Sombor.info

Jedna srednja škola u Holandiji zabranila je roditeljima uvid u ocene njihove dece kako bi smanjila stres koji učenici osećaju zbog pritiska da postižu dobre rezultate.

Kako prenosi The Guardian, škola je uvela jednomesečnu pauzu u deljenju rezultata, a čak 95 odsto roditelja podržalo je ovu meru, dok je savet roditelja predložio produženje na deset nedelja.

Ocene – pritisak na učenike da postižu visok uspeh

U Holandiji učenici moraju da postignu određeni prosek kako bi napredovali u naredni razred, što na njih stavlja dodatni pritisak da neprestano postižu visok uspeh. S tom u vezi, Stijn Uitenbogaard, profesor ekonomije u Jordan – Montessori Lyceum Utrecht, primetio je da aplikacija koja redovno deli sve ocene sa roditeljima dodatno povećava stres kod učenika. Istraživanjem je obuhvatio skoro polovinu učenika u školi i otkrio da deca čiji roditelji redovno prate ocene ocenjuju nivo stresa na 2,7 od 5, dok oni čiji roditelji to ne rade beleže stres na nivou 2.

„Mislim da je ovaj pritisak na učenike da stalno postižu dobre rezultate moderna pojava. Kad sam ja išao u školu, ocene su se slale roditeljima četiri puta godišnje, a ostatak informacija mogao si podeliti kada želiš“, izjavio je Uitenbogaard i dodao: „Roditelji sada dobijaju obaveštenja na telefon čim dete dobije ocenu, pa ih kod kuće čeka razgovor s roditeljima koji već znaju svaki detalj. To može biti vrlo stresno za dete“.

Nakon svog istraživanja, Uitenbogaard je predstavio rezultate rektoru Geertu Looyschelderu, koji je prihvatio predlog. Looyschelder je istakao da zabrinutost za ocene ometa razvoj životnih veština kod dece, poput empatije i fleksibilnosti.

„Stalna kontrola roditelja samo povećava stres. U našem obrazovnom sistemu uvek govorimo: ‘Imaš pravo na greške. Tako se uči‘“, objasnio je profesor Uitenbogaard.

Lobke Vlaming, direktorka nacionalnog udruženja roditelja, navela je da su reakcije na ovu pilot inicijativu do sada bile pozitivne.

„Već neko vreme čujemo o zabrinutostima roditelja zbog pritiska na decu da postižu rezultate, kao i zbog privatnosti. Možda deca imaju pravo da se sve informacije o njima ne dele svima“, izjavila je Vlaming.

Dodala je da, ipak, komunikacija između roditelja i škole treba da ostane otvorena, kako bi roditelji bili obavešteni kada nešto ne ide kako treba, prenosi Zelena učionica.

Društvenim mrežama se deli nova teorija zavere koja sad u prvi plan stavlja proizvode koji se kupuju u supermarketima, odnosno logo koji se na njima nalazi.

Mnogi su primetili da na ambalažama se nalazi logo žabe, i započeli razne teorije zavere koje dosta podsećaju na sve one koje smo do sad čuli.

Žabe na ambalažama – nova teorija zavere

Kako to obično biva, postoji nekolicina logčinih objašnjenja za one koji žele da ih čuju.

Kako su na sajtu efektiva.rs pisali, logo zelene žabe na prehrambenim proizvodima koji potiče od organizacije Rainforest Alliance postao je odskora meta “zaveraša” čije objave na društvenim mrežama izazivaju uznemirenost među potrošačima jer tvrde da su ti proizvodi štetni i da tako označene proizvode valja bojkotovati.

Objave “zaveraša” sugerišu da su ovi proizvodi tobož otrovni jer je žaba sa logoa navodno zlatna otrovna žaba, a to je “najotrovnija životinja na svetu”. Dakle, ako je logo takav kakvim ga “zaveraši” tumače, sigurno je takav i proizvod. Što bi se reklo – Ima da pocrkamo ako ga konzumiramo.

