Sombor.info

I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena.

Lužički Srbi – poznati i kao Severni Srbi su stari zapadnoslovenski narod, koji danas naseljava severnoistočni deo Nemačke, pre svega pokrajine Saksonija i Brandenburg. Ova oblast je od kasne antike poznata kao Lužica ili na nemačkom jeziku Sorbenland – zemlja Srba. Nekada skup mnogobrojnih slovenskih plemena na severu današnje Nemačke, Lužički Srbi danas broje tek nešto više od 80.000 građana, piše kulturizam.com.

I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena – od Kamenice do Bele Gore i Bele Vode sve do Drenova i Trnova, a i sama nemačka prestonica Berlin je slovenskog porekla – od reči Brljin po tamošnjim barama. Pruski vladari nakon proterivanja lužičkih Srba menjaju i germanizuju sve ove toponime. U većini ovih mesta više nema Srba, osim u Lužici – ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere.

Velika je enigma o samom poreklu severnih Srba i kakve oni veze imaju sa nama?

Naučnici su razvili najmanje dve teorije o ovom pitanju. Prva tvrdi da su se Srbi naselili u kasnoj antici iz zajedničke postojbine, koja se nalazila negde između Rusije i Ukrajine. Ovaj moćni ratnički narod je preuzeo Germanske teritorije kada su germanska plemena poput Sveva i Vandala napustila te prostore, ostavljajući područje slabije naseljenim.

Nasuprot ovoj, druga teorija sugeriše da su Srbi oduvek živeli na tim prostorima i da je upravo ta oblast njihova prapostojbina.

Prva teorija je uglavnom prihvaćena među zapadnim, posebno nemačkim naučnicima. Druga teorija koju podržavaju mnogi današnji istoričari ne posustaje i sve više dobija na značaju. Ona se oslanja na rad vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita iz 10. veka, koji u svom delu „O upravljanju državom” navodi da su balkanski Srbi potekli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graničila sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom, i da su tu Srbi „prebivali od početka.” Ova lokacija se poklapa sa mestima na kojima ih nalazimo danas, u Istočnoj Nemačkoj. Moćni savez Venda (Srba, Slovena) vladao je ovim teritorijama i imao brojne utvrđene gradove, uključujući Stargrad (danas Oldenburg, blizu granice sa Danskom), kao i Lupek (danas Libek na Baltiku), sve do svoje prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, od koje danas nema ni traga.

Lužičani i danas s tugom prepričavaju drevnu legendu o deobi dvojice sinova moćnog kneza Dervana iz Bodriča. Braća odlučuju da se podele: jedan ostaje sa narodom u Polablju, dok se drugi, zajedno sa delom naroda, seli daleko na jug.

Ovu legendu potvrđuje i Porfirogenit, koji smatra da su balkanski Srbi potomci drugog brata. Zapisuje da se narod naselio na prostranstvima Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali posebno u Zetskoj dolini i današnjim crnogorskim Brdima. Tako su lužički Srbi zapravo položili temelje buduće srpske države.

Poznati srpski general u I svetskom ratu Pavle Jurišić Šturm po poreklu je bio Lužički Srbin. A mnogi istoričari tvrde da je najpoznatija lužička srpkinja ikada – Katarina Velika koja je rođena u Pruskoj u mestu Zerbst – lužičko Srbište.

Ono što je zanimljivo, da bez obzira na istorijske činjenice, legende ili mitove, danas ipak imamo priliku da bar turistički posetimo ,,zaboravljene rođake,, u Nemačkoj. Današnja Lužička Srbija ima brojne kulturno istorijske spomenike i gradove – muzeje na otvorenom koje vredi posetiti. Jedan od njih je svakako Bautzen, odnosno drevni srpski grad Budišin. To je ujedno i prestonica Lužice i idealna tačka iz koje možete posetiti i sva ostala sela, zamkove i prirodne lepote.

