Sombor.info

Pevačica i starleta Gordana Goga Terzić uhapšena je sinoć zbog prostitucije u akciji policije.

Gordana Terzić uhapšena je zajedno sa prijateljicom u Beogradu.

Naime, njih dve su došle na „ugovorene intimne odnose“ u hotelu na Banovom brdu, ali su ih u sobi umesto očekivanih klijenta usačekali bi dočekali pripadnici MUP-a, kako piše „Blic“.

Kako se navodi njima su policajci sektora Javnog reda i mira stavili lisice i odveli na saslušanje u stanicu.

Gordana Goga Tere poznata je u javnosti kao pevačica koja se godinama bavi ovim poslom. Mediji su je često predstavljali i kao sterletu, a kako se spekulisalo, trebala je da postane deo rijaliti programa. Međutim, iako se predstavljala kao buduća učesnica „Zadruge“, u ovaj rijaliti format nikada nije ušla.

Bivšeg partnera sa kojim ima dete, a čije ime nije želela da pominje u javnosti, optužila je svojevremeno za nasilje u porodici.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2023. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Gradonačelnik je ovom prilikom apelovao na sve koji su u mogućnosti da se priklјuče akcijama i postanu dobrovolјni davaoci krvi.

„Kraj godine i početak nove je vreme sabiranja i pravlјenja balansa ne samo institucija nego i svakog čoveka. Razmišlјamo šta su drugi učinili za nas, ali i šta smo mi učinili za druge. Danas sam ponovo poželeo da svratim do Crvenog krsta i još jednom dam krv za naše sugrađane i apelujem i na Vas da to učinite. Dobro se dobrim vraća! Empatija – osećaj za druge lјude je dokaz da nismo samo fokusirani na sebe, nego da umemo da spoznamo tuđe potrebe i olakšamo tuđu nevolјu i donosi posebnu ispunjenost i zadovolјstvo” poručio je gradonačelnik Ratković.

Juče u 6.12 minuta, u susednoj Hrvatskoj je zabeležen zemljotres magnitude 3,3 stepena po Rihteru i 5 stepeni Merkalijeve skale i to 10 kilometara istočno od Belog Manastira, izjavio je za RTV Goran Krunić, dežurni seizmolog u Republičkom seizmološkom Zavodu. 

“Kako je Beli Manastir u susednoj Hrvatskoj blizu granice sa Srbijom, na svega 40-tak kilometara, meštani Vojvodine koji žive u pograničnim mestima blizu Dunava, na području grada Sombora i opštine Apatin , osetili su blage potrese ovog zemljotresa,međutim građani ne treba da se plaše, zemljotres jeste bio osetan, ali nije opasan po imovinu i građani ne treba da se plaše”, ističe Krunić.

Svoja iskustva kako su doživeli zemljotres građani pograničnih mesta od jutros dele društvenim mrežama.

Kako javljaju hrvatski mediji, građani Belog Manastira i okoline su mnogo jače osetili ovaj zemljotres u epicentru, ali nisu zabeležene znatne materijalne štete ovog jutra.

Nakon potresa jačine 3,4 koji je rano jutros probudio istok Hrvatske u ranim jutarnjim satima, oko 8 sati je treslo se i zadarsko područje.

Izvor: RTV

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na ovaj praznik organizovaće plivanje za „Časni krst“.

Tradicionalna manifestacija će se održati na plaži kod restorana „Plava ruža“, a plivači će u rukavcu do krsta plivati simboličnih 33 metra.

Informacije vezane za lekarski pregled, kao i prijave za manifestaciju, odvijaju se počev od danas pa do srede 11. januara, svakog radnog dana od 07:30 do 15 časova u Turističkoj organizaciji Apatin, Trg Nikole Tesle 13 ili putem telefona 025/772-555.

U atarima Sombora jesenas je zasejano više ozimih useva nego što je to bilo poslednjih godina. Procene su da je ozimih useva više za 20 do 30 posto.

