Sombor.info

Ambasador Republike Severne Makedonije Nikola Tupančeski posetio je Sombor povodom 10 godina Udruženja Makedonaca „Pela“ iz Sombora.
Tom prilikom je rečeno da u Zapadnobačkom okrugu ima više stotina pripadnika ove nacionalne manjine i da saradnja u oblasti kulture doprinosi očuvanju tradicije makedonske zajednice i širenju prijateljskih veza između naroda dve zemlje.

Na temelju obeležavanja decenije postojanja Udruženja Makedonaca „Pela“ u Somboru i susreta ambasadora Severne Makedonije u Srbiji, Nikole Tupančeskog sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem, kulturna saradnja između Severne Makedonije i Srbije, u Zapadnobačkom okrugu, ima značajnu ulogu u očuvanju kulturne baštine, identiteta i tradicija makedonske nacionalne manjine.

Nikola Tupančeski, ambasador Severne Makedonije u Srbiji: „Čestitam ovaj značajan jubilej i uveren sam da se saradnja nastavlja“.

Liljana Sokolova Đokić, predsednica Udruženja „Pela“ iz Sombora: „Jubilej i susret ukazuju na značaj održavanja međunacionalnih odnosa i nastavka saradnje u oblasti kulture, koja doprinosi ne samo očuvanju tradicije makedonske zajednice, već i širenju prijateljskih veza” - piše RTV.

Apatin će ove godine u nedelju, 29. decembra, zasijati u prazničnom duhu, zahvaljujući tradicionalnom Novogodišnjem bazaru, koji će biti održan u pešačkoj zoni ulice Srpskih Vladara. Događaj je organizovan s ciljem da obogati novogodišnju atmosferu i pruži priliku svim generacijama da uživaju u raznovrsnom programu i toplini prazničnog druženja.

Program za sve uzraste

Bazar počinje u 16:00 časova, kada će posetioci moći da istraže bogatu ponudu prodajnih štandova. Na njima će se naći unikatni novogodišnji ukrasi, rukotvorine, proizvodi lokalnih pčelara, domaće rakije, ali i mnogi drugi kvalitetni proizvodi.

U 16:30 časova najmlađi će imati priliku za nezaboravnu vožnju kočijom s ponijima, u društvu Deda Mraza. Program za decu nastavlja se u 17:00 časova uz zabavne i edukativne igre koje će voditi profesionalni animator.

Poseban praznični duh uneće Apatinske mažoretkinje, koje će nastupiti u 17:30, dok će u 18:00 časova mališane oduševiti dečja predstava „Novogodišnji Petar Pan”.

Od 19:00 časova apatinski hor „Jedinstvo” nastupa sa popularnim numerama, dok će program dodatno začiniti nastup mađioničara „VOLARE” u 19:30 časova. Veče će biti zaokruženo muzičkim koncertom pop-rock dua Ene Đorđević i Duška Mešinkovskog, koji počinje u 20:30 časova.

Poziv građanima
Direktor Turističke organizacije Apatin, Nemanja Jović, pozvao je sve građane da posete bazar i uživaju u bogatom programu:
„Ovaj događaj prilika je da zajedno proslavimo prazničnu sezonu u najlepšem duhu. Od raznovrsnih štandova s rukotvorinama, preko programa za decu, do večernjeg muzičkog koncerta, svako će pronaći nešto za sebe. Pozivam sve naše sugrađane i goste iz okolnih mesta da nam se pridruže i uživaju u atmosferi koju smo s ljubavlju pripremili.”

Za sve zainteresovane izlagače, prijave za izložbeni bazar su otvorene svakog radnog dana od 08:00 do 15:00 časova u prostorijama Turističke organizacije Apatin, na adresi Trg Nikole Tesle 13.

Dođite i budite deo praznične čarolije koja nas očekuje 29. decembra u Apatinu!

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 12. decembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Doručak kao obrok može učiniti mnogo više za vaše zdravlje nego što mislite, a novo istraživanje je otkrilo iznenađujućeg saveznika koji može pomoći u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Kako piše Miror, naučnici su otkrili vezu između konzumiranja jaja i smanjenog rizika od razvoja demencije. Više od 1.000 ljudi prosečne starosti od 81 godine učestvovalo je u studiji, koja je objavljena u The Journal of Nutrition.

Preliminarni rezultati su pokazali da je konzumacija više od jedne porcije nedeljno povezana sa 47 odsto manjim rizikom od razvoja bolesti.

Istraživači su takođe citirali studiju iz 2021. koja je primetila sporiju stopu opadanja pamćenja kod onih koji su konzumirali najmanje jedno jaje nedeljno. Smatra se da je ova korist posebno posledica prirodnog sadržaja holina u jajima, holin je hranljiva materija koja igra ključnu ulogu u mozgu i nervnom sistemu.