Ono što će svakako obradovati ,,Balkanske Srbe,, je činjenica da je ovaj deo Nemačke najjeftiniji, nije turistički toliko posećen, tako da ćete biti u prilici da nađete smeštaj već od 30 evra, što nije moguće u ostalim delovima Nemačke. Cene hrane u marketima su slične kao i kod nas a ručak za dvoje u restoranima u centru Budišina možete naći već za dvadesetak evra, piše kulturizam.com.

Da li ste spremni da se upoznate sa davno zaboravljenim rođacima? Ništa vas ne sprečava.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podseća građane da će kod većine ptica uskoro početi sezona gnežđenja i poziva ih da u narednim danima postave kućice koje pticama mogu postati bezbedan dom.

Svako može da posvedoči da je starih stabala sve manje, najpre u gradskim ali i u seoskim sredinama. Stara stabla padaju pred urbanizacijom, seku se za ogrev, usled straha da bi padom ili podrivanjem mogla naštetiti ljudima i njihovoj imovini, ali i kao žrtve sterilne estetike uređenja dvorišta, parkova i javnih prostora. Nestankom starih stabala nestaju i duplje koje se sa pravom nazivaju fabrikama života, s obzirom na to da se u Srbiji u njima gnezdi više od 40 vrsta ptica: velika i plava senica, vrabac pokućar i poljski vrabac, čvorak, veliki detlić, zelena žuna, šumska sova, navodi se u saopštenju društva.

Kako kažu, neke vrste, poput vrapca pokućara, velike senice, obične i crne crvenrepke, kukumavke i kukuvije, ranije su se gnezdile u šupljinama zgrada i na tavanima pa sadašnje hermetične i pojednostavljene zgrade, ravnih i glatkih zidova, često od stakla ili metala, takođe ostavljaju ptice bez mesta gda bi mogle da odneguju mlade.

„Pored dobrobiti za same ptice i biološku raznovrsnost u naseljima, pravljenje kućica posredno može biti korisno i za ljude, poljoprivredu, šumarstvo: jedan par senica za ishranu svojih ptića sakupi oko 8.000 gusenica, a jedna porodica sova tokom gnezdeće sezone ulovi više hiljada glodara. Određene vrste se hrane semenkama i izuzetno su korisne za prirodno suzbijanje korova. Ne treba zaboraviti i mentalno blagostanje ljudi kojem ptice doprinose lakoćom svog letenja, pevanjem i šarenilom, što su potvrdile i naučne studije“, naglašavaju.

Jedan deo ptica dupljašica rado prihvata kućice za gnežđenje, dodaju.

U nastavku slede važni saveti za pravljenje i postavljanje kućica:

1. Za različite vrste ptica se prave različite kućice, zato prvo proverite koje vrste žive u vašoj okolini. Posmatrajte i prepoznajte ptice na osnovu izgleda ili oglašavanja, a za prisustvo sova i vetruški potražite gvalice (kompaktni, mrki izbljuvci sa ostacima hrane).

2. Ptice ne žive u kućicama stalno, koriste ih u toku gnezdeće sezone (od proleća do jeseni) ili tokom zime kao sklonište. Zato je najbolje da ih postavljate od jeseni do proleća kako bi ptice imale vremena da ih isprobaju i prihvate.

3. Kućice ne smeju da propuštaju vodu ili vetar kako bi jaja i mladi bili zaštićeni i u toplom. Kao materijal za izradu je najbolje koristiti meko drvo (jela, smrča, topola, vrba) debljine najmanje 2.5 cm. Daske se obrađuju samo sa jedne strana, kućica iznutra treba da ostane hrapava kako bi ptići mogli lakše da se uzveru do letnog otvora. Na dnu kućice treba izbušiti nekoliko rupa prečnika do 1 cm. Kućice je potrebno jednom godišnje čistiti od nakupljenog materijala, pa gornja strana treba da se otvara.

4. Kućicu treba farbati samo spolja i to u blage, prirodne nijanse koje će je utopiti u sredinu, najbolje netoksičnim premazima na bazi vode ili ulja. Pticama je važna funkcionalnost, a ne dekoracija: kućice ukrašene sa previše detalja i obojene drečavim bojama odbijaju ptice. Takođe, nemojte ispod letnog otvora postavljati štapić kao stajalicu: stanovnici kućice uleću direktno i što brže kako ih grabljivice ne bi primetile, a štapić bi poslužio upravo grabljivicama kao oslonac sa kojeg mogu da zavire i pojedu jaja ili mladunce.

