Sombor.info

Narodna banka Srbije donela je nove mere za olakšanu otplatu kredita dužnicima pogođenim pandemijom korona virusa.

Banke i davaoci lizinga imaju obavezu da odobre olakšicu u otplati obaveza na zahtev dužnika, bilo da je fizičko lice, poljoprivrednik, preduzetnik ili privredno društvo, ako zbog krize izazvane pandemijom ne može da izmiruje svoje obaveze ili ima teškoće.

Potrebu za olakšicama, kako u NBS kažu, imaju posebno nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godin. Stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad je 40 odsto tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od najmanje 15 odsto u odnosu na lane ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije KOVID19.

Ostavljena je mogućnost bankama i davaocima lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, odobre olakšice dužniku.

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

-Drugi kreditni proizvodi kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu pri čemu se period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu – objašnjavaju u NBS.

U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22.12.2020. godine na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.

Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, s tim da dužnicma savetujemo da zbog trenutne epidemiološke situacije prednost daju elektronskom načinu komunikacije.

Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, s dužnom pažnjom pratiti uticaj izmenjenih okolnosti na sve relevantne tržišne učesnike i odgovorno preduzimati korake iz svoje nadležnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što je preduslov za očuvanje i unapređenje privrednog rasta u celini.

Povodom završetka projekta ”Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom”, koji sprovode Grad Novi Sad – Gradska uprava za imovinu i imovinsko – pravne poslove u saradnji sa opštinama Apatin i Sremski Karlovci, v.d. zamenik načelnika Gradske uprave za imovinu i imovinsko – pravne poslove Grada Novog Sada Vera Zorić održala je sastanak sa Sekulom Petrovićem, načelnikom opštinske uprave Beočin.

Kao i Grad Novi Sad, Opština Beočin u proteklom periodu stekla je značajno iskustvo u sprovođenju projekata u okviru programa Exchange sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg upravljanja imovinom. Na sastanku su razmenjena znanja i iskustva koje su lokalne samouprave kao koordinatori projekata sticale tokom realizacije pomenutih projekata. Diskutovano je o dosadašnjem toku upisa prava javne svojine, primerima dobre prakse i izazovima u ovom procesu pred kojima se nalaze sve lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Rok za završetak realizacije projekta ”Osnaživanje lokalnih sistema upravljanja javnom imovinom” je 21. decembar 2020. godine. Realizuje se u okviru Programa Exchange 5, koji finansira Evropska unija iz alokacije za IPA 2014, a sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) kao implementacionim partnerom. Telo za ugovaranje svih projekata grant šeme je Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19(„Sl.glasnik RS“, br.151/2020), u periodu počev od 16. decembra 2020.godine zaključno sa 18. decembrom 2020. godine, radno vreme objekata u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta), pružanja usluge u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, splavovi i sl.), pružanja usluge u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (tržni centri, pijace i sl.) i priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.), kao i u objektima u kojima se obavlja delatnost pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote) i delatnost u oblasti kulture koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru (pozorišta, bioskopi, muzeji, galerije) i oblasti sporta koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.) ograničava se tako da ti objekti mogu raditi samo radnim danima (od ponedeljka do petka) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Ograničenje ne odnosi se na radno vreme:

1) apoteka (uključujući i one u kojima se vrši promet robe namenjen za životinje ili poljoprivredu), izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i trgovinskih, ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
2) trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda (namenjenih za ljude ili životinje), uključujući i one koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima, a za koje upravljač može da obezbedi posebne koridore za pristup ili u koje se ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
3) ordinacija i laboratorija u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarskih ordinacija i laboratorija i sl., koje mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
4) pozorišta, bioskopa, muzeja, galerija i sl., koji mogu da rade i subotom i nedeljom do 17.00 časova;
5) restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
6) pijaca, koje subotom i nedeljom mogu da rade od 06.00 časova do 15.00 časova;
7) fitnes centara, teretana, vežbaonica, bazena i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
8) svih drugih radnji, objekata i mesta (obućarske, krojačke, stolarske, staklorezačke i sl. radnje, servisi, tehnički pregledi i sl.) na kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije obavezno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, koji mogu da rade radnim danom do 21.00 časova i subotom do 17.00 časova,
9) prodavaca koji prodaju svojih proizvoda obavljaju tako da proizvode koji su poručeni elektronskim putem mogu predati kupcu ispred objekta i to bez ulaska kupaca u objekat u kome se vrši prodaja ili u objekat u kome je smešten prodajni objekat, i uz obavezu prodavca da obezbedi da se ispred objekta gde se vrši predaja kupcima kupljenih proizvoda nalaze najviše tri lica i da kupci, odnosno lica koja preuzimaju proizvode nose masku i drže rastojanje od najmanje dva metra -koji mogu raditi, odnosno vršiti prodaju robe i subotom i nedeljom do 17.00 časova.

