Sombor.info

Nije obavezno da muž, ako želi da "uzme" drugu ženu, ima saglasnost svoje prve supruge, ali da se fino i ljubazno ponaša prema njoj da bi umanjio povređenost koju će ona prirodno osetiti u takvoj situaciji.

Islam ne dozvoljava seksualne odnose, čak ni preliminarne činove fizičke ljubavi, van braka. Ostati seksualno neaktivan i čedan pre braka je izuzetno važno. Preljuba, blud i tajne veze se posmatraju kao moralni propusti koje islam kategorički najoštrije osuđuje.

U istu kategoriju spadaju i vanbračne afere, ali i eksperimentalni zajednički život. Pošto se sve ove stvari smatraju teškim grehovima, za njih sleduju stroge kazne. Pa ipak, kada se priča o vernosti, neizbežno je osvrnuti se na poligamiju u braku, onu koja je kao pravo data muškarcu uprkos tome što se brak u islamu gleda kao ravnopravno partnerstvo između dvoje ljudi „koji neguju poverenje, poštovanje i vernost“.

Kako piše na sajtu All islam: „Islam dozvoljava poligamiju, odnosno više žena u isto vreme, ali treba da budete svesni da se to ne podstiče. U stvari, islam je jedina religija koja je ograničila ovu drevnu i široko rasprostranjenu praksu. Prethodna učenja su dozvoljavala neograničenu poligamiju. Islam ograničava broj dozvoljenih žena na četiri, a takođe obeshrabruje ovu praksu.

Ako muškarac ne može biti zadovoljan jednom ženom, bolje je za društvo da preuzme punu moralnu i finansijsku odgovornost za drugu. Imati ljubavnicu i činiti preljubu je težak greh i uzrokuje moralni pad društva.

Poligamija postaje neophodna pod određenim okolnostima, ali se može praktikovati samo pod određenim uslovima, i to uz ograničenja. Muškarac može ponovo da se oženi ako mu je žena hronično bolesna i ne može da ispuni bračne obaveze; ili ako ne može da ima decu; ili pod određenim uslovima ratnog vremena, kada je brak za udovice za zbrinjavanje siročadi možda neophodan za zaštitu morala društva.

Islam zabranjuje poliandriju, to jest da žena ima više od jednog muža. Ženama koje su udate za hronično bolesne, sterilne ili impotentne muževe dozvoljeno je da pribegnu razvodu, ako smatraju da je situacija nepodnošljiva.“

Jedan komitet za izdavanje fetvi (savetovanje, koje se vrši sa ekspertom za islamsko pravo – šariju) piše da nije obavezno da muž, ako želi da uzme drugu ženu, ima saglasnost svoje prve žene, ali da se fino i ljubazno ponaša prema njoj da bi umanjio povređenost koju će ona prirodno osetiti u takvoj situaciji.

„To se radi tako što ćete biti ljubazni prema njoj i razgovarati s njom na nežan i prijatan način, i tako što ćete potrošiti koliko god je novca potrebno da bi ona prihvatila situaciju.“

Iako se uglavnom priča da je mali procenat brakova poligamni, svake godine u Maleziji na primer, više od 1.000 muškaraca ode pred šerijatske sudove da podnesu zahtev za poligamni brak.

Dve noći sa jednom ženom, pa dve noći sa drugom

Muslimani Malezijci često imaju složene i zamršene stavove o poligamiji. Damien Carrick sa autralijskog ABC-ja razgovarao je sa ljudima o tome.

Kobin, čije pravo ime je Muhamad Mukharabin Mokhtarudin, mu je rekao da „nikada nije planirao“ da ima dve žene.

Kaže i da voli svoju prvu ženu i opisuje je kao „savršenu“. Nakon osam godina braka, kada je bio na Tajlandu, upoznao je devojku koja će postati njegova druga žena.

„Ja sam veoma strejt osoba. Neću da lažem svoju ženu, pa razgovaram sa njom o drugoj“, rekao je novinaru.

Ima šestoro dece, četvoro s prvom, a dvoje sa drugom ženom. Njegove dve porodice žive u razlitim kućama, na oko 10 kilometara udaljenosti.

Kobin provodi dve noći sa jednom suprugom, a zatim dve noći sa drugom.

Dva domaćinstva se okupljaju na porodičnim događajima i obe žene redovno brinu o deci.

Kaže da pokušava da bude pošten – ono što kupuje jednoj ženi kupuje i drugoj, ali priznaje da je ljubomora i dalje problem - piše Nova.rs.

Komplikovana stvar

Ali zašto bi žena pristala da bude druga? I zašto prva žena pristaje na to?

Pre nekoliko godina, dr Van Zumusni Van Mustafa, ili skraćeno Zuni, radila je na istraživačkom projektu sa feminističkom organizacijom Sisters in Islam, koja je anketirala i intervjuisala više od 1.000 ljudi u poligamnim porodicama: muževe, prve žene, druge žene i decu.

Ona je otkrila brojne motive žena da postanu druge.

„Najčešće žele da budu zbrinute. Žele da budu obezbeđene, zaštićene“, kaže Zuni.

Ona otkriva da ponekada žene pokušavaju da odvrate negativnu pažnju koja dolazi od toga što su same. Postati druga supruga omogućava im da „nadograde svoj status“.

„Ono što je najvažnije, ako imaju muža, neće ih maltretirati drugi muškarci“, dodaje ona.

Kada je reč o prvim suprugama, istraživači su otkrili da su mnoge prinuđene da prihvate odluku svog muža.

„Neke izražavaju svoje nezadovoljstvo, ali neke će, da bi spasile brak ili zbog dece, samo nastaviti sa tim“, kaže Zuni.

Jedno istraživanje je pokazalo da se 70 odsto muslimanki iz Malezije slaže da muslimanski muškarci imaju pravo na poligamne brakove sve dok se ponašaju pravedno prema svim ženama, ali istovremeno samo 30 odsto njih bi dozvolile sopstvenom mužu da se oženi drugom ženom.

Sama Zuni je takođe bila druga žena.

Ne treba mi muž 24/7

Zunin poligamni brak nije bio uobičajen, ako tako nešto uopšte postoji. Udala se za svog najboljeg prijatelja iz srednje škole. On i njegova prva žena nisu mogli da imaju decu.

Zuni, koja je već imala četiri dečaka iz prethodnog braka, mislila je da bi mogla da mu pomogne da dobije dete.

