Sombor.info

Novi trend sa ChatGPT karikaturama preplavio je društvene mreže, a korisnici masovno dele AI-slike sebe i svog posla, ne razmišljajući mnogo o tome koliko ličnih podataka pritom otkrivaju. Iako deluje bezazleno i zabavno, stručnjaci upozoravaju da bi učestvovanje u viralnom izazovu moglo imati dugoročnije posledice po privatnost nego što se na prvi pogled čini.

Koja je druga strana priče trenda da vam ChatGPT kreira karikaturu na radnom mestu i na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni za N1 govorila je Katarina Jonev, ekspertkinja i edukatorka iz oblasti bezbednosti dece na internetu.

Sa njom smo, takođe, razgovarali o novom, vrlo opasnom trendu na TikToku u kojem tinedžeri prave video-zapise dok su pod dejstvom opojnih supstanci - piše N1.

Karikatura na ChatGPT-ju - druga strana priče

"Druga strana ovog naizgled bezazlenog i zabavnog trenda jeste činjenica da nijedna AI karikatura ne nastaje „ni iz čega“. Da bi sistem kreirao karikaturu, korisnik najčešće mora da dostavi fotografiju lica, a često i dodatne informacije: čime se bavi, kakav stil voli, gde radi, pa čak i kakav imidž želi da prikaže (ozbiljan, kreativan, autoritativan, opušten). Fotografija lica spada u biometrijske podatke, što znači da nije u pitanju obična slika, već podatak koji nas može identifikovati na jedinstven način. Kada se toj fotografiji dodaju kontekstualne informacije – radno mesto, profesija, interesovanja, raniji razgovori – dolazimo do digitalnog profila osobe", objašnjava Jonev.

Problem, kaže, nije u samoj karikaturi kao krajnjem rezultatu, već u svesti korisnika o tome šta sve daje zauzvrat.

"Mnogi ljudi ne razmišljaju o tome da slika snimljena u kancelariji može otkriti naziv firme, dokumenta u pozadini, bedževe, uniforme, pa čak i raspored prostorija. Drugim rečima, trend je zabavan, ali nije neutralan - on podrazumeva razmenu podataka, a svaka razmena nosi određeni rizik", kaže sagovornica.

Na koji način naši podaci mogu da budu zloupotrebljeni?

Katarina Jonev kaže da samo kreiranje karikature nije samo po sebi štetno. Problem nastaje u trenutku kada se podaci koriste van konteksta u kom su dati ili kada korisnik izgubi kontrolu nad njima.

"Zloupotrebe mogu biti različite. Krađa identiteta je prilično učestala, i nastaje kada se fotografija i osnovni podaci mogu iskoristiti za pravljenje lažnih profila na društvenim mrežama ili u komunikaciji sa trećim licima. Kod Deepfake aplikacije sadržajem slike lica mogu postati osnova za kreiranje lažnih fotografija ili videa (a moramo znati da je oko 96 odsto svih deepfake materijala pornografskog sadržaja). Ciljane prevare (phishing/fišing) je takođe lakše sprovesti u delo kada se zna čime se neko bavi i gde radi, jer je time i mnogo lakše poslati uverljivu lažnu poruku ili mejl. Spajanje podataka odnosno informacije iz različitih izvora mogu se povezati i koristiti za precizno profilisanje osobe, što je posebno opasno u marketinške, ali i manipulativne svrhe", naglašava Jonev.

Ona kaže da je važno da razumemo da jednom podeljeni digitalni podatak ne možemo „povući nazad“.

" Čak i kada obrišemo sadržaj, ne možemo biti sigurni gde je sve završio i na koji način će biti korišćen u budućnosti", objašnjava ona.

Poseban oprez za decu

"Kada govorimo o deci, prag opreza mora biti mnogo viši. Posebno je važno da roditelji ne šalju fotografije dece „reda radi“, iz zabave ili zbog trenda, niti da deci dozvoljavaju samostalno korišćenje AI alata koji zahtevaju upload ličnih podataka. Deca ne razumeju dugoročne posledice deljenja fotografija, a roditelji često misle da je karikatura 'manje rizična' jer nije realna fotografija – što nije tačno", kaže Katarina Jonev.

Ona naglašava da roditelji treba da znaju da fotografija deteta, čak i kada se pretvori u karikaturu, i dalje je zasnovana na stvarnom liku deteta.

"Danas postoje aplikacije koja blurovane slike mogu da "očiste" da se jasno vidi lice deteta, ili da se ukloni stiker sa lica deteta čime veliki broj roditelja pribegava u nadi da će tako zaštiti privatnost deteta. Deca nemaju kapacitet da daju informisanu saglasnost za deljenje svojih podataka, a digitalni trag koji ostane danas može uticati na dete sutra – u školi, među vršnjacima, pa čak i u odraslom dobu", objašnjava.

Šta od podataka nikako ne deliti sa veštačkom inteligencijom?

"Postoje podaci koje nikada ne bi trebalo deliti, bez obzira na to koliko je alat "zabavan", "pametan" ili "popularan" a to su fotografije dece, lična dokumenta (lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica), tačnu adresu stanovanja i lokaciju u realnom vremenu, podatke o školi, razredu, smeni koju dete pohađa, informacije o rutini (kada smo sami kod kuće, kada dete ide u školu), poverljive poslovne informacije i dokumenta", naznačava Katarina Jonev.