5. Jedna od najčešćih grešaka jeste niska a široka kućica, sa otvorom koji je prevelik i prenisko postavljen. Otvor treba da bude velik tek toliko da se ptica kroz njega provuče i on će odrediti koje vrste mogu da nasele kućicu. Za plave senice minimalan prečnik otvora je 2.5 cm, za velike senice je 2.8 cm ili veći, 3.2 cm za vrapca pokućara, a otvor prečnika 4.5 cm je u redu za brgljeze ili crvenrepke. Za tačne nacrte kućica zavisno od vrste pogledajte brošuru DZPPS-a.

6. Kućice se postavljaju na debla ili na zidove zgrada, na visini od 2.5 do 4 metra, ali treba imati u vidu da je kućice potrebno jednom godišnje očistiti od nakupljenog materijala i popraviti ukoliko su oštećene. Poželjno je da u blizini hranilice postoji zelenilo. Otvor kućice treba usmeriti tako da nije izložen dirketnom suncu ili jakom vetru. Ispred otvora ne treba da postoji bilo kakva prepreka, kako bi ptice mogle nesmetano da uleću i izleću.

7. Ptice često imaju problem da pronađu adekvatan materijal za izgradnju gnezda. Zato im u neposrednoj blizini kućica možete ostaviti sitnije listove, grančice, slamke, mahovinu, dlake ukoliko četkate ljubimce, vunu ili krzno koje će ptice rado prihvatiti - piše N1.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. februar

Povodom obeležavanje 276. godina od kako je Sombor stekao status slobodnog kraljevskog grada, u utorak, 18. februara otvorena je tematska izložba pod nazivom „Dela Milana Konjovića iz somborskih i drugih kolekcija – izbor (1913-1983)“.

Izložbu u Galeriji „Milan Konjović“ zvanično je otvorio član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić čestitavši sugrađanima Dan grada, a prisutne je pozdravila direktorica galerije Milena Kovačić, istakavši da je ova izložba posebna jer su izložene slike koje ne pripadaju legatu.

„Večeras je zaista jedan veliki iskorak, jer se radi o slikama koje nisu naše. Radi se o originalnim slikama veoma velike vrednosti koje su iz privatnih kolekcija, kako naših sugrađana, Apatinaca, Novosađana, Beograđana, tako i pojedinih firmi i preduzeća“ rekla je Kovačić, zahvalivši se vlasnicima na ustupljenim slikama za ovu izložbu.

Izložba obuhvata 37 dela od kojih su 32 ulja na platnu, 4 crteža i 1 pastel, a o postavci je govorio kustos Nebojša Vasić koji je predstavio izložbu i u kratkim crtama stvaralaštvo maestra Milana Konjovića.

Tokom svečanog otvaranja izveden je i performans Milenka Popića u okviru kog je predstavio dve autorske pesme inspirisane i posvećene Milanu Konjoviću i njegovim slikama.

Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.

Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nosaju, svi nam se smeškaju i mašu nam. Imamo pravo na drskost da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne sviđa. Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali.

Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin „infantilna amnezija“, koji se odnosi na „neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva“. Više od jednog veka kasnije, psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.

„Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine“, kaže profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine, sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka.

Relativno donedavno, naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, kaže Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste „kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život ako su zaboravljena?“

Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda 'infantilne amnezije', u stvari, čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se 'infantilna amnezija' javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava - piše RTS.

„To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama“, napominje profesorka. „Ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom.“

Zašto se Maori sećaju ranijeg detinjstva

Različita iskustva mogu takođe da objasne zašto doba u kojme se ljudi sećaju svojih prvih uspomena značajno varira. Profesor Vang, stručnjak za to kako kultura utiče na autobiografsko pamćenje, pokazao je da najranija sećanja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro šest meseci ranije nego kod Kineza. Takođe, otkrio je da su sećanja Amerikanaca bila više usmerena na sebe i emocionalno razrađena, dok su sećanja Kineza težila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i opšte rutine.