„Već sam imala svoju karijeru, svoj život, pa sam mislila da mi ne smeta da budem vikend žena, ne treba mi muž 24/7“, kaže ona.

Par se venčao i Zuni je zatrudnela, ali je ubrzo postalo očigledno da je prva žena bila nesrećna.

Na kraju je Zuni odlučila da je najbolje da prekinu brak. Posle razvoda oni su ostali bliski prijatelji i dok njihov sin živi sa Zuni, on provodi vreme sa ocem i prvom suprugom svog oca.

Zuni kaže da je važno postaviti pitanje kako jedno tumačenje Kurana dobija legitimitet na račun drugog alternativnog tumačenja.

„Islam koji definišu patrijarhat i ideologije na vlasti nisu jedino shvatanje islama“, kaže ona.

Zuni se predstavlja kao „finansijski nezavisna feministkinja“, a na pitanje – da li je ikada razmišljala o još jednom poligamnom braku odgovara: „S jedne strane osećam se osnaženo. Mogu da živim sama, imam svoje dečake. Ali, s druge strane, bilo bi lepo. Da postoji neko ko me voli i može da me zaštiti i obezbedi – zašto ne?“

Ponekad i najmanja svađa može prerasti u ozbiljnu svađu. Ovo nije neuobičajeno u vezama jer mali nesporazumi često eskaliraju u veće sukobe, kaže psiholog Mark Travers.

„Novo psihološko istraživanje otkrilo je jednostavnu tehniku koja može da spreči takve eskalacije, a potrebno je samo pet sekundi“, otkrio je on za Psichology Today.

Istraživač Ana Mekakri i njen tim sproveli su studiju u kojoj su parovi učestvovali u eksperimentu koji je merio njihovu agresiju.

„Parovi su imali priliku da svoje partnere ‘kažnjavaju’ glasnim zvukovima, ali su u nekim grupama morali da čekaju pet, deset ili 15 sekundi pre nego što to urade. Rezultati su pokazali da je čak i pauza od pet sekundi bila dovoljna da se smanji agresivna reakcija i spreči eskalacija sukoba“, objašnjava Travers.

Mekari je naglasio da je ova kratka pauza od pet sekundi podjednako efikasna kao i duže pauze. „Tako Mekari ističe da i najkraća pauza može da pomogne da se situacija smiri i spreči da nesporazum preraste u veći sukob. Ova tehnika daje partnerima šansu da razmisle pre nego što reaguju“, kaže psiholog.

Da bismo primenili ovo pravilo, prvo treba da ga predložimo svom partneru i dogovorimo se o tome kako će funkcionisati. „Možete koristiti kodnu reč, signal ili jednostavno diktirati da postoji pauza od pet sekundi pre nego što nastavite diskusiju“, savetuje Travers. Važno je zapamtiti da je cilj pravila smirivanje situacije, a ne izbegavanje važnih razgovora., prenosi Index.

„Iako može izgledati previše jednostavno, naučna istraživanja pokazuju da pet sekundi može da napravi veliku razliku. Ove male pauze mogu da spreče da mali nesporazumi prerastu u velike sukobe, što pomaže da veza bude stabilna i zdrava“, zaključio je psiholog.

Povodom sto godina od kada je stoni tenis prvi put zaigran u Somboru, a u okviru proslave Dana grada, danas je u prostorijama Mesne zajednice „Crvenka“ organizovan trijagonal turnir pod nazivom „Čast stogogodišnjoj tradiciji stonog tenisa u Somboru“, u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora.

U čast stogodišnjice stonog tenisa u Somboru, na turniru su učešće uzeli lokalni klubovi: STK „Žak“ Sombor, STK „Ravangrad“ Sombor i STK „Gusar“ Stapar, koji su u tromeču odmerili snage.

Turnir je zvanično otvorio član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, poželevši sreću svim učesnicima i čestitavši im Dan grada, a prisutne je pozdravio i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić.

Prema podacima Stonoteniskog saveza Srbije, stoni tenis u našoj zemlji prvi je zaigrao Ferenc Sevald 1925. godine u Somboru, a već tri godine kasnije u Somboru je održana i osnivačka sednica Jugoslovenskog ping-pong saveza, te i prvo državno prvenstvo na kom su dominirali Somborci.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. februar

U Kulturnom centru „Laza Kostić“ Sombor, večeras je održan koncert pod nazivom „Za prijateljstvo i saradnju“ u kom su učešće uzeli GKUD „Sombor“ i KUD „Slavija“ iz Istočnog Sarajeva. Zajednički koncert dva kulturno – umetnička društva predstavlja uvod u Sporazum o uspostavljanju saradnje koji će Grad Sombor i Grad Istočno Sarajevo potpisati na Dan grada Sombora, 17. februara.

Pre samog koncerta, prisutne goste pozdravio je pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić koji je istakao da je Sombor kroz svoju bogatu istoriju bio mesto susreta različitih kultura, tradicija i naroda, te da su multikulturalnost i multietničnost deo našeg identiteta, ugrađene u svaku ulicu, trg i srce ovog grada.

„Velika mi je čast da vas pozdravim danas, kada zajedno obeležavamo Dan grada Sombora, nastavljajući praznični duh koji nas je juče okupio povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije. Ova dva datuma nas podsećaju na važnost slobode, zajedništva i ogovorfnosti koje preuzimamo za budućnost. Danas, kada slavimo naš grad, odajemo priznanje njegovim vrednim ljudima, njihovom radu i viziji. Sombor je bio i ostaje primer kako se tradicija i savremeni izazovi mogu spojiti u skladnu celinu, na ponos svih nas. Verujem da ćemo svi zajedno uživati u programu koji su priredili GKUD „Sombor“ i KUD „Slavija“ iz Istočnog Sarajeva, a koji predstavlja uvertiru potpisivanja sporazuma o saradnji dva grada. Svim Somborcima i onima koji Sombor u srcu nose, čestitam Dan Grada!“, rekao je Buzadžić.

Goste je, takođe, pozdravila i direktorica Kulturnog centra Ksenija Janković, koja je domaćinima i gostima poželela toplu dobrodošlicu, te poželela svima srećan Dan grada Sombora.

GKUD „Sombor“ predstavio se igrama iz Banata i Kumanovskog polja, igrama iz Pčinje, Brusnika, Budžaka i Vlaškim igrama, a izveli su ih starija dečija grupa i glavni izvođački sastav pod umetničkim rukovodiocem, Zdenkom Rakić.