Njena ključna poruka je da veštačka inteligencija treba da bude alat, a ne mesto gde ostavljamo svoju privatnost. Trendovi dolaze i prolaze, ali posledice nepromišljenog deljenja podataka mogu ostati trajno.

Ona dalje dodaje da ako tehnologiju koristimo informisano, svesno i odgovorno, ona može biti saveznik. Ako je koristimo impulsivno – može postati ozbiljan bezbednosni rizik, naročito za decu.

Novi TikTok trend koji normalizuje konzumiranje droga

Ovom prilikom osvrnuli smo se na novi, opasan trend sa TikToka u kojem deca prave video-zapise na kojima su pod dejstvom opojnih supstanci. Naša sagovornica kaže da je reč o izuzetno zabrinjavajućem trendu u kojem mladi, najčešće tinejdžeri, snimaju sebe dok su pod dejstvom različitih opojnih supstanci, a zatim te snimke objavljuju na TikToku kao „zabavan“ sadržaj. Ovi video-snimci često prikazuju promene u ponašanju, govoru, svesti ili percepciji, ali su upakovani u formu izazova, šale ili eksperimenta.

"Ono što ovaj trend čini posebno opasnim jeste činjenica da se konzumacija opojnih supstanci normalizuje i predstavlja vid zabave, bez ikakvog prikaza realnih posledica. Mladi koji gledaju takav sadržaj ne vide zdravstvene rizike, dugoročne posledice, niti činjenicu da iza kamere često stoje ozbiljni problemi", kaže Jonev.

Važno je naglasiti, kako kaže, da ovo nije novi problem, ali jeste nova forma - društvene mreže omogućavaju da se rizična ponašanja ne samo praktikuju, već i javno promovišu, nagrađuju lajkovima, pregledima i pažnjom.

"Ovakav trend je izuzetno opasan upravo zbog uzrasta publike kojoj je najviše dostupan. Tinejdžeri su u fazi razvoja u kojoj je potreba za prihvatanjem, dokazivanjem i pripadanjem grupi veoma izražena, dok je sposobnost procene rizika još uvek u razvoju. Stvara se pogrešna slika da je konzumacija supstanci bezazlena, a ujedno se povećava rizik od rizičnih eksperimenata iz radoznalosti ili pritiska vršnjaka", objašnjava sagovornica.

Ono što posebno zabrinjava, ističe Jonev, je činjenica da algoritam TikToka funkcioniše tako da sličan sadržaj prikazuje sve češće, što znači da dete može biti izloženo velikom broju ovakvih snimaka u vrlo kratkom vremenu, bez da ih je svesno tražilo.

"Drugim rečima, dete ne mora da 'traži problem' - problem vrlo lako može doći do njega", jasno objašnjava Jonev.

Kako zaštitit decu?

"Potpuna zaštita, nažalost, ne postoji, ali postoje načini da se rizik značajno smanji. Rešenje nije nužno potpuno izbacivanje TikToka, već kombinacija tehničkih podešavanja i roditeljskog angažmana. Roditelji mogu da aktiviraju neku od mnogobrojnih aplikacija roditeljske kontrole, da povežu svoj i dečiji nalog, ograniče vreme korišćenja aplikacije, prijave i blokiraju neprimeren sadržaj, zajedno sa detetom da podese interesovanja i opciju 'Not interested', da redovno razgovaraju o tome šta dete gleda i zašto mu se neki sadržaj pojavljuje", savetuje sagovornica.

Međutim, dodaje, važno je istaći i sledeće: nijedna postavka ne može zameniti razgovor i poverenje. Algoritmi greše, sadržaj "procuri", a deca često znaju više tehničkih trikova od odraslih.

Razgovarajte sa decom

"Razgovor unapred o opasnostima je ključan. Čekanje da se problem pojavi često znači da je dete već bilo izloženo sadržaju, ali nije imalo kome da se obrati. Najveća greška koju roditelji mogu da naprave jeste da veruju da će zabrana rešiti problem. Deca koja nemaju informacije tražiće ih sama - često na pogrešnim mestima", kaže ona i poručuje roditeljima:

"Kada dete razume zašto je nešto opasno, mnogo je veća šansa da će doneti odgovornu odluku, čak i kada roditelj nije prisutan. Naša uloga kao roditeljia nije da decu izolujemo od interneta, već da ih naučimo kako da u njemu žive bezbedno", zaključuje Katarina Jonev.

Da li znate da je pepeo od drveta pravo blago? Otkrijte kako da očistite kuću i baštu potpuno besplatno uz ove genijalne savete.

 Kada čistite kamin ili peć, da li tu sivu prašinu koja ostaje nakon gorenja drveta gledate kao u dosadnu obavezu koju treba izbaciti u kontejner? Zastanite na trenutak. Ono što držite u lopatici nije otpad, već neverovatno vredan resurs koji su naše bake koristile svakodnevno. Taj pepeo od drveta je zapravo besplatno, višenamensko sredstvo koje može zameniti skupe hemikalije i pomoći vašoj bašti da procveta.

Pepeo od drveta je bogat kalcijumom, kalijumom i fosforom, a njegova alkalna svojstva čine ga savršenim saveznikom u borbi protiv prljavštine, neprijatnih mirisa i štetočina. Umesto da ga bacate, sačuvajte ga u metalnoj kanti i isprobajte ove trikove koji štede novac i čuvaju prirodu - piše Nova.rs.

Zašto je pepeo od drveta tajno oružje vaše bašte?

