Sombor.info

Veliki broj studija pokazao je da kad se pojača gledanje televizije ili igranje video igara, IQ i kognitivni razvoj opadaju. Pogođeni su stubovi naše inteligencije: govor, koncentracija, pamćenje i kultura (definisana kao korpus znanja koji nam pomaže da organizujemo i razumemo svet). Na kraju, ovi uticaji dovode do značajnog pada uspeha u školi.

Deca rođena u doba interneta su „prva generacija sa nižim kvocijentom inteligencije od njihovih roditelja“. „Prosto nema opravdanja za ono što činimo našoj deci“, kaže francuski neuronaučnik Mišel Demurže.

On smatra da digitalni uređaji negativno utiču na razvoj mozga dece.

„Mi im ugrožavamo budućnost“, kaže on za BBC.

To je kontroverzna tvrdnja, koju je izneo u najnovijoj knjizi provokativnog naslova „Fabrika digitalnih kretena“.

Njegov izbor reči je možda surov, ali Demurže kaže da njegove stavove potkrepljuju provereni podaci.

Kao direktora istraživanja na francuskom Nacionalnom institutu za zdravlje i eksperta na tom polju koji je radio na nekim od najslavnijih svetskih univerziteta – kao što su MIT i Kalifornijski univerzitet u SAD – njegova knjiga je pokrenula veliku raspravu oko odgajanja i vaspitavanja dece.

Ali on uživa izvesnu popularnost i izvan akademskog sveta: Fabrika digitalnih kretena je bestseler u Francuskoj i prevedena je na italijanski i španski, prenosi Zelena učionica.

Jedan od najupečatljivijih argumenata iz knjige je da „digitalni domoroci“ – deca rođena nakon popularizacije interneta – imaju niži kvocijent inteligencije od njihovih roditelja.

Demurže kaže da je pre „digitalnih domorodaca“ svaka nova generacija nadmašila prethodnu, a za BBC je odgovorio na neka pitanja,

Da li su današnji mladi prva generacija u istoriji sa nižim kvocijentom inteligencije od prethodne?

Jesu. Kvocijent inteligencije se meri standardnim testom. Međutim, to nije „zamrznuti“ test – on se često revidira. Moji roditelji nisu radili isti test kao i ja, na primer, ali grupa ljudi može da dobije da radi stariju verziju testa.

Radeći to, istraživači su primetili u mnogim delovima sveta da kvocijent inteligencije raste od generacije do generacije. To je nazvano „Flinovim efektom“, po američkom psihologu koji je prvi opisao ovaj fenomen.

Ali taj fenomen je nedavno u nekoliko zemalja počeo da se preokreće. Istina je da na kvocijent inteligencije umnogome utiču faktori kao što su zdravstveni sistem, školski sistem i ishrana. Ali ako uzmemo zemlje u kojima su društveno-ekonomski faktori prilično stabilni decenijama, videćemo da je „Flinov efekat“ počeo da jenjava.

U tim zemljama, „digitalni domoroci“ su prva deca koja imaju niži kvocijent inteligencije od njihovih roditelja. To je trend koji je zabeležen u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Francuskoj…

Čini se da se „Flinov efekat“, održivi porast inteligencije iz generacije u generaciju od četrdesetih godina prošlog veka, preokrenuo u nekoliko zemalja

Da li ovaj pad IQ-a izaziva korišćenje digitalne tehnologije?
Nažalost, još nije moguće utvrditi konkretnu ulogu svakog faktora, uključujući, na primer, zagađenje (naročito ranu izloženosti pesticidima) ili izloženost ekranima.

Ono što pouzdano znamo jeste da vreme koje dete provodi ispred ekrana ima značajan uticaj na IQ, čak i ako ono nije jedini krivac. Veliki broj studija pokazao je da kad se pojača gledanje televizije ili igranje video igara, IQ i kognitivni razvoj opadaju. Pogođeni su stubovi naše inteligencije: govor, koncentracija, pamćenje i kultura (definisana kao korpus znanja koji nam pomaže da organizujemo i razumemo svet).

Na kraju, ovi uticaji dovode do značajnog pada uspeha u školi.