KUD „Slavija“ sa mešovitim sastavom predstavio se igrama iz Sarajevskog polja, Kreševa, Glamoča i igrama iz Binačke Morave, uz vokalnu solistkinju Dajanu Vasiljković, a pod umetničkim rukovodiocem Mladenom Krsmanom.

Koncertu su pored brojnih sugrađana, prisustvovali i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić sa saradnicima i Dragan Mitić, direktor Predškolske ustanove iz Lipljana.

Oduvek su ljudi posećivali magove, doduše u tajnosti, jer je vračanje bilo zabranjeno. Danas, kada su vidovnjaci prešli na društvene mreže sve je postalo javno i lako dostupno. Svako na društvenim mrežama može pronaći „svog“ vidovnjaka prema sopstvenim kriterijumima. Međutim, mag često zamenjuje psihologa i lekara, oduzimajući ljudima imovinu i zdravlje. Tu nastane zaplet priče, a do raspleta retko kad dolazi.

Tehnolog P. I. iz Šapca navodi da nikada nije imao dodira sa vradžbinama, niti da je verovao tim pričama, dok ih nije otkrio u okruženju. Zbunjeno je tražio na internetu značenje čudnih predmeta na koje je nailazio i odgovor šta sa njima da radi. Kao „jedina rešenja” iskočili su kontakti vidovnjaka koji „uklanjaju” takve stvari. Za „pravog” se odlučio prema iskustvima mnogih ljudi, koji su ostavljali komentare ispod magovih objava na Fejsbuku.

„Ostavljali su nam po dvorištu delove životinja umotane u crveni konac. Jaja smo pronalazili po sobama. Najstrašniji je bio krvav jezik ispred kuće. Naš spasilac nam je rekao za jezik da je ljudski. Sve je on otklonio i uzvratio zavidnima koji su nam 'radili'. Izradio je i amajlije, od posteljice kobile, koje nas čuvaju. Šta bismo da nemamo njega. Bog na nebu, on na zemlji”, ističe P. I.

Dodaje da nije odmah imao poverenje u tog čoveka, ali da je u sve čvrsto poverovao kada su on i supruga, navodno, tek posle seansi kod vidovnjaka dobili potomstvo.

Gatanje je u svim periodima imalo svoju primenu, samo na različite načine, zavisno od društvenih okolnosti.

Prema mišljenju profesorke Teorije kulture sa Fakulteta političkih nauka, dr Marine Simić, u vreme socijalizma koji je imao agresivnu ideju modernizacije postojalo je gatanje kao lokalna praksa.

„Sa padom socijalizma, desio se upliv novih vidovnjaka u masovne medije. Danas su komercijalizovani i najvidljiviji, kroz ekspanziju društvenih mreža i poslovanje u onlajn prostoru”, navodi Simićeva.

Od oglasa do saletanja na ulici

Izazov je identifikovati okrivljenog „vidovnjaka“, kaže viši javnotužilački saradnik i portparol Trećeg osnovnog javnog tužilaštva Tamara Bašić, jer u oglasima kao kontakt ostavljaju pripejd brojeve kupljene za tu namenu, a novac obično šalju preko vozača međugradskog prevoza što otežava otkrivanje tragova.

„Uskoro će postati obavezna registracija pripejd korisnika, što će u mnogim istragama olakšati pronalaženje okrivljenog“, objašnjava Bašićeva.

Dodaje da su česte krivične prijave neposrednih pristupa na ulici, kada vidovnjak priđe nekome sa tvrdnjom da je bačena crna magija i da bi on mogao da je ukloni.

Prošle, 2024. godine, bilo je 199 krivičnih prijava za razna krivična dela među kojima su i materijalne prevare od strane lažnih vidovnjaka, prema informacijama iz Trećeg osnovnog javnog tužilaštva.

Službenica S. K, iz okoline Šapca, tvrdi da se preporuka za „dobrog maga” ipak dobija od pouzdanih ljudi koji su već išli kod nekoga da im „gleda” (u budućnost), „skida” (uroke i prokletstva) ili „nabacuje” (zlo drugome).

Ističe da joj je vidovita Mira (iz jednog sela čije je ime poznato redakciji) otkrila „ko im je izazvao smrtni slučaj u kući i ostale nesreće” koje su snalazile njenu porodicu, te da je „uspešno otklonila crnu magiju i vratila blagostanje domu”.

„Prvo sam nosila darove u crkvu, kako mi je Mira rekla. To je pobožna žena. Ako joj ne veruješ, ne može pomoći. Uoči crvenog slova, na pun mesec, otišla sam kod nje. Legla sam na astal i držala sveću. Stavila mi je nešto uvezano na prsa i posle razbrajanja odvezala. Rekla je da treba da se pojavi to što nam je zakopano. Kad ono, jaje u krpi. Prebledim ja, jer znam da se preko jajeta spravlja da zapusti kuća. Kad ga je polupala imam šta i da vidim – umesto žumanceta puno jaje dlaka. Od pokojne ujne što nam je to uradila“, priča uznemirena S. K.

I do pola miliona za „spas“ deteta

Vidovnjaci će učiniti sve da bi „oduševili“ i „zaveli“ klijenta. Prostorija u kojoj gataju i predmeti oko njih mahom su nesvakidašnji i zbunjujući. Kada se klijent prestravi, lakše otkrije par informacija od kojih se sklopi uverljivo „proročanstvo“. Neki magovi će izvesti sto puta ponovljeni trik, npr. sa jajetom i dlakama, i učiniti naizgled „neverovatnu“ stvar. Na društvenim mrežama se još lakše zavedu ljudi i ubede čak i u primitivnu priču.

Prema rečima kliničkog psihologa, Fedora Munižabe, magijsko mišljenje se u psihologiji preispituje sa tendencijom revidiranja takvog pogleda na svet, a u drugim pravcima se stimuliše i ohrabruje.

„Psihologija se bavi snagama i slabostima klijenta, a alternativni stručnjaci praktikuju poentiranje svoje moći, a ne korisnika“, ističe Munižaba.

Zabava, ali i krivična odgovornost
Član 15 Zakona o javnom redu i miru reguliše oblast vidovnjaštva, smatrajući ga obmanjivanjem: „Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova“.

Prema informacijama iz Prekršajnog suda u Beogradu, tokom prošle 2024. godine podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za kršenje člana 15 pomenutog zakona, koji još nije okončan.

