Sombor.info

Da li ste spremni da se lišite svog jutarnjeg kroasana s čokoladom i kafe za dobri stari slani doručak? Bilo bi dobro da to uradite bar nekoliko dana u nedelji, naročito ako inače jedete previše slatkog.

Zašto je slani doručak bolji od slatkog?

Kroasane, buter i džem bolje je ostaviti na neko vreme, Ili barem pokušati. Čak i ako je to samo pet dana u nedelji, verujte da postoje dobri razlozi da izaberete slani doručak, poput onih koje je objasnila nutricionistkinja Paola Stavolone.

Ova doktorka, poznat na Instagramu i kao @dietista.paolastavolone, razotkriva lažne mitove o doručku i nudi svoje predloge za zdrav obrok ujutru.

Povezani članci

Upoznajte Barcaffè Barrel Aged espresso – savršen spoj vrhunske kafe i najboljeg džina

Japanska banana dijeta je najpopularnija na svetu: Obećava gubitak 7 kilograma za samo 5 dana

Da li je slatki ili slani doručak bolji?

„Ovo je definitivno jedno od pitanja koje najčešće čujem, jer je mnogima doručak omiljeni obrok u toku dana. Dobar, zdrav i izbalansiran doručak omogućava vam da dan započnete puni energije i koncentracije. Zato gubim strpljenje kada čujem da ljudi kažu da ga preskaču zbog nedostatka vremena, jer žele da spavaju još koji minut ili zato što jednostavno nisu navikli da ga jedu“, kaže Stavolone, prenosi Elle.

„Ne jedu svi isti doručak. Neki vole da bude sladak, drugi da je slan. Važno je da ovaj obrok uvek bude izbalansiran. Da bi tako bilo, u doručku moraju biti prisutni svi makronutrijenti: proteini, ugljeni hidrati, masti i nešto vlakana. Jedno je sigurno: slani doručak je korisniji za zdravlje od slatkog, i to iz nekoliko razloga“, dodaje ona.

1. Pruža veći i duži osećaj sitosti

Slani doručak može da vas zasiti više zbog prisustva proteina: jaja, svežeg sira, mahunarki, nemasnih narezaka ili dimljenog lososa. Ovi proteini pružaju veći i dugotrajniji osećaj sitosti od mleka, a zajedno sa vlaknima koja se nalaze u hlebu i povrću u vreme obroka, omogućavaju vam da izdržite do ručka bez iznenadnih napada gladi.

2. Pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi

Slatki doručak se uglavnom bazira na slatkom pecivu, musliju ili briošu s slatkim namazom. To su namirnice koje podižu nivo šećera u krvi, daju privremeni osećaj sitosti i pokreću proizvodnju insulina. Međutim, proizvodnja ovog hormona je kratkog veka, a kada se završi, dolazi do smanjenja energije i pojave gladi. Zbog toga se sat i po nakon doručka brzo javlja osećaj umora i želja za šećerom. To se ne dešava sa slanim doručkom, proizvodnja insulina ostaje konstantna, bez ekscesa, a osećaj gladi se javlja tek pred ručak, tako da je idealan obrok za dijabetičare ili osobe otporne na insulin.

3. Praktičan je kada ste u žurbi

Poneti mleko i musli sa sobom posle vežbanja u teretani je prilično komplikovano. Slani doručak je zgodniji za nošenje i može se pripremiti uveče ili ujutru pre odlaska od kuće. Na primer, tost sa integralnim hlebom (ugljeni hidrati), posnim mesom kao što su pileća prsa, ćuretina ili bresaola (proteini), paštetom od maslina (masti) i salatom (vlakna). Papirna kesa ili hermetički zatvorena posuda i doručak će relativno dugo ostati svež. Tako da oni koji vole duže da spavaju ili oni koji uvek kasne i dalje mogu da pojedu zdrav i kompletan obrok na putu do kancelarije, u kolima, u tramvaju ili sedeći za stolom.

4. Pogodan je za sve

Videli smo zašto je slani doručak idealan za dijabetičare, jer pomaže da nivo šećera u krvi bude stabilan bez skokova. Svestraniji je od slatkog doručka, jer nudi širok spektar proizvoda za različite zdravstvene potrebe. Na primer, slani doručak je jednostavan za osobe sa intolerancijom na laktozu, jer mogu da biraju različite izvore proteina koji im odgovaraju, za razliku od slatkog doručka, gde mogu da biraju između mleka i jogurta. Međutim, za osobe sa netolerancijom na gluten i celijakijom, može biti teško pronaći opcije zasnovane na ugljenim hidratima kao što su peciva, žitarice ili brioš, koji često imaju neuravnotežene nutritivne vrednosti. S druge strane, veći je izbor hleba, slanih peciva, štapića, kukuruza, žitarica, heljde ili mahunarki.

5. Osnažuje, pa je idealan i za sportiste

Kompletan doručak pre ili posle treninga treba da sadrži dobru zalihu ugljenih hidrata od celog zrna, dobru dozu svarljivih proteina, izvor energetskih masti i izvor vitamina i minerala (npr. fosfora i kalijuma). Ovo pomaže u oporavku mišića i dopunjava zalihe potrošene energije. Zato je slani doručak idealan.

3 zdrava recepta za ukusan doručak koje možete isprobati

Hleb, losos i avokado
Primer brzog i lakog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa divljim lososom (proteini), avokadom (mast) i sokom od pomorandže (vlakna). Doručak bogat vlaknima, nezasićenim mastima, proteinima visoke biološke vrednosti i vitaminima, posebno vitaminom C zahvaljujući soku, koji pomaže u pripremi za predstojeću promenu godišnjeg doba.

Hleb, jaja i čeri paradajz
Probajte kajganu (protein) sa raženim pahuljicama (ugljeni hidrati), čeri paradajzom (vlakna) i bademima (masti).

