Sombor.info

Pobunjenici su u munjevitoj ofanzivi u Siriji zauzeli više važnih gradova i stigli u prestonicu Damask. Predsednik Bašar al Asad je prethodne pokušaje svrgavanja uspeo da preživi uz pomoć Rusije i Irana, koji su sada, međutim, opterećeni drugim frontovima. Ovo je šest ključnih stvari koje treba da znate o vladavini predsednika Sirije, piše RTS.

Kako se kovao predsednik

Bašar je rođen 11. septembra 1965. godine, kao treće dete Hafeza al Asada, vojnog oficira i člana Baas partije (Arapska socijalistička partija), koji je 1971. predvodio puč i postao predsednik Sirije. Asadovi pripadaju Alavitima, šiitskoj manjini koja čini oko 10 odsto stanovništva u zemlji i dominira tamošnjom političkom scenom od šezdesetih godina 20. veka.

U porodičnoj raspodeli, Bašar nije bio ni planiran za političara. Studirao je medicinu u prestonici Damasku, diplomirao oftalmologiju 1988. i služio kao vojni lekar pre nego što je u Londonu 1992. upisao specijalizaciju. Ipak, dve godine potom, Hafizov viđeni naslednik i Bašarov stariji brat Basil je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Uprkos političkom i vojnom neiskustvu, Bašar je bio primoran da se vrati u Siriju i nadalje se pripremao za ulogu lidera države. Kako bi pridobio poštovanje vojske i lokalnih moćnika obučavao se na vojnim akademijama i stekao čin pukovnika u elitnoj Republikanskoj gardi.

Uporedo, o Bašaru je građen imidž reformatora koji je spreman da se uhvati u koštac sa korupcijom. Otac mu je dodelio funkciju šefa antikorupcione vladine agencije koja je smenila nekoliko nižih službenika. Predstavljen je i kao čovek modernih shvatanja, zagovarajući uvođenje interneta u komercijalnu upotrebu širom Sirije.

Lider širokih shvatanja i gvozdene ruke

Kada je Hafez al Asad preminuo 10. juna 2000. godine, posle 29-godišnje vladavine, sirijski zakonodavci su olako odobrili snižavanje minimalne starosne granice za predsednika sa 40 na 34 godine, koliko je Bašar u tom trenutku i imao. Ubrzo je postao lider vladajuće Baas stranke, čiji ga je kongres predložio za šefa države. Mesec dana od očeve smrti, Bašar je bez protivkandidata izabran da vodi zemlju u narednih sedam godina.

Bilo je protesta zbog naslednog karaktera vlasti, ali je preovladao optimizam – novi lider je bio mlad, obrazovan i upoznat za kulturom Zapada, što su Sirijci smatrali dovoljnim za odstupanje od statusa kvo, autoritarne vlasti i sprege moći bezbednosnih i vojnih struktura. Naposletku, Sirija je tavorila u ekonomskoj krizi, a Bašar je u svom inauguracionom govoru obećao ekonomsku liberalizaciju i političke reforme.

Međutim, već tada je odbacio „zapadni model demokratije“ kao odgovarajući za zemlju koju vodi. Ublažio je stroge kontrole slobode izražavanja i amnestirao nekoliko stotina političkih zatvorenika. Dozvolio je forume za javne rasprave i političke diskusije i nije kinjio one koji su pozivali na radikalnije reforme. Takvi gestovi dobre volje i relativne otvorenosti sirijskih vlasti zapadni mediji opisivali su „Damaskim prolećem“.

Ipak, ubrzo je promenio kurs i hapšenjima i pretnjama ugušio proreformski aktivizam pod obrazloženjem da su ekonomske promene važnije.

Na spoljnopolitičkom planu dodatno je zaoštrio odnose sa Izraelom u sporu oko kontrole nad Golanskom visoravni. Podržavao je palestinske i libanske militantne organizacije. Kada je 2003. osudio američku i međunarodnu invaziju na Irak, pogoršali su se i odnosi sa Vašingtonom i Evropskom unijom. Posle ubistva libanskog premijera Rafika Haririja 2005, a pod pritiskom Zapada, povukao je sirijske trupe iz Libana, gde su bile prisutne od 1976.

Unutar države je do 2005. očistio administraciju od „stare garde“ moćnika koje je nasledio od oca. Rukovođenje bezbednosnim sektorom dodelio je rodbini. Dve godine kasnije, skoro jednoglasno je reizabran. U novom mandatu se preusmerio na otopljavanje odnosa sa regionalnim silama poput Turske i Saudijske Arabije i okončanje međunarodne izolacije, koja je postepeno rasla još od sedamdesetih.