A zašto korišćenje digitalne tehnologije ima taj efekat?

Uzroci su takođe jasno identifikovani: pad kvaliteta i kvantiteta interakcije sa porodicom, koja je ključna za jezik i emotivni razvoj.

Došlo je i do pada vremena posvećenog drugim aktivnostima koje obogaćuju nečiju ličnost (domaći zadaci, muzika, umetnost, čitanje, itd.); ometanje sna, koji je kvantitativno skraćen a kvalitativno narušen; prekomerna stimulacija pažnje, što dovodi do poremećaja koncentracije, učenja i impulsivnosti; nedovoljna stimulacija intelekta, što sprečava mozak da ostvari svoj puni potencijal; i naglašeno sedentarni način života koji, uz telesni razvoj, utiče na to kako se razvija mozak.

Kakvu štetu ekrani čine neurološkom sistemu?

Mozak nije „stabilan“ organ. Njegove „konačne“ karakteristike zavise od iskustva.

Svet u kom živimo i izazovi sa kojima se susrećemo modifikuju i njegovu strukturu i funkcionisanje, a neki delovi mozga postaju specijalizovani, neke mreže nastaju i jačaju, neke se gube, neke postaju deblje, neke tanje.

Primećeno je da vreme provedeno pred ekranom u rekreativne svrhe odlaže anatomsko sazrevanje mozga i njegovu funkcionalnost u okviru različitih kognitivnih mreža povezanih sa jezikom i pažnjom.

Mora da se naglasi da ne hrane sve aktivnosti razvoj mozga istom efikasnošću.

Šta to znači?

Aktivnosti vezane za školu, intelektualni rad, čitanje, muziku, umetnost, sportove i tako dalje imaju mnogo veću snagu da struktuiraju i hrane mozak nego rekreativni ekrani.

Potencijal za plastičnost mozga je ekstreman tokom detinjstva i adolescencije. Nakon toga, on kreće da jenjava. Ne nestaje, ali postaje mnogo manje efikasan.

Mozak može da se poredi sa plastelinom. Isprva, on je vlažan i lako je vajati sa njim. Ali vremenom postaje suvlji i mnogo teži za oblikovanje.

Problem sa ekranima, pogotovo ako deca u njih bulje iz rekreativnih razloga, jeste da oni menjaju razvoj mozga naše dece i osiromašuju ga.

Jesu li svi ekrani pod‌jednako štetni?

Niko ne govori da je „digitalna revolucija“ loša i da je treba zaustaviti. Ja prvi provodim dobar deo radnog dana sa digitalnim alatkama. A kad je moja ćerka krenula u osnovnu školu, počeo sam da je učim da koristi neke softvere i kako da traži informacije na internetu.

Da li đake treba učiti osnovnim kompjuterskim veštinama i alatima? Da, naravno.

Isto tako, može li digitalna tehnologija biti relevantno oruđe u pedagoškom arsenalu nastavnika? Naravno, ako je sastavni deo strukturalnog obrazovnog projekta i ukoliko upotreba određenog softvera efikasno promoviše prenos znanja.

Međutim, kad stavite ekran u ruke deteta ili adolescenta, gotovo uvek prevagne rekreativna upotreba koja najviše osiromašuje. To uključuje, redosledom važnosti: televiziju, koja ostaje ekran broj jedan za sve uzraste (filmovi, serije, spotovi, itd.); potom video igre (uglavnom akcione i nasilne), i konačno, u vreme adolescencije, mahnito i beskorisno samoizlaganje na društvenim mrežama.

Koliko vremena obično deca i mladi provedu ispred ekrana?

U proseku, skoro tri sata dnevno za dvogodišnjake, oko pet sati za osmogodišnjake i više od sedam sati za adolescente.

To znači da pre nego što navrše 18 godina, naša deca provedu ekvivalent od 30 školskih godina ispred rekreativnih ekrana ili, ako tako više volite, 16 godina punog radnog staža!

To je prosto suludo i neodgovorno.

Koliko vremena bi deca trebalo da provode ispred rekreativnih ekrana?