Hleb, sveži sir i puter od kikirikija
Primer brzog doručka je hleb od celog zrna ili raži (ugljeni hidrati) sa sirom sa niskim sadržajem masti (proteini), puterom od kikirikija (masti) i kriškama banane (vlakna).

Izvor: danas.rs

Svaka od aktuelnih bolesti ima specifičnosti kad je u pitanju zaraznost, period inkubacije do pojave simptoma, a prestanak simptoma često ne znači da tad i prestajete da budete zarazni. Pogledajte tabelu.

Kad na primer sedite u busu pored nekoga ko kašlje, kada čujete da je prijatelj sa kojim ste sinoć popili piće pozitivan na kovid ili da je školski drug vašeg deteta povratio u učionici – verovatno i vi istog trenutka počinjete da obraćate pažnju na to kako se osećate i da li su se eventualno i kod vas javili neki simptomi koji ukazuju na zarazu.

S obzirom na to da je sezona gripa i raznih virusa uveliko u toku, kovid infekcije i dalje kruže, a sada i vesti o izbijanju morbila, možda vam deluje neizbežno da ćete zakačiti nešto od toga. Ali ne šire se sve infekcije tako lako.

To zavisi od međudejstva brojnih faktora, uključujući to koliko je snažan imuni sistem zaražene osobe i perioda inkubacije, odnosno koliko dana je potrebno da se simptomi pojave nakon što je neko zaražen virusom.

R stopa – koliko jedna zaražena osoba može da zarazi drugih
Jedan od najvažnijih faktora je stopa reprodukcije patogena (ili R stopa), mera koliko je zarazan, na osnovu prosečnog broja sekundarnih infekcija koje jedna osoba izaziva. Stopa R od 1 znači da će u proseku svaka osoba koja je zaražena zaraziti još jednu osobu.

Zanimljivo je da su dve od svih najzaraznijih bolesti morbile (uzrokovane virusom, morbilivirusom) i veliki kašalj (uzrokovane bakterijom, Bordetella pertussis), sa najvišim stopama R — 15-20 i 15-17 respektivno. To znači da jedna zaražena osoba može da zarazi do 20 drugih boginjama, a do 17 velikim kašljem.

Na drugom kraju spektra, tuberkuloza (TB), jedna od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti, ima stopu R u Velikoj Britaniji manju od 1, što znači da je malo verovatno da će osoba zaraziti nekog drugog – potreban je produženi blizak kontakt.

Na prvi pogled zbunjujuće je da je kod gripa i prehlade R stopa samo 1-2, pa, ipak, verovatno ćete imati više prehlade tokom života nego bilo koje druge bolesti.

„To je zato što prehlade generalno izazivaju blagu bolest i ljudi idu na posao i u školu i nastavljaju da šire viruse“, kaže Ron Ekles, profesor emeritus i bivši direktor Common Cold Centra na Univerzitetu u Kardifu. „Virusi gripa su zarazniji jer se svake godine pojavljuju novi, tako da nećete imati imunitet na njih i, kao rezultat, imaju veće šanse da se uspešno preuzmu. Prehladite se ili dobijete grip udišući čestice virusa, obično u kapljici sluzi od nekoga ko je zaražen, kašljanjem ili kijanjem – ali i dodirivanjem površina koje su kontaminirane ovim kapljicama (virusi mogu preživeti nekoliko sati izvan tela), a zatim dodirivanjem usta, nosa ili očiju“, dodaje profesor Ekles.

Bolesti koje se mnogo šire imaju određene karakteristike koje im pomažu u tome. Na primer, bakterija koja dovodi do velikog kašlja izaziva kašalj šest do deset nedelja, kako bi maksimizirala svoj potencijal širenja, napominje Daily Mail.

Period inkubacije – od zaražavanja do pojave simptoma

Takođe, za svaku je karakterističan period inkubacije — kod nekih infekcija (npr. obična prehlada) primetićete simptome u roku od nekoliko dana nakon izlaganja, ali kod drugih može proći i nekoliko nedelja dok se simptomi ne pojave. Na primer, boginje imaju period inkubacije do tri nedelje.

Da li je zaražena osoba zarazna tokom perioda inkubacije zavisi od vrste infekcije – na primer, kod malih boginja i varičela, osoba može biti nesvesna da je zaražena i mogla bi da širi virusne kapljice na druge nedeljama pre nego što se pojave prepoznatljivi simptomi.

„Nije jasno zašto neki imaju duži period inkubacije od drugih, ali to je verovatno zato što izbegavaju imuni sistem“, kaže Ekles.

„Razni faktori će uticati na to da li ćete se zaraziti ili ne, uključujući i to koliko virusa osoba sa kojom ste u kontaktu „izbacuje“ u tom trenutku; da li ste u zatvorenom prostoru ili ne; temperaturu i vlažnost okoline (na primer, virusi prehlade bolje preživljavaju u vlažnim uslovima) — i vaš imunitet, godine, opšte zdravlje i geni“, pojašnjava.

Većina virusa nas inficira istim mehanizmom. Bilo da ulaze kroz nazalne prolaze, oralno ili preko kože, ulaze u ćelije i „otimaju mašineriju“ kako bi pomogli replikaciju. Oni tada putuju okolo da zaraze više ćelija, objašnjava profesor Ekles.

„U ovoj fazi vaš imuni sistem počinje da otkriva virus. U prvoj fazi, bela krvna zrnca će osloboditi hemikalije peroksida koje mogu oštetiti ili progutati patogene, ali nakon pet do deset dana počinjete da proizvodite antitela koja su specifična za virus i koja čiste telo od infekcije. Taj odgovor počinje da stvara simptome, kao što su drhtavica i temperatura: to su znaci da telo pokušava da se izbori sa infekcijom“, kaže on.