Ako imate baštu, pepeo je suvo zlato. Zbog visokog sadržaja kalcijuma, on deluje kao krečnjak, smanjujući kiselost zemljišta. Biljke koje vole alkalno tlo prosto će bujati.

Pored toga, pepeo od drveta je fantastičan repelent. Pospite ga oko svojih dragocenih biljaka u širokom krugu. Puževi golaći i oni sa kućicom neće moći da pređu tu prepreku jer pepeo isušuje njihovu sluz. To je potpuno prirodna barijera koja ne šteti okolini, a čuva vašu salatu i cveće.

Magija za blistavo staklo bez ogrebotina

Zaboravite na skupa sredstva za odmašćivanje. Najstariji i najefikasniji trik za čišćenje čađavog stakla na kaminu ili peći nalazi se upravo u samom ložištu.

Evo kako da postignete savršen sjaj:

Uzmite vlažan komad novinskog papira ili ubrusa.
Umočite ga direktno u hladan pepeo od drveta.
Trljajte čađavo staklo kružnim pokretima. Pepeo deluje kao blagi abraziv i rastvarač masnoće.
Obrišite čistom, vlažnom krpom. Rezultat će vas oduševiti – staklo će biti kristalno čisto.

3 Brza trika koja rešavaju kućne katastrofe

Osim u bašti i na staklu, pepeo ima primenu i u neočekivanim situacijama. Njegova moć upijanja i tekstura čine ga idealnim za rešavanje problema koji nam često zadaju glavobolju.

Uklonite fleke od ulja sa asfalta: Ako vam je automobil ostavio ružnu fleku od ulja na prilazu ili u garaži, ne brinite. Pospite pepeo od drveta direktno na mrlju i ostavite da odstoji nekoliko sati ili preko noći. Pepeo će upiti masnoću, a vi ga posle samo pometite.
Neutrališite neprijatne mirise: Baš kao i soda bikarbona, pepeo odlično upija mirise. Stavite malu posudu sa pepelom u frižider ili u prostoriju gde se oseća vlaga. Za nekoliko dana, vazduh će biti znatno svežiji.
Spas na ledu: Kada zaledi staza ispred kuće, a nemate soli pri ruci, iskoristite pepeo. Iako neće otopiti led tako brzo kao so, stvoriće trenje i sprečiti klizanje, a pritom neće oštetiti beton niti šape vaših kućnih ljubimaca kao što to čini industrijska so.

Pretvorite otpad u čisto zadovoljstvo

Nema boljeg osećaja nego kada problem rešite nečim što ste već imali u kući, potpuno besplatno. Sledeći put kada budete čistili šporet, setite se da u rukama držite moćno sredstvo za čišćenje i negu.

Ovaj jednostavan prah je dokaz da su stara rešenja često i najbolja. Ne čekajte, isprobajte bar jedan od ovih saveta već danas i uverite se sami kako pepeo od drveta pravi razliku u vašem domaćinstvu!

"Kad ćeš da se udaš" i "Kad ćeš da rodiš dete" pitanja su sa kojima se skoro svaka žena susrela u životu, a velika je verovatnoća da će, ukoliko nema emotivnog partnera, dobiti i etiketu "baba-devojka" ili "usedalica". Praznici poput Dana zaljubljenih mogu pokrenuti preispitivanje sopstvene vrednosti u patrijarhalnom društvu, a pritisak da se ima partner kod žena može dovesti do depresivnih epizoda, anksioznosti, osećaja bezvrednosti ili pravljenja neadekvatnih izbora, kaže za portal N1 psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević. I dok neke žene osećaju tugu zbog samoće, druge svesno biraju da budu same, jer je i odnos uloga muškarca i žene u današnje vreme promenjen, smatra sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović.

Proslava Dana zaljubljenih postala je poslednjih decenija nezaobilazni trend Srbiji, i dok mu se parovi raduju, kod ljudi koji nemaju partnere, a naročito kod žena, može izazvati preispitivanje vrednosti i kredibiliteta u društvu. Da je ovaj praznik ubačen u naš kulturni kontekst kao još jedan komercijalni proizvod, smatra dr Vasiljević.

"Donosi neku vrstu miksa između neoliberalne svetkovine potrošnje (srca, anđelčići, vecere, ljubavni filmovi) i patrijarhalne podloge - vrednovanja veze i braka kao ultimativnog pokazatelja vrednosti. Paradiranje, selfiji, storiji i slično su način kvantifikovanja svog socijalnog kapitala", navodi psihološkinja i dodaje da je već veoma dugo i 8. mart, koji je izuzetno važan dan za radna prava žena, pretvoren u površno i puko formalno darivanje žena cvetom i kozmetikom, ispražnjenog značenja - piše N1.

Šta "fali" singl ženama i kako se nose sa tim statusom?

Žene koje nemaju partnere u patrijarhalnom društvu i sistemu vrednosti, procenjuju se na skali od - nedovoljno dobre do "jadne" ili "nešto im fali", a tačnija "dijagnoza" od strane društva sledi kada se uzme u obzir izgled, godište i ponašanje, kaže psihološkinja i psihoterapeutkinja dr Lidija Vasiljević.

"Što je žena starija i nekonvencionalnija, to je osuda veća. Posedovanje dečka ili partnera indirektno potvrđuje njenu vrednost i kredibilitet u društvu. Pritisak je ogroman, na oba pola, ali na žene je nešto veći, jer je u jednačinu uključen i 'biološki sat' te se žena tretira kao roba kojoj ističe rok trajanja kada zađe u četrdesete, tj. u period perimenopauze. Mnoge žene "pounutruju" te kriterijume i stavove i doživljavaju ih kao svoje, dok neke osvešćuju razlike između rodnih uloga i nametnutih normi i svojih stavova", navodi ona.

