Sombor.info

Ako često osećate bol u stopalima, to može značiti da vam nedostaju važne hranljive materije.

Naime, lekar Erik Berg objasnio je kako nekoliko uobičajenih simptoma koji se mogu primetiti na stopalima mogu ukazivati na osnovni zdravstveni problem.

U jednom stručnom predavanju objasnio je kako su srce i stopala povezani, ali i da nekoliko uobičajenih tegoba poput otečenih stopala ili grčeva u stopalima može predstavljati nedostatak minerala.

Međutim, Berg naglašava da uvek treba tražiti stručni savet pre nego što napravite bilo kakve promene u svojoj ishrani ili zdravstvenom režimu. Pored toga, upozorava da bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom opšte prakse nakon što primetite problem sa stopalima.

Utrnule noge

Prema Bergu, periferna neuropatija se može manifestovati kao utrnulost ili peckanje u stopalima zbog niskog nivoa vitamina. On ističe da u ovom slučaju može pomoći benfotiamin, oblik vitamina B1 rastvorljiv u masti.

Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, periferna neuropatija se razvija kada su nervi u ekstremitetima tela oštećeni. Procenjuje se da pogađa skoro jednu od 10 osoba starosti 55 i više godina u Velikoj Britaniji, pri čemu je dijabetes (tip 1 i tip 2) prepoznat kao najčešći uzrok.

NHS kaže kako bi trebalo da posetite lekara opšte prakse ako osetite rane simptome periferne neuropatije, kao što su bol, peckanje ili gubitak osećaja u stopalima, gubitak ravnoteže ili slabost ili posekotina ili čir na stopalu koji ne zarasta.

Plavi prsti

Ako primetite da vam prsti na rukama ili nogama postaju plavi, simptomi mogu biti povezani sa preaktivnim simpatičkim nervnim sistemom.

"Ovo se često medicinski leči blokatorima kalcijumskih kanala. Magnezijum je prirodni blokator kalcijumskih kanala i primarni regulator kalcijuma u ​​ćelijama. Magnezijum-glicinat je oblik magnezijuma koji se najviše apsorbuje", objašnjava Berg.

Grčevi u stopalima

Grčevi u stopalima i listovima su među najranijim znacima nedostatka magnezijuma.

Prema NHS, ženama od 19 do 64 godine potrebno je 270 mg magnezijuma dnevno, a muškarcima od 19 do 64 godine potrebno je 300 mg. Možda ćete želeti da uzimate suplemente, ali uzimanje previše suplemenata bez lekarskog nadzora može biti štetno.

"Kratkotrajna upotreba visokih doza magnezijuma (više od 400 mg) može izazvati dijareju", upozorava NHS.

Obično je moguće dobiti sav magnezijum koji vam je potreban kroz ishranu, a spanać, orasi i hleb od celog zrna su navedeni kao dobri izvori magnezijuma.

Otekle noge

Oticanje stopala obično uključuje dijabetes i visok nivo šećera u krvi, što uzrokuje zadržavanje natrijuma i vode. Prema NHS-u, trebalo bi da posetite lekara opšte prakse što je pre moguće ako osetite simptome dijabetesa.

Simptomi dijabetesa uključuju osećaj velike žeđi, mokrenje češće nego obično, osećaj jakog umora, gubitak težine, svrab oko penisa ili vagine i zamagljen vid.

Promena boje donjeg dela nogu i stopala

Ova stanja su često uzrokovana problemom cirkulacije. Duboka venska tromboza je stanje u kome se ugrušci razvijaju u venama potkolenica. Ovo može izazvati zadržavanje tečnosti i promenu boje potkolenica i stopala.

NHS savetuje da posetite lekara što je pre moguće ako mislite da imate duboku vensku trombozu. Simptomi u nozi uključuju pulsirajući bol prilikom hodanja ili stajanja, otok, toplu kožu oko bolnog područja, crvenu ili tamnu kožu na bolnom području i otečene vene koje su tvrde ili bolne na dodir.