Neki se uopšte neće zaraziti

Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu u tome da li ćete uhvatiti infekciju i razviti simptome, dodaje profesorka Šina Kruikšank, imunološkinja sa Univerziteta u Mančesteru.

„U studijama u kojima su ljudi izloženi uobičajenim virusima kao što je prehlada u laboratorijskim uslovima, neki ljudi se ne zaraze virusima, dok se drugi ozbiljno razbole“, kaže ona. „Ovo zavisi od toga koliko je efikasan vaš imuni sistem i vaše genetike. Takođe, što ste imuniji na patogen, manja je verovatnoća da ćete biti dobar domaćin da se taj virus umnožava i potom proširi na druge ljude — što je argument za vakcinaciju; ne štitite samo sebe, već i druge.“

Izvor: nova.rs

Somborska policija je tokom 2023. godine uspešno realizovala 231 zaplenu u kojoj je oduzeto preko 1,7 tona i 64.800 komada droge, najviše marihuane. U akciji prikupljanja oružja tokom maja i juna, Policijskoj upravi u Somboru, predato je 2.092 komada oružja, 123.514 komada municije i 907 komada minsko-eksplozivnih sredstava.

Na području Policijske uprave u Somboru je prošle godine zabeleženo 1.713 krivičnih dela, što je za oko tri odsto više nego u 2022. godini. Efikasnim radom rasvetljeno je preko 64 odsto krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocem, oko dva odsto više u odnosu na 2022. godinu. Ukupan broj krivičnih dela u oblasti opšteg kriminala veći je za oko devet odsto, a najdominantniju grupu čine dela protiv imovine među kojima su najbrojnije krađe i teške krađe.

"Shodno tome, 2023. godine, evidentirano je 297 krađa isto kao i 2022. godine, a teških krađa 170 što je oko 15 odsto manje nego 2022. godine. Takođe, u poređenju sa 2022. godinom, zabeleženo je manje krivičnih dela razbojništvo i rasvetljeno je oko 67 odsto. Postupajući po prioritetima u radu, u 2023. godini je nastavljena borba protiv zloupotrebe opojnih droga. Kada je reč o privrednom kriminalu otkriveno je 58, dok je u 2022. godini otkriveno 48 krivičnih dela. Suzbijanjem krijumčarenja i nedozvoljene trgovine zaplenjeno je 17,5 kilograma rezanog duvana, 14,6 boksova cigareta, kao i 126 litara alkoholnog pića. U oblasti visoko-tehnološkog kriminala evidentirano je 13 krivičnih dela, što je oko 46 odsto manje nego 2022. godine. Dokumentovano je manje krivičnih dela ekološkog kriminala, odnosno 23 u 2023. godini, dok je u 2022. godini zabeleženo 31 krivično delo", saopštili iz PU Sombor za RTV.

Tokom prošle godine je podneto 236 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz Zakona o strancima, duplo više nego 2022. godine. Tokom godine, u druge prihvatne centre u više od 80 akcija, odnosno izmeštanja, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije i lokalnom samoupravom, sa područja Policijske uprave u Somboru izmešteno je više od 5.200 iregularnih migranata.

Prema godišnjem izveštaju PU Sombor, u poređenju sa 2022. godinom povećano je procentualno učešće povratnika u ukupnom broju izvršilaca prekršaja. Evidentirano je 925 javnih okupljanja sa 187.381 učesnikom, što je manje okupljanja ali sa više učesnika u odnosu na 2022. godinu. Pored toga, registrovano je 1.935 obezbeđenja.

Na putevima koje pokriva Policijska uprava u Somboru, u toku 2023. godine dogodilo se ukupno 563 saobraćajnih nezgoda. Evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, što je 35 odsto manje u odnosu na 2022. godinu. Saobraćajna policija sankcionisala je 1.728 prekršaja vožnje pod dejstvom alkohola, odnosno za oko devet odsto više nego 2022. godine. Zatim, 9.131 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine, oko 12 odsto manje u odnosu na 2022. godinu. Kada je reč o nevezanju sigurnosnog pojasa sankcionisano je 5.185 prekršaja, više za oko četiri odsto nego 2022. godine. Takođe, saobraćajna policija sankcionisala je 1.002 prekršaja upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje, što je za oko 16 odsto više u odnosu na 2022. godinu. Evidentirano je 455 zadržanih lica zbog vožnje pod dejstvom alkohola, u poređenju sa 2022. godinom za oko 30 odsto više. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je 68, dok je 2022. godine zadržano 34 vozača.

Što se tiče upravnih poslova, na području Policijske uprave u Somboru uručeno je 15.189 ličnih karti, 17.834 putnih isprava, 12.006 vozačkih i 18.995 saobraćajnih dozvola.

Izvor: RTV

Između ostalog, prihvaćena je Informacija Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine i Odelјenja za komunalne delatnosti, imovinsko – pravne i stambene poslove o završenom postupku davanja u zakup gradskog građevinskog zemlјišta koje je u javnoj svojini grada Sombora a koje se koristi kao polјoprivredno zemlјište do privođenja planiranoj nameni prikuplјanjem pisanih ponuda u proizvodnoj 2023/2024. godini. Za učešće u postupku javnog nadmetanja prijavilo se 25 lica, a ukupna izlicitirana površina nakon završenog postupka javnog nadmetanja prikuplјanjem pisanih ponuda iznosi 46,7 hektara.

Gradski većnici su prihvatili ponude JKP „Čistoća“ Sombor za poslove održavanja higijene na javnim površinama, kao i za poslove zoohigijene za 2024. godinu. Pored toga, prihvaćene su ponude JKP „Prostor“ Sombor za uređenje i održavanje javnih površina u naselјenim mestima, kao i vršenje stručno tehničkog nadzora za 2024. godinu. Takođe, prihvaćena je i ponuda JKP „Zelenilo“ Sombor za održavanje urbanog mobilijara i dečijih igrališta u gradu i naselјenim mestima za 2024. godinu.