Navodna proricanja sudbine se sprovode „od kada je sveta i veka“, objašnjava profesorka Pravnog fakulteta dr Vanja Bajović, često su neškodljiva, vrše se iz radoznalosti i zabave, ali u nekim situacijama lakovernima mogu naneti veliku materijalnu štetu.

„U takvim slučajevima može se raditi o krivičnom delu prevare iz člana 208 Krivičnog zakonika za koje je propisana zatvorska i novčana kazna. Ako mag finansijski ošteti čoveka, odgovoran je za prevaru, ako natera nekoga na krivično delo, odgovoran je kao podstrekač, a u drugim slučajevima nije odgovoran, može da vrača koliko hoće dok time nikoga ne ugrožava“, ističe Bajovićeva.

Zatvorske kazne mogu trajati od šest meseci do deset godina, zavisno od stepena krivičnog dela.

Vidovnjaci ubeđuju klijente u svoje sposobnosti kako bi stekli poverenje kod lakovernih, kojima potom razvijaju primitivno mišljenje i vešto manipulišu osećanjima i novčanikom. Ko traži „slamku spasa“, neće pitati koliko treba da plati da mu se „pomogne“. Tek kada shvati da je ostao bez ičega, sam sa nerešenim problemom, prevareni se možda osmeli da slučaj prijavi nadležnima.

Najekstremniji primer materijalne prevare je iz 2011. godine, navodi javnotužilački saradnik Trećeg osnovnog javnog tužilaštva Tamara Bašić, kada je lažni iscelitelj uzeo više od pola miliona dinara od oštećene da joj bolestan sin, navodno, ne bi preminuo.

„Svežiji ekstreman slučaj je iz 2022. godine, kada je lažni duhovnik uzeo zlato od porodice, u vrednosti od oko 240.000 dinara, da bi im preko njega skinuo crnu magiju. Navodno je trebalo da zlato prenoći u manastiru, koje bi nakon čitanja molitava vratio ljudima, što nije bio slučaj. Istraga je bila uspešna u tom slučaju“, ističe Bašićeva.

Onlajn sfera – rasadnik „proroka“

Vidovnjaci su postali digitalizovani, jer su shvatili da u onlajn prostoru preko društvenih mreža, koje niko ne kontroliše, mogu lakše profitirati. Na taj način magovi uspevaju da privuku na hiljade lakovernih, pošto onlajn seanse ne zahtevaju fizički kontakt.

Prema mišljenju profesorke Teorije kulture, dr Marine Simić, nije toliko strašno ako se pristupa vidovnjaštvu kroz lokalne prakse gledanja u pasulj, šolju, salivanje strave, nego je, kako kaže – problem nadrilekarstvo koje garantuje izlečenje.

„U medijima bi trebalo regulisati sveprisutnost najpre takvih ljudi, jer mogu ozbiljno ugroziti nečiji život. Ne mislim da ih treba ugošćavati na televiziji ili ih ugostiti uz ozbiljan kritički pristup”, ističe Simićeva.

Koliko reklamiranje nadrilekara može biti kobno svedoče primeri momaka iz Skoplja i Novog Sada koji su preminuli zbog neadekvatne terapije nadrilekara, prema tvrdnjama porodica.

Profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr Vanja Bajović, ne vidi način na koji bi se mediji „obračunavali" sa vidovnjacima, osim u smislu edukovanja stanovništva da ne veruju „vradžbinama”.

„Takozvani proroci često deluju preko društvenih mreža, a ni u tom slučaju ne vidim način na koji bi se zabranilo da se reklamiraju, osim da je zabrana na globalnom nivou“, navodi Bajovićeva.

Prema rečima etnologa Jasne Jojić, većina vidovnjaka, astrologa, numerologa i drugih poznavalaca „tajnih znanja” može „videti" šta će se desiti u okruženju, pa tako različitim načinom upozoravanja, navodno, mogu pomoći čoveku da izbegne loše stvari koje bi ga snašle.

Proricanje kao psihološki opasna intervencija

Mnogi vidovnjaci nude i seanse za „otklanjanje” psiholoških problema. „Lečenjem” tih tegoba kroz okultne tehnike mogu ozbiljno ugroziti nečiji život, jer psihologija koja bi trebalo time da se bavi uvažava samo naučno utemeljene metode, a vidovnjaštvo to ne podrazumeva.

Školovanim psiholozima i samozvanim isceliteljima javljaju se isti klijenti, koji imaju probleme iz domena anksioznosti (brige, nesigurnosti, neizvesnosti, problemi kontrole), navodi klinički psiholog Fedor Munižaba.

Prema rečima Nene Janković, koja navodi da se bavi psihološkom astrologijom, iskusan astrolog, posebno onaj koji se bavi psihološkim aspektima Jungovog uticaja, može veoma dobro „pročitati” psihološke teme osobe kroz natalnu kartu.

„Važno je naglasiti da psihološki astrolog može pružiti smernice i uputiti klijenta kod psihologa ili psihoterapeuta, ali ne sme preuzimati ulogu psihologa, jer to može ugroziti ličnost”, dodaje Jankovićeva.

U praksi se može naići na ljude koji, naizgled, imaju razvijenu intuiciju, ali stručnjaci smatraju da sve sazdano na predosećaju ostaje u okvirima teorije verovatnoće i ne može se uzeti za ozbiljno.

Munižaba objašnjava da „proricanje sudbine” u velikoj meri fiksira klijenta za „prorečeno”, zbog čega može biti sklon iracionalnim postupcima kako bi osujetio ili učinio verovatnijim unapred određeni ishod, pa na taj način može propustiti dobre životne prilike zbog ubeđenja da „nisu suđene”.

„Jasna je bojazan da je proricanje sudbine potencijalno psihološki opasnija intervencija, sa dugoročnijim negativnim posledicama”, upozorava psiholog.

Masakr u Jabukovcu koji se dogodio 2007. godine je najekstremniji primer iracionalnog postupka „izazvanog crnom magijom”, prema svedočenju počinioca. Česti su i slučajevi razdora i osveta u porodičnim ili prijateljskim odnosima, koji su se desili samo zbog tvrdnje vidovnjaka da je neka bliska osoba „bacila magiju”.