Postoji i eksplicitniji razlog poziva za bojkot: organizaciju Rainforest Alliance podržava fondacija Melinde i Bila Gejtsa. To je katastrofa u najavi! Ako Bil nekog podržava, taj nema nikakvu autonomiju, sve je to u stvari Bil Gejts lično, a sve što ima veze sa Bilom Gejtsom je, kao što “znamo”, zlo, prljavo, ružno, podmuklo i pokvareno. Da citiramo jednu od zaveraških objava: „Da li treba da nas čudi što je Bil Gejts izabrao baš ovaj logo da označi hranu koju prodaje populaciji koja ne spada u zlatnu milijardu?“.

Gornja dva iskaza trebalo bi da nas vode ka sledećem zaključku, ako na bananama koje hoćemo da kupimo stoji nalepnica žabe, kroz tu žabu nam lično Bil Gejts poručuje: „Čim ovu bananu budete pojeli, u mojoj ste vlasti. Ja sam najveći vudu-vrač na planeti. Ima da vas pretvorim u teledirigovane zombije! Ima da vas depopulišem! Kad kažem žaba – skakaćete. Ili ćete, kad mi vaše skakanje dosadi, da zakovrnete očima, jer ne spadate u ’zlatnu milijardu’“.

Hvala Bilu Gejtsu, genijalnom i svemoćnom zlikovcu, što nas je odmah preko nalepnice upozorio na svoje podle namere!

OD IZVORA DVA PUTIĆA

Ovo je bio izvor, a kao što kaže ona čuvena starogradska pesma, od izvora vode dva putića. U ovo doba opšteg nepoverenja, gluposti i neznanja koje se po društvenim mrežama širi maltene svetlosnom brzinom – koji je vaš putić zavisiće od onog u šta verujete i od onog što znate.

Prvi putić glasi: ukoliko ste vernik u tvrdnje da Melinda i Bil Gejts hoće da vas čipuju, kljukaju vas GMO-om, truju vakcinama, zaprašuju, depopulišu, itd (ako nismo pomenuli baš sve iz njihove “agende”, dodajte sami), ovaj tekst apsolutno nije za vas i ne treba da gubite vreme čitajući ga dalje. Uostalom, kao što sami kažete, “pametnom dosta”; čim u nešto verujete odmah i znate a preispitivanja nema, pa je prema tome svaka dalja rasprava sa vama na ovu temu savršeno bespotrebna.

Drugi putić glasi: ukoliko niste vernik u tvrdnje iz prethodnog pasusa, i ukoliko nauka, naučna saznanja i naučna potkovanost i dalje imaju krupnu ulogu u vašem životu, naredni redovi su definitivno za vas.

ŠTA ZNAČI ŽABA NA NALEPNICI, I KOJA JE TO ŽABA?

Zelena žaba na nalepnici zapravo je žig, i deo je programa sertifikacije koji radi organizacija Rainforest Alliance, u prevodu Alijansa za tropske šume. Štaviše, ta žaba je više od 30 (i slovima: trideset) godina maskota ove organizacije. I to nije nikakva „zlatna otrovna žaba“, već crvenooka šumska žaba. I postala je maskota čitavih 13 godina pre no što je Bil Gejts sa (sada bivšom) suprugom Melindom osnovao „zloglasnu“ Fondaciju Bil i Melinda Gejts (2000) koja trenutno sponzoriše Alijansu za tropske šume.

„Žabe su ono što naučnici zovu bioindikatorima – što znači da zdrava populacija žaba ukazuje na zdravo okruženje (a i obrnuto je tačno). Alijansa za tropske šume izabrala je crvenooku šumsku žabu kao svoju maskotu pre više od 30 godina, s obzirom da se ovaj svetlooki vodozemac uobičajeno može naći u neotropskim predelima (Karibi, Srednja i Južna Amerika – prim. prev), u kojima su naši osnovači prvi put krenuli da štite tropske šume. Otada, naš žig sa žabom postao je međunarodni simbol održivosti“, navodi se na sajtu www.rainforest-alliance.org, u rubrici What Does „Rainforest Alliance Certified“ Mean? (Šta znači „Sertifikovala Alijansa za tropske šume“?)

KAKVI SU PROIZVODI KOJI NOSE NALEPNICU SA ŽABOM?