Od mere ograničenog radnog vremena izuzete su apoteke i benzinske pumpe u obavljanju delatnosti prodaje goriva, kao i ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja korisnicima ili u kojima se prodaju hrana i pića preko šaltera, odnosno bez ulaska kupca u sam objekat. Radno vreme ugostiteljskih objekata koji vrše dostavu hrane i prodaju preko šaltera je radnim danom od 06.00 do 24.00 časa, a petkom i subotom do 02.00 časa narednog dana.

U skladu sa Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Sl.glasnik RS“, br.151/2020), ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja ili u kojima se prodaje hrana i piće preko šaltera bez ulaska kupca u sam objekat, izuzeti su od mere ograničenja radnog vremena (od ponedeljka do petka od 05.00 časova do 17.00 časova).

Počev od danas, 16. decembra 2020. godine, ugostiteljski objekti u kojima se priprema hrana i piće koje se dostavlja ili u kojima se prodaje hrana i piće preko šaltera bez ulaska kupca u sam objekat mogu raditi svakog radnog dana i vikendom, i dužni su da obezbede da se ispred objekta ne okuplja više od tri korisnika, kao i da lica koja su ispred objekta nose maske i drže rastojanje od najmanje dva metra.

U skladu sa Odlukom o radnom vremenu u ugostiteljskim, trgovinskim i zanatskim objektima i objektima za priređivanje igara na sreću i igara za zabavu na teritoriji Grada Sombora, radno vreme ugostiteljskih objekata koji vrše dostavu hrane i prodaju preko šaltera je radnim danom od 06.00 do 24.00 časa, a petkom, subotom, uoči praznika i prvog dana praznika, mogu produžiti radno vreme za dva sata od propisanog radnog vremena, odnosno do 02.00 časa narednog dana.

Grad Sombor zajedno sa projektnim partnerima iz zemalja Dunavskog sliva učestvuje u Projektu „RESPONSIBLE GREEN DESTINATION AMAZON OF EUROPE, akronim Amazing AoE“ DTP3-362-2.2, koji se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

Projekat sprovodi konzorcijum od 29 partnera, koje čine lokalne samouprave, ministarstava, turističke organizacije, kao i organizacije civilnog sektora iz Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Mađarske, na čelu sa Institutom za razvoj lokalnih potencijala „Iskriva“ iz Slovenije.

Cilj projekta je da unapredi zeleni turizam zasnovan na prepoznatljivom prirodnom i kulturnom nasleđu u zemljama koje su povezane UNESCO prekograničnim rezervatom biosfere Mura Drava Dunav, poznatom i pod nazivom Amazonija Evrope.

U toku je razvijanje modela (aplikacije) za merenje uticaja turizma na okolinu RGD TIM (Responsible Green Destination Tourism Impact Model) koji će beležiti podatke o turističkim posetama za potencijalne turističke destinacije koje će se promovisati u okviru projekta. Ova aplikacija će analizirati osetljivost ekosistema na razvoj turizma, uz prisustvo svih ekonomskih i socijalnih aspekata. Potencijalne dve lokacije Grada Sombora koje će biti obuhvaćene projektom su Sombor i Gornje Podunavlje.

Projekat „Amazing AoE“ povezaće odabrane lokacije evropskog Amazona pogodne za zeleni turizam u jedinstvenu mrežu i tako ih preneti sa lokalnog na transnacionalni nivo, što će otvoriti vrata za međunarodne posetioce.
Glavna aktivnost Grada Sombora u okviru projekta je nabavka digitalne opreme za prikaz vodećih turističkih proizvoda iz oblasti turizma i kulturnog nasleđa, koja će doprineti unapređenju održivog regionalnog razvoja ekoturizma, i to dve digitalne interaktivne info table i deset setova virtuelne realnosti za posetioce.

Grad Sombor će biti domaćin jednog od sastanaka Odbora za menadžment i kvalitet sprovođenja aktivnosti na projektu, kao i studijske posete i radionice ostalih partnera u projektu.

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 1.7.2020. do 31.12.2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.411.290,00 evra, a budžet Grada Sombora u projektu je 106.480,00 evra.

Od početka pandemije korona virusa u somborskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je 1.200 lica koja su zbog prekida radnog odnosa ispunili uslov za novčanu naknadu.

Kako je gostujući u Jutarnjem programu kazala Jelena Velebit, iz Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Sombor taj broj na nivou je prošle godine.