„Vidovnjaštvo prekida poverenje u Boga“

Odnos religije i gatanja simpatizeri okultizma mire „dopunjavanjem jedne strane medalje drugom“, dok oni koji su skloni kritikovanju vidovnjaštva razdvajaju ta dva sveta, kao suprotnosti.

Česti su slučajevi da magovi tokom gatanja koriste i skrnave ikone i crkvene predmete, preko kojih se predstavljaju kao religiozne ličnosti, navodno pomažući ljudima uz pomoć i dopuštenje svetitelja. Ponekad se na društvenim mrežama skrivaju iza stranica religijskog sadržaja.

Prema rečima teologa Ivana Poleta, Katolička crkva podseća vernike da je jedino Bog gospodar vremena i budućnosti, izvor istine i nade, od koga se traže odgovori na sve.

„Vernici su pozvani da žive sa poverenjem u Božju promisao, koja oslobađa od straha i nesigurnosti, pružajući snagu za život u miru i ljubavi bez potrebe za okultnim praksama. Astrologija i proricanje predstavljaju duhovnu zamku, jer odvlače čoveka od istine i Božije ljubavi“, navodi Poleto.

Na pitanje o tome – da li je u redu da kod astrologa dolaze religiozni, astrolog Nena Janković smatra da je to pitanje koje ljudi treba da postave sami sebi i daju odgovor na osnovu intuicije: „Poznajem veliki broj religioznih ljudi koji dolaze kod astrologa, ali to mahom kriju ne želeći da se javno sazna”.

Delatnost prizivanja duhova u privrednom registru

U Uredbi o klasifikaciji delatnosti pod „nepomenutim ličnim uslužnim delatnostima", na prvom mestu se nalazi delatnost „izvođenja astroloških i spiritističkih seansi". Takve seanse predstavljaju prizivanje duhova i komunikaciju sa „onostranim" svetom radi proricanja sudbine ili magijskih radnji.

Prema rečima pravnice prof. dr Vanje Bajović, astrolozi i drugi „proroci" se obično ne registruju u Agenciji za privredne registre, mada bi, upozorava, striktno pravno posmatrano takva obaveza trebalo da postoji uvek kada se radi o profitnoj delatnosti kojom se ostvaruju prihodi.

„Samo bavljenje ovim delatnostima nije kažnjivo, već je neophodno da se to vrši na način da se remeti javni red i mir. Zakonska odredba je pravnicima jasna i njeno tumačenje ne izaziva veće dileme u praksi", navodi Bajovićeva.

Etnolog Jasna Jojić smatra da kad bi svaki astrolog, numerolog, vidovnjak, registrovao svoju radnju, onda bi svi imali istu cenu za određene veštine.

„Na taj način bi se izbegle prevare i preterane manipulacije, mada bi uvek kao u svakoj delatnosti bilo izuzetaka", dodaje Jojićeva.

Tvrdi da je astrologija staro i drevno znanje koje, ako daje konkretne smernice što se tiče npr. natalne karte, ne može da bude opasno ili da ugrožava nečiji život i duhovnost.

„Postoji puno samozvanih astrologa koji sebi daju za pravo da prognoziraju sve i svašta, što astrologiju dovodi u veoma nezgodan položaj. Davanje prognoza je 'klizav teren' i retko koji kvalitetan i ozbiljan astrolog se time olako bavi“, dodaje Jankovićeva.

Međutim, prema rečima pravoslavnog teologa Aleksandra Đurđevića, Sveto pismo nas upozorava da se okrenemo Bogu kao izvoru istine, jer okultizam narušava poverenje u Božju promisao i zavodi čoveka na put sujeverja i straha.

„Odlazak kod vidovnjaka u teškim trenucima može dovesti do duhovnog ropstva, psihičkih problema i udaljavanja od vere, što je suprotno cilju spasenja duše“, ističe Đurđević.

Црквени предмети чести у врачању
Crkveni predmeti česti u vračanju
Iako nauka nema objašnjenje za verske dogme i svet vidovnjaštva, jer je sve ogrnuto velom mistike, ipak religiju prihvata kao propovednika dobra, a njene sveštenike kao izaslanike koji pomažu čoveku u nevolji i odvraćaju od negativnih misli i osvetničkih dela.

U svetu vidovnjaštva sve je suprotno, jer se „otkrivanjem počinioca koji je naneo zlo“ raspiruju osvetničke pobude, koje se sprovode kroz seanse „uzvraćanja prokletstva“.

Pre pitanja koliko je primitivno, nemoralno i bezbožno tražiti utehu kod takvih ljudi, nameće se pitanje – koliko je opasno zakoračiti u taj svet?

Lakoverni, odnosno maloverni i nestrpljivi koji žele odgovor i rešavanje problema preko noći, nisu svesni kome se obraćaju za pomoć, stavljaju materijalnu sigurnost na kocku, ugrožavaju zdravlje, psihološko stanje, a religiozni i duhovno.

Oni koji zaista imaju dar ljubavi, koja zapoveda da uvek pomažemo bližnjima, neće tražiti ništa zauzvrat kada učine dobro, niti će želeti da se o tome javno priča. Pogotovo neće zahtevati da im bezrezervno verujemo i uzdižemo ih na nivo božanstva.

Da li smo se zapitali zašto vidovnjaci ne mogu sebi da pomognu i učine svoj život idealnim? Prema tome, zašto bismo se dovodili u rizične situacije i davali im priliku da se igraju sa našim životima?

Mnogi će lako doći do ispravnih odgovora na ova pitanja, a lakoverni – još lakše.

Izvor: RTS

Naučnici su otkrili novi način za predviđanje koji će karcinomi postati agresivni pje nego što se rašire - utirući put postupcima koji će zaustaviti napredovanje bolesti, prenosi nemačka novinska agencija dpa.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, govori o tome kako neposredno okruženje pomaže ćelijama raka da se probiju iz tumora i započnu svoj smrtonosni marš po telu.

Struktura zvana izvanćelijski matriks (ECM) drži tumor "na okupu", ponašajući se poput skele oko zgrade u izgradnji.

Sada su naučnici s Instituta za istraživanje raka u Londonu (ICR) i Instituta za rak Barts na Univerzitetu Queen Mary u Londonu otkrili kako ćelije raka koriste raspored ove skele kao "kartu puta" da napuste tumor i počnu se širiti.

Otkrili su da ECM pokreće promene unutar samih ćelija raka - menja njihov oblik i pojačava njihovu sposobnost putovanja u različite delove tela.