Vasiljević kaže da je u svojoj psihoterapijskoj praksi imala prilike da radi sa velikim brojem žena koje ovaj pritisak dovodi do depresivnih epizoda, anksioznosti, osećaja bezvrednosti ili pravljenja neadekvatnih izbora, da bi zadovoljile formu ili porodicu, koja se brine da će ostati same i bez dece, što se smatra "ultimativnim gubitništvom".

Sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović kaže da se iz njenog iskustva svaka žena odnosi individualno prema single statusu i da su reakcije na samački život drugačije - od očajanja, preko ravnodušnosti, do svesnog biranja samoće.

"One se različito odnose prema tome, od očajanja, velike tuge i praznine u duši, patnje zbog toga što su single, dok jedan broj devojaka i žena prosto budu ravnodušne prema tome, dugo su same i ne upoznaju odgovarajuću osobu i nekako to prihvate, nemaju osećanje neke tuge i očajanja - jednostavno, ravnodušne su. Treća grupa single žena prosto 'izaberu samoću', tj. na svesnom nivou izaberu da budu same i obično su to devojke i žene koje su možda doživele neko razočarenje ili imale loš brak, a onda kada se razvedu osete neku slobodu, da same mogu da uređuju svoj život i na svesnom nivou biraju da budu same. Onda, imamo jedan broj devojaka koje u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim, koje se opet na svesnom nivou ne upuštaju ni u kakve ozbiljnije veze jer su svoj život sredile po svojoj meri - dobro zarađuju, šopinguju, imaju drugarice sa kojima putuju i prosto njima je lepo", kaže sagovornica N1 portala.

Kako na žene utiču pitanja "kad ćeš da se udaš" i "kad ćeš da rodiš"?

Pitanja "kada ćeš da se udaš" i "kad će deca", kad se udaju, pa i - kada planirate sledeće dete, kada imaju jedno, ukazuje na činjenicu da se ženama konstantno uskraćuje sloboda izbora i samodefinisanja, smatra dr Vasiljević.

"Nekim ženama je teško da kažu ne, i moraju to da uče na adekvatan način. Osećaji koji one same opisuju je najčešće - neprijatnost i poniženje, zato što ih neko svodi na jednu ili dve dimenzije. Neke sa svakako i ljute, a kada odreaguju na tu vrstu zadiranja u intimu, često izazovu čuđenje ili negodovanje, jer se ta vrsta prelaženja granica smatra normalnom. S obzirom na to da je žena kroz dugu istoriju svog postojanja smatrana delom teritorije, posedom i cak i pravno nebitnom, ostaci takvog razmišljanja su veoma prisutni", navodi Vasiljević.

Osamdesetih godina prošlog veka granica stupanja u brak za devojke bila 24-25 godina, a za mladiće oko 30 godina. Danas je to, prema studiji o bračnosti, za devojke u proseku 30-31 godina, a za muškarce 34-35 godina, kaže savetnica u agenciji Fortuna. U Beogradu su prosečne godine stupanja u brak sigurno još i veće, dok se u ruralnim sredinama i manjim gradovima u brak stupa ranije, navodi Lepšanović.

U manjim sredinama, navodi sociološkinja, još uvek postoji neka stigma kada devojka pređe godine u odnosu na to kakvo je društveno očekivanje kada bi trebalo da bude u braku, a deo te stigme su i pitanja poput "kad ćeš da se udaš" i "kad ćeš da rodiš dete".

"Devojke koje dođu u agenciju Fortuna u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim navedu da im je već dosadilo da ih na porodičnim okupljanjima i ovako uopšte ljudi pitaju - kad ćeš da se udaš i rađaš decu. Devojke koje dođu kažu - neću da me više na sledećoj slavi to pitaju, hoću da dođem i da imam dečka i da dam sebi šansu za jedno kvalitetno poznanstvo", navodi Lepšanović.

Pored pitanja koja zadiru u njihovu intimu, devojke i žene koje su same često se suočavaju i sa nazivima poput "baba-devojka" i usedelica". Ovakvo pežorativno određenje smeta ženama, ali proces pružanja dubljeg otpora koji bi značio promenu vrednosnog sistema traži još više truda i upornosti, kao i mnogo više prostora u medijima, navodi Vasiljević.

Brak bi, kako navodi psihološkinja, trebalo da bude stvar ličnog izbora, a dete ili broj dece stvar isključivo regulisana u okviru para budućih roditelja.

"Problem je i velika vezanost supružnika za primarne porodice koje često odlučuju za i umesto njih. To govori o kolektivnom kulturološkom problemu sa puštanjem dece da odrastu, dozvolom za njihovu autonomiju i samostalno odlučivanje, a jedan od razloga za to je pak osporavanje vrednosti žena i u starijim godinama, jer se i dalje vrednuju isključivo u odnosu na doprinosu deci i unučićima, a ne prema svojim potrebama", objašnjava dr Vasiljević.

Da li se promenilo tradicionalno - zna se ko kosi, a ko vodu nosi?