Trenutno se sprovode dalja istraživanja kako bi se dalje istražile takozvane neurološke prednosti jaja.

Vodeći autor studije, Tejlor Volas, izjavio je da su jaja jedna od retkih namirnica koje se obično konzumiraju koje su prirodno bogate holinom. Oni istražuju holin kako bi razumeli njegovu ulogu u podržavanju kognitivnog razvoja kod novorođenčadi i male dece i održavanju tokom procesa starenja.

"Ova studija dodaje sve veći broj dokaza da izbor u ishrani može imati značajan uticaj na smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije i podržava doživotno kognitivno zdravlje", rekao je autor studije Tejlor Volas - piše klix.ba.

Veštačka inteligencija korisnija je svakim danom sve više i više.

Koliko god proces prevođebha bio težak, ništa ne može da se poredi sa izazovom prevođenja drevnog jezika na savremeni. Ovi prevodioci ne samo da moraju da ožive izumrle jezike iz pisanih izvora, već moraju i da poseduju duboko znanje o tome kako su se kulture koje su stvorile te izvore razvijale tokom vekova. Ako to nije dovoljno, njihovi izvori su često fragmentisani, što znači da je ključni kontekst izgubljen kroz vreme.

Zbog ovoga, broj ljudi koji su sposobni da prevode jezike iz antike je mali, a njihov trud često ne može da isprati količinu tekstova koje arheolozi otkrivaju.

Uzmimo za primer drevni akadijski jezik. Ovaj rani semitski jezik je jedan od najbolje dokumentovanih iz antičkog sveta. Stotine hiljada, prema nekim izvorima čak i više od milion, akadijskih tekstova otkriveno je i danas se čuva u muzejima i univerzitetima. Mnogi su čak i digitalizovani. Svaki od tih tekstova ima potencijal da nas nauči o životu, politici i verovanjima prvih civilizacija, ali to znanje ostaje „zaključano“ zbog vremena i ljudskih resursa potrebnih za njihovo prevođenje.

Kako bi se ovo promenilo, multidisciplinarni tim arheologa i stručnjaka za računarske nauke razvio je veštačku inteligenciju (AI) koja može da prevodi akadijski gotovo trenutno, otključavajući istorijske zapise sačuvane u ovim 5.000 godina starim tablicama.

Akadijski je bio maternji jezik Akadskog carstva, koje je nastalo oko 2.300. godine pre nove ere, zahvaljujući osvajačkim pohodima njegovog osnivača, Sargona Velikog. Kao govorni jezik, akadijski se s vremenom podelio na asirski i vavilonski dijalekat pre nego što ga je potpuno zamenio aramejski početkom prvog milenijuma pre nove ere. Danas je to zaista izumrli jezik, bez potomaka koji bi nastavili njegovo nasleđe.

Kao pisani jezik, međutim, akadijski se pokazao trajnijim. Carstvo je usvojilo klinasto pismo svog prethodnika, sumerske civilizacije. Ovaj sistem pisanja koristio je trščano pero za utiskivanje klinastih znakova u mokre glinene tablice pre nego što bi se one pekle (otuda i naziv „klinasto pismo“, što na latinskom znači „klinastog oblika“). Čak i nakon što je aramejski zamenio akadijski kao uobičajen jezik tog regiona, učenjaci su nastavili da pišu na akadijskom klinastom pismu sve do prvog veka nove ere — čak i u antici, čini se da su akademici bili neverovatno uporni.

Proces prevođenja akadijskog jezika je dvofazni. Prvo, stručnjaci transliterišu klinaste znakove, odnosno prepisuju ih koristeći slične fonetske zvuke ciljnog jezika. Na primer, arapska reč الله transliteriše se kao „Allah“ na engleskom jeziku. Zatim, naučnici koriste transliteraciju da prevedu tekst na savremeni jezik.

Kako bi ubrzali ovaj dugotrajan proces, istraživački tim je razvio model mašinskog prevođenja za akadijsko klinasto pismo, koristeći istu tehnologiju koja pokreće Google Translate. Model veštačke inteligencije je treniran na uzorku tekstova iz Open Richly Annotated Cuneiform Corpus-a, a zatim je naučen da prevodi na dva načina: iz transliteracije originalnih tekstova i direktno iz klinastih znakova.

Rezultati su obećavajući, ali ima još posla. Model najbolje funkcioniše sa kratkim i srednje dugačkim rečenicama i sa formalnijim žanrovima, poput kraljevskih dekreta i administrativnih zapisa. Uz više obuke na većem skupu podataka, istraživači se nadaju da će poboljšati tačnost prevoda. Na kraju, cilj je da AI model postane virtuelni pomoćnik za ljudske naučnike, pružajući brze prevode koje stručnjaci mogu dalje da usavrše.