Veliki kašalj već neko vreme hara u našoj zemlji, a vest da su četiri bebe preminule od velikog kašlja u Institutu za majku i dete u Beogradu uzdrmala je sve.

Poznato je da veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od istog.

Veliki kašalj (pertussis), u našem narodu još poznat i kao "magareći", može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.

U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, bez komponenata protiv drugih zaraznih bolesti ili sa njima, u skladu sa Kalendarom imunizacije, navode iz GZJZ.

Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

"Reč je inače o respiratornoj infekciji koju izaziva bakterija bordatela pertusis. Svako ko kašlje duže od dve nedelje sa zacenjivanjem i ima nagon za povraćanjem, prema definiciji američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti, vodi se kao da ima veliki kašalj i nema drugih specifičnih simptoma. Bolest traje 100 dana, prvih sedam samo curi nos, tri nedelje sledi kašalj sa zacenjivanjem, a ukupno oboleli kašlju i do pomenutih 100 dana", naveo je doktor Mihajlo Stevanović.

Bolest se leči antibioticima, ali lečenje ne skraćuje trajanje bolesti i ne utiče na kliničke simptome, već objašnjava, antibiotici se koriste da se bolest ne bi prenosila na druge.

Prema navodima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), na teritoriji Beograda od marta 2023. do 28.01.2024. godine registrovano je 700 slučajeva obolevanja od velikog kašlja. U prethodnoj nedelji (22 – 28. 1.2024. godine) registrovano je 69 novoobolelih.

Kako GZJZ navodi, dijagnoza oboljenja je laboratorijski potvrđena PCR testom u stvarnom vremenu iz brisa nazofarinksa kod 332 obolele osobe, a serologijom (utvrđeno prisustvo IgG antitela na toksin Bordetella pertussis) kod 365 obolelih osoba.

Obe navedene analize obavljene su u Referentnoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Kod preostala 3 obolela dijagnoza bolesti je postavljena na osnovu kliničke slike i epidemiološke povezanosti sa laboratorijski potvrđenim slučajem.

Uvidom u vakcinalni status, od ukupno 700 obolelih potpuno vakcinisanih je 460 (65,7%), nepotpuno vakcinisanih je 39 obolelih (5,6%), dok je 43 nevakcinisano (6,1%), i u pitanju su deca uzrasta 0–3 godine. Kod 158 obolelih vakcinalni status je nepoznat.

Tridemija se ne smiruje

S obzirom na to da tridemija i dalje puni čekaonice domova zdravlja, važno je znati za koje pacijente je ukrštanje ova tri virusa najopasnije i kada je vreme da se jave lekaru.

Upravo je o tome govorio doktor Aleksandar Stojanović.

"Svuda je ista situacija. Vreme je virusa, ovo su meseci kada imamo najviše ljudi koji su oboleli, a ove godine smo dobili i dva podtipa virusa gripa, veliki kašalj, rezistentni virus, a tu je i kovid. Kada na sve ovo dodate i prehlade koje lekari ne mogu da reše zato što se sve to pomeša, dolazite u situaciju da morate voditi računa da vašu dijagnostiku konstatuje lekar, a ne vi sami."

Izvor: b92.net

U novom dokumentarnom filmu "Više od Utopije: Beg iz Severne Koreje" prikazani su zastrašujući detalji o životu u logorima Kim Džong Una kroz priče onih koji su očajnički pokušavali da pobegnu iz Severine Koreje.

Uznemirujući snimci otkrivaju do koje mere ljudi idu da bi napustili državu Kim Džong Una u kojoj vlada glad i velika ekonomska kriza uzrokovana međunarodnim sankcijama.

Jedan od izbeglih je rekao da nije odmah uspeo da pobegne i da je zadržan u Severnoj Koreji tokom svog prvog pokušaja, gde je devet meseci bio mučen i izgladnjivan do te mere da je u jednom trenutku imao samo 35 kg. Kada je na kraju priznao da je strani špijun - što nije bio, ali se nadao da će priznanjem okončati mučenje - odveden je u logor gde je svakog dana morao da se penje uzbrdo i seče šumu. Oborena stabla bi padala na zatvorenike koji su se još uspinjali uzbrdo. Ostajali su ili na mestu mrtvi ili bez nogu, ruku i sa jezivim povredama.

- Udovi su im bili polomljeni, creva su im ispadala iz otvorenih rana. Ostavljeni su da istrule, preneo je Tajms reči jednog od retkih muškaraca koji je posle nekoliko pokušaja uspeo da se dokopa slobode.

Film autorke Madlen Gevin prati i porodicu od pet članova koja je bežala kroz Kinu, Vijetnam, Laos i Tajland da bi na kraju pronašla utočište u Južnoj Koreji. Snimci sa njihovih telefona dokumentuju ovo opasno putovanje.

Značajna ličnost u filmu je i pastor Kim Seongeun. On već 24 godine pomaže onima koji žele da pobegnu iz izolovane zemlje. Odlučio se na ovaj herojski poduhvat nakon što je prvi put video nekoliko tela kako plutaju rekom Tumen nakon neuspelog pokušaja bekstva.

On ima svoju bazu u Seulu i do sada je uspeo da izvuče više od 1000 ljudi iz totalitarnog režima.

Jeziv put do slobode

Istakao je da većina izbeglica ne ide direktno u Južnu Koreju jer se na granici nalazi preko dva miliona postavljenih mina kako bi se sprečio beg. Umesto toga, moraju preći reke Jalu ili Tumen, koje zamenjuju granicu sa susednom Kinom, izbegavajući vojne punktove Severne Koreje, kao i špijune koji pokušavaju da ih uhvate u zamku.