Zamišljeni gasovod i predvorje sirijskog „Arapskog proleća“

Međunarodna izolacija Sirije započela je još u doba vlasti Hafeza, koji je bio naklonjen Sovjetima. Posle kraja hladnoratovske podele, Sirija je postala interesantna tačka na zamišljenoj ruti za izgradnju cevovoda za protok katarskog gasa iz bogatog nalazišta „Južni pars“, koji je trebalo dopremiti do Turske, a potom i Evrope.

Doha je 2001. predložila izgradnju 1.500 kilometara dugog i deset milijardi dolara vrednog gasovoda kroz Saudijsku Arabiju, Jordan, Siriju i Tursku, jer je dopremanje morskim putem do evropskih potrošača bilo ograničeno i skupo. Tursko-katarski gasovod pružio bi sunitskim kraljevstvima ključnu dominaciju nad svetskim tržištem prirodnog gasa, što bi ojačalo i Katar, možda i američkog najbližeg saveznika u arapskom svetu. Ujedno, rasteretilo bi zavisnost EU od ruskog gasa.

Ipak, Bašar al Asad je još 2009. godine potvrdio da će odbiti da potpiše sporazum kojim bi dozvolio da gasovod prođe kroz Siriju pod obrazloženjem da štiti interese Moskve, svog saveznika. Dodatno je razgnevio Belu kuću, Rijad i EU kada je podržao rusku ideju o „Islamskom gasovodu“ čija bi trasa vodila preko iranske strane gasnih polja, kroz Siriju, pa sve do libanskih luka. Teheran bi time dobio veći uticaj u regionu i svetu.

Zbog toga, pojedini mediji i analitičari, i na Zapadu, smatraju da građanski rat u Siriji nije počeo mirnim protestima tokom Arapskog proleća 2011, već deceniju ranije, kada je predstavljena ideja o kopnenoj ruti za katarski gas.

Bašar „na samrti“

Bašar al Asad se od marta 2011. godine suočio sa brojnim antivladinim demonstracijama koje su se u talasima, iz Afrike, prelile na ulice Damaska i drugih većih gradova. Asad je u početku činio delimični ustupke – otpustio je deo svog kabineta i najavio ukidanje spornog Zakona o vanrednom stanju i reformu Ustavnog suda. Obe institucije služile su za suzbijanje delovanja opozicije.

Međutim, sprovođenje reformi teklo je uporedo sa eskalacijom represije i nasilja širom zemlje. Demonstranti su okarakterisani kao „naoružane kriminalne bande“, a vojska je poslata na ulice da tenkovima smiri tenzije. Izbio je građanski rat, pobunjenici su se razlili na nekoliko dobro naoružanih formacija, a vladine snage su u januaru 2012. najavile „obračun sa teroristima“.

Pobunjenici su preuzeli kontrolu nad velikim delovima severa i istoka zemlje, a opozicionu Nacionalnu koaliciju je više od 100 zemalja priznalo kao „legitimnog predstavnika“ sirijskog naroda. Nije uspeo ni Asadov pokušaj da se situacija smiri neuspelim referendumom o novom ustavu u kom Baas partija više ne bi bila jedina. Kada je krajem godine već bilo više od 60.000 poginulih, Asad je odbacio mirovne pregovore.

Početkom 2013. provladine snage su pokušale da povrate teritoriju u južnoj i zapadnoj Siriji. Hezbolah je poslao svoje trupe u pomoć Asadu, ali se zajednička vojska povukla u strahu od međunarodne vojne intervencije zbog optužbi Zapada da su sirijske trupe koristile hemijsko oružje na periferiji Damaska.

SAD, Velika Britanija i Francuska tvrdile su da je napad nervnim agensom „sarin“ mogla da izvrši samo Vojska Sirije, pa je Asad kao gest popuštanja dozvolio međunarodnoj Organizaciji za zabranu hemijskog oružja da uništi deklarisani hemijski arsenal države.

Svojevrsni ustupak Zapadu išao je uporedo sa Asadovom kandidaturom za treći mandat. Prvi put je imao i protivkandidate, ali su mnogi od njih izbore odbacili kao farsu. Iako je pobedio sa skoro 90 odsto glasova, situacija na terenu delovala je bezizlazno, jer su narasla Islamska država i druge antivladine formacije zauzimale brojne velike gradove i važna područja zemlje. ID je u Siriji i razorenom Iraku čak proglasio i kalifat. Asad je bio sateran u ćošak.

