Sombor.info

Studije sprovedene nad desetinama hiljada dece ukazuju da korišćenje pametnih telefona pre 13. godine života značajno povećava rizik od poremećaja spavanja, gojaznosti i psihološkog stresa, naveli su istraživači.

Jednu od studija vodio je profesor dečije i adolescentne psihijatrije, Ran Barzilaj, koji je sa timom analizirao podatke o više od 10.500 dece u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi N1.

Istraživači su uporedili decu koja su prvi pametni telefon dobila sa 12 godina sa onima koja su ga dobila sa 13.

Prema rezultatima, deca iz prve grupe imala su oko 60 odsto veći rizik od poremećaja spavanja i 40 odsto veći rizik od prekomerne telesne težine, dok su znaci psiholoških tegoba bili češći.

Studija je objavljena početkom decembra u stručnom časopisu "Pedijatrija" i deo je šireg talasa novih istraživanja zasnovanih na dugoročnom praćenju velikog broja ispitanika.

Slične nalaze donosi i istraživanje objavljeno u decembru u časopisu "JAMA", koje je ispitivalo uticaj korišćenja društvenih mreža kod dece uzrasta od devet do 13 godina. I ograničena, ali redovna upotreba bila je povezana sa slabijim rezultatima na testovima čitanja, vokabulara i pamćenja.

Međunarodna studija sprovedena na više od 100.000 mladih odraslih u desetinama zemalja pokazala je da je raniji uzrast dobijanja prvog pametnog telefona povezan sa većom verovatnoćom prijavljivanja psihološke nelagode, naročito kod mladih žena.

Rezultati su objavljeni u časopisu "Journal of Human Development and Capabilities". Istraživanja, takođe, ukazuju da nisu sve digitalne aktivnosti jednako rizične.

Dugoročna švedska studija pokazala je da je povećana nepažnja kod dece povezana pre svega sa korišćenjem društvenih mreža, dok sličan efekat nije zabeležen kod video-igara ili gledanja video sadržaja.

Naučnici navode da je ključni problem beskonačno skrolovanje i stalno društveno poređenje koje podstiču društvene mreže. Nalazi se u velikoj meri poklapaju sa preporukama stručnih organizacija.

U Švajcarskoj se pametni telefon ne preporučuje pre uzrasta od 12 godina, dok nemačko pedijatrijsko udruženje savetuje izbegavanje pametnih telefona do kraja osnovne škole i odlaganje korišćenja društvenih mreža do početka adolescencije.

Stručnjaci naglašavaju da je nadgledana i postepena upotreba važnija od samog ograničavanja vremena ispred ekrana.

Javno preduzeće "Putevi Srbije" apelovalo je na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put i da budu posebno oprezni u noći između subote i nedelje.

Po upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u noći između subote i nedelje (3. i 4. januara) očekuje se kiša koja će se lediti na tlu, dok se na severu i istoku Srbije očekuje jači sneg.

"Apelujemo na vozače da bez preke potrebe ne kreću na put, a ukoliko krenu da obavezno imaju zimsku opremu i lance i striktno poštuju ograničenja brzine", naveli su Putevi Srbije u saopštenju, uz obaveštenje da se sve informacije o stanju na državnim putevima mogu naći na internet stranici JP Putevi Srbije https://www.putevi-srbije.rs/.

Kompanija Tesla je danas izgubila titulu najuspešnijeg svetskog proizvođača električhih vozila, a među razlozima su revolt potrošača zbog desničarske politike vlasnika firme Ilona Maska, istek važenja poreskih olakšica za američke kupce i žestoka konkurencija na tržištu izvan SAD.

Najuspešnija na svetu postala je kineska kompanija BYD, koju je multimilarder Mask svojevremeno otpisivao.

Tesla drugu godinu za redom beleži pad prodaje - piše Danas.

Ova kompanija je saopštila da je 2025. godine prodala 1,64 miliona vozila, to jest devet odsto manje nego prethodne godine.