"Bol u prstima je obično simptom gihta, čiji je uzrok previše mokraćne kiseline. Smanjenje oksalata u ishrani ponekad može da reši ovaj problem. Magnezijum takođe može pomoći u smanjenju oksalata", navodi Berg.

Izvor: B92

Republički hidrometeorološki zavod objavio je vremensku prognozu od kraja februara do 21. marta.

Prema najavama, srednja dnevna temperatura spuštaće se ispod nule još dva dana, nakon čega će biti u plusu.

Od 22. februara srednja temperatura naglo će rasti, te će se za samo četiri dana od minus jedan popeti do 7 stepeni u plusu. Od 26. februara Beograd izlazi iz minusa, jer će i minimalna dnevna temperatura biti u plusu.

Početkom marta, srednja dnevna temperatura biće oko 10 stepeni, i zadržaće se na tom nivou do treće nedelje tog meseca.

Kada je reč o maksimalnoj dnevnoj temperaturi, u pojedinim danima marta prelaziće i 15 stepeni.

Slično važi i za Novi Sad, s tim što će oscilacije krajem februara biti manje osetne nego u Beogradu.

U Nišu i Kragujevcu, hladni februarski dani donose još niže temperature, ali se početkom marta i u ovim gradovima očekuju temperature kao i u Beogradu i Novom Sadu.

Asteroid IR4, koji su nedavno otkrili astronomi, sada ima samo 1,5 odsto šanse da udari u Zemlju 2032. godine, procenila je NASA, smanjujući tu verovatnoću nakon rekordnih 3,1 odsto.

Ovaj asteroid, za koji se procenjuje da je širok između 40 i 90 metara, sada ima minimalne šanse da udari u Zemlju 22. decembra 2032. godine, prema novim proračunima američke svemirske agencije.

Prerano je znati gde bi mogao pasti ako udari u Zemlju.

„Koridor rizika od udara“, koji je područje gde bi asteroid mogao da sleti, proteže se preko istočnog Tihog okeana, severne Južne Amerike, Atlantskog okeana, Afrike, Arapskog mora i južne Azije, saopštila je Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide (IAVN).

Ako asteroid udari, mogao bi da izazove „ozbiljnu štetu od eksplozije“ čak 50 kilometara od mesta udara, kažu naučnici. Stručnjaci očekuju da će se verovatnoća sudara promeniti kako bude više zapažanja.

NASA je u utorak procenila rizik od takvog sudara na više od 3 odsto, što je najviši nivo ikada zabeležen od kada je počela da prati potencijalno opasna nebeska tela pre više od dve decenije, a u sredu uveče je u blog postu objasnila da je revidirala svoje projekcije zahvaljujući novim opservacijama sa zemaljskih teleskopa - piše N1.

Evropska svemirska agencija (ESA) sada procenjuje rizik na 1,38 odsto.

Ričard Moisl, šef kancelarije za planetarnu odbranu ESA, rekao je da će ta cifra „blago oscilirati gore-dole“ pre nego što padne ispod 1 odsto u bliskoj budućnosti.

Verovatnoća da asteroid udari u Mesec je 0,8 odsto, objavila je NASA.

Asteroid je prvi put primećen u decembru teleskopom u Čileu.

Početkom 2000-ih, asteroid Apofis je već alarmirao međunarodnu naučnu zajednicu sa svojim 2,7 odsto šanse da udari u Zemlju 2029. Verovatnoća udara ubrzo je pala na skoro nulu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. februar

Svaki peti građanin Srbije je u riziku od siromaštva, 45 odsto građana sa teškoćama sastavlja „kraj s krajem“, dok više od 15 odsto građana priznaje da ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana, saopštila je Inicijativa A11 povodom obeležavanja Svetskog dana socijalne pravde.