Kada neki proizvod nosi Alijansin žig žabe to znači da su „taj proizvod (ili neki sastojak u njemu) napravili farmeri, stanovnici šuma ili/i kompanije koje zajedno rade da bi stvorili svet u kojem ljudi i priroda prosperiraju u harmoniji.“

Sve suprotno od onoga što tvrde „zaveraši“, ovde se radi o proizvodima koji ispunjavaju visoke standarde u pogledu korišćenja sastojaka i metoda kojima se postižu socijalna, ekonomska i ekološka održivost.

Dakle, u njihovoj proizvodnji ide se na što manje zagađenje, na što manju štetu po prirodnu okolinu i zajednice u kojoj se proizvodi prave, uz poboljšanje položaja uzgajivača – farmera i stanovnika tropskih šuma.

Banane sa oznakom žabe neće vas ubiti; to su samo banane za koje se garantuje da su proizvedene uz strogo vođenje računa da se njihovom proizvodnjom ne uništava prirodna sredina u kojoj su nastale.

Žigom žabe vam se poručuje da od njihovog uzgajanja, distribucije i prodaje koristi na prvom mestu imaju stanovnici tih oblasti – obično domorodačka plemena i siromašni farmeri Latinske Amerike. Ne Bil Gejts. Bil Gejts davanjem novca Alijansi kaže da mu se sviđa ono što Alijansa radi već 37 godina, i da to treba da nastavi da radi.

ŠTA JE TO ALIJANSA ZA TROPSKE ŠUME?

Sama Alijansa za tropske šume predstavlja savez farmera, stanovnika tropskih šuma, kompanija i potrošača koji deluje u više od 70 zemalja, štiteći šume i pomažući da se unapredi socijalni i ekonomski položaj njihovih žitelja, napisali su na portalu efektiva.rs.

Prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što uzmemo ove lekove, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Neslavna statistika kaže da se u Srbiji godišnje popije više miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje, među kojima su najpoznatiji bensedin i bromazepam.

Ovi lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom periodu mogu biti bezbedni i efikasni. Međutim, poznato je da je u Srbiji zloupotreba česta, što neretko vodi u zavisnost, a može da ima i kobne posledice.

Zato prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što uzmemo ove lekove, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Za početak, naš sagovornik rašjašnjava jednu nedoumicu što se tiče bensedina i bromapzepama, koji su u Srbiji već skoro poslovično prva asocijacija za rešenje svakog problema.

„Bromazpam i dijazepam su generička imena lekova, a neke fabrike dijazepam prave pod zaštićenim imenom bensedin. U svakom slučaju, oba leka spadaju u grupu benzodiazepina.“

Treba da se uzimaju kratkotrajno

Profesor Stojanović priča i kakav efekat imaju, tj. kako deluju na određena stanja.

„Što se oralne primene tiče, postoji anksiolitičko dejstvo – lek smanjuje napetost i anksioznost, brigu itd. Zatim, ti lekovi imaju sedativno dejstvo. tj umiruju. Imaju i hipnotičko dejstvo, dakle čovek lakše zaspi i manje se budi tokom sna. Imaju i releksantno dejstvo što znači da relaksiraju skeletne mišiće, recimo, kad vas ukoči. Pritom, dijazepam se u određenim slučajevima daje intravenski, na primer, u okviru terapije epilepsije.“

I mada se daju na recept, ove lekove Srbi neretko uzimaju nepravilno.

„Glavni problem je što ti lekovi ne smeju da se uzimaju na svoju ruku. To su lekovi koji deluju u okviru centralnog nervnog sistema i, sem što je ključno da se ne uzimaju na svoju ruku, suština je da treba da se uzimaju kratkotrajno, na primer, kao hipnotici za nastupanje sna – do četiri nedelje. Anksiolitici mogu mesec, dva, ali ne duže.“

A zašto je to važno, posebno ako znamo da mnogi Srbi ove lekove uzimaju i godinama u kontinuitetu?

„Moraju da se uzimaju kratko jer se u suprotnom stvara tolerancija – za isti efekat trebaće vam sve veća i veća doza leka. A tu su i fizička i psihička zavisnost“, kaže profesor Stojanović.