Važno je uključivati decu. Njima mora da se kaže da rekreativna upotreba ekrana oštećuje mozak, narušava san i ometa ovladavanje jezikom, slabi uspeh u školi, narušava koncentraciju i povećava rizik od gojaznosti, itd.

Neke studije su pokazale da je deci i adolescentima lakše da slede pravila u vezi s ekranima kad su im objašnjeni razlozi za to i kad se ozbiljno priča s njima o tome.

Opšta ideja je sledeća: u svakom uzrastu, što manje to bolje.

Preko tog opšteg pravila, konkretnije smernice mogu da se pruže na osnovu detetovog uzrasta.

Pre šeste godine, ideal je nemati nikakvu izloženost ekranu (što ne znači da s vremena na vreme ne možete da pogledate crtaće zajedno sa decom).

Što su ranije tome izloženi, veći je negativni efekat i rizik od daljeg preteranog konzumiranja.

Od šeste godine, ukoliko je sadržaj primeren i deca dobijaju dovoljno sna, upotreba može da poraste na pola sata dnevno, čak i sat, bez značajnih negativnih posledica.

Druga relevantna pravila su: bez ekrana ujutro pre odlaska u školu, ništa uveče pred odlazak na spavanje ili kad su sa drugim ljudima.

I, iznad svega, bez ekrana u sobi u kojoj se spava.

Ali teško je reći našoj deci da su ekrani problem kad mi, kao roditelji, konstantno provodimo vreme na našim telefonima ili za gejmerskim konzolama.

Zašto su mnogi roditelji nesvesni opasnosti ekrana?

Zato što su informacije koje se roditeljima daju nekompletne i pristrasne. Glavnotokovski mediji su prepuni nepotkrepljenih tvrdnji, propagande koja dovodi u zabludu i netačnih informacija.

Neusklađenost između medijskih sadržaja i naučne realnosti često je uznemirujuća, ako ne i izluđujuća. Ne želim da kažem da su mediji neiskreni: razdvajanje žita od kukolja nije lako, čak ni za iskrene i savesne novinare. Ali digitalna industrija generiše svake godine milijarde dolara zarade. I, očigledno, deca i adolescenti su veoma unosni resurs.

A za kompanije vredne milijarde dolara, lako je pronaći naučnike koji im ugađaju, posvećene lobiste i entuzijastične trgovce sumnjom.

Daću vam jedan primer.

Nedavno je jedan psiholog, navodno ekspert za video igre, objašnjavao na raznim medijskim platformama da ove igre imaju pozitivne efekte, da ne bi trebalo da se satanizuju, da neigranje čak može da bude hendikep za budućnost deteta, da najnasilnije igre mogu da imaju terapeutski efekat i da ublažavaju bes igrača, i tako dalje.

Problem je u tome što nijedan od novinara koji su intervjuisali ovog „stručnjaka“ nije pomenuo da on radi za industriju video igara.

A to je samo jedan primer od mnogih koji su opisani u mojoj knjizi.

Ali mislim da ima prostora za nadu. Vremenom je sve teže poricati stvarnost.

Ali ima studija koje pokazuju, na primer, da video igre pomažu deci da ostvare bolje rezultate u školi… Dozvolite mi da budem otvoren: to je čista glupost. Ta ideja je istinsko remek-delo propagande. Uglavnom je zasnovana na nekoliko izolovanih studija sa lošim podacima, koje su objavljene u sekundarnim časopisima i koje često protivreče jedna drugoj.

U zanimljivoj eksperimentalnoj istrazi, gejmerske konzole su date deci kojoj dobro ide u školi. Posle četiri meseca, otkriveno je da više vremena provode igrajući a manje radeći domaći. Njihove ocene su opale za oko 5 odsto – što je mnogo za samo četiri meseca!

U jednoj drugoj studiji, deca su morala da nauče spisak reči.

Sat kasnije, nekoj deci je dopušteno da igraju video igru sa automobilskim trkama. Dva sata kasnije, išla su na spavanje. Narednog jutra, deca koja nisu igrala sećala su se 80 odsto lekcije, za razliku od 50 odsto kod igrača. Autori studije su ustanovili da igranje igara utiče na san i pamćenje.

