Kada je pravo vreme da potražite usluge staračkih domova? Idealno bi bilo da se stara i dementna osoba preseli u dom za stare dok je još u stanju da shvati i prihvati promenu sredine, novo okruženje i nove ljude oko sebe.
Demencija je bolest koja uglavnom pogađa osobe trećeg, onog najstarijeg životnog doba. Ovu bolest izazivaju promene u mozgu, biohemijske, histološke i motrfološke i ona se javlja najčešće kao nuspojava prirodnog procesa starenja. Odlikuje se postepenim, ali neumitnim gubitkom mentalnih sposobnosti. Rezultat oslabljenih mentalnih sposobnosti je gubitak pamćenja, promene ličnosti i nesposobnost socijalnog opštenja. Da ne bi bilo zabune – ovu bolest ne treba doživljavati kao normalan, sastavni deo starenja jer ona to nije.
Starački domovi predstavljaju jedan od vidova pomoći u ovim situacijama. Ako se u dogovoru sa porodicom odlučite za usluge staračkog doma koji u okviru svojih usluga ima i brigu o osobama sa ovakvim problemima, treba izabrati specijalizovani starački dom koji posebno vodi računa o osobama sa demencijom. U okviru domova za stare oni bi trebalo da imaju posebnu negu.
Nisu sve stare osobe razvile demenciju u poznim godinama. Određeni organski uzroci kod demencije dovode do progresivnog i konačnog propadanja većine intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija kao što su mišljenje, govor, pamćenje, učenje, mašta, inteligencija sama po sebi. Sve ovo dovodi do poremećaja i promene ličnosti koji se održava na socijalne aspekte života. Starački domovi u odnosu na stepen demencije korisnika usluga uređuju i socijalne aspekte druženja unutar doma za stare.
Kako prepoznati prve simptome demencije?
Potrebno je da povedete računa da li je vaša draga stara osoba postala dezorijentisana. Ako nije u stanju da se snađe u svom kvartu ili delu grada, ako se izgubi u supermarketu u koji je svakodnevno odlazila svakog dana, to je jedan od prvih pokazatelja. Ima ih još. Ukoliko ne može da se seti šta se događalo u toku dana, ali zato izvanredno opisuje svoje detinjstvo, to je znak gubitka kratkoročnog pamćenja.
Obratite pažnju da li je stara osoba u stanju da isplanira svoje aktivnosti i da ih sprovede. To podrazumeva da je potrebno da provedete više vremena sa starom osobom u slučaju da ne živite u istom domaćinstvu. I u ovom slučaju ne mora da se razmatra odlazak u starački dom.
Međutim, ako se rečnik menja, zaboravljaju se reči koje se svakodnevno koriste. Primećujete li nagle promene raspoloženja? Rutinski poslovi i aktivnosti postaju preteški za svakodnevno obavljanje. U toku dana često nešto traži jer ne zna gde je ostavila – ključeve, novine, šolju, naočare. Moguće je da počinje da spava znatno duže nego što je to bilo uobičajeno. Apatija, gubitak volje i motivacije za svakodnevicom, druženjem, socijalnim kontktima.
Ukoliko i dalje niste sigurni da li je baš demencija u pitanju, obratite se lekaru specijalisti za pomoć i dijagnostikovanje problema na koje nailazite ne biste li što bolje mogli da pomognete svojoj dragoj staroj osobi. Moguće da će već tada doktori dati preporuku da se obratimo i potražimo neki od adekvatnih staračkih domova.
Kada je dijagnoza demencije postavljena od strane lekara specijaliste, treba da se koliko je to moguće, pripremite na dalji tok bolesti. Kako vreme bude prolazilo, dementna osoba će sve više zavisiti od tuđe nege i pomoći.
Još jedna od glavnih usluga koje pružaju starački domovi
U okviru staračkih domova imamo specijalno obučeno osoblje koje je posebno posvećeno osobama sa ovakvim problemima. Promene ličnosti često dovode do apatije i nezainteresovanosti za aktivnosti koje su bile izvor radosti i uživanja ne tako davno. Takođe se dešava da dementne osobe postanu sumnjičave i čangrizave, zajedljive pa je svaka komunikacija sa njima u najmanju ruku otežana.
U kasnijoj fazi bolesti dementni bolesnici više nisu u stanju da prepoznaju svoje najbliže članove porodice ili prijatelje. Neminovno će doći i do gubljenja reflesa kada će im biti potreban nadzor bez prestanka.
Kada je pravo vreme da potražite usluge staračkih domova?
Idealno bi bilo da se stara i dementna osoba preseli u dom za stare dok je još u stanju da shvati i prihvati promenu sredine, novo okruženje i nove ljude oko sebe.
Savremeni domovi za stare su ugodna mesta za život svojih korisnika. Opremljeni su modernom medicinskom opremom i obezbeđuju dvadeset četvorosatni nadzor korisnika od strane medicinskog osoblja koje zapošljavaju. Osoblje staračkih domova je stručno osposobljeno za pružanje svakodnevne nege i pomoći svakom svom korisniku individualno.
Zaposleni u domovima za stare osim obavezne medikamentne terapije sprovode i druge vidove terapeutskog rada sa svojim korisnicima da bi usporili napredovanje demencije koliko god je to moguće, kroz mnogobrojne aktivnosti koje služe toj svrsi. Stručna obuka osoblju staračkih domova omogućava da propoznaju sve faze i pomake demencije kao bolesti te da svoju komunikaciju sa korisnicima prilagode u najboljoj mogućoj meri.
Važno je da se korisnici osećaju sigurno i bezbedno u domovima za stare u kojima se nalaze a profesionalni odnos zaposlenih to im i omogućava. Odnos poštovanja i poverenja je od presudne važnosti kada je u pitanju nega dementnih bolesnika.
Zabluda je da takvim bolesnicima društvo nije potrebno. Svaki iole iskusan negovatelj može posvedočiti koliko se dementnim bolesnicima stanje popravilo provodeći vreme u staračkom domu u društvu vršnjaka, uz razne aktivnosti koje im stoje na raspolaganju u svakom licenciranom domu za stare osobe.
Izvor: RTS