Ne smeju naglo da prestaju da se piju

To svakako nije dobro, međutim postoji još jedna zamka kod ovih lekova za koju mnogi ne znaju.

Oni ne smeju naglo da prestanu da se piju.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

Što se razlike tiče između ova dva leka, bromazepam je kraćeg dejstva nego dijazepam.

„Međutim, taj bromazepam koji je kratkodelujući ima veći rizik od izazivanja zavisnosti i uglavnom se propisuje kao anksiolitik i hipnotik, dakle protiv nemira i nesanice, a dijazepam kao dugodelujući i kao anksiolitik, i kao sedativ, i kao releksans. Ali ne treba zaboraviti da svi ti lekovi mogu da naprave problem sa mišićnom koordinacijom, mogu da izazovu pospanost, te njih ne bi trebalo da pije, recimo, čovek koji vozi autobus, koji radi na građevini jer može da padne.“

Uz alkohol – moguća smrt

Na kraju, možda i najvažnije – ovi lekovi nikako ne smeju da se piju uz alkohol jer to može da bude fatalno.

„Njihova interakcija sa drugim lekovima koji su antidepresivi je jako opasna, a posebno je opasna konzumacija sa alkoholnim pićima. Tad se potenciraju ta depresivna dejstva na centralni nervni sistem što može da dovede do kome i smrti na kraju. Česta je pojava da ne znamo kako ćemo da se drugačije izborimo sa svakodnevicom, pa uzimamo lekove za smirenje – ali ovo nikako nisu lekovi za igranje.“

Izvor: nova.rs

U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu, piše magazin Biznis i finansije.

Farmaceutska industrija je 2023. uvećala proizvodnju za 13,3 odsto i bila je među tri prerađivačka sektora koja su najviše doprinela prošlogodišnjem rastu industrijske proizvodnje od 2,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Međutim, ove godine farmaceutska industrija posustaje.

Prema podacima u publikaciji „Makreoekonomske analize i trendovi“ (MAT), tokom prvih osam meseci 2024. proizvodnja u ovom sektoru je bila manja za 4,4 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine, a u odnosu na avgust 2023. pala je čak za 15,4 procenta.

Stoga je malo verovatno da će farmaceutska industrija do kraja godine uspeti da dostigne prošlogodišnji rezultat, ali za ovu delatnost su i inače karakteristična velika kolebanja u obimu proizvodnje, piše magazin Biznis i finansije u ediciji Biznis top 2023/24. Od 2019. do 2023. godišnji rast proizvodnje je varirao u rasponu od minimalnih 2,6 odsto do maksimalnih 13,3 procenta. No, i uz povremene oscilacije, farmacija je jaka privredna grana u Srbiji, iako su proizvodnja i promet regulisani čvrstim pravilima.

Na ovom tržištu postoji stroga administrativna kontrola cena, maloprodajnih marži za lekove, kao i procedura kojima se neki lek stavlja u promet. Pored toga, proizvodnja u Srbiji je gotovo u potpunosti zavisna od sirovina iz uvoza, čije cene određuje svetska pijaca.

Država drži ključ za cene

Farmaceutska industrija otežano posluje usled loših geopolitičkih prilika koje posebno komplikuju nabavku sirovina iz uvoza, ali lekovi i preparati zbog toga nisu preterano poskupeli. Cene jesu porasle, ali je taj rast već nekoliko godina značajno ispod nivoa inflacije. Kako navodi RZS, cene osnovnih farmaceutskih proizvoda uvećane su 2021. za 3,4 odsto, naredne godine za 3,9 odsto, a lane za 2,6 odsto.

Poređenja radi, cene industrijskih proizvoda narasle su u proseku devet odsto u 2021. godini, zatim 16,4 odsto u 2022. i 3,4 odsto prošle godine.

Prema podacima PKS, cene farmaceutskih proizvoda i preparata u periodu januar – jun 2024. povećane su za 1,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a u junu 2024. u odnosu na jun 2023. za 0,5 odsto.