Asad je preživeo

Građanski rat u Siriji ulaziio je u petu godinu, a vladni snage su prtrpele pregršt poraza, uključujući i gubitak strateški važnog grada Idliba. Predsednik Rusije Vladimir Putin je u septembru 2015. godine odlučio da pomogne Bašaru el Asadu i naredio bombardovanje pozicija koje su zauzeli pobunjenici. Pomoć Moskve je u velikoj meri preokrenula ishod sukoba u Asadovu korist. Sirijska vojska dodatno je oskoljena kada je i Iran pružio adekvatnu podršku.

Ruska vojska izvodila je intenzivne vazdušne i raketne napade na značajna uporišta pobunjenika u Alepu 2016. i Guti 2018.

Međunarodna zajednica ponovo je optužila Siriju, ovoga puta i Kremlj, da su njihove trupe koristile „sarin“ tokom akcija u pojedinim sirijskim gradovima. Pentagon, podržan od Londona i Pariza, to je iskoristio kao razlog za povremene vazdušne napade na objekte povezane sa „programom hemijskog oružja sirijskog režima“.

Provladine snage, potpomognute Rusima, nisu pretrpele ozbiljniju štetu, i usredsredile su se na zauzimanje Homsa, Dera i Idliba, poslednja tri opoziciona bastiona.

Kada su vladine snage zauzele Homs i Der, Ujedinjene nacije su upozoravale da će u Idlibu doći do krvavog sukoba ako bude masovnih borbi, jer u gradu i istoimenoj pokrajini živi više od tri miliona civila. Ofanziva je na kratko obustavljena 2018. sporazumom između Rusije i Turske, koja je tražila demilitarizovanu tampon zonu duž linije fronta i povlačenje džihadističkih boraca iz provincije.

Pošto dogovor nije ispoštovan, sukobi su nastavljeni 2019, a skoro milion civila je napustilo svoje domove pre nego što su Ankara i Moskva dogovorile još jedan prekid vatre u martu 2020. Asad je opstao i uspostavio kontrolu nad većim delom zemlje. Pobunjenici su preostali u fragmentima.

Nova kriza i o(p)stanak

Bašar al Asad je ubrzo po ponovnom uspostavljanju kontrole nad većim delom Sirije preusmerio svoju politiku na suočavanje sa naraslom ekonomskom krizom i, barem formalno, obnovom zemlje. Ubedljivo je pobedio na izborima za šefa države 2021. godine, u jeku pandemije koronavirusa, osvojivši više od 95 odsto glasova.

Početak četvrtog mandata obeležili su i sporadični sukobi sa nekoliko preostalih pobunjeničkih grupa bez veliki pomeranja na terenu. Ipak, jedna grupa džihadista i pobunjenika preuzela je krajem novembra 2024. deo teritorije koji je držala vojska lojalna Asadu. Posle Idliba, stigli su do Alepa, na severu. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina sirijski predsednik se ponovo povlači.

Pobunjenici opkoljavaju Damask i to smatraju „završnom operacijom“ njihovog novog pokušaja svrgavanja Asada. Sirijska vojska negira da se njihove snage povlače iz prestonice, dok provladini mediji ističu da lider zemlje neće napustiti Siriju u narednom periodu. Državu ipak napuštaju strane diplomate i građani, a preporuku da isto učine izdala je i ambasada Srbije u Damasku.

Razvoju događaja doprineo je i rat koji Izrael vodi protiv Hamasa i Hezbolaha, kao i sukob sa Iranom. Rusija je u međuvremenu opterećena ukrajinskim frontom i međunarodnom izolacijom. Pomoć sa te strane u ovom trenutku ne može da dođe tako brzo i u punom obimu. Asad se suočava sa novom krizom.

Izvor: danas.rs

Kao malo koja žena u srpskoj istoriji, Draga Obrenović je bila omražena - nikako se nije uklapala u idealnu sliku jedne kraljice kao udovica, nerotkinja, dvorska dama koja je zavela mladog vladara i držala ga u šaci. A da li je zaista sve tako bilo?

Među onima koji su poželeli da demistifikuju srpsku kraljicu Dragu Obrenović je i Nevena Kovačević, master istoričarka i autorka vrlo interesantne Instagram stranice Putevima srpske istorije.

Ona je i u svom seminarskom radu na Filozofskom fakultetu posvećenom Dragi Obrenović prikazala brojne zanimljive činjenice koje mnogi i ne znaju, a koje bacaju sasvim novo svetlo na ovu neobičnu ženu koja je stradala tragično.