Sam pastor Kim je nekoliko puta prošao ovaj put: "Osećam emotivnu iscrpljenost samo razmišljajući o tome. Najnaporniji deo puta je ilegalni prelazak džungle."

Beg iz Severne Koreje kroz džunglu i reke

Na granici, izbeglice se sreću sa posrednicima koji im pomažu da dođu do slobode, s tim što neki od njih lako mogu da ih izdaju budući da im kineske vlasti nude ogromne svote novca kako bi predali one koji pokušavaju da pobegnu iz Severne Koreje.

Film "Više od Utopije" prati izbeglice u pokušaju bekstva iz Severne Koreje neposredno pre pandemije. Sojeon Li je prebegla deset godina ranije, ostavivši iza sebe malog sina. Bila je deo severnokorejske vojske i napustila je porodicu u potrazi za boljim životnim uslovima. Tokom bekstva, uhvatila ju je policija i poslala u logor, iz kojeg je uspešno pobegla nakon dve godine.

Želela je da i njen sin Han Jung Čong, koji sada ima 17 godina, pobegne u Južnu Koreju i organizovala je njegovo bekstvo sa pastorom Kimom. Međutim, plan je osujećen kada su ga nepouzdani posrednici predali severnokorejskoj policiji. Tinejdžer je poslat u logor nakon mučenja, ispitivanja i ozbiljnog prebijanja.

"U Severnoj Koreji će ići toliko daleko da će ga mučiti do smrti. Na kraju će moj sin moliti da mu oduzmu život", rekla je u filmu.

U intervjuu za Independent Lens, izjavila je da prvobitno nije bila sigurna da li treba da učestvuje u dokumentarnom filmu jer se plašila posledica po svog sina.

"Ako glas majke koja pokušava da spasi svog sina dođe do međunarodne zajednice i ako mi se ljudi pridruže u ovoj borbi, možda se sazna više o kršenjima ljudskih prava u Severnoj Koreji," rekla je ova hrabra majka.

Dodala je da bi, ako bi ponovo morala da beži iz Severne Koreje, sa sobom ponela otrov, jer bi bilo "bolje umreti" nego živeti u koncentracionom logoru.

Porodica Roh, takođe prikazana u filmu, pobegla je kroz nekoliko zemalja pre nego što je pronašla utočište u Južnoj Koreji. U zastrašujućim snimcima bekstva može se videti kako prolaze kroz gustu džunglu dok se čuje lavež policijskih pasa koji ih traže.

"Mislila sam na naše komšije na toj planini, razmišljala sam o slobodi. Ne bismo preživeli da nije bilo pastora", rekla je majka iz porodice Roh, prenosi Dejli mejl.

Put ih je prvo odveo u Kinu, a zatim u vijetnamsku džunglu, pre nego što su otišli u Laos i na kraju u Tajland, gde su se identifikovali kao severnokorejske izbeglice. Premešteni su u specijalni objekat u Južnoj Koreji, gde su učili o stvarnom stanju stvari u svetu nakon što su ceo život slušali samo propagandu režima.

Sve izbeglice uče kako da se integrišu u južnokorejsko društvo. Za njih je obezbeđen smeštaj i druge pogodnosti kako bi im se pomoglo da stanu na noge. Pastor Kim je takođe osnovao centar za zajednicu izbeglica kako bi im pomogao da se prilagode životu u slobodnoj zemlji.

"Kim Džong Un je sin Božiji"

Još jedna od izbeglica u filmu je Hjonsio Li, koja je napustila Severnu Koreju pre 20 godina nakon što je shvatila da ne želi da živi pod represivnim režimom. Rekla je da je odrasla misleći da živi u Utopiji, iluziji koja je konačno razbijena kada je shvatila da svi oko nje žive u bedi i stalnom strahu od javnih pogubljenja.

"Vladini zvaničnici ulaze u kuće noseći bele rukavice kako bi proverili da li slike sadašnjeg i prošlog Vrhovnog vođe po sebi imaju prašinu. Ako je ima - sledi stroga kazna," rekla je u filmu.

Ona je sada aktivistkinja i borac za ljudska prava koja živi u Južnoj Koreji i otkrila je obim propagande kojoj su izloženi ljudi u Severnoj Koreji.

"Mi doslovno govorimo da je Kimov otac Bog, a Kim je sin Božiji", rekla je. "Nismo znali da postoji drugi život osim onog koji smo živeli. Bili smo zarobljeni u ogromnom, virtuelnom zatvoru."

Lider Severne Koreje Kim Džong Un, koji je ovog meseca napunio 40 godina, nemilosrdni je diktator koji ubija svoje neprijatelje i gura program nuklearnog naoružavanja države, istovremeno dopuštajući da cele porodice umiru od gladi.

Njegov rođendan, koji je verovatno 8. januara, tajna je u Severnoj Koreji. Tog dana nije bilo nikakvog javnog saopštenja ili proslava, dok je državni medij nastavio decenijama dugi zid ćutanja. Ovo je suprotna situacija od one kada su se rođendani Kimovog pokojnog oca i dede slavili kao državni praznici.

Kim je postao jedno od najprepoznatljivijih lica na planeti iz različitih razloga. Jedni ga se plaše, drugi mu se smeju.

Sproveo je krvavu čistku visokih zvaničnika koja je uključivala pogubljenja izvršena topovskim granatama, minobacačkim granatama i bacačima plamena. Naredio je ubistvo svog brata nervnim gasom.

Nadgledao je izgradnju najmoćnijeg nuklearnog oružja i raketa sposobnih da dobace do Amerike. Iskoristio ih je kako bi osigurao tri sastanka sa Donaldom Trampom postavši tako prvi lider Severne Koreje u istoriji koji se sastao sa američkim predsednikom.