Šta mislite kakvi će pripadnici ove digitalne generacije biti kad odrastu?

Često čujem da digitalni domoroci imaju „drugačije“ znanje.

Ideja je da su, iako pokazuju manjkavosti u rečniku, pažnji i znanju, veoma dobri u nekim „drugim stvarima“. Pitanje je kako se definišu te „druge stvari“.

Razne studije ukazuju na to da, za razliku od opšteg verovanja, nisu veoma dobri sa kompjuterima. Izveštaj Evropske unije čak objašnjava da njihova nisko digitalno znanje ometa njihovo usvajanje digitalnih tehnologija u školama.

Druge studije pokazuju da nisu veoma efikasni u obradi i razumevanju ogromne količine informacija dostupnih na internetu.

Šta im onda uopšte preostaje?

Očigledno su veoma dobri u korišćenju osnovnih digitalnih aplikacija, kupovini proizvoda onlajn, skidanju muzike i filmova, itd.

Mene ta deca podsećaju na onu koju je opisao Oldos Haksli u slavnom distopijskom romanu Vrli novi svet: zavedeni glupom zabavom, lišeni jezičkih veština, nesposobni da razmišljaju o svetu, ali zadovoljni svojom srećom u životu.

Da li neke zemlje počinju da usvajaju zakone o korišćenju ekrana?

Da, naročito u Aziji. Tajvan, na primer, smatra da je preterano korišćenje ekrana oblik zlostavljanja deteta.

Usvojio je zakon koji određuje visoke novčane kazne za roditelje koji izlože dete mlađe od 24 meseca bilo kakvoj digitalnoj aplikaciji i koji ne ograničavaju vreme provedeno pred ekranima za decu između dve i 18 godina.

U Kini, vlasti su preduzele drastične mere da regulišu konzumiranje video igara među maloletnicima: deca i adolescenti više ne smeju da se igraju noću (između 22:00 i 08:00) ili da prekorače 90 minuta dnevne izloženosti tokom radne nedelje (produžene na 180 minuta vikendima i školskim praznicima).

Mislite li da je dobro što postoje zakoni koji štite decu od ekrana?

Ne volim zabrane i ne želim da mi bilo ko govori kako da vaspitavam svoju ćerku.

Međutim, očigledno je da vaspitne odluke mogu slobodno da se donose samo kad su informacije koje se pružaju roditeljima iskrene i kompletne.

Mislim da bi fer kampanja informacija o uticaju ekrana na razvoj sa jasnim smernicama bila dobar početak: nema ekrana za decu do šest godina a i tada ne više od 30-60 minuta dnevno.

Ukoliko ova digitalna orgija, kako je vi nazivate, ne prestane, šta možemo da očekujemo?
Povećanje društvenih nejednakosti i sve veću podelu našeg društva na manjinsku decu sačuvanu od ove „digitalne orgije“ – takozvane Alfe u Hakslijevom romanu – koja će posedovati uz pomoć kulture i jezika svo oruđe neophodno da razmišljaju o svetu i da ga promišljaju, i većinsku decu s ograničenim kognitivnim i kulturološkim oruđem – takozvane Game iz Hakslijevog romana – nesposobnu da razume svet i ponaša se kao prosvetljeni građani.

Alfe će pohađati skupe privatne škole sa „pravim“ ljudskim nastavnicima.

Game će ići u virtuelne državne škole s ograničenom ljudskom podrškom, gde će biti dojeni pseudo-jezikom sličnim Orvelovom novogovoru i učeni osnovnim veštinama srednjih ili nižih tehničara (ekonomske projekcije kažu da će ovaj tip posla biti prezastupljen u radnoj snazi sutrašnjice).

Tužan svet u kome će se, kao što je to rekao sociolog Nil Postman, oni zabavljati do smrti. Svet u kom će, preko stalnog i zaglupljujućeg pristupa zabavi, naučiti da vole svoju servilnost.

Izvinite što nisam pozitivniji.

Možda (i nadam se da) grešim. Nema opravdanja za ono što radimo našoj deci i kako ugrožavamo njihovu budućnost i razvoj.