Kraljica Draga Foto: Ken Welsh / Universal images group / Profimedia
Pre svega, treba znati da je Draga bila iz vrlo ugledne porodice.

Kako navodi mlada istoričarka Nevena Knežević, Draga Lunjevica je rođena 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu. Po očevoj strani poreklom je iz poznate trgovačke porodice Milićević – Lunjevica. Deda Nikola Milićević je bio prijatelj kneza Miloša Obrenovića. Ljubica Vukomanović, potonja knjeginja Ljubica, bila je u srodstvu sa Milićevićima, Nikola je bio ručni dever na venčanju kneza Miloša i Ljubice.

Takođe, Draga je bila vrlo obrazovana.

U Gornjem Milanovcu Draga je završila osnovnu školu. Potom je u Beogradu završila Viši ženski zavod, poznatiji kao Cermankin zavod. U zavodu je učila nemački, francuski, hrišćansku nauku, prirodne nauke i istoriju srpskog naroda. Posebno je imala dara za strane jezike i pisanje, navodi Kovačević.

Neželjena udaja za 15 godina starijeg inženjera

Pri kraju Draginog školovanja njeni roditelji su počeli da joj traže muža. Izbor je pao na rudarskog inženjera Svetozara Mašina. Srpski diplomata i hroničar Milan Stojimirović je naveo da Draga prvo nije htela da pristane na udaju, ali je kasnije ipak prihvatila. Stojadinović je kao razlog protivljenja udaji naveo da se Draga za vreme školovanja u Beogradu zaljubila u Bogdana Popovića, kasnijeg akademika.

Draga je imala nepunih 17 godina, a budući suprug Svetozar Mašin je bio stariji od nje 15 godina.

Na svadbi videla svog budućeg muža

Svetozar je bio ugledan čovek, iz bogate porodice, poreklom Čeh. Njegov otac Jovan je bio uvaženi na dvoru kneza Mihaila i kneza/kralja Milana Obrenovića.

Draga Lunjevica se udala za Svetozara Mašina u beogradskoj Sabornoj crkvi 1883. godine. Na svojoj svadbi ona je videla prvi put svog narednog supruga, Aleksandra Obrenovića. Navodno je prošao u fijakeru tada i kao sedmogodišnji dečak se obradovao što vidi mladu, te joj je mahnuo.

Sa Mašinom je provela tri godine u braku. Zbog posla on je često bio na putu, a Draga ga je pratila. Nisu imali dece, ali Stojimimirović navodi da je Draga jednom ostala trudna.

Svetozar Mašin je preminuo dok je bio na terenu 1886. godine. Postoji više verzija njegove smrti, a kasnije se čak Dragoj pripisivalo da ga je ubila (otrovala).

Po Svetozarevoj smrti Draga je nasledila njegovu penziju, živela je u njegovom stanu, ali ga je ubrzo morala napustiti jer je Građanski zakonik bio veoma nepovoljan za žene – bila je isključena iz nasledstva. Vratila se u porodičnu kuću, a posle smrti roditelja morala je da sa sestrom brine o četvoro mlađe braće i sestara.

Sarađivala je sa časopisom Domaćica, bavila se novinarstvom i prevođenjem.

Dvorska dama kraljice Natalije

Kada se kraljica Natalija nastanila u Bijaricu, Draga je došla u njenu službu. Jedna verzija je bila da ju je tu doveo kralj Milan kao svoju ljubavnicu. Ali Natalija je ipak imala priliku da upozna Dragu kao istaknutu članicu Beogradskog ženskog društva i u pismima je pisala da je u njeno poštenje uverena.

Odnosi između njih dve ipak su se pogoršali oko 1893. godine .

Prilikom prve posete kralja Aleksandra u Bijaricu Natalija je primetila da je Aleksandru veoma prijatno da provodi vreme sa Dragom. Natalija je u Beogradu 1895. godine priređivala sinu balove i zabave na kojima je on najradije plesao upravo sa Dragom. Natalija je tako htela da se približi sinu kako bi ga privukla na svoju stranu i da ga odvoji od uticaja kralja Milana. Pošto je primetila da Aleksandar ima naklonosti ka Dragoj, htela je da na taj način dopre do sina i ubedi ga u svoje političke stavove.

Natalija je podržavala Aleksandrova osećanja prema Dragoj, čak je sina i podsticala na razmišljanje o njoj, piše Nevena Kovačević.