„Stotine hiljada glinenih tablica sa klinastim pismom dokumentuju političku, društvenu, ekonomsku i naučnu istoriju drevne Mesopotamije. Ipak, većina tih dokumenata ostaje neprevedena i nedostupna zbog njihovog ogromnog broja i ograničenog broja stručnjaka sposobnih da ih čitaju,“ piše tim u studiji.

Ovo predstavlja veliki korak ka očuvanju i širenju kulturnog nasleđa drevne Mesopotamije, piše nova.rs.

Ako ste se nadali nekom spajanju neradnih dana i vikenda na startu 2025. godine, to će biti moguće eventualno uz neko dan od odmora - i Nova godina i Božić "padaju" usred nedelje.

Kalendar neradnih dana za 2025. počinje već s prvim danima Nove godine – koji su u ovom „izvlačenju“ sreda i četvrtak. Božić, 7. januar, slavićemo u utorak, tako da ćemo i njega teško spojiti s vikendom.

Ipak, ukoliko ste spremni da iskoristite neki dan odmora, 2025. možete početi s podužom pauzom.

Kako da najbolje spojite neradne dane i vikende

Tako, na primer, ako uzmete samo slobodan petak, 3. januar, nadovezuje se vikend i – imate čak pet slobodnih dana u nizu, od 1. do 5. januara. Ako uzmete i ponedeljak, 6. januar – slobodni ste od Nove godine zaključno s Božićem, što je sasvim pristojan odmor, a zapravo ste „potrošili“ samo dva dana.

Naravno, zavisno od mogućnosti, možete uzeti i 30. i 31. decembar, te 3. januar i sastaviti celu nedelju, odnosno 9 neradnih dana u nizu, a sigurno ima srećnika koji su već napravili kombinaciju od čak 11 dana – sa samo četiri „uložena“ – od 30. decembra do 7. januara.

Kasnije će biti i lakših spajanja, u februaru se Dan državnosti namešta tako da imamo produžen vikend od 15. do 17. februara, neradni dani za Uskrs protežu se od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila, a 1. i 2. maj su četvrtak i petak – taman pred vikend. Pogledajte ceo kalendar.

Svi državni i verski praznici 2025.

Tokom 2025. godine imaćemo ukupno 21 neradni dan – ovo je spisak državnih i verskih praznika objavljen na sajtu Paragraf.rs.

1. i 2. januar (sreda i četvrtak)

Nova godina – neradni dani

7. januar (utorak)

Božić – neradni dan

27. januar (ponedeljak)

Sveti Sava – obeležava se radno

15, 16. i 17. februar (subota – ponedeljak)

Dan državnosti – neradni dani

30. mart (nedelja)

Prvi dan Ramazanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Vaskršnji praznici – pravoslavni – neradni dani

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Uskršnji praznici – katolički – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dani

22. april (utorak)

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

1. i 2. maj (četvrtak – petak)

Praznik rada – neradni dani

9. maj (petak)

Dan pobede – obeležava se radno

6. jun (petak)

Prvi dan Kurbanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

28. jun (subota)

Vidovdan – obeležava se radno

2. oktobar (četvrtak)

Jom Kipur – za pripadnike jevrejske zajednice neradni dan

21. oktobar (utorak)

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

11. novembar (utorak)

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – neradni dan

25. decembar (četvrtak)

Prvi dan Božića – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dan

Izvor: nova.rs

Prema porodičnoj i bračnoj savetnici, Tini Fej, detinjstvo je temelj našeg emocionalnog razvoja – ono što živimo u tim ranim godinama, oblikuje nas za ceo život.

Nedostatak topline i ljubavi može ostaviti dubok trag, ali to ne znači da takve osobe ne mogu da savladaju te izazove. Mnogi uspevaju da razviju emocionalnu otpornost i izgrade srećan život uprkos izazovnim počecima.

Ipak, postoje određene osobine koje su česte među ljudima koji su odrasli bez mnogo nežnosti i topline. Savetnica je izdvojila nekoliko.

Poteškoće u uspostavljanju veza

„Ljudi su društvena bića koja žude za povezivanjem, ali oni koji su odrasli s malo topline mogu imati poteškoće u formiranju emocionalnih veza. Kao da pokušavaju da govore jezik koji nikada nisu naučili. To ne znači da ne žele povezanost, već često nedostaju alati i iskustvo“, objašnjava Fej za „Hack Spirit“.

Uz strpljenje i podršku, mnogi ipak uspevaju da razviju duboke i značajne odnose, dodaje savetnica.

Intenzivna potreba za nezavisnošću
Osobe koje su odrasle bez emocionalne podrške često razvijaju snažan osećaj nezavisnosti, što je poput instinkta preživljavanja, prenosi Index.hr.