Prema poslednjem popisu i studiji o brakovima skoro polovina ljudi u Srbiji je "single", odnosno čak 49 odsto tako su se izjasnili, dok 31 odsto njih nikada nisu bili u braku, kaže sociološkinja i savetnica u bračnoj agenciji Fortuna Ljiljana Lepšanović Živanović. Iako su po nekom tradicionalnom načinu ponašanja, kako kaže, znalo se "ko kosi, a ko vodu nosi", odnosno uloga muškarca i žene u društvu - danas je to definitivno promenjeno i menja se.

"Mislim da je jedan od osnovnih razloga napuštanja tih tradicionalnih modela ponašanja u muško-ženskim odnosima, pre svega, ostvarivanje ekonomske nezavisnosti žene. Žena nije više podređena muškarcu zbog toga što ne radi ili što manje zarađuje. Danas imamo masu slobodnih žena koje zarađuju isto, ako ne u mnogim slučajevima, dosta više nego mladići. Transformacija ka ekonomskoj nezavisnosti žena poslednje dve, tri decenije je išla brže nego kod muškaraca", smatra sociološkinja.

Osnaživanje u ekonomskom smislu utiče, međutim, na to da ima sve više singl žena koje su na tom polju praktično izjednačene sa muškarcima, a ako je muškarac tradicionalan i smatra da on treba da bude glava kuće, onda dolazi do neslaganja. Lek za to bi bio, smatra Lepšanović, da se muškarci menjaju i da prihvataju tu situaciju i da podela posla, odnosno da uloge koje muškarac i žena imaju u današnjem društvu, budu shodne situaciji.

"Kad muškarac radi neki posao koji ne donosi prihode koji su iznad nekog proseka, i bude u poznanstvu, vezi ili braku sa ženom koja napreduje što se tiče njenog posla ili dođe u situaciju da više zarađuje od njega - onda to utiče na njegov ego. U kolektivnoj svesti muškarca i dalje da je on lovac i da on obezbeđuje porodicu i onda, taj osećaj da on više nije, stvara kompleks niže vrednosti i inferiornosti. To onda na duže staze dovodi do neslaganja. Rešenje je da ako ona zarađuje više i u situaciji je da napreduje sa karijerom - da on to prihvati i da možda on bude više u kući i oko dece. Da to bude njihov ljudski dogovor i da kao tim, porodica napreduju. Oni muškarci koji pre shvate da je došlo do promene muško-ženskih uloga imaće šansu da zadrže kada upoznaju devojku koja zarađuje na primer više od njih", dodaje.

Savetnica u bračnoj agenciji Fortuna kaže da je i jedan deo devojaka i žena prezahtevan u svom izboru, posebno ako su postigle nešto u životu i žele da upoznaju osobu koja je slična njima po statusu, vrednoći, ambicioznosti...

"Budući da sve manje ima tog društvenog pritiska, roditelji prihvataju svoju uspešnu ćerku i više ne presinguju kad ćeš da se udaš, ili ona to prosto postavi to je moj život - onda ona je u situaciji da čeka pravog i bira jer ne želi da bude sa bilo kime. Onda prolaze godine, a ona dođe i u te kasne četrdesete da je singl. Zahtevi takvih devojaka, koje su same ostvarene u ekonomskom i društvenom smislu i traže to isto od partnera, kada dođu u agenciju ja im kažem - vaši zahtevi jesu sa pokrićem, to razumem i podržavam, ali činjenica je da će to ići sporije jer treba naći takvog", navodi Lepšanović.

Kao što je i najavljivano park „Miroslav Gucunja”, nazvan po mladom vojniku poginulom na Kosovu i Metohiji 1999. godine, uskoro će dobiti dodatni sadržaj za različite aktivnosti na otvorenom najmlađih u ovom delu Sombora.

Radovi obuhvataju izgradnju terena za mali fudbal, terena za basket, dečjeg igrališta i teretane na otvorenom, kao i postavljanje rasvete i pratećeg urbanog mobilijara - piše Dnevnik.

- Vodeći računa o našim parkovskim površinama, posebnu pažnju smo posvetili očuvanju postojećeg zelenila u samom parku, a kada radovi budu završeni, na mestima gde se ukaže prilika, posadićemo nove drvenaste sadnice. Cilj nam je da ovaj park svojim sadržajem privuče što veći broj mladih, da im omogući bavljenje sportom i rekreacijom, dok će najmlađi sugrađani imati prostor da načine svoje prve korake i steknu nova poznanstva uz bezbedan i kvalitetan sadržaj – kazao je član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Nebojša Trivunović, očigledno se referirajući na primedbe velikog broja građana da se radi o nedovoljno promišljenom projektu u gradu koji se ponosi svojim zelenilom.

Lepo vreme za betoniranje

Tokom obilaska radova na parku u pratnji gradskih funkcionera u njihovoj pratnji je bio i predstavnik konzorcijuma izvođača radova (beogradski „Pejkom“ i firme „GSL“ i „Star-herc“ iz Novog Sada) građevinski inženjer Stefan Bratić koji je istakao da radovi dobro napreduju.

- Trenutno se radi priprema terena za mali fudbal, takođe smo izvršili pripremu podloge teretane, dečijeg igrališta i uskoro bi trebalo da se pređe na betoniranje, ukoliko vreme dozvoli - rekao je Bratić.

Slično mišljenje Trivunovićevom je izrazio i odbornik u Skupštini grada Srđan Kiršner koji je rekao da je dugo iščekivani projekat sada u svojoj finalnoj fazi na radost najmlađih njegovih sugrađana.