Kaljica Draga i kralj Aleksandar Foto: olin Waters / Alamy / Alamy / Profimedia
Ali kraljica Natalija i Draga su se razišle u ne tako lepim odnosima 1897. godine. Novine su zvanično objavila da je Draga Mašin smenjena sa dužnosti dvorske gospođe na lično insistiranje, zbog lošeg zdravlja. Draga se vratila u Beograd, u početku je živela kod sestre Hristine, a potom joj je kralj Aleksandar kupio kuću u blizini dvora.

Ni kralj Milan ni kraljica Natalija nisu bili oduševljeni Dragom i time što njihov sin provodi toliko vremena sa njom, ali njih dvoje su se venčali.

Veridba s kraljem kojoj su se protivili svi

Za Srbiju je bilo iznenađenje kada je kralj Aleksandar jula 1900. objavio vest da je isprosio ruku Drage Lunjevice Mašin. Cela vlada je podnela ostavku kao znak protesta zbog toga. Naročito su se tome oštro suprotstavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je iz policijskih arhiva izvadio 12 dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima. Ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov kralju. Mitropolit je ovaj brak smatrao neprikladnim zbog razlike u godinama.

U Dragin dom su došli ministari sa ciljem da je nagovore da se ne uda za Aleksandra. Draga je čak na njihov nagovor i pristala da napusti Srbiju, ali jedna rečenica ministra Borivoja Nešića promenila je njeno mišljenje, Nešić joj je rekao: „Jer, uostalom, gde ste vi za kraljicu?“.

Kralj Aleksandar je uspeo da sastavi novu vladu i izvršio je velike promene u državnom aparatu. Na važna mesta na dvoru i u vojsci su došli ljudi koji su hteli da prihvate kraljevu izabranicu. 1

Venčanje i lažna trudnoća

Venčanje je održano u Sabornoj crkvi, a u dvoru je bio priređen spektakularan prijem. Preko svog izaslanika u Srbiji kum na venčanju je bio ruski car, Nikolaj II Romanov.

Onda, samo mesec dana posle venčanja objavljena je vest da je kraljica trudna. U delu srpske javnosti je brzina kojom je Aleksandar saopštio da je Draga trudna stvorila sumnju u istinitost.

Kralj je srpskom poslaniku u Petrogradu Stojanu Novakoviću poverio da je na taj korak bio primoran jer je narodu trebalo dati razlog za otkazivanje planiranog puta po Srbiji. Razlog je bio moguć atentat na kraljevski par. Kralj je tom objavom hteo i da se pobiju svi glasovi o Draginoj neplodnosti. Posle izveštaja ruskih lekara koji su konstatovali da se radi o lažnoj trudnoći i javnost je saznala da kraljica nije u drugom stanju. Draga je postala još omrženija među narodom. Govorilo se da je želela da obmane sve, pa čak i kralja.

Žene ministara su Dragu ogovarale i spletkarile i to je kraljicu mnogo pogađalp, pa je molila muža da je nekako spasi.

Kraljica Srpkinja zbog koje su menjana imena mesta

Kralj Aleksandar je pokušao da kraljici obezbedi što veću popularnost u narodu. Isticanjem njenog srpskog porekla Aleksandar je hteo da ona time dobije što više blagonaklonosti u narodu. Kralj je isticao da je ženidbom sa Dragom uspostavljena veza između dinastije i naroda. Dragu je poredio sa knjeginjom Ljubicom i knjeginjom Milicom zbog njihovog srpskog porekla. Izgradnja njenog kulta počela je menjanjem naziva ustanova, promenom naziva sela i varoši, preuzimanje pokroviteljstava nad društvima, uvođenje novih datuma rođendana i imendana u kalendar državnih praznika, Dragin rođendan se slavio kao državna svečanost. Viša ženska škola u Beogradu dobila je naziv Više ženske škole kraljice Drage, piše u svom radu istoričarka Nevena Kovačević.

Kraljica Draga je uvažavala sve običaje, svi praznici su svečano proslavljani. Sa Aleksandrom je posećivala manastire u Srbiji, Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu posvećenu kraljici. Ali ništa od toga nije pomoglo, narod je nije zavoleo.

Pitanje nasledstva

Posle lažne trudnoće kraljice Drage u Srbiji je otvoreno pitanje nasledstva prestola. Domaća javnost je bila posebno ogorčena mogućnošću da na kraljevski presto u Srbiji može doći kraljičin brat, Nikodije Lunjevica, budući da je kraljica imala veliki uticaj na kralja.

Poslednja srpska kraljica

Razloga za prevrat je bilo pregršt, a ženidba kralja Aleksandra sa starijom udovicom Dragom je svakako bio jedan od najvažnijih uzroka nezadovoljstva u vojsci, koje je dovelo do prevrata. Dragina lažna trudnoća i nametanje Nikodija Lunjevice za naslednika prestola dodatno su razdražili zaverenike.