"Pšenica je u dobrom stanju, lepo se razvila i dobro je pripremlјena ušla u zimu, samo što mi nemamo prave zime. Nešto su bolјe pšenice koje su kasnije sejane, od 20. oktobra do 5. novembra. One ranije sejane su malo bujne za preživlјavanje", kaže agronom Aleksandar Bošnjak.

Ono što je jesenas bio problem su cikade i vaši koji su prenosioci virusa.
"Posledice ćemo videti na proleće. Polјoprivrednici su upozoreni i jesenas su rađeni tretmani insekticidima", kaže Bošnjak.

Pravoslavni vernici Božić slave 7. januara, kada se porodica okuplja oko bogate trpeze i provodi dan u ljubavi i zahvalnosti. Ukoliko govorimo o hrani, česnica je nezaobilazni deo naše tradicije i lomi se za doručak. Ona je zapravo hleb naš nasušni, a do kraja teksta dobićete odgovor na sve nedoumice iz naslova.

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se priprema ili na Badnji dan ili u rano jutro. Na jugu tradicija nalaže da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok ukoliko krenemo na zapad, porodica to obavi tokom kasnog doručka ili ranog ručka baš na Božić.

Recept za česnicu takođe se razlikuje, a mi ćemo vam predstaviti onaj iz južne Srbije, za koji je potrebno: 600 g brašna, 1/2 praška za pecivo, 1/4 kašičice sode bikarbone, 2 do 3 kašike ulja i so, po ukusu.

Kao što znate, česnica se priprema bez kvasca, a prvo je potrebno pomešati suve sastojke, a zatim dodati so, ulje i vodu, dok se ne dobije ujednačena smesa. Važno je da budete umešni sa testom i strpljivi, da biste nakon toga tepsiju sa česnicom u kojoj se nalazi novčić stavili na pečenje. Potrebno je pola sata da porumeni, kada je spremna da se iznese na trpezu.

Zanimljivo je da je u Vojvodini česnica slatka, i članovi porodice je probaju tek nakon božićnog ručka. Glavni sastojci su kore i orasi, i izgledom podseća na baklavu, samo čvršće teksture. Sa druge strane, u Novom Pazaru česnica se priprema od brašna i vode, uz propratne običaje.

Opšte je poznato da se u česnicu ubacuje novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da onaj u čijem parčetu se zalomi, ima velike šanse za uspešan ostatak godine i povoljne finansije.

No, tu nije kraj priče, jer se, na primer, na jugu naše zemlje, uz novčič traga i za belim lukom, kao simbolom zdravlja, odnosno, zrnom kukuruza, za uspeh na poslu. U zapadnoj Srbiji, pak, neretko se u česnicu ubacuju dva novčića, tako da onaj po manjoj vrednosti donosi novac, a drugi sreću. Za novopazarski kraj, uz paricu karakteristično je i suvo grožđe.

Bez obzira na međusobne razlike, mi vam svima želimo da Božić provedete sa najdražima, i da naglasak bude na zahvalnosti i dobroti.

Izvor: danas.rs

Na potezu pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine

Na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici SO Apatin odbornik Perica Popić dobio je odgovor na pitanje u kojoj fazi je projekat izgradnje fabrike za reciklažu plastike “Bioneks”.

U odgovoru koji je potpisala Dragana Stambolija, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove navodi se da je, nakon što je „Bioneks“ odustao od projekta – proizvodni kompleks za reciklažu i pirolizu plastike, 8. novembra 2022. godine podneo novi zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat – proizvodni kompleks za RECIKLAŽU plastike.

Nadležni organ je objavio obaveštenje o podnetom zahtevu u lokalnom listu „Novi glas komune“ i sajtu opštine Apatin, 18. novembra, u kome je navedeno da se uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva može izvršiti u periodu od 18. do 29. novembra, kod nadležnog organa.

-U toku uvida niko od zainteresovanih organa, organizacija i lica nije zahtevao dostavljanje dokumentacije na uvid. UG “Bez straha“ je dostavilo mišljenje na osnovu objavljenog obaveštenja vezano za projekat proizvodni kompleks za reciklažu plastike, navela je Stambolija.