„U azijskom kontekstu, identitet i osećaj sebe manje su definisani time što su jedinstveni, već više o ulogama i odnosu sa drugima“, objašnjava prof. Vang. U tom cilju, sećanja mogu biti manje važna za definisanje identiteta nego za informisanje o ponašanju i prenošenje lekcija. „Ako želite da koristite pamćenje da biste izgradili jedinstven osećaj identiteta, verovatno se sećate mnogo idiosinkratičnih detalja.“

Čini se da je još jedno objašnjenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o prošlim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora, prva sećanja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja proučava autobiografsko pamćenje kod dece i adolescenata, ukazuje na snažan naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prisećaju prošlih događaja.

Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivajući da pojedinci koji su imali bogatije narativno okruženje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejdžeri. To je bio slučaj sa decom čije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedničkim prošlim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u proširenim porodičnim domaćinstvima.

„Znamo da su, recimo, bebe od šest meseci, sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika nečega što se dogodilo prethodnog dana ili nedelje“, kaže Risova. „Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je rečima za koje mislim da je toliko važno da im pomognemo da zadrže to sećanje tokom celog života.“

Ironično, brojni influenseri na društvenim mrežama insistiraju na prazničnim događajima kao glavnim za stvaranje „bazičnih uspomena“ dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznenađujuće obični – „stvari kojih se većina roditelja nikada ne bi sećala detaljnije“, napominje prof. Ris. „Klasičan primer iz mog sopstvenog istraživanja je dete koje se seća da je jednom videlo crva na ulici.“

Postoji takođe debata među stručnjacima koji se bave pamćenjem i o ulozi jezika u 'infantilnoj amneziji'. Ukazuju da sećanja mogu biti ograničena nemogućnošću jezičkog značenja ranim iskustvima. „Ali mora postojati nešto fundamentalnije što takođe igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezičkih životinja poput pacova“, kaže profesor Rik Ričardson sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

'Neverovatno rano'

Mozak pohranjuje uspomene ne kao uredne datoteke kao na računaru, već kao mreže neurona širom mozga. Podsećanje na neki događaj aktivira te mreže i jača veze između neurona. Ovo ne znači da je pamćenje stabilno: „Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate“, ističe prof. Ris.

Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju lažna sećanja, navodi i prof. Vang, citirajući čuveni slučaj Žana Pijažea, uticajnog razvojnog psihologa. Pijaže se jasno sećao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine – ali godinama kasnije, dadilja mu je priznala da je izmislila tu priču.

U istraživanju iz 2018. godine, 39 odsto ispitanika je izjavilo da se sećaju događaja kada su imali dve godine ili manje. Istraživači su smatrali da su ta „neverovatno rana” sećanja, kao što je sećanja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmišljena i zasnovana na fotografijama ili porodičnim pričama.

Ali iako je pamćenje savitljivo i mala deca su podložnija sugestiji, „konfabulacije nisu tako česte“, napominje prof. Vang. „U normalnim uslovima, čak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve što im kažete i uključuju u ta sećanja.“

Dakle, ako se čini da su iskustva naših ranih životnih prekretnica – prvog rođendana, prvih koraka, prvog odlaska na plažu – spremljena negde u mozgu, zašto ne možemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi kažu da se zaboravljanje može prilagoditi, to ne objašnjava zašto se čini da sećanja nastala pre sedme godine propadaju brže nego kada smo odrasli.

Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu. Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.

Broj nezaposlenih koji su prijavljeni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Zapadnobačkom okrugu poslednjih godina je u padu. Posmatrajući januar ove godine u odnosu na januar prošle godine, beleži se pad od 5%, navode u NSZ. U Somboru je prijavljeno 4.100 nezaposlenih lica, u Apatinu 2.000, u Kuli 2.500 i u Odžacima 1.300 nezaposlenih lica. Sajam zapošljavanja i obrazovanja biće organizovan 13. marta, gde će pored srednjih škola učestvovati u fakulteti.