U noći između 10. i 11 juna 1903. godine izvršen je atentat na kralja i kraljicu. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Prvo su ubili Dragu.

Kralj i kraljica su sahranjeni bez ikakvih kraljevskih počasti, ni zvona nisu lupala. Bio je to kraj dinastije Obrenović i Draga je ostala upisana kao poslednja srpska kraljica.

Izvor: nova.rs

Zima predstavlja poseban izazov za vlasnike pasa, posebno kada je reč o zaštiti psećih šapa. Hladnoća, led, sneg i prosuta so mogu da izazovu ozbiljne probleme poput isušivanja i pucanja jastučića na šapama. Pravilnom brigom i nekoliko jednostavnih koraka možemo osigurati zimske šetnje i zdravlje šapa našeg psa tokom hladnih meseci.

Priprema šapa: Redovito održavanje šapa vašeg psa ključno je za njihovo zdravlje tokom zime. Važno je održavati dlaku između jastučića na šapama uredno podšišanom da biste sprečili nakupljanje snega i leda. Redovno podrezivanje psećih noktiju takođe je neophodno jer predugi nokti mogu da otežaju kretanje po zaleđenim površinama i povećaju rizik od povreda tokom zimske šetnje, piše Večernji list.

Nanošenje zaštitnih proizvoda: Pre zimske šetnje sa vašim psom, nanesite zaštitni balzam ili vazelin na jastučiće šapa. Možete da koristite specijalizovane kreme za pse ili običan medicinski vazelin koji stvara zaštitni sloj između osetljive kože šape i hladne površine.

Zaštita šapa: Kvalitetne pseće čizmice pružaju najbolju zaštitu tokom zimskih šetnji. Kod odabira čizmica za psa, važno je pronaći odgovarajuću veličinu i postepeno navikavati ljubimca na nošenje obuće. Idealne čizmice treba da imaju čvrst, neklizajući đon, da budu vodootporne i imaju sigurnosne trake za pričvršćivanje, uz dovoljno fleksibilnosti za prirodno kretanje psa.

Prilagođavanje šetnje: Za zimske šetnje sa psom i kada je temperatura ispod nule, birajte topliji deo dana. Preporučljivo je da skratite trajanje šetnje i izbegavate posoljene površine. Tokom šetnje pratite ponašanje vašeg psa i obratite pažnju na znakove neprijatnosti.

Čišćenje šapa: Po povratku iz zimske šetnje, temeljno očistite pseće šape. Isperite ih mlakom vodom, posebno pazeći na prostor između prstiju gde mogu da se nakupe so i led. Nakon pranja, dobro osušite šape čistim peškirom i pregledajte da li ima znakova oštećenja ili iritacije kože.

Dodatna nega: Nakon čišćenja nanesite hranjivi balzam ili kremu na jastučiće šapa vašeg psa. Ovaj korak pomaže da održite kožu mekom i sprečite isušivanje. Koristite proizvode posebno formulisane za pse i zimske uslove.

Kada zvati veterinara?

Pratite znakove koji mogu da ukažu na probleme sa psećim šapama. Posetite veterinara ako primetite da šape pucaju ili krvare, ako su crvene ili otečene, ako vaš pas šepa ili izbegava oslanjanje na šapu, ili ako preterano liže šape

Redovna nega psećih šapa i brza reakcija na probleme ključni su za sigurne zimske šetnje. Uz odgovarajuću zaštitu i brigu, vaš pas može bezbrižno da uživa u zimskim aktivnostima bez rizika od povreda ili neprijatnosti - piše n1info.rs.

Režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 9. decembra na deonici od Sombora do Kule.

Kako kažu u "Putevima Srbije", u periodu od 7 do 15 časova, radiće se na iskopu pored državnog puta na deonici Sombor (industrijska zona) - Kula.

U zoni radova saobraćaj će se odvijati usporeno zbog suženja puta.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Posao bi trebalo da bude završen do petka, 13. decembra.

Izvor: 021.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. decembar

Pod pokroviteljstvom Grada Sombora i Turističke organizacije grada Sombora, održan je 15. po redu Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“. Festival je jedinstvena manifestacija na području Zapadnobačkog upravnog okruga i kao takva okupila je više od 40 izlagača vina, rakije i hrane iz Srbije i inostranstva.