"Kraj godine je period kada se završavaju privremeni i povremeni poslovi, pa pri kraju godine imamo više prijavljenih za novčanu naknadu iz ove kategorije", kazala je Velebit. Osim toga bilo je prijava radnika kojima je istekao ugovor o radu i onih kojima je ostalo dve godine do penzije.

Novčana naknada Nacionalne službe za zapošljavanje može da se prima od tri do 24 meseca, što zavis od ukupnog staža osiguranja i toga da li je lice već koristilo novčanu naknadu.

Lica kojima je ostalo dve godine do penzije imaju pravo na novčanu naknadu do ispunjenja uslova za penzionisanje, bez obzira da li su ranije već koristili ovo pravo.

Gradski Štab za vanredne situacije, na elektronskoj sednici održanoj 15.12.2020. godine, usaglasio je ranije donete mere koje se odnose na ograničavanje radnog vremena svih objekata sa merama Vlade Republike Srbije, tako da one važe do 18. decembra 2020. godine:

Produžava se ograničenje radnog vremena objekata u kojima se obavlja delatnost:

u oblasti trgovine na malo (trgovinske i druge radnje i prodajna mesta),
pružanja usluge u oblasti ugostiteljstva, koje obuhvataju prodaju hrane i pića (restorani, kafići, barovi, klubovi, splavovi i sl.),
pružanja usluge u zatvorenim ili otvorenim trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo (tržni centri, pijace i sl.) i
priređivanja posebnih i klasičnih igara na sreću (kladionice, igraonice i sl.),
pružanja zanatskih i drugih usluga u neposrednom i dugotrajnom fizičkom kontaktu sa korisnikom usluge (kozmetički saloni, frizerski saloni, saloni lepote)
u oblasti kulture koja podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru (pozorišta, bioskopi, muzeji, galerije)
u oblasti sporta koji podrazumeva istovremeno prisustvo više lica u istom prostoru ili dugotrajniji neposredni kontakt sa korisnikom usluge (fitnes centri, teretane, vežbaonice, spa centri, bazeni i drugi objekti namenjeni za sport i rekreaciju i sl.)tako da ti objekti mogu da rade samo radnim danima (od ponedeljka do petka) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Navedeno ograničenje se ne odnosi se na radno vreme:

1) apoteka, izuzev onih apoteka koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima i za koje upravljač ne može obezbediti posebne koridore za pristup ili u koje se ne ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, benzinskih pumpi u obavljanju delatnosti prodaje goriva i trgovinskih, ugostiteljskih i drugih objekata koji vrše dostavu hrane, koji mogu da rade i van radnog vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, kao i subotom i nedeljom;
2) trgovinske i druge radnje i prodajna mesta na kojima se vrši prodaja prehrambenih proizvoda, uključujući i one koje prodaju obavljaju u trgovinskim centrima, a za koje upravljač može da obezbedi posebne koridore za pristup ili u koje se ulazi sa spoljne strane ili neposredno sa javne površine, i samostalni maloprodajni objekti u kojima se trgovina, po pravilu, obavlja tako da kupac ne ulazi u objekat (trafike tj. kiosci), koji mogu da rade do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
3) ordinacije i laboratorije u kojima se pružaju medicinske i stomatološke usluge i veterinarskih ordinacija i laboratorija i sl., koje mogu da rade i van ogranićenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
4) pozorišta, bioskopa, muzeja, galerija i sl., koji mogu da rade radnim danom i subotom i nedeljom do 17.00 časova;
5) restorana i drugih prostora u kojima se pružaju usluge ishrane u kategorizovanim i nekategorizovanim smeštajnim objektima i u kategorizovanom privatnom smeštaju, u kojima se usluga može pružati samo licima koja imaju prijavljen boravak u tim vrstama smeštaja i to najkasnije do 21.00 časa, kao i subotom i nedeljom;
6) pijaca, koje subotom i nedeljom mogu da rade od 06.00 časova do 15.00 časova;
7) fitnes centara, teretana, vežbaonica, bazena i drugih objekata namenjenih za sport i rekreaciju – kada se koriste u svrhu treninga i priprema za održavanje i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nadležnih nacionalnih sportskih saveza, koji mogu da rade i van ograničenog radnog vremena, kao i subotom i nedeljom;
8) svih drugih radnji, objekata i mesta (obućarske, krojačke, stolarske, staklorezačke i sl. radnje, servisi, tehnički pregledi i sl.) na kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije obavezno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, koji mogu da rade radnim danom do 21.00 časova i subotom do 17.00 časova.

