Veliki kašalj već neko vreme hara u našoj zemlji, a vest da su četiri bebe preminule od velikog kašlja u Institutu za majku i dete u Beogradu uzdrmala je sve.
Poznato je da veliki kašalj najviše pogađa decu uzrasta do dvanaest meseci, ali sve je više i školske dece od deset do četrnaest godina koja su obolela od istog.
Veliki kašalj (pertussis), u našem narodu još poznat i kao "magareći", može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.
U pitanju je bolest protiv koje je obavezna vakcinacija. Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod lica od navršena dva meseca života primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, bez komponenata protiv drugih zaraznih bolesti ili sa njima, u skladu sa Kalendarom imunizacije, navode iz GZJZ.
Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).
"Reč je inače o respiratornoj infekciji koju izaziva bakterija bordatela pertusis. Svako ko kašlje duže od dve nedelje sa zacenjivanjem i ima nagon za povraćanjem, prema definiciji američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti, vodi se kao da ima veliki kašalj i nema drugih specifičnih simptoma. Bolest traje 100 dana, prvih sedam samo curi nos, tri nedelje sledi kašalj sa zacenjivanjem, a ukupno oboleli kašlju i do pomenutih 100 dana", naveo je doktor Mihajlo Stevanović.
Bolest se leči antibioticima, ali lečenje ne skraćuje trajanje bolesti i ne utiče na kliničke simptome, već objašnjava, antibiotici se koriste da se bolest ne bi prenosila na druge.
Prema navodima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ), na teritoriji Beograda od marta 2023. do 28.01.2024. godine registrovano je 700 slučajeva obolevanja od velikog kašlja. U prethodnoj nedelji (22 – 28. 1.2024. godine) registrovano je 69 novoobolelih.
Kako GZJZ navodi, dijagnoza oboljenja je laboratorijski potvrđena PCR testom u stvarnom vremenu iz brisa nazofarinksa kod 332 obolele osobe, a serologijom (utvrđeno prisustvo IgG antitela na toksin Bordetella pertussis) kod 365 obolelih osoba.
Obe navedene analize obavljene su u Referentnoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Kod preostala 3 obolela dijagnoza bolesti je postavljena na osnovu kliničke slike i epidemiološke povezanosti sa laboratorijski potvrđenim slučajem.
Uvidom u vakcinalni status, od ukupno 700 obolelih potpuno vakcinisanih je 460 (65,7%), nepotpuno vakcinisanih je 39 obolelih (5,6%), dok je 43 nevakcinisano (6,1%), i u pitanju su deca uzrasta 0–3 godine. Kod 158 obolelih vakcinalni status je nepoznat.
Tridemija se ne smiruje
S obzirom na to da tridemija i dalje puni čekaonice domova zdravlja, važno je znati za koje pacijente je ukrštanje ova tri virusa najopasnije i kada je vreme da se jave lekaru.
Upravo je o tome govorio doktor Aleksandar Stojanović.
"Svuda je ista situacija. Vreme je virusa, ovo su meseci kada imamo najviše ljudi koji su oboleli, a ove godine smo dobili i dva podtipa virusa gripa, veliki kašalj, rezistentni virus, a tu je i kovid. Kada na sve ovo dodate i prehlade koje lekari ne mogu da reše zato što se sve to pomeša, dolazite u situaciju da morate voditi računa da vašu dijagnostiku konstatuje lekar, a ne vi sami."
Izvor: b92.net