"Povećana potražnja najčešće je vezana za poslove koji imaju povećan obim u prolećnoj i letnjoj sezoni, kao što je ugostiteljstvo. Od marta pa do jeseni veća je potreba za konobarima, kuvarima, šankerima. Konstantno su potrebni radnici u trgovini, kao što su prodavci, kasiri, poslovođe, magacioneri, kao i operateri u proizvodnji", kaže Gordana Predojević, načelnica odeljenja u Filijali Sombor NSZ.

U toku prošle godine Filijala Sombor je posredovala za veliki broj radnih mesta od prvog do sedmog stepena stručne spreme - piše RTV.

"Organizovana su dva sajma zapošljavanja na kojima je ponuđeno preko 600 radnih mesta, a saradnja sa poslodavcima ostvaruje se svakodnevno po pitanju posredovanja u zapošljavanju. Najveći broj ponuđenih pozicija nije vezan za određene kvalifikacije niti je presudno radno iskustvo. U situacijama u kojima postoji potreba za sticanjem novih znanja i veština za određena radna mesta, poslodavci koriste mere aktivne politike zapošljavanja, kao što je program obuke na zahtev poslodavca", ističe Predojevićeva i dodaje: " Ovi programi se realizuju na konkretnim radnim mestima, a cilj programa jeste da poslodavci u skladu sa potrebama i zahtevima radnog mesta obuče nove radnike koji će u potpunosti zadovoljiti očekivanja i zahteve te pozicije. Poslodavcima su na raspolaganju i programi za dodelu subvencija za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, niz programa kojima se podstiče zapošljavanje mladih bez radnog iskustva, kao i poseban set programa za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom".

Interesovanje za učešće na javnim pozivima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u Zapadnobačkom okrugu je i dalje veliko, a u toku prošle godine podnet je veliki broj zahteva, i svi podneti zahtevi pozitivno su rešeni, to jest svim nezaposlenim licima odobrena je subvencija za samozapošljavanje. Uz korišćenje ove subvencije registrovana su 162 nova preduzetnika. Delatnosti koje su registrovane su veoma raznolike, a najveći broj registrovanih delatnosti su uslužne delatnosti, kao što su frizerske, kozmetičarske usluge, automehaničarske, knjigovodstvene, molerske, fasaderske, vodoinstalaterske i razne druge.

Kamatne stope na stambene kredite u Srbiji ograničene su, merom Narodne banke Srbije, na maksimalno pet procenata. Međutim, pošto je Evropska centralna banka spustila svoju referentnu kamatnu stopu, te pada i euribor za koji ovdašnje banke vezuju otplatu stambenih kredita, postavlja se pitanje - možemo li da očekujemo da se kamatne stope na ove zajmove u Srbiji ipak smanje?

Od ove godine u Srbiji važe nova pravila kada je reč o ceni zaduživanja kod banaka. Osim što je kamatna stopa na stambene kredite za kupovinu nekretnina ograničena na maksimalnih pet odsto, ograničene su i najviše moguće stope za keš i potrošačke zajmove, kao i kamate koje banke zaračunavaju na kreditne kartice i dozvoljeni minus.

S obzirom na to da je NBS nedavno zadržala svoju referentnu kamatnu stopu na istom nivou od 5,75 odsto, to bi značilo znači da kamatne stope na dinarske kredite neće padati u narednom periodu, bar ne dok NBS 13. marta ne objavi novu odluku o kretanju ove stope.

Evropska centralna banka je, međutim, ove godine smanjila svoju kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena – odluka je doneta 30. januara, sa primenom od 5. februara. To bi moglo da se odrazi na pad cena kredita u Srbiji čija je otplata vezana za evro – a takvi su gotovo svi stambeni na našem tržištu, uz malobrojne dinarske.

Vladimir Vasić, finansijski konsultant, podseća da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije reguliše domaće tržište cene novca.

„S obzirom da je kod nas inflacija 4,3 odsto (decembar 2024. na decembar 2023), zadržavanjem referentne kamatne stope na istom nivou pokušavaju da se ti inflatorni džepovi ‘očiste’ da se ne bi inflacija probudila. I dalje se vidi da je prisutan taj cenovni pritisak – kroz bojkot trgovina na primer, akcije i slično – te iz tog razloga ne žele da učine novac dostupnim“, kaže Vasić za portal N1.