Nadležni organ je 30. novembra doneo rešenje da je za novi projekat POTREBNA procena uticaja na životnu sredinu i rešenjem određen obim i sadržaj studije i naveo da se, pored obaveznih elemenata studije, mora uzeti u obzir i dostavljeno mišljenje UG „Bez straha“ Apatin.

-Rešenje je objavljeno na sajtu opštine Apatin i lokalnom listu „Novi glas komune“ 2. decembra 2022. godine i navedeno uputstvo o pravnom sredstvu da protiv rešenja žalbu može izjaviti nosilac projekta i zainteresovana javnost u roku od 15 dana (od dana njegovog objavljivanja) Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. UG „Bez straha“ je 18. decembra izjavilo žalbu na Rešenje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu. Prvostepeni organ je primerak žalbe dostavio „Bioneks“ DOO Apatin, 19. decembra, na izjašnjenje u roku od 8 dana na navode žalbe, navela je Stambolija i dodala da će, po isteku roka za izjašnjenje „Bioneks“ DOO Apatin, svi spisi predmeta biti dostavljeni drugostepenom organu – Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, na odlučivanje po podnetoj žalbi.

Izvor apatinskenovine.rs

"Prava zima" - šta to beše?

Marko Čubrilo, popularni meteorolog amater, objavio je da u narednih desetak dana, do dve nedelje, neće biti prave zime.

„Do kraja ove nedelje, što uključuje i doček Božića po julijanskom kalendaru suvo, stabilno i relativno toplo. Povremeno će biti povećane oblačnosti, posebno sutra, dok je u petak i za vikend lokalno moguća pojava magle i njeno duže zadržavanje. Jutarnji minimumi od -3 do +3 stepena Celzijusa, a dnevni maksimumi od +7 do +13, a samo u predelima sa dužim zadržavanjem magle i niskih oblaka oko +2 stepena Celzijusa. U četvrtak našto jači zapadni vetar, a zatim vetar slab. U nedelju (08.01.) jugoistočni vetar u pojačanju kao najava promene vremena koja sledi početkom sledeće nedelje“, naveo je.

Što se te promene tiče, nju od 9. do 11. januara, donosi hladan font jakog ciklona koji će se premeštati preko nas, a izgledno je i formiranje sekundarnog ciklona nad Jadranom.

„Sve to će usloviti tipično jesnje vreme uz naoblačenje sa kišom, duž Jadrana bi moglo biti i lokalne grmljavine, dok se sneg očekuje samo na planinama i to uglanvom preko 800mnv. U ponedeljak će nad košavskim područjem biti jake i vrlo jake košave, nad južnim i srednjim Jadranom jakog juga, a na severnom bure i tramontane. U utorak će se preko celog regiona proširiti vetar severnog kvadranta. Ovim pogoršanjem će ski-centri dobiti nešto snega ali se uglavnom ne očekuje preko 15cm, a često ni preko 10cm snega“, kaže Čubrilo. U prevodu – ništa od snega u nižim krajevima.

„Od 11.01. pa do 14.01. ponovo uglavnom suvo i relativno toplo bez padavina uz minimume od -2 do +3 i maksimume od +6 do +13 stepeni Celzijusa, što je i dalje iznad proseka… Znam da će mnoge odlaganje hladnoće jako iznervirati, neke i obradovati ali takva je meteorologija. Po mom mišljenju sinoptika zahlađenja se ne može pravilno postaviti jer su globalni faktori za sada vrlo nepovoljni, tu pre svega mislim na snagu i stabilnost zapadnih vetrova. Za sada do oko 17.01. nema signala za dugotrajnije slabljenje zapadnih vetrova i to što će ovi vetrovi oko 10.01. na dan-dva oslabiti nije dovoljno za izmenu sinoptičkog trenda.“