Ovo otkriće, koje je vrhunac dugih istraživanja započetog na King's Collegeu u Londonu, znači da se agresivniji tumori, koji će se verojatno širiti, sada mogu lakše identifikovati u ranijoj fazi.

Trenutno se razvijaju ljekovi koji ciljaju na strukturu ECM-a, kao i na gene koji pokreću promene oblika ćelija.

Stanice raka koriste "mapu puta" za širenje

Victoria Sanz Moreno, profesorka biologije ćelija raka i metastaza na ICR-u, koja je vodila studiju, rekla je: "Naše istraživanje je otkrilo plan puta koji ćelije raka slede kako bi izašle iz tumora, omogućujući da izazovu sekundarni tumor negde drugde u telu."

"Sada kada razumemo ovu mapu puta, možemo ciljati na njegove različite aspekte, kako bismo zaustavili širenje agresivnih karcinoma. Vlakna u strukturi koja okružuje tumor su gušća i postavljena su poput staze koju stanice slijede."

"Buduća istraživanja trebala bi istražiti načine ciljanja ove strukture, kako bi se sprečilo da ćelije raka pobegnu i slede taj put. Mogli bismo takođe otkriti da ciljanje te guste strukture vlakana znači da drugi lekovi mogu lakše doći do ćelija raka, što bi moglo poboljšati učinkovitost lečenja."

Dr. Oscar Maiques s Instituta za rak Barts rekao je: "Važno je da vidimo da različite regije tumora sadrže različite informacije o budućem ponašanju tog raka. Kad kliničari vrše biopsiju tumora, naše istraživanje pokazuje da je ono što je izvan tumora jednako važno kao i ono u središtu - jer to sadrži ključne informacije o tome hoće li se rak verovatno širiti."

Za potrebe studije, koju su finansirali Cancer Research UK i Barts Charity, naučnici su posmatrali tumorsko tkivo 99 pacijenata s melanomom, rakom kože, i rakom dojke.

Videli su da je ECM različito "postavljen" u tri različita područja tumora.

Na krajnjoj granici tumora, vlakna ECM-a bila su raspoređena u smeru od tumora, osiguravajući "tragove" koje ćelije raka mogu slediti dok beže.

Naučnici su takođe uočili razlike u tipu gena u ćelijama zavisno o tome gde su u tumoru.

Naučnici su otkrili da je veća prisutnost gena za enzime koji utiču na ECM, s pojačanom ekspresijom, povezana s kraćim vremenom preživljavanja kod istraživanih tumora.

Rekli su da ovo otvara nove puteve za lečenje raka pre nego što se proširi, poput lekova koji ciljaju lizil oksidazu (LOX), koji su već u kliničkim ispitivanjima - piše B92.

Svi imamo trenutke kada dođe do stresa, a kada dođe, važno je da imate na raspolaganju pregršt alata za pomoć.

Prema mindbodygreenu, ovo je 5 jednostavnih mentalnih vežbi koje će vam sigurno pomoći da preusmerite fokus na umirujuće misli.

1. Razmislite o stvarima koje počinju sa A, B, C

Jednostavan način da se smirite u stresnom trenutka jeste da angažujete racionalni deo vašeg mozga.

Namernim ponovnim angažovanjem racionalnosti možemo da pređemo iz brige na logiku. Jedan od načina da to uradite jeste razmišljanje o stvarima koje počinju sa A, B, C i tako dalje dok ne završite celu abecedu. To možete ponoviti onoliko puta koliko je potrebno, koristeći različite kategorije kao što su hrana, imena ili nazivi država.

2. Brojite unazad za po 7

Drugi način da brzo angažujete racionalni deo vašeg mozga je da brojite unazad za sedam počevši od 100.

Kada smo preplavljeni emocijama, „teže je koristiti naš prefrontalni korteks, deo našeg mozga zadužen za logiku, dugoročno donošenje odluka i komplikovano razmišljanje.

Jednostavnim odbrojavanjem od 100 do sedam, možemo da pristupimo tom delu našeg mozga i posle toga se osećamo mirnije.

3. Disanje s pozitivnim afirmacijama

Rad na disanju pomaže nervnom sistemu vašeg tela da se prebaci u mirno, parasimpatičko stanje. To zauzvrat vraća protok krvi u vaš mozak, tako da ćete moći da razmišljate jasnije. Dok dišete, možete napraviti korak dalje tako što ćete ga upariti sa pozitivnim afirmacijama kako biste dodatno ojačali pozitivno stanje uma.

4. Meditirajte

Znamo da sedenje za meditaciju možda nije svačija šolja čaja - ali ona se računa kao mentalna vežba. Ne samo da je dokazano da meditacija ublažava stres i povećava opšte osećanje blagostanja, već može uključivati bilo šta - od pažljivog ispijanja toplog napitka do meditacije u šetnji ili crtanja mandale. Meditacija može biti svaki način na koji volite da iskoristite sadašnji trenutak.

5. Pratite boju

Ako se čini da ne možete da izbacite uznemirujuću misao iz glave, preporučuje se da angažujete svoja čula usmeravanjem pažnje na određenu boju. Osvrnite se oko sebe i pronađite sve što vidite da je plavo, a zatim ponovite sa zelenom, žutom itd. To takođe možete raditi uključujući pokret. Prošetajte svojim komšilukom prateći određenu boju. Možda vidite plavi automobil napred, a onda kada stignete tamo, primetite plavi znak. Nastavite da hodate prema sledećoj plavoj stvari dok vam misli ne budu malo jasnije.

Stresa će sigurno biti, ali kada znamo kako da ga kontrolišemo, on ne može da kontroliše nas. Preusmeravanje fokusa i angažovanje različitih delova našeg mozga može učiniti čuda pomažući nam da pređemo u mirnije stanje uma.

Brojne su studije koje ukazuju na trend smanjivanja broja dece koja se bave sportom.

Tako je jedno istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo da se u periodu od 1985. do 2003. godine broj dece uzrasta od pet do 14 godina koja treniraju neki sport smanjio za čak 50 odsto kod devojčica i 30 odsto kod dečaka.

Pokazano je da su ranije više bili zastupljeni timski sportovi, posebno kroz neobaveznu igru sa društvom u školi i u slobodno vreme, a takmičarski duh nije bio toliko izražen.

Kako navodi za Stetoskop dr Marija Kostić-Vučićević, specijalista pedijatrije, danas je zastupljeniji sedanterni način života, kao i nepravilna ishrana, pa je sve veći broj dece bez fizičke aktivnosti, sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću - piše N1 Srbija.