BYD je, pak, prodao 2,26 miliona vozila prošle godine i izbio na prvo mesto među proizvođačima električnih vozila sa najvećom prodajom.

To je zapanjujući poraz za Maska, koji je otpisivao BYD kao pretnju u vreme kada je uspon Tesle delovao nezaustavljivo, bacajući pod noge čak i proizvođače tradicionalnih automobila koji su imali mnogo veće resurse.

Uspon Tesle je pomogao Masku da postane najbogatiji čovek na svetu.

U toku noći umereno do potpuno oblačno vreme, na severu, kao i ponegde na jugozapadu i jugu Srbije s kišom, dok je na visokim planinama moguć sneg, najavljuje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).
Dodaju da će vetar na severu biti slab, u ostalim krajevima umeren i jak, a u planinskim predelima povremeno i olujni, južni i jugozapadni. Za naredne dane najavljuju česte padavine, te apeluju na oprez zbog vlažnog snega i lokalne pojave ledene kiše.

Narednih dana biće izražene temperaturne razlike između severa i juga zemlje.

„Sutra umereno do potpuno oblačno i u većem delu osetno hladnije, mestimično s kišom, susnežicom i snegom, ponegde i uz formiranje manjeg snežnog pokrivača, dok će u istočnim i južnim krajevima biti toplije sa kišom. Umeren i jak južni i jugozapadni vetar biće u kratkotrajnom skretanju na severni i severozapadni. Najniža temperatura od -3 do 5 stepena, a najviša od 2 na severu do 11 stepeni na jugoistoku zemlje. U toku noći padaće uglavnom kiša, koja će se ponegde lediti na tlu, a na severu i istoku zemlje sneg”, upozoravaju iz RHMZ -a.

Za nedelju najavljuju oblačno vreme, u većem delu zemlje hladno sa snegom uz formiranje snežnog pokrivača, a najviše snega se očekuje u zapadnim, jugozapadnim, centralnim i istočnim predelima, od 10 do 20 cm, lokalno i više. Na jugu i jugoistoku Srbije biće toplije sa kišom, koja se u večernjim i noćnim satima može lediti na tlu.
I sledeće sedmice, kako kažu meteorolozi, se u većem delu zadržava oblačno i hladno vreme.

„U prvoj polovini naredne sedmice u nižim predelima povremeno kiša, susnežica i sneg, na planinama sneg, a na jugu i jugoistoku zemlje i dalje toplije sa kišom. U ponedeljak će padati i ledena kiša. Krajem naredne sedmice, u petak i subotu, uglavnom suvo uz delimično razvedravanje“, najavljuju iz RHMZ-a.

U Srbiji se od juče primenjuje nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO2) od četiri evra po toni, što će regulisati dva zakona čija primena počinje - o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Cilj je da se smanji zagađenje, unapredi energetsku efikasnost i da se obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na međunarodnom tržištu.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte odgovor je Srbije na početak naplate takse na ugljen-dioksid u EU kome od danas podleže i Srbija, a prema Mehanizamu prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), dok je Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda njegov srpski ekvivalent - piše N1.

Nameti po oba zakona, koje je Srbija usvojila početkom decembra, iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).

Porez se plaća na proizveden ugljen-dioksid iskazan u toni, a kada je reč o drugim gasovima s efektom staklene bašte, oni će se iskazivati u CO2 ekvivalentima.

To će omogućiti da iznos CBAM-a za proizvode koji će se plasirati na EU tržište iz Srbije bude smanjen za četiri evra po toni, jer se već naplaćuju prema nacionalnom porezu.

Uvođenje novih poreza najviše će uticati na ugljenično intenzivne industrije - proizvodnju azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa i električne energije, a tona ugljenika koja se oslobodi pri njihovoj proizvodnji, plaćaće se u skladu sa principom "emiter/zagađivač plaća".

Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja, a u pitanju su prevashodno velika i srednja društva.

Te dozvole je dobilo 50 kompanija, za 92 svoja pogona, koje prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Kroz novi fiskalni mehanizam obezbeđuju se sredstva u budžetu Srbije koja bi trebalo da se iskoriste za podsticanje investicija u vezi sa zelenom tranzicijom.