„Dok svedočimo rastu prosečne plate u Srbiji – statističkog podatka koji ni na koji način ne oslikava položaj prosečnog građanina, stvarnost je mnogo tmurnija. Minimalna potrošačka korpa je u Srbiji, prema poslednjim podacima, 54.565 dinara, što je prevelik trošak i za one koji zaista primaju prosečnu platu“, ističu iz Incijative A11. Oni smatraju da je vlast prvobitno pokušavala da „zamaskira“ inflaciju akcijom „Bolja cena“, ali da se čini da je država, ipak odustala od svih pokušaja da kontroliše politiku koja građane i građanke Srbije neminovno baca u sve dublje siromaštvo.

Najsiromašniji u Srbiji su bez ikakve prilike da izađu iz kruga siromaštva, ukazuju iz Inicijative, dodajući da jeusklađivanje iznosa novčane socijalne pomoći dva puta godišnje ne čini ni blizu dovoljno da se ljudima na margini pomogne. „Budući da je iznos te pomoći trenutno 11.919 dinara po pojedincu, pitanje je kako iko može da zadovolji najosnovnije životne potrebe. Poslednje usklađivanje značilo je povećanje iznosa novčane socijalne pomoći za samo 245 dinara, što jedva pokriva dve litre mleka“, navodi se u saopštenju.

Iz inicijative A11 zahtevaju od nadležnih institucija da preuzmu odgovornost za stanje u kojem se građani nalaze, uz insistiranje da se do socijalnog mira ne dolazi putem jednokratnih davanja ugroženim društvenim grupama, već istinskom namerom da se odgovornim potezima dugoročno kreira održiva socijalna politika u Srbiji.

Izvor: KTV

Doktor Ranko Rajović ispričao je priču o jednoj Nadi iz Nikšića i njenoj učiteljici koja nas podseća na to koliko su prosvetni radnici dragoceni saveznici roditeljima.

Predavanje dr Ranka Rajovića “Razvoj deteta u digitalnom okruženju”, održano u Podgorici, okupilo je 200 roditelja željnih znanja o tome kako podržati decu u svetu ekrana.

Rajović je pričom o jednoj Nadi podsetio sve koliko je važno podržati učitelje:

„Nadi je učitejica stalno govorila moja Nada, to je moja Nada. Nada je bila najbolja i Nadu su svi voleli, nije bila štreberka, svima je pomagala. U četvrtom razredu je učiteljica rekla Nadi da pročita domaći zadatak. Kaže Nada prvi put u životu nisam napisala domaći, nikad me nije pitala i sada me ko za inat prozove da čitam domaći. Pazite, Nada ustaje. Kaže, ustaje polako i ne zna šta da radi. Dok ustaje shvata da ako kaže da nije uradila domaći ona više nije njena Nada i onda pomisli – pazite, dete četvrti razred – bolje da me nema. Koji je najveći stres – stid ili sram“, priča dr Rajović.

„Ona ustaje i kaže: ‘Učiteljice meni je domaći zadatak u rancu’, jer se nadala da će da kaže neka ajde neka čita drugo dete. Ipak, učiteljica je rekla da će sačekati. Nada se okreće, otvara torbu i vrti tri rešenja u glavi. Jedno je da kaže da je zaboravila svesku kod kuće pa će da ode po nju za 10 minuta pa će usput napisati domaći. Drugo rešenje je da kaže da nije uradila, a treće je da čita sa praznog lista papira. Ona vadi svesku, otvara i kreće da čita sa praznog lista papira. Ona čita i na kraju učiteljica kaže: ‘Bravo Nado to je za pet’. Kaže da ovaj momenat pamti ceo svoj život. Kao da je planina s nje pala. Sela je i dobila je pet“, kaže doktor.

Kako dalje priča Nada dolazi u svoj stan i mama dolazi iz prodavnice, a videla je učiteljicu.

Majka joj kaže: „Jeli Nado, ne pričaš mi šta je bilo danas u školi“. Nada joj kaže: „Pa ništa majko, dobila sam pet“.

„Znam rekla mi je učiteljica, ali se oduševila koliko si pametna. Kaže da si čitala sa praznog papira“, odgovara joj majka.

„Nada je tada počela da plače. Nije majka mogla da je smiri.