Nedavno je uspostavio bliže veze s Rusijom i Kinom, posebno kroz isporuku oružja Moskvi za agresiju na Ukrajinu.

Pričalo se i da je umro i da je zamenjen dvojnikom nakon što je nestao na nekoliko nedelja, što je dodatno podstaklo sumnje o njegovom zdravstvenom stanju.

Tokom godina, lider Severne Koreje postao je sve naduveniji i boja kože mu je bledela. Pretpostavlja se da je visok oko 170 cm, a u jednom trenutku je imao neverovatnih 140 kilograma. Analitičari su sugerisali da prima injekcije steroida. Pušač je i pati od zdravstvenih problema poput hipertenzije, dijabetesa i visokog holesterola.

Drugi tvrde da je priča o njegovom lošem zdravlju nagađanje i vrlo verovatno želja onih koji strahuju što Kim ima prst na nuklearnom dugmetu.

Izvor: blic.rs

Smanjite rizike i zaštitite svoje srce.

Obratite pažnju na ovih 5 faktora zbog kojih najverovatnije ne možete da skinete salo sa stomaka.

Nova studija je ispitala kako ljudi koji ne mogu da se otarase sala sa stomaka mogu da smanje zdravstvene rizike i zaštite svoje srce.

Za ovu studiju objavljenu u American Journal of Clinical Nutrition, istraživači su želeli da znaju da li usvajanje zdravog načina života može pomoći u poboljšanju odnosa struka i kukova (mera abdominalne gojaznosti i metaboličkog zdravlja) i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Višak masti oko struka može imati niz negativnih efekata, prema pisanju portala Mind Body Green.

Šta su istraživači otkrili?

Analizirajući podatke preko 280.000 ljudi u Velikoj Britaniji, naučnici su povezivali genetski rizik od taloženja masti oko struka, kao i pet faktora vezanih za zdrav način života:

- redovna fizička aktivnost;

- prestanak pušenja;

- zdrava ishrana;

- nedostatak konzumiranja alkohola ili umerena konzumacija;

- između 7 i 8 sati sna po noći.

U narednih skoro 14 godina, autori studije otkrili su preko 11.500 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, a zdrav način života pokazao se efikasnim u smanjenju ovog rizika. Najbolja hrana koja vam pomaže da se rešite sala na stomaku Tako su oni koji su usvojili četiri od pet faktora zdravog načina životaimali 25% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji nisu. Štaviše, autori studije su primetili da faktori načina života dovode do smanjenja rizika čak i kod učesnika koji su genetski predisponirani za abdominalnu gojaznost.

Šta možete da uradite ako ne možete da se oslobodite sala na stomaku?

Ako imate problema sa masnoćom oko struka ili samo želite da smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti, rezultati studije nude pet konkretnih koraka koji vam mogu pomoći da ostanete zdravi. Kako napominju autori studije, „ljudi koji imaju visok ili srednji rizik od abdominalne gojaznosti, ali imaju zdrav način života mogu imati manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa onima koji imaju nizak genetski rizik i nezdrav način života“. Zbog toga je najbolje ne pušiti, piti alkohol u umerenim količinama (manje od tri pića nedeljno, prema ovoj studiji), redovno vežbati, dobro spavati i slediti ishranu sa sastojcima korisnim za srce (mnogo povrća i zelenila i dobre mastiiz avokado, orasi i riba).

Izvor: sd.rs

Više od 1.500 požara i eksplozija dogodilo se širom Srbije samo od početka ove godine. To je deset odsto više nego u januaru 2023. godine, prenosi RSE.

Stradalo je desetoro ljudi, povređeno 30, a evakuisano 137.

„Bilo da se radi o nehatu, nepažnji ili nameri – ljudski faktor najčešći je uzrok požara“, kažu za Radio Slobodna Evropa iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U nizu požara ovog meseca, goreli su različiti objekti – stanovi, bolnice, tržni centri, poslovne zgrade, skladišta i poljoprivredni objekati.

Ističući da „iz godine u godinu raste broj požara u Srbiji“, inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić ocenjuje da je to je pokazatelj „izuzetno niskog nivoa svesti društva o značaju zaštite od požara“.

„Zaštita od požara se nedovoljno ozbiljno shvata u našoj zemlji, a to je velika šteta. To mi glavom plaćamo, kao i imovinom“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Šta su najčešći uzroci požara?

Gotovo polovina požara koji su zabeleženi od početka godine nastala je u stambenim objektima.

Iako ističu da utvrđivanje uzroka požara nije u njihovoj nadležnosti, iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije kažu da „iz iskustva mogu reći da je najčešći uzrok požara ljudski faktor“.

„Uzroci požara u stambenim objektima su najčešće neispravni električni uređaji i instalacija, preopterećenje električne instalacije i ostavljanje električnih uređaja uključenih bez nadzora“, kažu za RSE.

Na taj problem ukazuje i inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić, koja je i predsednica udruženja za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre „EcoFire“.

„U Srbiji imamo manjak stručnjaka koji se bave instalacijama pri gradnji objekata. I onda se to improvizuje ili odradi nekvalitetno. Drugo, imamo električne uređaje koji više nisu kvalitetni kao što su nekada bili“, objašnjava ona.

Ističe i važnost pravilnog rukovanje tim uređajima.

„Posebno kada je reč o montaži i rukovanju grejnim telima. To mora biti u skladu sa uputstvima da bi bilo bezbedno“, zaključuje ona.

Iz Sektora za vanredne situacije ističu i da grejna sezona donosi nove rizike od požara.

„Neispravni i neočišćeni dimnjaci, neispravna ložišta, a često i neoprezno odlaganje pepela nakon čišćenja ložišta. Takođe, u zimskom periodu, česti su i požari koji su nastali zbog neopreznosti prilikom korišćenja različitih električnih grejalica i drugih grejnih tela koje građani koriste za dogrevanje“, napominju.