Istovremeno, Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne uključuje električnu energiju, zbog tehničkih ograničenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU.

Srbija se primenom ovih zakona pridružila listi zemalja sa sopstvenim porezom na ugljenik kojih je, prema podacima iz maja prošle godine bilo 44.

EU mehanizam CBAM obuhvata iste proizvode kao i novi zakon u Srbiji, uključujući i vodonik, a od danas pored Srbije važi i za proizvode iz Kine, Turske, Indije, SAD...

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS).

CBAM princip naplate funkcioniše tako da uvoznici iz EU kupuju posebne sertifikate za svaku tonu ugljen-dioksida ugrađenog u uvezeni proizvod.

Ovi sertifikati predstavljaju ekvivalent emisionih dozvola u sistemu EU ETS – na osnovu kojeg se formiraju i cene u sklopu CBAM-a.

Tona gasova sa efektom staklene bašte trenutno se naplaćuje između 60 i 80 evra po toni, ali iznos varira i u budućnosti bi mogao da bude skuplji.

Prikupljeni novac odlazi u budžete EU i država članica, a glavni cilj je da se za robu iz uvoza izjednače "pravila igre" sa proizvodima iz EU, a koji već podležu ETS-u, te da se na taj način pomogne teškoj industriji u državama članicama.

Uvođenje CBAM-a, odnosno domaćih zakona, koštaće srpsku privredu, jer ovi novi klimatski propisi nameću dodatne troškove na izvoz srpskih preduzeća u EU, koji bi mogli da iznose i nekoliko stotina miliona evra godišnje.

U nedavnom Izveštaju Fiskalnog saveta Srbije o klimatskoj tranziciji u Srbiji navedeno je da je dekarbonizacija ključ za očuvanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu EU i da su zato potrebna ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i energetsku efikasnost kako bi se ublažili CBAM troškovi.

Tako je navedeno da će troškovi na osnovu primene CBAM, odnosno plaćanja ugljeničnog otiska privrede Srbije biti umereni na početku, ali će vremenom postati značajni.

Iz Fiskalnog saveta su precizirali da bi u 2026. godini troškovi za sve industrijske proizvode iz Srbiji trebalo da iznose oko 45 miliona evra, da bi ukupne CBAM obaveze za ovaj sektor porasle 2030. godine na 150 do 200 miliona evra.

Objašnjeno je da će primena CBAM principa dovesti do osetnog poskupljenja srpskih izvoznih proizvoda na tržište EU.

Najveće poskupljenje, kako je precizirano, očekuje se kod cementa, od 40 do 60 odsto, zbog niske vrednosti u odnosu na cenu emisije, kod gvožđa i čelika očekuje se rast cena za oko 10 do 20 odsto, kod đubriva za 10 do 15 odsto, a kod aluminijuma za oko pet odsto.

Pošto će namet važiti i za proizvode iz EU i njihova cena će biti veća, pa će procenjeni prosečni gubitak cenovne konkurentnosti srpskih proizvoda na tržištu EU do 2030. biti četiri do pet procentnih poena.

Iz Fiskalnog saveta su naveli i da Srbija ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda od konkurencije iz EU.

Ukazano je da su kod industrijskih proizvoda, čelika, cementa i aluminijuma, emisije veće za 15 do 20 odsto, dok je najdrastičnija razlika u proizvodnji električne energije, jer su emisije gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji tri do četiri puta veće nego u EU.

Kako je navedeno, razlog za tako veliko odstupanje od EU proseka je dugogodišnje odlaganje i zaostajanje Srbije u klimatskim politikama.

Glavni uzrok problema je proizvodnja struje iz lignita u Elektroprivredi Srbije (EPS), jer skoro 80 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte potiče iz energetskog sektora, od čega proizvodnja električne i toplotne energije čini oko 50 odsto.