Ustvari šta je shvatila?

Shvatila je da ju je učiteljica zaštitila“, objašnjava Rajović.

„Ja sam u toj sekundi odlučila da ću biti učitelj“, kazala je Nada koja je završila fakultet i bila je učitelj i profesor, a šta je mogla da uradi tada njena učiteljica?

Mogla je da kaže: „Nado šta je ovo, ti si htela nas da prevariš, gledajte deco ovo šta je Nada uradila, prazan list papira, sedi Nado evo ti jedan. Neka ti dođu roditelji“, pojašnjava tvorac NTC programa.

Rajović dalje pita, da li bi učiteljica tim postupkom upropastila Nadu i naglašava: „Jel shvatate koje su učitelji blago?“

„Podržite učitelje, biće bolje svima nama“, podseća za kraj.

Izvor: n1info.rs

Ako je suditi po nedavno prezentovanom urbanističkom planu novosadske kompanije „Home park 2020 d.o.o. “, koji je odobrilo nadležno odeljenje ovdašnje Gradske uprave, Sombor bi uskoro trebao da dobije prošireni ritejl park.

Ovaj objekat je planiran na lokaciji postojećih objekata u Industrijskoj zoni nekadašnje fabrike nameštaja „Sloga“, koja je nakon privatizacije postala vlasništvo, u međuvremenu posrnule i likvidirane kompanije „Aleksandro“ - piše Dnevnik.

Urbanističkim planom koji je izradila agencija „Urban planing“ iz Apatina bile bi objedinjene četiri manje parcele u Industrijskoj zoni čime bi se dobila jedna, površine bezmalo 44.000 kvadrata.

Planovima novosadske kompanije, podeljenim u nekoliko faza, bili bi rekonstruisani i adaptirani postojeći objekti u kojima i danas postoje zakupci poslovnog prostora poput ruskog „Svetofora“ ili skandinavske kompanije „Yisk“, a predviđena je i dogradnja novih prodajnih i magacinskih objekata.

Završetkom celokupnog projekta na prostoru nekadašanje fabrike nameštaja dobilo bi se ukupno 22.874 kvadratna metra poslovnog prostora, koji bi, ako je suditi po registraciji delatnosti investitora „Home park 2020“ iz Novog Sada bio namenjen iznajmljivanju.

Pretragom podataka u republičkoj Agenciji za privredne registre kao i uvidom u projektnu dokumentaciju može se zaključiti da iza celog posla u izvesnom smislu stoji zapravo čuvena slovenačka „Lesnina“ na čiju je povezanu beogradsku firmu „CSIPA“ po osnovu novčane pozajmice krajem 2022. godine ubeležena hipoteka na ovo zemljište.

Naime, „CSIPA“ je još u decembru 2020. godine ubeležila založno pravo na četiri parcele namenjene izgradnji somborskog ritejl parka nakon što je pozajmila novac novosadskoj firmi „VM 18 d.o.o. „ čiji se direktor Jasmina Vorkapić tek nešto više od pola godine nakon toga pronalazi upravo na čelu tada formirane kompanije „Home park 2020“.

Stigle su nove cene goriva, tako da će od danas od 15 časova, na pumpama u Srbiji litar evro dizela koštati 204 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 189 dinara.

Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka 28. februara do 15 časova. U odnosu na prošlu nedelju, dizel i benzin poskupeli su za po jedan dinar

Pala cena nafte u svetu

Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 72,063 dolara, a cena nafte Brent na 76,179 dolara - piše Blic.

Banke zavrću slavinu NIS-u

Sve je izvesnije da će banke u Srbiji, koje su strane, u ponedeljak, 24. februara ili dva dana kasnije, zatvoriti račune ove kompanije, što praktično znači da će biti zaustavljene novčane transakcije. Na ovakav korak finansijske institucije odlučile su se po uputstvima svojih centrala jer do odlaganja sankcija američke administracije nije došlo, a male su šanse da se to uradi u narednih nekoliko dana.