„Formiranje cene lekova počinje u fabrici, koja određuje svoju proizvođačku cenu. Ako je ona, na primer 100 dinara, velikoprodaji će biti ponuđen rabat od 10, 15 ili 20 odsto, zavisno od količine koju preuzima. To je zarada veledrogerija. One će dalje proizvod proslediti apotekama po ceni od početnih 100 dinara, mada je moguće da i same daju rabat iz svoje zarade ukoliko je reč o većem lancu. Na tih 100 dinara apoteke zaračunavaju maržu koju je država propisala, 12 odsto ako je reč o leku koji je na listi Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. To je zarada apoteka, iz koje one pokrivaju troškove i plate zaposlenih. Za ostale kategorije farmaceutskih proizvoda, preparate, suplemente ili jednom rečju parafarmaceutiku, marže se formiraju slobodno. One mogu da budu 20 odsto ili 30 odsto, mogu i 100 odsto, ali na razliku između nabavne i prodajne cene apoteka plaća porez”, objašnjava za B&F farmaceut Dragutin Rajevac.

On podseća da na tržištu postoji veliki broj apoteka, i da zato „niko nije lud da podigne cene preparata toliko da mu oni stoje neprodati, jer sve što ne nađe kupca za mesec do dva, predstavlja gubitak”.

Preparati kolo vode

Inače, proizvodnja preparata i raznih suplemenata je daleko veća od proizvodnje lekova i mnogo više utiče na rezultat celog sektora.

Kako navodi RZS u „Statističkom godišnjaku“, u prošloj godini proizvedeno je 860 tona osnovnih farmaceutskih proizvoda i 41.812 tona preparata. U prvoj kategoriji na tržištu je realizovano 869 tona, pa su zalihe gotovih proizvoda iz prethodnog perioda smanjene na 114 tona. Realizacija preparata iznosila je 41.792 tone i uz ranije skladištene, zalihe su uvećane na 1.428 tona.

Rast neprodate robe nastavljen je i u ovoj godini. Podaci PKS pokazuju da su na kraju petog meseca, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, zalihe povećane za 25,7 osto, a ukoliko se porede sa prosekom za 2023. uvećane su za čak 28,5 odsto.

Proizvodnja u ovoj delatnosti pre svega je namenjena domaćem tržištu. Prema podacima RZS, farmaceutska industrija je 2023. izvezla proizvode vredne 470 miliona dolara, a godinu pre 387 miliona dolara. Do kraja jula ove godine izvoz je vredeo 267,4 miliona dolara, što je za pet odsto više nego u istom periodu prošle godine (263 miliona dolara).

Uvoz je daleko veći iako je prošle godine neznatno smanjen, sa 1.625 miliona dolara u 2022. na 1.598 miliona dolara u prošloj godini. Do kraja sedmog meseca ove godine uvoz je dostigao 962,9 miliona dolara, 6,39 odsto više nego lane u istom periodu (905,7 miliona). Uvoz je na kraju 2023. bio pokriven izvozom sa 29,3 dosto dok je u sedam meseci ove godine pokrivenost iznosila 28,9 odsto.

Farmaceutska industrija najviše izvozi u Nemačku, zatim Sloveniju, Crnu Goru i Rusiju, dok u uvozu većina robe dolazi iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske.

Prema „Statističkom godišnjaku“, od ukupno 51 privrednog društva u proizvodnom delu ovog sektora, tržištem dominiraju tri najveće fabrike – Hemofarm, Galenika i Farmaswiss na koje se od 22,5 milijardi dinara dodatne vrednosti sektora u 2022. godini, odnosi čak 20,1 milijarda. Pet srednjih preduzeća proizvelo je oko 1,55 milijardi dinara nove vrednosti, 12 malih 654 miliona, dok je doprinos mikro preduzeća iznosio 209 miliona dinara.

Agencija za lekove za javnost nema vremena

Republički zavod za statistiku navodi da je od ukupno 4.888 zaposlenih u 2022. godini, u mikro preduzećima radilo 84 radnika, u malim 264, srednjim 435 a u velikim 4.105 radnika. U međuvremenu, broj se uvećavao, pa je na kraju prošle godine u proizvodnji bilo angažovano ukupno 5.046, a na kraju drugog kvartala ove godine 5.147 radnika.