„Moje mišljenje koja dajem na osnovu trenutno raspoloživih podataka je da bi uslova za jače zahlađenje moglo biti tek oko 18.01. jer tada trenutno stoji mogućnost konkretnijeg u dužeg slabljenja zapadnih vetrova. Posle 19.01. je moguć nov ciklus zagrevanja stratosfere koji će takođe biti vrlo važan faktor. Videćemo kako će se sve to dalje odvijati ali pre polovine januara ko što sam i krajem pošle godine pisao ne vredi ni očekivati pravu zimu. Svi izneti podaci i procene su rezultat moje obrade i tumačenja numeričkih modela, za zvanične informacije pratite države prognostičke zavode“, napomenuo je Čubrilo.

A šta kaže RHMZ? U svojoj sezonskoj prognozi najavljuje blaži i prosečno vlažan januar, dok su u trećoj dekadi januara mogući i umereni mrazevi.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. 

Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1.3ºC u odnosu na višegodišnji prosek. 

Mesečna suma padavina tokom januara biće u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za oko 6 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek. 

Izvor: nova.rs

Druga onlajn filatelistička izložba ”Apatin 2022”, u organizaciji Udruženja filatelista Apatin otvorena je do 15. januara na internet stranici www.udruzenjefilatelistaapatin.org.rs . Izložba obuhvata kolekcije brojnih izlagača - filatelista iz naše i drugih zemalja iz celog sveta.

-Onlajn izložba ,,Apatin 2022” nije takmičarska, već služi svrsi promocije ovog lepog hobija – filatelije. Nadam se da će prerasti u tradiciju, kaže Željko Popović, predsednik organizacionog odbora.

Izvor: apatisnkenovine.rs

Građanima je na raspolaganju 100.000 vaučera po 5.000 dinara.

Građani od danas na šalterima „Pošte Srbije“ mogu da se prijavljuju za korišćenje vaučera za subvencionisan odmor u Srbiji. Pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, a prvi put, pravo na vaučere i imaju i stariji od 65 godina koji nemaju penziju.

Tanjug izveštava da je od jutros podneto više od 30.000 prijava za vaučere za odmor, koji mogu da se iskoriste do 20. novembra 2023. Ponuda destinacija na kojima se mogu iskoristiti može se pogledati na sajtu Vaučeri Srbija, a po iskustvu iz 2022. najveće interesovanje je za Zlatibor, Sokobanju i Vrnjačku Banju.

Zlatibor tradicionalno i najomraženija i najpopularnija planina u Srbiji, a mada još nema snega, uveliko pristižu snimci „odmora na gradilištu“, bizarne reklame za zimovanje od kojih se mreže tresu, ali i računi koji otkrivaju koliko treba izdvojiti za obrok. Srećom, postoje i delovi Zlatibora koje investitori ne smeju da pokvare.

Most ljubavi, Vrnjački park, Crkveno brdo, mineralni izvori – samo su neke od atrakcija Vrnjačke banje, koja tokom cele godine ima i sadržajan kulturno-zabavni program, mada se protekle godine više pričalo o uništavanju izvora i akva parku.

Sokobanja je jedna od omiljenih destinacija za prolećna putovanja u Srbiji, ne samo zbog mira, netaknute prirode i čistog vazduha, već i lekovitih termalnih voda, a nedavno je akcenat stavljen upravo na aktuelnu spa sezonu.

Kako je navedeno, veliko interesovanje vladalo je i za Prolom banju, Ribarsku banju, Taru, Divčibare, Kopaonik…

Vaučer se može koristiti isključivo u ugostiteljskim objektima izvan mesta prebivališta i izvan mesta studiranja korisnika vaučera i to u trajanju od najmanje pet noćenja. Vaučer može pokriti maksimalan iznos u vrednosti od 5.000 dinara. Ukoliko je iznos računa veći, korisnik je dužan da ostatak sume isplati iz sopstvenih sredstava. Ukoliko je iznos računa manji, vaučer pokriva ceo iznos, a razlika do 5.000 dinara se ne može naknadno iskoristiti.