Kada je 26. januara u jednom stanu na Novom Beogradu izbio požar, mediji su izvestili da vatrogasna vozila nisu mogla da priđu zgradi zbog nepropisno parkiranih vozila.

Ljubica Krnjaić smatra da u tom slučaju ne treba tražiti krivca u vlasnicima vozila, nego u lošim urbanističkim rešenjima koja su dovela do manjka parking mesta.

„Danas se u urbanim sredinama grade zgrada do zgrade. To takođe otežava pristup vatrogasnim vozilima“, zaključuje.

Kontrole objekata

Pre izgradnje nekog objekta projektno-tehničku dokumentaciju pregleda inspekcija koja mora da saglasnost na tu dokumentaciju, priča inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

„Oni moraju da uoče ako projektom nije predviđeno nešto što bi doprinelo požarnoj bezbednosti i stabilnosti tog objekta“, dodaje.

Policijski službenici Sektora za vanredne situacije sprovode zakonom predviđene inspekcijske nadzore objekata koji su već u upotrebi i u kojima postoji rizik od nastanka požara ili eksplozija.

Dinamika te kontrole zavisi od kategorije kojoj neki objekat pripada.

„U prvu kategoriju ugroženosti od požara spadaju objekti u kojima se, na primer, skladišti nafta, gas, eksplozivni materijali. Njih inspektori obavezno kontrolišu najmanje jednom godišnje“, objašnjava inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Objekti druge kategorije su škole, vrtići, bolnice, tržni centri i kontrolišu se najmanje jednom u dve godine. Ostali objekti, u koje spadaju i stambeni kojih je najviše, kontrolišu se jednom u pet godina.

Iz Sektora za vanredne situacije objašnjavaju da se inspekcijskim nadzorom utvrđuje stanje bezbednosti objekata u kontekstu zaštite od požara u trenutku kada se kontrola sprovodi.

„Dok bi vlasnici/korisnici objekta u periodu između dva nadzora trebalo da preduzmu sve neophodne mere kako bi objekti bili bezbedni, a samim tim i ljudi koji rade ili borave u njemu“, ističu oni.

Da se „ne može sve ostaviti samo inspektorima“ smatra i Ljubica Krnjaić.

Smatra da firme i pojedinci moraju da sprovode mere zaštite od požara, bez obzira na to da li im je inspektor bio u kontroli ili ne.

„To vam je kao na ulici – vi vozite i morate poštovati saobraćajne propise, bez obzira na to da li je policijska patrola tu“, zaključuje Ljubica Krnjaić.

Edukacija kao prevencija

„Ja se ovim poslom bavim godinama i ljuta sam na sistem zaštite od požara u Srbiji“, kaže inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

Smatra da „država mora imati kvalitetniji pristup zaštiti od požara“, posebno kada je reč o edukaciji stanovništva.

„Nije odgovorna jedna služba ili jedan čovek, ali Sektor za vanredne situacije koji je u Srbiji glavni za zaštitu od požara, morao bi da bude pokretač edukacije stanovništva po školama, po mesnim zajednicama, po firmama“, ocenjuje ona.

Zakonom o zaštiti od požara propisana je obaveza svakog poslodavca da svim zaposlenima pruži osnovnu obuku, odnosno da ga upozna sa opasnostima i merama zaštite od požara.

„Međutim, tome uglavnom ne posvećuju dovoljno pažnje ni radnici, ni poslodavci. A kada se tako nešto nauči na poslu, onda će taj neko to primenjivati i u svojoj kući, u svakodnevnim prilikama“, kaže Ljubica Krnjaić.

Prema zakonu, u stambenim zgradama, između ostalog, moraju postojati aparati za gašenje požara.

Ljubica Krnjaić smatra da bi dobro bilo da građani imaju vatrogasne aparate i u svojim stanovima i kolima.

„Tako bi mogli da ugase početni požar koji se onda neće proširiti“, objašnjava Krnjaić, ali napominje da je i za rukovanje protivpožarnim aparatima potrebna obuka.

Izvor: n1info.rs

Sportski savez grada Sombora, uz podršku Grada Sombora, u Narodnom pozorištu Sombor organizovao je svečano proglašenje „Izbora sportiste grada Sombora“ za 2023. godinu.

„Sportski savez grada Sombora je i ove godine uložio napor da na jednom zasluženo svečanom skupu organizuje izbor sportiste grada za uspehe koje ste, baveći se sportom, postigli tokom godine. Sportisti pripadaju posebnom soju lјudi koji su spremni da uvek idu napred i neodustajući pomeraju granice. Mi kao Grad obezbeđujemo sredstva za funkcionisanje klubova, za odlazak na takmičenja, stipendiramo najtalentovanije sportiste i trenere, ulažemo u sportske objekte, ali učinićemo i dodatni napor da obezbedimo još više i bolјe uslove za sve one koji grabe napred. Pre samo nekoliko dana, na Bogojavlјenje, bio je leden dan, a voda izuzetno hladna i u takvim uslovima plivanje za Časni krst bio je veliki izazov. Ipak, 56 najhrabrijih nije želelo da odustane i odlučni da istraju i isplivaju najprestižnija 33 metra, u tako teškim uslovima dali su svoj doprinos proslavi jednog od najvećih hrišćanskih praznika. Takav duh je i među vama. Pobednički duh koji ne odustaje. Želim da vam poručim da Grad Sombor stoji uz sve vas i kao partner i kao oslonac. Hvala vam na svim trenucima kojima ste slaveći svoje sportske uspehe, proslavlјali ime Sombora“, rekao je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković u svom obraćanju.

Nagradu za Sportistu godine za 2023. godinu dobila je Dragana Jovanović iz BK „Sombor“, po drugi put, a nagradu je uručio predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić. Dragana Jovanović je juniorska vicešampionka Evrope, juniorski prvak Balkana i juniorski prvak Srbije.