- Na moje veliko zadovoljstvo, a i zadovoljstvo žitelja ove mesne zajednice uspeli smo da realizujemo jedan ovakav projekat koji smo dugo godina pripremali. Deca se ovde okupljaju u velikom broju, pogotovo u poslepodnevnim časovima i predveče. Ovo igralište će sada biti osvetljeno i imaće kvalitetniji sadržaj – prokomentarisao je Kiršner realizaciju projekta, po nekim informacijama vrednog preko 40 miliona dinara, za koji su sredstva obezbedili Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Grad Sombor.

Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” i njeni ogranci, zbog obeležavanja Dana državnosti, neće raditi u ponedelјak i utorak, 16. i 17. februara 2026. godine.

Hvala na razumevanju.

Rvački klub Soko objavio je da je u Kanjiži održano pokrajinsko prvenstvo u rvanju za starije pionire i juniore. Kako je saopšteno, mladi „Sokoli“ osvojili su 14 medalja, od koji su tri zlatne, četiri srebrne i sedam bronzanih. Prvaci Vojvodine postali su Mirko Rkman, Marko Galić i Luka Zelić.

Srebrnim medaljama okitili su se: Danilo Božin, Vasilije Milić, Marko Ivanišević i Nikola Divjak, dok su bronzani bili: Rade Šumonja, Luka Stojšić, Dušan Nagulov, Filip Redžić, Nemanja Mudrinić, Novak Ivanković i Dimitrije Spasojević.

U konkurenciji starijih pionira Soko je zauzeo četvrto mesto, dok su u kategoriji juniora ekipno zauzeli drugo mesto - piše somborsport.org.

„Naučna biblioteka Somboraca“ svečano je otvorena u Srpskoj čitaonici „Laza Кostić“.

Ovo je jedinstvena biblioteka koja na jednom mestu sadrži naučne radove Somboraca ili naučnika povezanih sa Somborom. Fond biblioteke počeo je da se formira tokom 2024. godine nakon izložbe „Naučna dostignuća Somboraca“. Prikupljeno je 116 naslova naučnih radnika Sombora i nešto više od 150 poklon knjiga predstavništva Republike Srpske.

Prisutne je ispred Srpske čitaonice „Laza Кostić“ pozdravio prof. dr Tihomir Petrović, a obratio se i inicijator za nastanak ovakve biblioteke prof. dr Ljubomir Milašinović. Ovom prilikom predstavljeni su i naučnici čiji radovi su sada deo ove biblioteke.

Svečanom otvaranju prisustvovali su naučnici, njihovi rođaci i prijatelji, predstavnici institucija i udruženja. Ispred Grada Sombora svečanosti je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Trivunović.

U okviru svečanog programa nastupile su Anja Nedeljkov i Valentina Tomić.

Postoji jedan obrazac koji se iznova ponavlja u ljubavnim pričama mnogih ljudi. Sve počinje obećavajuće, uzbuđenje je veliko, reči su lepe, planovi zvuče stvarno. A onda, malo po malo, stvarnost počinje da škripi. Ipak, umesto odlaska, javlja se čekanje.

„Samo još malo.“
„Znam da može bolje.“
„Nije on loš, samo još nije spreman.“

Ljudi često ne ostaju u vezama zato što su one dobre, već zato što deluju kao da su na ivici toga da postanu dobre. Problem nastaje u trenutku kada se ne zaljubimo u osobu kakva jeste, već u ono što mislimo da bi mogla da postane.

Psihologija ima vrlo precizan odgovor zašto se ovo dešava. Nije u pitanju slabost karaktera, niti naivnost. U pitanju su mehanizmi mozga, privrženosti i smisla koji se aktiviraju upravo u uslovima neizvesnosti.

1. Mozak više voli neostvareni potencijal nego stvarnost

Naš mozak je posebno osetljiv na iščekivanje. Dopamin - neurotransmiter koji pokreće motivaciju i želju - često se luči jače dok nešto očekujemo nego kada to zaista dobijemo.

Zato zamišljene budućnosti umeju da budu emotivno snažnije od realnih iskustava. U ljubavi, ideja o tome kakav bi neko mogao da bude često izaziva više uzbuđenja nego to kakav je sada.

Još jedan važan psihološki mehanizam dodatno komplikuje stvari. Istraživanja pokazuju da povremena nagrada jača vezanost više nego stalna. Kada partner s vremena na vreme pokaže pažnju, zrelost ili toplinu, ali to ne radi dosledno, mozak ostaje „zakačen“, stalno čekajući sledeći trenutak nagrade.

Zbog toga su veze pune nepostojanosti često teže za napuštanje nego one koje su otvoreno loše. Nada se hrani povremenim dokazima da „ipak ima nešto“.

2. Obrasci iz detinjstva pretvaraju čekanje u ljubav

Način na koji smo učili da volimo često potiče iz ranih odnosa. Istraživanja privrženosti pokazuju da osobe sa anksioznim stilom privrženosti posebno lako ulaze u ovakav obrazac.

Za njih, nepostojana pažnja ne deluje kao upozorenje, već kao izazov. Nada postaje mehanizam preživljavanja. Verovanje da će biti bolje pomaže da se sadašnjost lakše podnese, čak i kada osnovne potrebe nisu ispunjene.

S druge strane, osobe sa izbegavajućim stilom privrženosti često nesvesno održavaju ovaj krug. Njihovi retki trenuci bliskosti deluju snažnije upravo zato što su retki. Vremenom se odnos organizuje oko čekanja, a ne oko stvarne povezanosti.

Potencijal tada postaje centralna tačka veze.