Izvor: nova.rs

Narodno pozorište Sombor obaveštava svoju publiku da su ulaznice za predstave koje će biti odigrane u februaru mesecu 2024. godine u prodaji.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za februar:

Četvrtak, 1. februar, 20 sati - Velika scena - IBI THE GREAT, autorska predstava Andraša Urbana, po drami Alfreda Žarija „Kralj Ibi“

Petak, 2. februar, 20 sati - Velika scena - Ežen Jonesko ĆELAVA PEVAČICA, U RežijI Ive Milošević

Subota, 3. februar, 18 sati - Velika scena - Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u režiji Gorčina Stojanovića

Sreda, 7. februar, 20 sati - Velika scena - Nina Plavanjac KAŠTEL U JEZERU, u režiji Marjana Nećaka

Četvrtak, 8. februar, 20 sati - Velika scena - Po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, BESNILO, u režiji Borisa Liješevića

Petak, 9. februar, 20 sati - Velika scena - Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Subota, 10. februar, 20 sati - Velika scena - Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Sreda, 14. februar, 20 sati - Velika scena - Vladan Savić, KAO DA SAM TE SANJAO, muzičko-poetsko veče

Ponedeljak, 19. februar, 20 sati - Velika scena - Ežen Jonesko ĆELAVA PEVAČICA, U RežijI Ive Milošević

Četvrtak, 22. februar, 20 sati - Velika scena - Dankan Mekmilan sa Džonijem Donahouem, SVAKA DIVNA STVAR, u režiji Ninoslava Đorđevića

Petak, 23. februar, 20 sati - Velika scena - MILEVA, u režiji Anice Tomić, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem Novi Sad i Fondacijom “Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022.”

Subota, 24. februar, 20 sati - Velika scena - Anton Pavlovič Čehov, GALEB, u režiji Milana Neškovića

Ponedeljak, 26. februar, 20 sati - Velika scena - Dušan Kovačević RADOVAN TREĆI, u režiji Vita Taufera, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva

Sreda, 28. februar, 20 sati – Studio 99 - Po knjizi Mome Kapora, u dramatizaciji Marije Feldeši i Momčila Miljkovića, BELEŠKE JEDNE ANE, režija: Momčilo Miljković

Četvrtak, 29. februar, 20 sati - Velika scena - Mate Matišić, LJUDI OD VOSKA, u adaptaciji Ivana Vanje Alača

Odlukom Vlade Republike Srbije, nadgrobni spomenik Jožefa Kiša, projektanta i idejnog tvorca Velikog bačkog kanala, proglašen je za spomenik kulture.

Spomenik se nalazi na uzvišenju iznad prevodnice u Vrbasu i čuva sećanje na vizionarsku ulogu Kiša u izgradnji Velikog bačkog kanala koji je povezao Dunav i Tisu, dva najveća vodena toka u tadašnjoj Ugarskoj. Nјegovim prokopavanjem znatno je skraćen plovidbeni put, a dotadašnje močvare su pretvorene u plodno zemlјište.

Veliki bački kanal je građen od 1793. do 1802. godine i smatra se pretečom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.

Izvor: Radio Dunav

Proteklih godina, Somborci su navikli, da se početkom februara, sa „ćelavog“ trga širi miris turijske kobasice. Tako će i ove godine, u petak, 02. februara, manifestacija „Turijska kobasicijada“ imati svoju promociju u Somboru, na Trgu Svetog Trojstva.

umanitarno turistička manifestacija „Kobasicijada“, koju organizuje istoimena organizacija iz Turije, ove godine će biti održana po 40. put, 23. 24 i 25. februara u Turiji.

Promotivni nastup u Somboru, predviđen je od 08 časova.

Povodom obeležavanja školske slave „Sveti Sava“, danas su priređene svečane priredbe u Gimnaziji „Velјko Petrović“ Sombor, OŠ „Avram Mrazović“ i OŠ „Nikola Vukićević“. Tokom svečanosti, đaci navedenih škola su kroz igru i poeziju govorili o našem prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi. Kao i proteklih godina, u danima koji prethode slavi, organizovane su likovne i literarne radionice u kojima su nastavnici i učenici zajedno učestvovali.