U tom delu sektora zarade su relativno dobre. Na kraju prošle godine prosečna neto plata u Srbiji je iznosila 86.007 dinara, dok je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda prosek bio 131.411 dinara. U avgustu ove godine, prosek neto zarada u zemlji iznosio je 96.649 dinara, a u farmaceutskom sektoru 135.071 dinar.

Na tržištu posluju 233 veledrogerije, koje su i najprofitabilnije, a u ponudi se uglavnom „ne sudaraju“ jer trguju različitim grupama proizvoda. Kada je reč o maloprodaji, prema evidenciji RFZO, ugovor o prodaji lekova na recept sklopilo je 3.396 privatnih apoteka i ustanova, dok to pravo ima i oko 1.000 državnih kojima upravljaju lokalne vlasti.

Broj privatnih apoteka u stalnom je porastu, od 2020. do 2022. otvoreno je 200 novih, a u prošloj godini još 100, pa sada postoji jedna apoteka na nešto više od 1.500 stanovnika. Tržištem dominiraju veliki lanci, Lilly sa oko 200 objekata, Benu sa više od 400 i Dr Max sa oko 300.

Prema ranije dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALMS), u 2022. promet na domaćem farmaceutskom tržištu iznosio je 1,64 milijarde evra, od čega su veledrogerije realizovale 1,19 milijardi. Prošlogodišnje podatke o prometu, ali i tačan broj apoteka, veledrogerija, registrovanih lekova ili izdatih nacionalnih dozvola za lek, nismo mogli da dobijemo.

„Nemamo resurse da odgovaramo na novinarska pitanja“ glasio je odgovor na naš upit, iako ALMS ima službu za odnose sa javnošću, što propisuje zakon, kao što je obavezuje i da od učesnika na tržištu prikuplja i analizira podatke o prometu i potrošnji.

„Ovi izveštaji predstavljaju službenu tajnu, a obrađeni podaci dostupni su javnosti“, tvrdi ALMS na svom sajtu, a prenosi N1.

Članovi Bokserskog kluba “Sombor” i naše reprezentacije, osvojili su najvrednije trofeje bokserskog sporta Srbije na 67. međunarodnom turniru u Nišu.

U dvorani “Čair” održano je 20 finalni borbi. Osvajačica balkanskog zlata na nedavno održanom šampionatu u Loznici, Dragana Jovanović, u finalu bantam kategorije (do 54 kg) pobedila je na poene Snežanu Šiljković, i od žirija proglašena najboljom bokserkom turnira.

U finalu poluvelter kategorije (do 63,5 kg), žestok devetominutni okršaj imali su reprezentativac Srbije i udarna pesnica BK “Sombor”, Nazif Sejdi i Ruždija Rustemovski iz Severne Makedonije.

Nokdaun u drugoj rundi, u kojem se našao Rustemovski, odlučio je pobednika meča, ujedno i osvajača glavnog trofeja u muškoj konkurenciji, koji je Nazifu Sejdiju na svečanoj ceremoniji u hali “Čair” uručio Uroš Pušković, generalni sekretar Bokserskog saveza Srbije.

Odlična je bila i borba u polusrednoj kategoriji (do 71 kg) između Džejlana Toskića iz Novog Pazara i prošlogodišnjeg osvajača ”Zlatne rukavice”, Igora Rogića, borca kluba iz Sombora. Rogić je umešnom taktikom stigao do zaslužene pobede i pehara namenjenog najboljem tehničaru.

Najbolji strani bokser po mišljenju žirija je ruski superteškaš (+92 kg) David Surov, koji je u finalu savladao našeg Aleksandra Manića.

Najbolji duel u mlađim uzrastima proglašen je u velter kategoriji (do 67 kg), gde je Hristofer Dimitrov pobedio Ognjena Antića. Najborbenija par finala bio je seniorski meč u lakoj kategoriji (do 60 kg), gde je Alen Rustemov iz Severne Makedonije pobedio Dimu Tonijeva iz Bugarske.