15. „Ravangrad Wine Fest“ posetio je i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, te iskoristio priliku da sa v.d. direktorom Turističke organizacije Jovanom Uzelcem, razgovara sa izlagačima o njihovim proizvodima i bogatoj ponudi.
Festival je održan u Sportskom centru „Soko“, a kao i prethodnih godina, i ove godine je privukao veliki broj posetilaca koji su imali priliku da uživaju u raznovrsnim vinima i hrani.

Košarkaški Džokera sinoć su u velikoj sali Gradske hale Mostonga savladali ekipu valjevskog Metalca sa 89:80 (25:13, 24:32, 26:25, 14:10).

U veoma neizvesnom meču desetog kola Admiral bet Košarkaške lige Srbije Somborci su na kraju odneli pobedu i upisali važne bodove koji su ih ostavili u vrhu tabele. Ekipa trenera Vladimira Lučića već u 8. minutu došla je do dvocifrene (24:10) prednosti. Početkom druge deonice prednost je išla i na +16 (32:16). U narednih pet – šest minuta igre dolazi do neverovatnog pada u igri Somboraca koji su ispustili stečenu prednost. Metalac je serijom 26:6 poveo 40:42. Ipak, do odlaska na odmor Džokerovci su uspeli da se saberu i naprave pet poena prednosti.

U nastavku igre domaći sastav je održavao prednost. Gosti su preko Gambrella ostali u igri, ali nisu uspevali da preokrenu rezultat. Poslednja tri minuta su odlučila pobednika. Vujadinović, Ivošev i Brkić su pogađali za konačnih 89:80. Najbolji pojedinac domaćeg tima bio je Henson sa 27 poena. Pored njega Brkić je ubacio 17, a Vujadinović 11. U gostujućem timu Gambrell se zaustavio sa 37 poena.

Nakon ovog kola Džoker je zadržao šestu poziciju. Trenutno su u grupi timova sa po 16 osvojenih bodova. U narednih sedam dana odigraće dva meča. Prvo će u sredu kraljevačkoj Slogu, dok će beogradski Radnički.

Izvor: somborsport.org

Zdravko je pre nekoliko dana izašao iz zatvora, gde je navodno boravio zbog nasilja u porodici i imao je zabranu prilaska ženi i deci

Zdravko Goranović (59) iz Sombora ubio je suprugu Miru i ćerke Anastasiju (19) i Anabelu (15). Posle krvavog pira zapalio je kuću, pa se obesio o gredu!

Užas u domu Goranovića u Ulici Sime Šolaje u Somboru otkrili su vatrogasci krajem decembra 2021. godine, na poziv Zdravkovog i Mirinog sina koji je po dolasku zatekao kuću u plamenu. Kako nam je tada rečeno u policiji, požar je prijavljen pre 12 sati.

- Kako su vatrogasci gasili vatru, sukcesivno su pronalažena tela. Reč je o kući površine od oko 150 kvadratnih metara. Požar je gasilo deset vatrogasaca sa tri vozila. Ekipe za uviđaj i Hitna pomoć su takođe stigli na mesto porodične tragedije - kazao je tada naš izvor blizak istrazi.

Kako smo pisali, Zdravko je nekoliko dana pre zločina izašao iz zatvora, gde je navodno boravio zbog nasilja u porodici i imao je zabranu prilaska ženi i deci. Ta zabrana prilaska nije ga sprečila da pobije svoje najmilije.

- Prvi rezultati istrage ukazuju da je nožem preklao suprugu Miru, a zatim ubacio bombu u sobu u kojoj su mu bile ćerke. Posle krvavog pira, podmetnuo je požar, a zatim se obesio o gredu. On je dugo psihički i fizički maltretirao ukućane i očigledno nije hteo da prihvati činjenicu da oni više ne žele to da trpe - rekao je izvor ranije za Alo!.

Da se nešto čudno dešava, prvi je primetio Zdravkov i Mirin sin, kada se iz nabavke vratio kući. Primetio je požar i o tome je obavestio vatrogasce i policiju. Tek po gašenju požara otkrivena su tela. Komšije su nam rekle da je Goranović nekada radio u policiji, ali da je zbog svog ponašanja iz nje i otpušten.

- On je bio veoma problematičan. Radio je ranije u policiji, posle toga je više vremena proveo po zatvorima. Pretio je svojevremeno i nekom tužiocu, ma svašta je bilo. Bio je prek - ispričala je jedna komšinica.