3. Pristrasnosti pretvaraju nadu u „dokaz“

Naše razmišljanje nije uvek racionalno. Postoje kognitivne pristrasnosti koje nas teraju da ostanemo vezani za ideju, čak i kada činjenice govore drugačije.

Najčešće su tri:

• Zabluda utopljenog troška - što više vremena i emocija uložimo, teže nam je da odustanemo
• Pristrasnost optimizma - verujemo da će se promena desiti, iako nema realnih dokaza
• Pristrasnost potvrđivanja - primećujemo samo ono što podržava našu nadu, a ignorišemo sve suprotno

Zajedno, ove pristrasnosti čine da potencijal deluje kao sigurna stvar, a ne kao neizvesna mogućnost.

4. Emocionalni rad postaje zamena za ljubav

U ovim odnosima često jedna osoba preuzima gotovo sav emocionalni teret. Smiruje, razume, objašnjava, čeka, oprašta, motiviše.

Što više ulaže, veza joj deluje značajnije. Sopstveni napor postaje dokaz dubine odnosa.

Vremenom, ljubav se počinje mešati sa izdržljivošću. Briga se zamenjuje upravljanjem, a povezanost osećajem dužnosti. Umesto da se pita da li je voljena, osoba se pita da li je dovoljno strpljiva.

U realnosti, to često nije ljubav, već samozanemarivanje koje se pogrešno tumači kao posvećenost.

Zašto je ponašanje jedini pouzdan pokazatelj ljubavi

Psihologija odnosa je jasna - stabilna ponašanja govore više od namera. Doslednost, emocionalna dostupnost i odgovornost predviđaju zadovoljstvo u vezi mnogo tačnije nego obećanja i lepe reči.

Promena je moguća, ali samo ako dolazi iznutra, traje kroz vreme i potvrđuje se delima. U suprotnom, nada postaje način da se izbegne suočavanje sa stvarnošću.

Za neke ljude, čekanje i verovanje u potencijal postaje deo identiteta. Odustajanje tada ne znači samo kraj veze, već i gubitak slike o sebi kao strpljivoj, lojalnoj i dubokoj osobi.

Ali prava ljubav ne zahteva da stalno čekate. Ona se vidi. I ponavlja. Svaki dan, piše Forbes, prenosi Ona.

Ujutro mestimično niska oblačnost, a u donjem Podunavlјu, kao i po kotlinama jugozapadne Srbije ponegde i magla koja smanjuje vidlјivost na 100 do 300 m. Pre podne pretežno sunčano, a tokom dana postepeno naoblačenje. Kiša se očekuje posle podne, najpre na jugozapadu Srbije, a krajem dana i tokom noći i u ostalim krajevima. Na visokim planinama sneg. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni, u košavskom području i na planinama u pojačanju. Najviša temperatura od 12 do 17 °C.

U nedelju i početkom naredne nedelje očekuje nas prolazno zahlađenje.

U nedelјu (15.02.) oblačno s kišom i osetno hladnije uz umeren i jak severni i severozapadni vetar čiji će udari u Vojvodini i istočnoj Srbiji dostizati od 50 do 60 km/h. Kiša će lokalno, ali kratkotrajno preći u susnežicu i sneg. Do večeri prestanak padavina u svim regionima uz delimično razvedravanje sa severozapada.

U ponedelјak (16.02.) novo prolazno naoblačenje sa slabim mešovitim padavinama - kišom i susnežicom, a na planinama sa snegom. Vetar će oslabiti.

Vremenska prognoza za vikend / RHMZ

U utorak (17.02.) jače naoblačenje uz dalјi pad temperature. Intenzivniji sneg se prognozira u oblasti jugozapadne, južne i jugoistočne Srbije, gde se očekuje stvaranje snežnog pokrivača visine od 10 do 25 cm i u nižim predelima. U ostalim krajevima znatno manje padavina.

U sredu i četvrtak (18. i 19.02.) delimično razvedravanje, u sredu uz jak i olujni severozapadni vetar. U drugom delu naredne sedmice ponovo osetniji porast temperature.

Vremenska prognoza do početka marta

Zahlađenje praktično kreće oko 14. i 15. februara. Nakon maksimalnih vrednosti koje su se kretale oko 14 do 15 stepeni, crvena linija naglo pada i već 16. februara dnevna temperatura spušta se na oko 6 do 7 stepeni. To je pad od gotovo 8 stepeni u svega dva dana, što predstavlja izražen i brz prodor hladnijeg vazduha.

Istovremeno, minimalne temperature takođe oštro padaju. Plava linija pokazuje silazak ka negativnim vrednostima, a oko 16. februara jutarnje temperature odlaze i do minus 3 stepena. To je prvi signal stabilnijeg hladnijeg režima.

Nakon kratkog pokušaja oporavka oko 20. i 21. februara, kada maksimalne temperature ponovo dostižu dvocifrene vrednosti, sledi novo slabljenje. Od 22. do 26. februara maksimalne temperature se uglavnom kreću između 6 i 8 stepeni, dok se jutarnje vrednosti često spuštaju ispod nule. Srednja dnevna temperatura tada je ispod ili na donjoj granici klimatološkog proseka, što znači da je kraj februara hladniji u odnosu na uobičajene vrednosti za to doba godine.

Posebno je zanimljiv period od 25. do 28. februara. Tada su minimalne temperature konstantno u minusu, između minus 1 i minus 3 stepena, dok se maksimalne zadržavaju oko 6 do 7 stepeni. To je tipičan scenario stabilnog zimskog zahlađenja bez jačih padavina, jer grafikon pokazuje veoma skromne količine kiše ili snega.