U kategoriji olimpijskih sportova za najbolјeg pionira proglašen je David Mazinjanin iz FK „Radnički“, drugo mesto osvojio je Kristian Dobi, a trećeplasirani je Srđan Todorović , oba takmičara takođe članovi FK „Radnički“ Sombor. Najbolјa pionirka je Anja Loknar iz Kajak kluba „Dunav“ Bezdan, drugoplasirana je Milica Zanze iz Atletskog kluba „Maraton“, a trećeplasirana je Anastasija Gubica iz Kajak kluba „Sombor. U kategoriji kadeta, najbolјi kadet je Gavrilo Marković iz BK „Lotus“, drugo mesto dele Gregor Sekulić iz AK „Maraton“ i Vuk Perović iz KK „Dunav „Bezdan, a trećeplasirani je Lazar Dedić iz RK „Soko“. Najbolјa kadetkinja je Žofi Horvat iz KK „Dunav“ Bezdan, drugoplasirana je Nataša Lukić iz BK „Sombor“, a trećeplasirana je Manuela Sekulić iz AK „Maraton“. U kategoriji juniora, najbolјi junior je Nikolas Andrić iz KK „Dunav“ Bezdan, drugoplasirani je Nikola Bogatinovski iz BK „Sombor“, a trećeplasirani je Velјko Ristić takođe iz BK „Sombor“. Najbolјa juniorka je Dragana Jovanović iz BK „Sombor“, drugoplasirana je Marija Lukić iz BK „Sombor“, a trećeplasirana je Tina Pelajić iz KDT „Radnički“. U kategoriji seniora, najbolјi senior je Jovan Nikolić iz BK „Sombor“, drugoplasirani je Ervin Holpert iz KK „Sombor“, a trećeplasirani je Omer Ametović iz BK „Sombor“. Najbolјa seniorka je Kristina Bedeč iz KK „Sombor“, drugoplasirana je Eleonora Nađ iz KK „Dunav“ Bezdan, a trećeplasirana je Sara Milјković iz BK „Sombor“.

U kategoriji neolimpijskih sportova Vedran Jurić iz Karate kluba „Somborac“ proglašen je za najbolјeg pionira, Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“ za najbolјu pionirku. Najbolјi kadet je Đorđe Hristov iz Karate Kluba „Somborac“, a kadetkinje Sofija Pezelј iz Sportskog kluba „Figura“ i Kristina Kosanović iz Karate kluba „Somborac“. Najbolјi junior je Vojin Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a juniorka Katarina Blažev iz SBK „Spider“. Najbolјi senior je Vid Zubić iz Somborske Arene.

Najbolјi trener u kategoriji olimpijskih sportova je Stojan Knežević iz BK „Sombor“., a u kategoriji neolimpijskih sportova trener godine je Vlatko Belovuković. Najbolјa ekipa u kategoriji olimpijskih sportova je podelјena između BK „Sombor“ i KK „Džoker“, a u kategoriji neolimpijskih sportova, najbolјi je Boćarski klub „Ravangrad“.

Najbolјi pojedinac u ekipnoj konkurenciji olimpijskih sportova u kategoriji pionira je Nemanja Kvrgić iz FK „Žak“, u kategoriji kadeta najbolјi je Vidan Jerotijević iz FK „Ravangrad 2018“, u kategoriji juniora najbolјi je Aleksa Stanojević iz KK „Džoker“ i u kategoriji seniora najbolјi je Aleksa Brbaklić iz KK „Džoker“.

U kategoriji školskog sporta najuspešnija pionirka je Jana Knežević iz OŠ „Avram Mrazović“ Sombor, najuspešniji pionir je Mihajlo Aleksić iz OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor. Najbolјi nastavnik je Katarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, a najuspešnija škola je OŠ „Dositej Obradović“. Najuspešnija omladinka je Valentina Ostrogonac iz Srednje tehničke škole, najuspešniji omladinac je Mihajlo Katanić iz Gimnazije „Velјko Petrović“, najbolјi profesor je Milan Marić iz Gimnazije „Velјko Petrović“, a najuspešnija škola je Gimnazija „Velјko Petrović“ Sombor.

U kategoriji sportske rekreacije nagrade su pripale Tijani Kabić, Jeleni Čortan, Svetlani Čule i Zoranu Iliću iz ARSU „Sledi me“. U kategoriji sportisti sa invaliditetom priznanje je uručeno Srđanu Vucelјi i Vinku Lemiću iz Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Sombor.

Specijalno priznanje za unapređenje, veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru dobili su Želјko Jovišić, Milan Marić, Sava Zatezalo i Slavko Skušek.

Nagrada za vrhunske sportske rezultate van Sombora, doprinos i popularizaciju sporta pripala je košarkašu Nikoli Jokiću, košarkašu „Denver Nugetsa“, kao i Dejanu Kovačeviću, boćaru BK „Novi Beograd“ i svetskom prvaku u boćanju u disciplini miks krug.

Svečanost je ulepšao nastup Sare Stanimirović i Nemanje Vukićevića, učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

U Srbiji je, prema popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 1.oktobra do 15.decembra 2023. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno poljoprivredno zemljište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018.

Pod šumom je 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018.

Nekorišćenog zemljišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018.

U Srbiji se stočarstvom prošle godine bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava.

Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018.

U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine.

Broj svinja je 2.263.705 smanjen je u odnosu na 2018. godinu 30,7 odsto.

Ovaca je bilo 1.702.682, što je 5,4 odsto manje nego 2018. godine, a broj koza je smanjen 31,5 odsto i bilo ih je 149.558.

Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu pet odsto i bilo je 22.022.439.

Ukupna poljoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mladji od 40 godina.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela.

Izvor: danas.rs