Po završetku priredbe koju su pripremili đaci i nastavnici, uz prisustvo sveštenika Srpske pravoslavne crkve prelomlјeni su slavski kolači nakon čega se pristupilo preuzimanju kumstva za iduću godinu.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova, a kao praznik ustanovlјen je za školsku slavu 1840. godine.

Svaki korisnik plina u stanu treba da kupi kućni detektor gasa, koji je jeftin i ako se gas oseti - potrebno je najpre otvoriti prozore da ne dođe do varnica, preporuke su Dragana Stevanovića, sudskog veštaka za elektrotehniku i profesora Vladimira Bogićevića iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Dan posle velikog požara u Kineskom tržnom centru i dalje miris dima i paljevine. U delu koji gleda na Ulicu Jurija Gagarina i dalje policija, tužioci, vlasnici i zakupci, utvrđuju se uzroci požara, uzimaju izjave.

Razgovor Slađane Tomašević sa Draganom Stevanovićem i Vladimirom Bogićevićem
Da li smo izvukli pouke iz dva požara u Kineskom tržnom centru. Dragan Stevanović, sudski veštak za elektrotehniku i profesor Vladimir Bogićević iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture govorili su o mogućim scenarijima požara i kakao ih preduprediti.

Pominju se tri scenarija: sumnja se na grejač, na butan-bocu i na to da je požar podmetnut.

Dragan Stevanović, sudski veštak za elektrotehniku rekao je da je nezahvalno davati prognoze i mišljenja bez detaljne istrage, ali da nije isključen treći scenario - podmetanje požara.

Podsetio je da je gostovao u Beogradskoj hronici, u septembru 2021. godine, posle prvog požara u Kineskom tržnom centru.

"Tada sam rekao da je to objekat koji je najverovatnije sa povećanim rizicima, tu najmanje 200 lica cirkuliše i da bi trebalo da postoji plan zaštite od požara, da se tačno znaju preventivne organizacione mere i koji ljudi dežuraju“, napomenuo je Stevanović.

Plan zaštite od požara

Odgovarajući na pitanje da li je svaki objekat u obavezi da ima plan zaštite od požara, Stevanović je rekao da se oni razvrstavaju u kategorije: prva, druga i treća kategorija.

"Prva i druga kategorija imaju taj plan zaštite od požara. Tržni centar je druga kategorija – trebalo bi da ima 200 lica. MUP treba da ima podatke o tome, sa velikom sigurnošću tvrdim da je to druga kategorija“, dodaje Stevanović uz napomenu da i posle prvog požara nisu izvučene pouke.

Ako je objekat druge kategorije on mora da ima plan zaštite od požara. Prema njegovim rečima, analizom će se videti ko je tu zakazao, da li je ljudski faktor.

Kontrola butan-boca

Prof. dr Vladimir Bogićević iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture je rekao da se kontrolišu butan-boce pri proizvodnji i prodajna mesta na kojima se prodaju.

"Mi kontrolišemo inspekcije za transport opasne robe Ministarstva, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kontrolišemo da li su boce proizvedene, ispitane i odobrene od strane nadležnog organa, odnosno ministarstva, odnosno imenovanih tela“, kaže Bogićević.

"Mi kontrolišemo tamo gde naiđemo, na benzinskim pumpama, na prodajnim mestima, u punionicama koje imaju licence za punjenje boca za domaćinstvo. Ima ih oko 27, odobrenih od Agencije za energetiku“, rekao je Bogićević.

Kaže da postoje mesta za kontrolu, to su benzinske pumpe koje imaju kaveze, zatim postoje određena skladišta građevinskog materijala koja takođe imaju kaveze.

Govoreći o kontroli butan boca, Bogićević kaže da svaka butan-boca koja se stavlja u promet, mora da bude prekontrolisana od strane imenovanog tela na zahtev onoga ko je vlasnik boce. Punionice kada primete da je istekao periodični rok od deset godina - šalju bocu na periodičnu kontrolu.