Sve usvojene mere imaju za cilj svođenja socijalnih kontakata na apsolutni minimum, uz nadu da će dati željeni rezultat i da ćemo u danima pred nama to videti i u brojevima zaraženih građana koronavirusom.

Dodatno pojašnjenje za ugostiteljske objekte: radno vreme kioska i sličnih ugostiteljskih objekata (prikolice i drugi slični objekti montažnog tipa šalterske prodaje) koji pružaju usluge u oblasti ugostiteljstva koje obuhvataju prodaju hrane i pića, odnosno radno vreme privrednih subjekata koji obavljaju ugostiteljsku delatnost, a vrše šaltersku prodaju hrane putem šaltera, ograničeno je tako da ti objekti mogu raditi samo radnim danom (od ponedeljka do petka ) od 05.00 časova do 17.00 časova.

Više informacija o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti KOVID-19 građani i privreda mogu dobiti pozivanjem telefonskih brojeva: 0668331189 i 0668331161.

Juče je zasedao i Krizni štab koji je analizirao trenutnu epidemijsku situaciju u zemlji, a odlučeno je da aktuelne mere za suzbijanje epidemije koronavirusa ostaju na snazi do petka, 18 decembra. Nakon toga će ponovo zasedati Krizni štab koji će odlučiti o daljim koracima.

Takođe, odlučeno je i da će stranim državljanima biti potreban negativan pi-si-ar test za ulazak u Srbiju, a državljani Srbije koji ne budu imali negativan test ići će u izolaciju od deset dana. Ova mera bi trebala da stupi na snagu 20. decembra. Test će biti potreban za sve strane državljane, bez obzira iz koje zemlje ulaze u Srbiju.

Udruženje građana „Bodrog“ iz Bačkog Monoštora počelo je akciju ponovnog čišćenja smeća koje su nesavesni građani izbacili duž puta Bački Monoštor-Sombor.

Već prvog dana akcije, u četvrtak, 10. decembra, napunjeno je 30 džakova smećem sa dužine od nepuna dva kilometra puta, a tokom protekla četiri dana akcije skupljeno je stotinjak džakova smeća. Preostalo je još da se očisti 2 od ukupno 11 kilometra.

Podršku volonterima koji su danas nastavili čišćenje pružio je i resorni većnik Slobodan Stanić.

Samo tokom ove godine za otklanjanje divljih deponija sa teritorije Grada utrošeno je 4.650.000,00 dinara (bez PDV-a) iz gradskog budžeta. Većnik je ovom prilikom uputio apel sugrađanima da smeće odlažu na propisan način kako bismo sačuvali životnu sredinu, sprečili zagađenje, a samim tim pozitivno uticali na očuvanje zdravlja svih stanovnika. Grad je za 2021. godinu opredelio sredstva u iznosu od 2 miliona dinara za kupovinu dodatnih kontejnera od 5 kubika, koji će biti postavljeni u naseljenim mestima i dostupni građanima za odlaganje otpada.

Monoštorci su ove godine kroz sakupljanje reciklažnog materijala, donacije građana i uz pomoć PU „Vera Gucunja“ prikupili sredstva pomoću kojih su obezbedili novi sistem grejanja za lokalni vrtić, što je dobar primer kako na veoma jednostavan način udruženi građani mogu da daju značajan doprinos za svoju lokalnu zajednicu. Kako navode, i limenke koje se sakupe tokom ove akcije čišćenja ići će na reciklažu, a sakupljena sredstva biće namenjena za akciju postavljanja brodskog poda u prostorijama vrtića.

Gradonačelniku Grada Sombora Antoniu Ratkoviću danas je u Vladi Srbije uručena nagrada za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Ovo je druga po redu godina u kojoj se dodeljuje priznanje, a dodeljuje ga Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.

Grad Sombor je priznanje za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou osvojio u okviru kategorije Inovativne politike i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, za sprovođenje prekograničnog IPA projekta „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“.

Komisija za dodelu priznanja prepoznala je somborski prekogranični projekat „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“ kao jedno od inovativnih rešenja za ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena. U okviru projekta Grad Sombor je podelio 60 hiljada sadnica lavande ženama u ruralnim područjima Sombora i projektnog partnera Kiškunhalaša u Mađarskoj. Zainteresovane žene su se uključile u projekat putem javnog poziva, dodeljen im je određeni broj sadnica u odnosu na zemlju kojom raspolažu i obučene su o uzgoju i preradi lavande. Kako bi konkurentnije nastupile na tržištu, osnovano je socijalno preduzeće „Lavangrad“ kome će Grad u narednim godinama pružati tehničku i finansijsku podršku, pre svega za nabavku dodatnih sadnica i opreme koja je potrebna za preradu lavande.