“Zlatna rukavica” u juniorskom uzrastu dodeljena je reprezentativcu Srbije, Vasiliju Đurđeviću.

Na turniru u Nišu učestvovalo je 111 boksera i bokserki iz 16 država, u tri uzrasne konkurencije – seniorskoj (od 19 do 40 godina), omladinskoj (17-18) i juniorskoj (15-16).

Za medalje su se borili predstavnici: Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Bugarske, Rusije, Moldavije, Austrije, Albanije, Jermenije, Hrvatske, Grčke, Izraela, Malte, Rumunije, Kube i Srbije.

Izvor: Sport klub

Iz somborske biblioteke “Karlo Bjelicki” pozivaju učenike osmog razreda, srednjoškolce i studente, koji su članovi Biblioteke, da učestvuju u nagradnom konkursu „Kako provodim vreme u kutku”. Potrebno je da se fotografišu u Omladinskom kutku i da svoju fotografiju uz podatke (ime i prezime, broj telefona) pošalju na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Najbolji će biti nagrađeni vaučerima.

Propozicije konkursa:
Pravo učešća imaju učenici osmog razreda, srednjoškolci i studenti koji su članovi Biblioteke
Fotografije treba poslati u digitalnom formatu;
Jedna fotografija po autoru;
Fotografije moraju biti autorske;

Uz fotografije dostaviti sledeće podatke: naziv fotografije, ime i prezime autora i osnovne podatke (broj telefona, adresa stanovanja i mejl adresa).

Konkurs je otvoren do 19. decembra 2024. godine.

Fotografije slati na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naznakom – za konkurs „ Kako provodim vreme u kutku “.

Autor fotografije ustupa pravo na korišćenje fotografija u okviru konkursa i u druge promotivne svrhe Biblioteke.

Za dodatne informacije je potrebno pisati na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

“Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije kroz Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti za 2024. godinu za Omladinski kutak kupili smo novu opremu kako bismo mladima obezbedili moderan prostor za učenje, druženje i kreativno izražavanje. Novom opremom želimo da Biblioteku približimo njihovim potrebama i interesovanjima” poručili su iz somborske biblioteke.

Košarkaši Džokera u subotu uveče u Gradskoj hali Mostonga ostvarili su sedmu ovosezonsku pobedu. Izabranici trenra Vladimira Lučića demonstrirali su silu u susretu protiv beogradskog BKK Radničkog kojem su savladali sa 93:62 (19:12, 23:17, 24:11, 27:22). Susret je bio „neizvestan“ samo u par uvodnih minuta, a nakon toga Džokerovci preuzimaju inicijativu, ulaze u ritam, preuzimaju vođstvo i lagano iz minut u minut uvećavaju prednost. Na kraju zaslužena pobeda domaćeg tima, koji je do novih bodova predvodio Demetre Roberts sa 23 poena. Imao je još i po tri skoka i asistencije.

Odlični su bili i Stefan Simić sa 18 poena, uz četiri skoka i tri asistencije, dok je Marko Kljajević meč završio sa 17 poena. Branislav Vujadinović je pridodao 13 poena. Nakon nepotpunog 12. kola Admiral Bet Košarkaške lige Srbije Džoker je šesti tim lige sa 19 bodova.

Do kraja godine somborski tim očekuje gostovanje lideru iz Novog Sada, dok će pre kraj godine ugostiti ekipu Vršca.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. decembar

 JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da zbog održavanja manifestacije ''Somborske zimske čarolije'' u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, ulica Trg Svetog Trojstva na potezu između ulice Trg Cara Lazara br. 1 i ulice Laze Kostića će biti zatvorene za saobraćaj u periodu od 15. decembra 2024. godine od 15:00 časova do 20. januara 2025. godine do 08:00 časova.

Molimo građane da poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom ''Paukom''.

Ne postoji "zdrav" alkohol, ali ovo treba da imate na umu kad birate šta ćete da popijete.

Hepatolozi veruju da ne postoji nešto kao što je „zdrav“ alkohol, ali izbor sa njihove liste sigurnijih pića može vam pomoći da nanesete najmanju moguću štetu svom telu.