Protiv Zdravka je pre tragedije bila podignuta optužnica zbog nasilja u porodici. Njemu je prvobitno bilo određeno zadržavanje, a na završnoj reči na glavnom pretresu predloženo mu je i produženje pritvora. Međutim, sud ga je pustio na slobodu. Na ovu odluku suda reagovao je tužilac koji je uložio žalbu na rešenje na koje još nije doneta odluka iako je žalba napisana 23. decembra 2021. i odmah ekspendovana. On je pušten 24. decembra i, kako komšiluk veruje, od tada je smišljao način kako da naudi svojima.

Izvor: alo.rs

Dužnost hrišćanima nalaže da se u molitvama sećaju svojih pokojnika, da se mole Bogu za pokoj njihovih duša, pale im sveće, drže parastose i pomene, podižu im spomenike kao obeležja na grobovima i da njihove grobove drže u pristojnom i urednom stanju.

Sve ovo propisuje crkveni kanona. Čini se da nijedan narod nema tako nemaran odnos prema grobovima svojih srodnika kao Srbi. S jedne strane, taj nemar je apsolutno zapostavljanje grobnih mesta, koje uključuje njihovo neobeležavanje i neodržavanje.

S druge strane, u nekim krajevima Srbije ide se i u drugu krajnost. Na grobljima se podižu skupoceni spomenici, kapele novokomponovane arhitekture, koje više liče na vikendice u kojima ima sve ono što ima i u domu – frižideri, televizori, kreveti… Reč je o ružnom običaju koji se ustalio.

Nadgrobni spomenik treba da bude skroman sa hrišćanskim obeležjem u obliku krsta. Mnogo je važnije sećati se svojih umrlih u molitvama, a činiti dobra dela za pokoj njihovih duša pomaganjem sirotinji, davanjem priloga crkvama, bolnicama, domovima za nezbrinutu decu i drugim humanitarnim ustanovama

Što se tiče stava crkve, u vezi sa opelom i sahranom pokojnika, za crkvu je najvažnije žito, vino i sam čin opela. Opelo je molitva u kojoj se sveštenik moli za pokoj duše pokojnika i za oproštaj grehova njegovih koje je kao čovek u životu učinio. Važni su i pomeni koji se vrše od kuće do groblja, jer je pomen, takođe molitva, piše Nportal.

Međutim, u nekim krajevima Srbije, za pogreb su vezani brojni suvišni i štetni običaji, koji su često, čak i u suprotnosti sa učenjem crkve. Teško je u narodu menjati takve običaje, naročito one koji su vekovima prisutni, ali u novije vreme zavode se novi običaji, koji se lako mogu menjati.

Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani. I jedno i drugo iziskuju velike izdatke, a potpuno je suvišno. Mnogo bi bolje bilo da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane.

Takođe se uobičajila velika i obilna priprema jela i pića za sahrane, pa se dešava da, kada se gosti najedu i napiju, sahrana se pretvori u gozbu, a učesnici u pijanom stanju počnu da se nedolično i neprikladno ponašaju. To je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini.

Za četrdesetodnevni parastos takođe su vezani brojni običaji, među kojima je klanje „dušnog brava“. To ne spada u crkvene i verske običaje.

Posle šest meseci ili jedne godine, takođe se mogu vršiti molitve, odnosno parastosi za umrle. Tada se, kao i za četrdeseti dan, priprema žito koje osvećuje sveštenik, izlazi se na groblje, pale se sveće i prekađuje grob. Parastosi se mogu održavati i češće, a gozbe ni u tim povodima nisu crkveni običaji.

Izvor: blic.rs

Mnogi ne mogu da zamisle jutro bez kafe, neki je piju samo zbog "doze kofeina", dok drugi više vole da izdvoje vreme i uživaju u njoj. Britanski list Daily Mail konsultovao je nekoliko stručnjaka kako bi otkrio najbolji način pripreme crne kafe za maksimalno uživanje.

Iako se metode pripreme kafe razlikuju, većina ljudi prati jednostavan postupak. Međutim, u želji da se što brže razbude uz pomoć ovog magičnog napitka, često prave greške birajući najbrži način pripreme, prenosi Danas.

Najveća greška koju ljudi često prave jeste dodavanje kafe čim voda proključa. Istina je da ključala voda može delimično "spržiti" kafu, što utiče na njen ukus. Kada voda proključa, idealno je sačekati 30 do 60 sekundi, a tek potom dodati kafu.

Takođe je važno znati da kvalitet vode iz slavine varira u zavisnosti od lokacije, što može uticati na ukus kafe.

Stručnjaci preporučuju pripremu kafe sa filtriranom vodom. Ključan je i odnos između kafe i vode - optimalno je koristiti 70 grama kafe na litar vode.