Kako je pokazala analiza Fiskalnog saveta, najteži udarac pretrpeće EPS, ne samo zbog visokog karbonskog otiska njihove robe, već i zato što se od samog početka na cene struje plaćaju "pune" cene CBAM sertifikata usklađene sa ETS emisionim dozvolama.

Samo tokom 2026, troškovi za EPS bili bi oko 180 miliona evra, izračunali su stručnjaci Fiskalnog saveta.

Da bi potpuno neutralisala CBAM, a novac od poreza na emisije CO2 ostao u srpskom budžetu, Srbija će morati dramatično da poskupi domaći porez na ugljenik u narednim godinama, postepeno ga izjednačavajući sa cenom u ETS sistemu EU.

Fiskalni savet je podsetio i da Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva na koje se obavezala i po međunarodnim sporazumima, uz navođenje da je od 2010. do 2023. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji smanjena za 3,4 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope za oko 20 odsto.

U Izveštaju je navedeno da Srbija ima skoro dvostruko veće emisije gasova sa efektom staklene bašte po jedinici proizvoda od proseka centralne i istočne Evrope, a dva su ključna razloga - niska energetska efikasnost i loša struktura energetskog miksa. Takođe, Srbija troši 55 odsto više energije po jedinici BDP od proseka centralne i istočne Evrope zbog zastarelih tehnologija u industriji, loše izolacije zgrada, visokuih gubitaka u prenosu energije.

Srbije se obavezala i da kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan učestvuje u ostvarivanju Zelenog dogovora EU koji bi trebalo da kroz niz mera u oblasti klime, energije i mobilnosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane i biodiverziteta, dovede do klimatske neutralnosti.

Zbog toga je važna i primena CBAM mehanizma, kao i dva srpska zakona koji se odnose na smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.

Prvo uspešno podizanje evra u Bugarskoj zabeleženo je u novogodišnjoj noći, 20 minuta posle ponoći, pokazuju podaci pružaoca platnih usluga u toj zemlji, kompanija Borika (Borica) AD.

Transakcija je obavljena na bankomatu u primorskom letovalištu Sunčani breg, prenosi agencija BTA.

U 00.03 časova posle ponoći prva uspešna transakcija u evrima preko Borikine infrastrukture je završena korišćenjem SoftPOS-a u Sofiji, saopštila je kompanija.

Bugarska je danas zvanično prešla na svoju novu nacionalnu valutu, evro.

Borika je saopštila da je prelazak protekao glatko, sa minimalnim poremećajima u ključnim uslugama, zahvaljujući blagovremenoj pripremi, strogom rasporedu i odličnoj koordinaciji između institucija, banaka, pružalaca usluga plaćanja i tehnoloških operatera infrastrukture, saopšteno je.

Kompanija, koja obezbeđuje funkcionalnost nacionalne infrastrukture za kartice i plaćanja, potvrdila je da su sistemi plaćanja, plaćanja karticama i usluge masovnog plaćanja u potpunosti prilagođeni promenama koje zahteva prelazak na jedinstvenu evropsku valutu.

Od ponoći 1. januara, novčanice i kovanice evra su zvanično u opticaju u Bugarskoj, nakon što je zemlja pristupila evrozoni kao 21. članica.

Do kraja januara, lev će ostati zakonsko sredstvo plaćanja, a od 1. februara, evro će biti jedina valuta, u skladu sa Zakonom o uvođenju evra u Republici Bugarskoj - piše B92.

Nakon završetka tehničkih podešavanja sistema, podizanje gotovine sa bankomata biće moguće samo u evrima.

Tokom cele 2026. godine, građani će moći da menjaju lev za evro u komercijalnim bankama u Bugarskoj, bez naknada ili provizija do sredine godine. Nakon toga, komercijalne banke mogu primeniti naknade za konverziju.

Levovi se takođe mogu menjati u filijalama Bugarske pošte, dok će Bugarska narodna banka menjati leve za evre besplatno i bez vremenskog ograničenja.

Kriminalci ciljaju Microsoft naloge koristeći relativno jednostavnu hakersku prevaru.

Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da hakeri koriste jednostavnu, ali veoma efikasnu metodu kako bi preuzeli Microsoft naloge korisnika širom sveta.

U pitanju je tehnika poznata kao "typosquatting", koja se zasniva na kreiranju lažnih internet adresa i mejlova koji izgledaju gotovo identično kao zvanični Microsoft sajtovi. Razlika je često minimalna - jedno slovo više, manje ili zamenjeno, ali dovoljna da korisnike navede da unesu svoje podatke na lažnoj stranici - piše Direktno.

Kada se korisnik uloguje na takav sajt, hakeri dobijaju njegove pristupne podatke, uključujući lozinku, što im omogućava potpunu kontrolu nad nalogom. Na ovaj način mogu da pristupe mejlovima, fajlovima, ali i drugim servisima povezanim sa Microsoft nalogom.

Kako da se zaštitite od hakerskog napada

Bezbednosni eksperti savetuju da se posebna pažnja obrati na adresu sajta u pretraživaču, naročito kada se klikće na linkove iz mejlova koji navodno dolaze od Microsofta. Takođe se preporučuje korišćenje dvofaktorske autentifikacije (2FA), kao i jakih i jedinstvenih lozinki za svaki nalog.

Iako je reč o staroj metodi, stručnjaci ističu da je i dalje veoma uspešna upravo zbog nepažnje korisnika, te upozoravaju da će intenzitet ovakvih napada nastaviti da raste u narednom periodu.

Bilo da volite da izađete na piće sa prijateljima, popijete pivo uz ručak ili se, uz dovoljno kuvanog vina potpuno „isključite“ iz cele 2025. godine, jedno je sigurno – alkohol je veliki deo novogodišnje tradicije.

Često preterano konzumiranje alkohola pred kraj godine nikada nije dobro za zdravlje. Zato ne čudi što se veliki broj ljudi u januaru odlučuje na pauzu od alkohola i učestvuje u takozvanom „suvom januaru“, kada se punih 31 dan ne pije ni kap.

Osim očiglednih prednosti, poput izostanka mamurluka ili neprijatnih poruka poslatih bivšima u kasne sate, i vaša jetra tokom tog perioda dobija mali, ali dragocen predah - piše Nova.rs.

Ali koliko je zapravo vremena potrebno da se jetra oporavi od količine koktela i čaša koje su se možda popile tokom praznične nedelje?

Preterano uživanje u alkoholu tokom novogodišnjih i božićnih praznika može dovesti do simptoma kao što su mučnina, gubitak telesne mase, slab apetit, žutilo očiju i kože, oticanje članaka i stomaka, pospanost, pa čak i povraćanje krvi.

Čak i nekoliko dana intenzivnog pijenja može izazvati nakupljanje masnoće u jetri. Oporavak od masne jetre često je potrebno oko dve nedelje, a u većini slučajeva to stanje ne ostavlja ozbiljne posledice.

Ipak, situacija nije uvek ista za svakoga. Prema navodima Klinike u Klivlendu, oporavak može trajati i duže od dve nedelje.

„Ne postoji univerzalan odgovor koji važi za sve“, objašnjava doktorka Kristina Lindenmajer. „Sve zavisi od toga kolika je šteta već načinjena i da li postoje dodatne komplikacije.“

Stručnjaci navode da apstinencija od alkohola u trajanju od dve do četiri nedelje pomaže u smanjenju upale jetre. Međutim, ako je jetra pretrpela dugotrajna oštećenja usled alkohola, lekari mogu preporučiti trajni prestanak konzumiranja alkohola.

„Kod pacijenata kod kojih je, nakon teških oštećenja jetre, ostala ciroza, čak i jedna čaša alkohola može biti toksična za jetru“, dodaje dr Lindenmajer.

Ako želite da jetru očuvate zdravom što je duže moguće, najbolja opcija je da značajno smanjite unos alkohola ili da ga u potpunosti izbacite. Potpuna apstinencija je izbor o kojem sve više ljudi razmišlja, a ako uspete da izdržite ceo januar bez alkohola, možda baš to postane i trajna životna navika.