Međutim, kako upozorava – viša referentna kamatna stopa usporava privrednu aktivnost.

„Vrlo je verovatno da će Narodna banka Srbije oboriti kamatnu stopu malo oštrije, možda i više od 0,25 procentnih poena, makar se ‘igrala’ sa tim da inflacija bude na nivou na kojem je sada. Jer, ako privredna aktivnost uspori, više nego što je planirano, moraju da pošalju signal da se poveća potrošnja, tj. da se zadužujemo i trošimo, što Evropska centralna banka radi kroz smanjenje svoje kamatne stope. I to bi negde trebalo da se odrazi i kod nas“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je šestomesečni euribor – kamatna stopa za koju se u Srbiji najčešće vezuju stambeni krediti vezani za evro – trenutno iznosi 2,5 odsto.

A takozvane margine banke (ono što banka zaračuna preko visine euribora kao svoju maržu) iznosi od 2,5 odsto do tri procenta.

„Kada bi moglo da se utiče na to da se margine banke smanje – ali to je malo teže, jer se banke striktno drže tog raspona od 2,5 do tri odsto… Očekivanja su da bi možda krajem godine euribor mogao da se smanji i padne ispod dva odsto, onda bi total (ukupna) kamata na stambene kredite u Srbiji kod nekih banaka mogla bi da bude oko 4,5 odsto, što je manje od sadašnjeg ograničenja od maksimalno pet odsto koliko je propisala NBS“, navodi Vasić.

Odluka do usvajanja zakona

Podsetimo, Narodna banka Srbije usvojila je u decembru 2024. novu odluku kojom se omogućava da kamatna stopa na stambene kredite od 1. janaura 2025. bude ograničena na maksimum pet odsto, kamatna stopa na dinarske keš i potrošačke kredite na maksimum 14,75 odsto, na kreditne kartice 17,75 odsto, a na dozvoljene minuse 19,75 odsto.

Odluka je doneta pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji predviđa ovolike visine stopa, nije na vreme usvojen u skupštini da bi, kako je prvobitno bilo predviđeno, primena odredbi o ograničenju kamatnih stopa počla upravo od Nove godine.

Izvor: n1info.rs

Iako se o jajima već dugo raspravlja zbog njihove moguće veze sa povećanim holesterolom, američka Uprava za hranu i lekove je nedavno prekinula debatu razotkrivanjem mitova oko ove namirnice.

Američka savezna agencija koja reguliše prehrambene proizvode, a deo je tamošnjeg Ministarstva zdravlja, prepoznala je jaja kao zdravu hranu, pored drugih namirnica za koje se već znalo da su dobre za organizamim poput oraha, semenki i maslinovog ulja. Činjenica je da je i pre nego što je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dala zeleno svetlo, većina nutricionista je već veličala prednosti jaja. Farmaceutkinja Botikara Garsija je to objasnila u svojoj knjizi „Tu cerebro tiene hambre“.

„Jaja obezbeđuju veoma kvalitetne proteine, nisu skupa i mogu se spremati na mnogo načina (prednost je i što su ukusna). Zaboravite stari mit da ne treba jesti više od tri jaja nedeljno. Ako se konzumiraju na pravi način – a ne uz hranu poput slanine – nema problema da ih konzumirate čak ni na dnevnoj bazi.“

Ispostavilo se da su jaja savršena za večeru, a to je za mnoge od nas obrok koji predstavlja izazov zbog nedostatka vremena i snage da se skuva nešto zdravo.

Zašto nam jaja pomažu da održimo težinu i bolje spavamo

Jaja su jedna od najhranljivijih namirnica i obezbeđuju između 10 i 20% preporučene dnevne količine vitamina A, D, E i K. Takođe su alternativa koju treba uzeti u obzir kada želite da izbegnete gojenje. Jaja su niskokalorična (obično oko 80 kalorija svako), ali imaju prednost što su prirodni protein visoke vrednosti (obično oko 6 grama u svakom) i veoma zasitna.