Ulazak u mart donosi postepenu stabilizaciju, ali bez naglog toplog talasa. Početkom marta maksimalne temperature se kreću između 7 i 9 stepeni, dok jutra ostaju hladna, često blizu nule. Tek nakon 5. marta vidi se jasniji uzlazni trend i postepeni povratak temperatura ka i iznad proseka.

Zaključno, najizraženiji pad temperature dešava se sredinom februara, a zatim sledi produženi period umereno hladnog vremena koji traje praktično do samog kraja meseca. Početak marta ne donosi dramatične promene, već spor i postepen izlazak iz hladnijeg režima.

Izvor: RHMZ

Astronomi su 2025. godine registrovali snažan signal iz svemira koji je trajao neverovatnih sedam sati. Tek sada počinje da se rasvetljava šta se zapravo dogodilo i kakvi se neobični kosmički procesi kriju iza tog izuzetnog događaja.

Reč je o takozvanim gama bljeskovima, jednom od jačih energetskih fenomena u univerzumu. To su kratkotrajni, ali izuzetno snažni naleti visokoenergetskog zračenja koje na Zemlji detektujemo u obliku gama zraka. Zanimljivo je da su prvi put uočeni još šezdesetih godina prošlog veka, i to sasvim slučajno. Američki vojni sateliti, koji su pratili moguće nuklearne detonacije na Zemlji, registrovali su iznenadne, jake bljeskove koji su dolazili iz svemira. U tom trenutku niko nije znao o čemu je reč, ali je termin gama bljesak tada prvi put upotrebljen. Tek decenijama kasnije naučnici su počeli da razumeju koji fizički mehanizmi stoje iza tih eksplozija.

Početkom 2025. detektovan je signal označen kao GRB 250702B. Bio je toliko neobičan da je odmah privukao pažnju istraživača. Jedna od njih je i Eliza Najts iz NASA-inog centra Godard, gde proučava fiziku gama bljeskova. Upravo je ona bila dežurna kada je teleskop zabeležio neuobičajen obrazac: tri snažna bljeska koji su, činilo se, dolazili sa iste tačke na nebu.

Daljom analizom, u koju su uključeni podaci sa čak pet svemirskih teleskopa, utvrđeno je da je ovaj događaj trajao oko sedam sati. To ga čini najdugotrajnijim gama bljeskom ikada zabeleženim. Za poređenje, prosečan gama bljesak traje svega nekoliko minuta, a prethodni rekorder imao je trajanje od oko 15.000 sekundi. Postojeći modeli nastanka ovih fenomena jednostavno ne mogu da objasne tako dugu emisiju energije, pa je jasno da je potrebna nova teorijska interpretacija.

Do sada su bila poznata dva glavna scenarija koji dovode do nastanka gama bljeskova. U većini slučajeva reč je o kolapsu masivne, brzo rotirajuće zvezde koja se urušava u kompaktni objekat, najverovatnije crnu rupu. Tom prilikom nastaju snažni mlazovi čestica i zračenja koje detektujemo kao gama bljesak, pod uslovom da su usmereni ka Zemlji. Drugi poznati mehanizam uključuje sudar i spajanje dve neutronske zvezde, izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda. I u tom slučaju nastaje kompaktni objekat koji izbacuje energetske mlazove.

Međutim, GRB 250702B mogao bi da ima drugačije poreklo. Najizglednije objašnjenje, prema trenutnim analizama, jeste takozvano helijumsko spajanje. U tom scenariju crna rupa mase približne masi jedne zvezde kruži oko helijumske zvezde, odnosno zvezde kojoj su spoljašnji slojevi vodonika već uklonjeni, pa je ostalo gusto jezgro bogato helijumom. Kada takva zvezda uđe u fazu širenja, crna rupa može doslovno da zaroni u njen omotač i počne ubrzano da je “proždire”. Ogromna količina ugaonog momenta tada se prenosi na crnu rupu, što može da pokrene izuzetno dugotrajan mlaz zračenja.

Kako je primećen gama zrak

Postavlja se pitanje zašto su ovakvi događaji toliko retko viđeni. Jedan razlog može biti to što su zaista ređi od klasičnih gama bljeskova. Drugi je tehničke prirode: teleskopi su najčešće podešeni da prepoznaju kratke i vrlo jake impulse, dok su ovako dugi i relativno slabiji signali teži za detekciju. Uz to, zbog manje intenzivnosti, mogu se uočiti samo na ograničenim kosmičkim udaljenostima.

Istraživanja se tu ne zaustavljaju. U planu je lansiranje novog svemirskog teleskopa 2027. godine, koji će biti posebno prilagođen za snimanje i analizu gama zračenja. Cilj je da instrumenti budu dovoljno osetljivi da prepoznaju i ovako ekstremno dugotrajne bljeskove. Ukoliko se takvi događaji budu češće beležili, naučnici će moći da preciznije utvrde koji procesi stoje iza njih i da dopune sliku o najenergetskijim eksplozijama u univerzumu.

Otkriće GRB 250702B tako je otvorilo novo poglavlje u astrofizici. Umesto da pruži konačne odgovore, ovaj sedmočasovni kosmički signal postavio je nova pitanja i podsetio koliko je svemir i dalje pun iznenađenja, navodi "BBC Sky Night Magazine".