Prema saznanju "Blic Biznisa", u ovako lošem scenariju, postoji epizoda koja je dobra, a to je da NIS ove pumpe neće biti zatvorene i da će snabdevanje biti redovno. One će nastaviti da rade, a derivati nafte koji se budu kupovali na nekoj od 400 benzinskih stanica, u dva brenda – NIS Petrol i premijum brend GAZPROM, moći će da se plate DINA karticom i kešom, jer se pretpostavlja da će Visa i Mastercard, se priključiti sankcijama.

U februaru ove godine tim čeških naučnika predvođen speleologom Marekom Odijem podelio je sa svetom veliko otkriće.

Nastavljajući istraživanja započeta 2021. godine u južnoj Albaniji, koristeći najsavremeniju radarsku tehnologiju, dokazali su da su otkrili najveće podzemno termalno jezero na svetu, prenosi punkufer.hr.

Istraživanja započeta 2021. godine u južnoj Albaniji, korišćenjem najsavremenije radarske tehnologije, dovela su do otkrića najvećeg podzemnog termalnog jezera na svetu.

Jezero, nazvano Neuron po Neuron fondaciji koja je finansirala istraživanje, nalazi se na dnu ponora dubokog 127 metara. Dugačko je 138 metara, široko 42 metra i sadrži oko 8.335 kubnih metara vode, a njegova temperatura iznosi 26 stepeni.

Smešteno je skoro na granici Albanije i Grčke, u dolini Vromoneri kod Leskovika, a istraživači su do njega došli zahvaljujući stubu pare koji je izbijao iz podzemlja.

Češki istraživači su jezero otkrili pre četiri godine, ali su tek sada uspeli da potvrde njegove fascinantne karakteristike.

Ovo otkriće pomerilo je jezero u Mađarskoj, koje je 2008. godine otkriveno ispod turskih kupatila u Budimpešti, na drugo mesto po veličini.

Takođe, u poređenju sa Neuronom, poznata termalna jezera poput Friing Pan na Novom Zelandu i islandske Plave lagune sada izgledaju poput malih jezera koja ključaju u poređenju sa ovim novim otkrićem.

Prema novim usklađenim iznosima, akciza na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji od 1. januara iznosi 103,65 dinara po paklici, dok će od 1. jula biti povećana na 105,40 dinara. Akciza na nikotinske vrećice skočila je sa 4.842 na 5.050,21 dinar po kilogramu.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović napominje da formiranje cena cigareta na domaćem tržištu zavisi od nekoliko ključnih faktora.

Tako se cena paklice sastoji od specifične akcize - fiksni iznos po paklici (koji se trenutno postepeno povećava po akciznom kalendaru), proporcionalne akcize - tačnije, procentualnog dela maloprodajne cene koji je trenutno 33 odsto, i PDV-a (20 odsto), koji se obračunava na osnovnu cenu uvećanu za akcize prenosi Biznis.rs

- Maloprodajne cene određuju proizvođači i uvoznici cigareta. Srbija sprovodi akcizni kalendar, prema kojem se akcize na duvanske proizvode postepeno povećavaju kako bi dostigle minimalni nivo Evropske unije (90 evra na 1.000 cigareta). Prema trenutnom akciznom planu, očekuje se da će Srbija dostići minimalni EU prag do kraja ove godine - ističe Bogunović.

Koliko trenutno koštaju cigarete u Srbiji

Vlada Srbije donela je 13. februara Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine.

Tako iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za cigarete iznosi 393,05 dinara po paklici, a iznos minimalne akcize je 233,36 dinara.

Kao se navodi u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku, iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za rezani duvan je 11.266,71 dinara po kilogramu, dok je za duvan za lulu 17.777,26 dinara po kilogramu. Iznosi minimalnih akciza za ova dva duvanska proizvoda su isti - 8.167,60 dinara.

Minimalna akciza na duvan za žvakanje iznosi 22.360 dinara po kilogramu, a minimalna akciza za burmut 7.074,55 dinara po kilogramu.