Fej ističe: „Oslanjajući se isključivo na sebe, takve su osobe izgradile otpornost i samopouzdanje. Ipak, ova osobina može otežati prihvatanje pomoći i otvaranja prema drugima, što zahteva svesno nastojanje da se pronađe ravnoteža između samostalnosti i poverenja u ljude“.

Osetljivost na odbacivanje

„Odbacivanje je deo života, ali za osobe koje su odrasle bez ljubavi, može biti izrazito bolno.

Takve osobe često očekuju odbijanje čak i u neutralnim situacijama što može aktivirati delove mozga kao i fizička bol. Ovo nije preterana reakcija, već duboko ukorenjen mehanizam razvijen tokom formativnih godina“, napominje savjetnica.

Izuzetna samostalnost

Mnogi koji nisu imali emocionalnu podršku u detinjstvu se oslanjaju isključivo na sebe. To može dovesti do izuzetne otpornosti, ali i do izolacije i nepoverenja prema drugima.

„Ova strategija, koja je bila korisna u detinjstvu, može biti manje funkcionalna u odrasloj dobi koja zahteva svesno prilagođavanje. Razumijevanje ovih znakova nije samo alat za bolje razumevanje sebe ili drugih, već i prilika za razvijanje empatije i podrške onima koji možda još uvek nose tragove svog detinjstva“, zaključila je Fej.

Nakon studenata, proteste i blokade od petka najavljuje i više udruženja poljoprivrednika koji, između ostalog, traže i smene svih nadležnih u resornom ministarstvu i skupštinskom odboru, kao i premijera Miloša Vučevića.

Milan Pajić iz udruženja „Naše mleko“ kaže da od maja prošle godine, kada su imali velike proteste, vlada nije ispoštovala dogovore.

„Pored svega toga imali smo jednu veliku presiju na sve poljoprivrednike, od samih tih protesta bilo je medijskih i policijskih progona. Većina poljoprivrednika je ucenjena, a neki su se uplašili i u ovom trenutku, čak i na samu pomisao na proteste“, kaže Pajić.

Kako navodi, velika represija u vidu inspekcijskog nadzora Ministarstva poljoprivrede usledila je na sve one koji nisu poklekli.

Inspekcija je na vrata poljoprivrednih gazdinstava pokucala Zlatku Kokanoviću, Predragu Veljkoviću, Đoku Ćurčiću. Ono što veže ove ljude, osim bavljenja poljoprivredom, jeste i borba protiv iskopavanja litijuma.

„Rešenja o pasivnom statusu su donošena i subotom, a onda kada smo održali skup poljoprivrednika i udruženja gde je odlučeno da se krene u proteste, kao rezultat toga dobio sam rešenje o pasivnom statusu“, navodi naš sagovornik.

To znači, kako kaže, da više ne možete da funkcionišete.

„Aktivan status je jedan dokument kojim vi dokazujete da je vaše gazdinstvo aktivno i da radite sve kako bi trebalo da radite. Ako idete u banku da uzmete kredit, treba vam aktivan status. Ako vam dolazi kupac da vam kupi stoku, traže vam aktivan status. Da biste ostvarili bilo kakvu premiju, subvenciju od države, ako niste u aktivnom statusu, ne možete da dobijete“, objašnjava.

Pajić sa pasivnim statusom ne može da nastavi da se bavi mlekarstvom.

To je, kako kaže, i glavni cilj vlasti – da pogazi poljoprivredna gazdinstva i ovom malom broju ljudi koji se bave tim poslom.

„U svakom izlaganju ministra Martinovića provlači se priča o rudniku, o litijumu i da je on tu da potpiše svakog momenta to poljoprivredno zemljište ide za rudnik, što je nedopustivo“, ističe.

Poljoprivrednici koji stupaju u petak u blokadu, podržali su studentske blokade.

Zahtev koji dodaju jeste smena u Ministarstvu poljoprivrede.

U petak će, nakon 15 minuta komemorativne tišine i odavanje pošte stradalima u Novom Sadu, poljoprivrednici blokirati saobraćajnice.

„Mene su pitali, dokle ćete da idete.. Očigledno, dok smo živi. Ovo Ministarstvo i Vlada su nama objavili rat. Mi imamo samo jedan izbor – ili ćemo da ratujemo ili potpišemo kapitulaciju“, zaključujemo.

Izvor: n1info.rs

Iz Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor obaveštavaju pacijente da u narednom periodu neće biti obavljani mamografski pregledi u ovoj bolnici.

“Obaveštavamo vas da se u periodu od 16. decembra 2024. do 10. januara 2025. mamografski pregledi neće raditi zbog pripreme za instalacije novog mamografskog aparata, a čija je isporuka predviđena za sredu 25. decembra 2024.”

Radiolozi Opšte bolnice nastaviće da obavljaju mamografske preglede 10. januara naredne godine.