dobiti ga dovoljno samo iz ishrane, zbog čega su suplementi toliko popularni.

Međutim, da biste izvukli maksimum iz njih, važno je znati kada i kako ih uzimati. Dok mnogi ljudi više vole da ih uzimaju ujutru, dok drugi više vole da ih uzimaju uveče, ključ leži u pravilnoj apsorpciji, piše Healthline.

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, što znači da se ne rastvara u vodi, već se najbolje apsorbuje u krvotok kada se uzima sa hranom bogatom mastima. Stoga se preporučuje uzimanje suplemenata vitamina D uz obroke kako bi se poboljšala njegova apsorpcija.

Jedna starija studija na 17 ljudi pokazala je da uzimanje vitamina D uz najveći obrok u danu povećava nivo vitamina u krvi za oko 50% nakon samo dva do tri meseca. Slično tome, studija iz 2014. godine na 50 starijih osoba otkrila je da konzumiranje vitamina D uz obrok sa visokim sadržajem masti povećava njegov nivo u krvi za 32% u roku od 12 sati u poređenju sa obrokom bez masti - prenosi B92.

Za bolju apsorpciju, uključite zdrave izvore masti u ishranu, kao što su avokado, orasi, semenke, masna riba poput lososa ili sardina, mlečni proizvodi sa punim sadržajem masti i jaja.

Jutro kao najpraktičniji tajming

Mnogi ljudi biraju da uzimaju vitamin D ujutru jer je to praktičnije i lakše za pamćenje, posebno ako uzimate više suplemenata. Raspoređivanje uzimanja suplemenata tokom dana može biti izazovno, pa je stvaranje navike uzimanja vitamina D uz doručak odlično rešenje.

Da biste osigurali doslednost, možete isprobati nekoliko jednostavnih trikova: koristite kutijicu za tablete, podesite alarm na telefonu ili jednostavno držite suplemente blizu trpezarijskog stola kao vizuelni podsetnik.

Uticaj na san

Neki ljudi više vole da uzimaju vitamin D kasnije tokom dana, ali pitanje je da li to utiče na san. Dokazi o tome su pomešani. Na primer, pregled nekoliko studija iz 2021. godine sugeriše da vitamin D može uticati na proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja. Niži nivoi vitamina D pre spavanja mogu biti povezani sa povećanom konverzijom serotonina u melatonin, što znači da uzimanje vitamina D neposredno pre spavanja može smanjiti nivo melatonina i potencijalno poremetiti san.

S druge strane, novija istraživanja, uključujući pregled i analizu iz 2024. godine, pokazuju da suplementacija vitaminom D zapravo može poboljšati kvalitet sna. Pošto vitamin D može različito uticati na pojedince, najbolje je eksperimentisati i pronaći vreme koje vam najbolje odgovara.

Koje je idealno vreme?

Iako uzimanje vitamina D uz obrok može značajno poboljšati njegovu apsorpciju i efikasnije podići nivo u krvi, istraživanja još uvek nisu dala definitivan odgovor na pitanje da li je bolje uzimati ga ujutru ili uveče. Najvažniji korak je uključiti vitamin D u vašu dnevnu rutinu i uzimati ga dosledno kako biste osigurali maksimalnu efikasnost.

Bez obzira da li ga uzimate uz doručak ili večeru, ključno je pronaći vreme koje vam odgovara i ne ometa vaš san. Doslednost je važnija od tačnog doba dana. Suplementi su efikasan način za povećanje nivoa vitamina D, a ako vam je potrebna pomoć u izboru doze ili načina unosa, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Sa više od 18 miliona posetilaca, Pariz se u 2025. godini našao na samom vrhu na spisku najatraktivnijih gradova na svetu, pokazalo je istraživanje koje je sprovela analitička kompanija Euromonitor International.

Turistički bum prestonica Francuske doživela je zahvaljujući ponovnom otvaranju Notr Dama, ali i fudbalskom klubu Pari Sen-Žermen, koji je osvojio titulu Lige Šampiona prvi put u istoriji ove zemlje.

Francuska metropola je veliki priliv posetilaca dočekala potpuno spremna: gradska infrastruktura je na zavidnom nivou, a turistička politika potpuno usklađena, navedeno je u godišnjem izveštaju analitičke kompanije.

Evropa i ove godine ubedljivo dominira, azijski gradovi sve atraktivniji za turiste

I ove godine, kao i prethodnih, evropski gradovi dominiraju na spisku najatraktivnijih: na drugom mestu našao se Madrid, dok u TOP 5 ulaze i Rim i Milano. Visoko četvrto mesto zauzeo je Tokio, koji je najbolje rangiran grad azijskog kontinenta.

Njujork se ove godine našao na šestom mestu po atraktivnosti, dok su odmah iza njega Amsterdam i Barselona, na sedmom, odnosno osmom mestu na listi. TOP 10 zatvaraju Singapur i Seul, preneo je Si-En-En Travel.

Akcenat na onim turistima koji bi da ostanu duže

Tokom godine koja je na izmaku u sferi turizma primećen je trend koji ranije nije toliko dolazio do izražaja: sve veći broj gradova nastoji na tome da se reši problem prevelike posećenosti i restrukturira, redefiniše strategiju turizma.

Akcenat se sada stavlja na vrednost koju posetioci dobijaju tokom posete nekom gradu i na to da se njihov boravak produži i učini ispunjenijim, a ne na broj turista koji bi u grad došli samo na dan ili dva i nastavili svoje putovanje dalje.

Izvor: B92