Alkohol je često centralna karakteristika proslava i društvenih okupljanja, zahvaljujući svojoj sposobnosti da bar na trenutak opusti razgovore i podigne veselo raspoloženje.

U januaru 2023. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je saopštenje u kojem se naglašava da ne postoji bezbedan nivo konzumacije alkohola.„Ne možemo govoriti o takozvanom bezbednom nivou upotrebe alkohola. Nije važno koliko pijete – rizik po zdravlje osobe koja pije počinje od prve kapi bilo kog alkoholnog pića. Jedino što sa sigurnošću možemo reći je da što više pijete, to je štetnije – ili, drugim rečima, što manje pijete, to je bezbednije.

Međutim, s obzirom da je alkohol ukorenjen u tradicijama mnogih kultura i da istorija pokazuje da je malo verovatno da će nestati, praktično je samo razmotriti koji alkohol bi mogao biti najzdraviji.

Omar Musa, gastroenterolog i hepatolog na klinici Mejo, ističe da je alkohol alkohol, bez obzira na oblik. Bilo da je u pitanju 10 krigli piva, 5 čaša vina ili dve čašice, piše The Healthy. Iako nijedan oblik alkohola nije zaista „zdrav“ u konvencionalnom smislu, dr Musa i neki kolege doktori za jetru sugerišu da bez obzira da li ste ljubitelj vina, piva ili koktela, određene vrste alkohola mogu predstavljati manji rizik po vaše zdravlje ako konzumira umereno.

Najzdravije vino

Crveno vino se često smatra najzdravijim alkoholnim pićem, uglavnom zbog svojih antioksidativnih svojstava. Umerena konzumacija crnog vina povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja jer antioksidansi iz crvenog grožđa, kao što je resveratrol, mogu pomoći u očuvanju krvnih sudova u vašem srcu. Međutim, upozorava Nensi Ro, hepatolog sa Univerziteta Raš, važno je da se ovom izboru pristupi svesno i oprezno.

„Postoje mnoge studije koje pokazuju da bilo koji alkohol bilo koje vrste može povećati komplikacije povezane sa jetrom,“ primećuje dr Reau. Ona dodaje da bi antioksidansi u crnom vinu mogli pozitivno uticati na zdravlje jetre za one sa zdravom jetrom, ali naglašava: „Umerenost je veoma važna. I dalje morate pratiti preporuke CDC-a za bezbednu konzumaciju alkohola.

Kada birate crno vino, izbor suve sorte može biti dobra strategija jer „suvo“ znači manje slatko vino na skali. To znači da jedete manje šećera i manje kalorija, što je bolje za vaš šećer u krvi, kvalitetan san, kožu i još mnogo toga.

Najzdravije pivo

Svetlo pivo može biti atraktivna opcija ako pazite na unos kalorija, ali i dalje želite da uživate u pivu. Majk Sevilja, lekar porodične medicine, primećuje: „Uopšteno govoreći, zdravija piva su ona klasifikovana kao svetla, koja imaju niži sadržaj kalorija i alkohola.“

Tipično, svetlo pivo sadrži oko 4 do 5 procenata alkohola po zapremini. Iako imaju manje kalorija, odgovorno uživanje u pivu je ključno – višestruko serviranje može nadoknaditi kaloričnu prednost, a da ne spominjemo uticaj na kogniciju, rasuđivanje, kvalitet sna i još mnogo toga.

Najzdravija bistra pića

Kada su u pitanju alkoholna pića kao što su votka, džin, rum i tekila, dr Sevilja sugeriše da su ova bistra pića dobar izbor za one koji paze na unos kalorija i ugljenih hidrata.

U svom čistom obliku, ova žestoka pića ne sadrže ugljene hidrate i generalno imaju manje kalorija od drugih vrsta alkoholnih pića. To ih čini boljom opcijom za one koji žele da uživaju u piću bez preopterećenja kalorijama.

Međutim, ključni faktor koji treba uzeti u obzir kod žestokih pića su sokovi i sirupi sa kojima ih mešate jer mogu biti puni kalorija - piše Nova.rs.