Nutricionistkinja Leticija Karera objašnjava da je konzumacija proteina odlična opcija za mršavljenje jer je telu potrebno mnogo energije da ga metabolizuje. Proteini su u stvari neophodni za formiranje novih tkiva, a upravo noću naše telo ulazi u režim oporavka i koristi ih, a da se oni ne akumuliraju u obliku masti, što se može desiti sa drugim makronutrijentima. Osim toga, pomažu vam da bolje spavate zahvaljujući svom zasitnom efektu i sadržaju triptofana i vitamina B koji regulišu nervni sistem.

Sa kojom drugom hranom se jaja mogu jesti za večeru

S obzirom na to da se radi o masnoj i proteinskoj hrani, idealno je jaja kombinovati a povrćem, a po želji i sa izvorom ugljenih hidrata kao što su testenina od integralnog brašna ili mahunarke. Takođe se mogu kombinovati sa drugim izvorima proteina i masti, kao što su tofu ili avokado.

Leticija Karera preporučuje da, ako možete, izaberete kvalitetna jaja – organska koja su uvek označena brojevima koji počinju sa 0 ili 1, što označava: jaja od kokošaka uzgojenih organskim metodama i jaja od kokošaka uzgojenih na otvorenom.

Pogedajte i recept za omlet od jaja po receptu Džejmija Olivera.

Izvor: Nova.rs

U Srbiji je prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca, čiji se finansijski efekti još uvek ne znaju, ali potrošači tu ne žele da stanu. Zato udruženja već najavljaju nove bojkote, ali ovog puta pojedinačnih lanaca.

Kako piše Danas, odavno u Srbiji nije nova vest da su cene u prodavnicama jako visoke, ali odnedavno su potrošači počeli da „uzvraćaju udarac“ trgovinskim lancima.

Talas bojkota velikih trgovaca krenuo je u Hrvatskoj, a onda je zahvatio ceo region, a na njega nije ostala imuna ni Srbija.

Kod nas je „pobuna“ krenula na poziv Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva da se pet najvećih trgovinskih lanaca – Deleze (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl bojkotuju na jedan dan. Nakon tog jednog dana, građani su pozvani da iste lance bojkotuju čak pet dana.

Razlog za to je bio što se nakon prvog bojkota ništa značajno nije promenilo, a pojedini trgovci su čak još podigli cene.

Predsednik ovog Udruženja Dejan Gavrilović za Danas kaže da se još uvek ne znaju finansijski efekti ovog petodnevnog bojkota.

„To može da nam da samo Poreska uprava. Ja sam im pisao u petak i očekujemo da će oni to izračunati kao i prošli put, pa ćemo videti pravi efekat“, navodi on.

Procena Gavrilovića je da je za 25 do 30 odsto manji prihod u odnosu na nedelju pre.

„Dobili smo dosta video snimaka objekata koji su bili prazni, neki su bili poluprazni, a negde bojkot kao da se nije ni osetio. Neke insajderske informacije iz pojedinih objekata kažu da je od 20 pa čak do 50 odsto manji promet“, kaže on.

Naš sagovornik dodaje da se svakako očekuje manji uspeh od prvog puta.

„Ono je bio jednodnevni bojkot, a ovaj je trajao pet dana. Građani koji su malo naviknuti na komfor, nisu izdržali da svih pet dana ne kupuju, iz tog razloga će taj rezultat biti slabiji“, objašnjava Gavrilović.

On naglašava da je vidno da su neki trgovci dali zanimljive popuste i da su neki proizvodi jeftiniji nego ikada.

„Međutim, to nije bio naš zahtev i zahtev svih potrošača, već da se trajno snize cene da one budu prihvatljive našem standardu, ali da i trgovci imaju zaradu, jer im je to smisao poslovanja. Ali ne da ostvaruju ekstra profit i da pet trgovaca ima preko 105 miliona evra profita“, poručuje Gavrilović.

Što se tiče daljih koraka, on kaže da će Efektiva postaviti anketu na društvene mreže, da građani biraju.