Međutim, pokazano je da i deca koja se bave sportom treniraju paraleno više sportova, imaju svakodnevne, vrlo intenzivne treninge koji dugo traju i deluju iscrpljujuće na njihov organizam, što rezultira čestim povredama.

Značaj bavljenja sportom u detinjstvu

Umerena fizička aktivnost je od izuzetnog značaja za zdravlje u svim uzrasnim kategorijama, a posebno u detinjstvu, jer pozitivno utiče na:

-pravilan rast i razvoj koštano-mišićnog sistema i prevenciju deformiteta,

– poboljšanje telesne kompozicije,

– razvoj i unapređenje motoričkih veština,

– povećanje snage i izdržljivosti,

– jačanje imunskog sistema,

– prevenciju metaboličkog sindroma i mnogih hroničnih oboljenja,

– psihičko blagostanje,

– sniženje stresa, anksioznost ii depresije,

– povećanje samopouzdanja i samopoštovanja,

– unapređivanje kognitivnih funkcija.

Koje su preporuke za bavljenje sportom za decu od 5 do 18 godina?

Prema Američkom udruženju za srce (AHA) i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) svako dete bi trebalo da ima umerenu do izraženu aerobnu fizičku aktivnost bar 60 minuta svakodnevno. To podrazumeva vožnju bicikla, trotineta ili skejta, trčanje, ples, fudbal, odbojku ili košarku sa društvom.

Ove preporuke se često pogrešno tumače ili zloupotrebljavaju, pa deca svakodnevno imaju iscrpljujuće, veoma intenzivne treninge, treniraju više sportova istovremeno ili se upisuju na sportove koji prevazilaze njihove razvojne sposobnosti.

Nažalost, veoma stresan i izraženo takmičarski duh se preneo iz profesionalnog i na dečiji sport. Sve navedeno vodi ka nezadovoljstvu, iscrpljenošću i brzom odustajanju od sporta.

Kako da znamo da li je „previše“ sporta za dete?

Previše fizičke aktivnosti ima višestruko štetne posledice po zravlje deteta, a pokazatelji su:

– neraspoloženo i rasejano dete,

– popuštanje u školi,

– učestale mišićno-skeletne povrede,

– česte infekcije (gornjih respiratornih puteva),

– izraženo zamaranje tokom i nakon treninga.

Kako funkcioniše dečiji organizam?

Deca se razlikuju od odraslih u strukturnom, fiziološkom, neurološkom i psihološkom pogledu.

U ranom i srednjem detinjstvu je još uvek relativno nezreo sistem za termoregulaciju, pa postoji veća sklonost ka hipertermiji, hipotermiji i dehidrataciji od odraslih. Zbog toga je potreban nadzor odraslih i obezbeđivanje adekvatnih uslova za trening (tečnost, zaštita od sunca, adekvatna oprema).

Istraživanja su pokazala da čak 40 odsto povreda fudbalera uzrasta od 13 do 18 godina su „overuse povrede“, najčešće po tipu kontuzije i distorzije skočnog zgloba, kolena i butine.

Prelomi kostiju su češći kod dece mlađe od 15 godina, a ponavljani prelomi i povrede praćeni otokom i bolom mogu diferencijalno dijagnostički odgovarati tumorima kostiju, osteomijelitisu, Pertesovoj bolesti ili autoimunskim bolestima zglobova.

Neretko se dešavaju i povrede glave koje mogu rezultirati potresom mozga. Dokazano je da ponavljani potresi mozga vode ka dugoročnim suptilnim neurološkim posledicama.

Evidentno je da se mališani hronološki istog uzrasta mogu značajno razlikovati po razvojnim sposobnostima, pa je neophodan individualan pristup. Takođe, isti nivo vežbanja može imati pozitivne efekte na jedno dete, a na drugo negativne.

Zbog toga bi trebalo dozirati fizičku aktivnost za svako dete posebno na osnovu:

– pola,

– uzrasta,

– zdravstvenog stanja,

– sportske spremnosti.

Pod terminom „sportska spremnost“ se podrazumeva stanje kada razvojni nivo deteta odgovara zahtevima sporta.

Koji sportovi se preporučuju u kom uzrastu?

Prema generalnim preporukama postoje određeni sportovi koji se preporučuju u određenom uzrastu, ali ponovo naglašavamo da je od izuzetnog značaja individualni pristup.

Rano detinjstvo (uzrast od dve do pet godina )

Ovaj period se karakteriše remodelovanjem telesne kompozicije u korist bezmasne telesne mase, ograničenim osnovnim sportskim sposobnostima, poteškoćom u praćenju i procenjivanju predmeta koji se kreće (još uvek nepotpuno razvijena funkcija vida), veoma kratkim održavanjem pažnje.

Zbog toga se akcenat stavlja na osnovne motoričke veštine kroz igru i eksperimentisanje, a nikako kroz takmičenje. Preporučene aktivnosti u ovom uzrastu su:

– trčanje,

– prevrtanje,

– bacanje,

– hvatanje,

– vožnja tricikla ili trotineta.

Srednje detinjstvo (uzrast od šest do devet godina)

U ovom uzrastu se kapaciteti za aerobno i anaerobno vežbanje povećavaju, ravnoteža i držanje su bolji, većina dece postiže zrele obrasce osnovnih sportskih veština.

Počinju da uče prelazne veštine, a napredak u praćenju i proceni brzine predmeta koji se kreće je značajan, ali uz ograničenu usmerenost.

Raspon pažnje je i dalje kratak, a sposobnost brzog odlučivanja i pamćenje su ograničeni. U ovom uzrastu se akcenat stavlja na osnovne i početne prelazne motoričke veštine.

Poželjno je uvesti fleksibilna pravila i podstaći minimalnu konkurenciju. Trajanje treninga bi trebalo da bude kratko. Preporučene aktivnosti su:

– plivanje,

– trčanje,

– gimnastika,

– početni fudbal i bejzbol,

– klizanje,

– ples,

– sportovi sa reketom,

– vožnja bicikla,

– beskontaktni borilački sportovi.

Kasno detinjstvo (uzrast od 10 do 12 godina)

Ovaj period obeležavaju značajne razlike u telesnoj masi i visini među polovima u korist devojčica zbog ranijeg ulaska u pubertet. Uočavaju se minimalne razlike u snazi, ali su deca oba pola u stanju da se ravnopravno takmiče.