„Idemo sa bojkotom pojedinačnih lanaca, verovatno nedelju dana ili čak 10 dana, a trenutno je ideja da se krene od ponedeljka sa tim. Pretpostavljam da će prvi biti Maksi ili neki od Merkatorovih lanaca, ali ostavićemo to potrošačima da izglasaju“, kaže Gavrilović.

On otkriva i da će u budućnosti potencijalno biti organizovan i protest.

„Pozvaćemo građane i da ugase aplikacije ovih trgovaca, a u nekoj narednoj fazi možda dođe i do bojkota određenih artikala“, navodi Gavrilović.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas kaže da još nema zvaničnih podataka o efektima bojkota, ali da je poslata jasna poruka.

„Sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, kao i kritikama upućenim potrošačkoj organizaciji koja nije podržala bojkot, očigledno je da su se građani ujedinili u želji da preuzmu stvar u svoje ruke i pokažu da sve zavisi od njih“, poručuje ona.

Kako pojašnjava, ako potrošači ne kupuju robu, ceo lanac proizvodnje i prometa se obesmišljava.

„Sigurno je da će se ovakve akcije nastaviti i dalje, kao uostalom i u drugim zemljama regiona“, naglašava Perinčić.

Ona se osvrnula i na pokušaje relativizacije uloge trgovinskih lanaca.

„Što se tiče izdvojenih mišljenja koja obesmišljavaju ovakve akcije, uz obrazloženje da je neprihvatljivo prebacivati odgovornost samo na trgovce, jer su tu i distributeri, napominjem da je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) u Zaključku o pokretanju postupka jasno navela da su kod posmatrana četiri trgovinska lanca, za znatan broj proizvoda, maloprodajne cene identične, a uz različite uslove nabavke. Isti zaključak je izveden i kad su u pitanju akcijske cene“, ukazuje Perinčić.

Dakle, kako dodaje, KZK je ocenila da različiti posmatrani maloprodavci imaju različite uslove nabavke, a identične maloprodajne cene.

„Potrošači niti više pristaju na nerazumno visoke cene, niti na vređanje inteliligencije sa ‘akcijskim’ cenama za npr. toalet papir, koji se sa 700 snizi na 350 dinara, odnosno na realnu cenu. Ili puter koji ide i do 800 dinara za 250 grama“, zaključuje Perinčić.

Podsećamo, u Srbiji je već organizovan jedan dan bojkota najvećih pet trgovinskih lanaca u petak, 31. januara.

Prema podacima Poreske uprave, tog dana je broj izdatih fiskalnih računa iznosio 865.758, što je za 25 odsto manje u odnosu na dan pre. U četvrtak, 30. januara broj izdatih fiskalnih računa bio je 1.157.985.

Oni su podatke uporedili i sa petkom, 17. januara kada je broj izdatih fiskalnih računa bio 1.103.159 i četvrtkom 16. januara kada je taj broj bio 1.095.561.

Na dan bojkota broj izdatih fiskalnih računa bio je za oko 20 odsto manji u odnosu na ova dva dana.

Dalje, na dan prvog bojkota, ostvaren promet kod Deleza (Maxi i Shop&Go), Merkatora (Roda i Idea), DIS-a, Univerexporta i Lidla iznosio je 911.110.569 dinara.

Dan ranije, u četvrtak 30. januara u prodavnicama ovih lanaca ostvaren je promet od 1.334.431.914 dinara. Ovo znači da je u petak, na dan bojkota, u odnosu na prethodni dan, promet bio manji za oko 32 odsto.

U petak, 17. januara, odnosno dve nedelje pre bojkota, ostvaren je promet u ovim lancima od 1.444.467.106 dinara, a prethodni dan 1.414.997.687 dinara. Tako je na dan bojkota u ovih pet trgovinskih lanaca ostvaren pad prometa od oko 36 odsto nego tokom „redovnih“ dana, dve nedelje ranije.

 Izvor: n1info.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača, tri zbog
vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci zadržana su po dva vozača.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške i dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača i jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih
supstanci.

Ukupno je napisano 87 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 323 prekršajna naloga.