Sada su prelazne motoričke veštine usavršene i većina dece može da savlada složene motoričke sposobnosti. Potpuno su razvijeni praćenje, procena brzine pokretnih predmeta i usmerenost.

Raspon pažnje se povećava, ali je ona uglavnom selektivna, dok je pamćenje značajno bolje. Ovde se akcentuje strategija i taktika, odnosno predstavljaju složenije kombinacije igre.

Preporučene aktivnosti su:

– svi prethodno navedeni sportovi,

– košarka,

– fudbal,

– hokej na ledu.

Rana adolescencija (uzrast od 13 do 15 godina)
Ovo je period izraženog rasta u smislu povećanja mišićne mase i snage, kao i kardiopulmonalne izdržljivosti. Sada su jasno vidljive razlike među polovima.

Kod devojčica se brže akumulira masno tkivo na specifičnim mestima, a kod dečaka je izraženije povećanje mišićne mase.

Usled hormonskog disbalansa, koji je jedna od karakteristika puberteta, privremeno se smanjuje koordinacija pokreta, ravnoteža i fleksibilnost.

Pažnja je mnogo bolja, kao i sposobnost pamćenja taktike i strategije. Preporučene aktivnosti u ovom periodu su:

svi prethodno navedeni sportovi,

– za dečake atletika (trke na 100 m i 400 m, skok uvis, skok udalj)

– za devojčice klizanje i gimnastika.

Kasna adolescencija (uzrast od 16 do 18 godina)

Razlike u telesnom sastavu i sposobnostima kod devojčica i dečaka su jasno izražene (procenat masti, mišićne mase i snage, povećanje brzine i fleksibilnosti), a pažnja i pamćenje su odlični.

Preporučeni su svi sportovi u zavisnosti od ličnog interesa deteta.

Pored adekvatno dozirane fizičke aktivnosti za pravilan rast i razvoj deteta neophodna je i pravilna ishrana koja mora zadovoljiti potrebe deteta u nutritivnom i energetskom smislu.

Jasno je da fizički aktivno dete mora imati veći energetski unos od potrošnje kako bi se nadoknadile potrošene kilo-kalorije i obezbedilo dovoljno energije za normalan rast i razvoj.

Na osnovu svega navedenog zaključuje se da lekari i sportski radnici koji se bave praćenjem dece sportista moraju jasno da znaju i razumeju razlike u strukturnom, fiziološkom, neurološkom i psihološkom pogledu dece u odnosu na odrasle, da adekvatno doziraju fizičku aktivnost za svako dete individualno, kao i da razlikuju uobičajene povrede od bolesti i stanja karakterističnih za dečiji uzrast.

Zato i sportsko – medicinski pregledi dece sportista imaju mnogo specifičnosti u odnosu na preglede odraslih koji se bave sportom.

Važno je birati nutritivno bogate namirnice sa nižim sadržajem ugljenih hidrata.

Iako mozak čini samo dva odsto telesne mase, troši više od 20 odsto energije svakog dana. Dr Heder Sandison, neurološkinja, u kolumni za CNBC, pisala je o vežbama i trikovima kako da funkcije mozga i pamćenje održimo svežim i aktivnim - prenosi N1.

„Već 15 godina proučavam mozak, a pet godina sam radila u ustanovi za negu osoba s problemima pamćenja. Stalno podsećam ljude da biraju hranu koja hrani mozak, a ne onu koja mu šteti. Mozgu su potrebni hranljivi sastojci za obnavljanje tkiva, borbu protiv toksina i proizvodnju neurotransmitera kako bi ostao mlad, oštar i pun energije što je duže moguće“, kaže ona.

Kako navodi, treba birati nutritivno bogate namirnice sa nižim sadržajem ugljenih hidrata.

„Pravilni nutrijenti obezbeđuju građevinske blokove za mozak, dok manji unos ugljenih hidrata pomaže u stabilizaciji šećera u krvi i sprečava nagle skokove i padove. Ovi oscilacije mogu uzrokovati vrtoglavicu, anksioznost, umor, razdražljivost i smanjenu koncentraciju“, kaže dr Sandison.

Kako prilagoditi ishranu da bi mozak ostao zdrav

„Zdrava količina ugljenih hidrata koju bi trebalo unositi je oko 130 grama dnevno (oko 25 odsto kalorijskog unosa u ishrani od 2.000 kalorija). Međutim, kvalitet ugljenih hidrata je važniji od njihove količine“, objašnjava ona i navodi primer.

„Ako pojedete voće bogato šećerima, poput grožđa ili lubenice, nakon visokoproteinskog i masnog obroka, poput grčkog jogurta, porast šećera u krvi biće sporiji i stabilniji“, kaže ona

Kako savetuje najbolje je prvo konzumirati namirnice bogate mastima i proteinima, a ugljene hidrate ostaviti za kraj obroka. Idealan izbor za užinu su krastavci, paprika, sir, kokosov jogurt, pekan ili orasi.

Ako pojedete nešto slatko na prazan stomak, prema njenim rečima, šećer u krvi će naglo skočiti, a zatim brzo pasti, što može izazvati osećaj slabosti, razdražljivosti i kasnije prejedanje.

Dugoročno, ovakvi skokovi šećera povećavaju rizik od insulinske rezistencije, dijabetesa i kognitivnih oštećenja.

Evo nekoliko jednostavnih zamena koje mogu poboljšati zdravlje mozga:

– umesto celog peciva ili žitarica za doručak, pojedite tost sa avokadom.

– umesto sendviča i čipsa za ručak, birajte supu i salatu.

– umesto krompira ili pirinča za večeru, koristite kinou ili pirinač od karfiola.

– za desert, umesto sladoleda, uzmite bobičasto voće sa malo šlaga ili nekoliko kockica tamne čokolade.

Nema potrebe opsesivno brojati svaki gram ugljenih hidrata, jer to može biti stresno i kontraproduktivno. Ali često nismo ni svesni koliko ih unosimo u toku dana. Kada postanete svesni svojih navika, lakše ćete ih promeniti.

Samo ova jedna promena u ishrani može doneti brojne koristi – od smanjenja nivoa glukoze i insulina (što znači i manje upala), do povećanja unosa ključnih nutrijenata za mozak, poput proteina, vitamina i zdravih masti iz povrća i boljeg pamćenja.