Navodi da on kontroliše sve punionice, da li ispravno rade, da li odvajaju boce da ne bi došlo do prodaje boce koja nije uopšte usaglašena sa međunarodnim propisima, to je recimo ADR - međunarodni propis o transportu opasne robe u drumskom saobraćaju.

Pored punionica, kontrolišu se prodajna mesta. Bogićević kaže da postoji evidencija butan-boca u Srbiji. Pregled se vrši u dvema akreditovanim laboratorijama.

"To su dve laboratorije gde imenovana tela vrše pregled i kontrolu. Ja sam nadležan za rad imenovanih tela i nadležan sam za kontrolu posuda. Kada naiđem na neku posudu koja nije u periodičnoj kontroli, ja je zabranjujem, podnosim prijavu i nalažem da ide na periodičnu kontrolu“, objasnio je Bogićević.

Privredni prestup

Prema njegovim rečima, ako neko napuni ili prodaje bocu kojoj je istekao periodični rok pregleda ili koja nije usaglašena niti se može usaglastiti, on čini privredni prestup. U Srbiji se nalazi dosta boca koje su došle sa otpada, počevši od Slovenije, Hrvatske pa i BiH, a sada od nas odlaze prema Severnoj Makedoniji.

Kazne za privredni prestup su od 500.000 do tri miliona ili za neki blaži oblik 100.000 do dva miliona.

S druge strane sudski veštak Dragan Stevanović zaključuje da inspekcija MUP-a treba da kontroliše objekat i elemente koji su u njemu.

"Na primer, plinska boca je samo jedan element koji čini požarno opterećenje. Tu su velike količine tekstila itd. Kolega ne može da obuhvati taj deo, on je iz drugog resora", rekao je Stevanović.

Izvor: RTS

U organizaciji Društva odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, danas, 26. januara, počinje 47. Međunarodni sajam peradarstva, koji će trajati do 28. januara. Ova tradicionalna manifestacija biće održana u prostorijama nekadašnjeg tržnog centra „Ziper“.

Kako najavljuje organizator, posetioci će imati priliku da pogledaju preko 2.500 eksponata golubova, ptica, ukrasne živine i drugo, a u okviru sajma biće održano i državno prvenstvo sitnih životinja, kao i 4. Memorijal „Prim. dr Zoran Parčetić“.

Na 47. Međunarodnom sajmu peradarstva najavljeni su izlagači iz Makedonije, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine... Zvanično otvaranje predviđeno je za petak, 26. januar, u 13 sati, a prvog dana biće otvoren do 20 sati. U subotu, 27. januara, sajam će za posetioce biti otvoren od 8 do 20 sati, dok će u nedelju biti otvoren od 5 do 12 časova.

Izvor: Radio Apatin

Ovo ime je u jednom periodu bilo zaboravljeno, a sada se ponovo vraća na velika vrata. Reč je o imenu Natalija.

Ime Natalija je poslednjih godina ponovo veoma popularno kako kod nas, tako i u zemljama regiona. Potiče iz latinskog jezika, od imena „Natalia“ ili „Natalis“, ili pak od reči „natalis“, a koja ima značenje „dan rođenja Isusa Hrista“ ili „Božić“; te „dan radosti“; „slavlje“; „svetkovina“; „dan sreće“.

Značenje imena Natalija

Ovo ime je ranije davano devojčicama koje su rođene na Božić, ali se u savremenom svetu takav običaj više ne praktikuje, te ime Natalija ima i neka druga značenja – „ona koja je rođena radosna“; „žena koja donosi sreću i slavlje“; „srećna i rođena pod srećnom zvezdom“; „ona koja je dar od Boga“; „Božija kći“; „bezgrešna“; „milosna“.

Nadimci i izvedenice

Nadimci koji se obično mogu čuti za devojčice koje nose ime Natalija su: Nata; Neti; Nati; Natališka; Natalina; Nija ili Natali, dok su izvedena imena: Nataša; Natalia; Natalie; Natalina; Nata; Nati; Natja; Natka; Natasja; Natascha; Nataška; Natašija; Nadija; Nađa.

(Yumama)

Prema kineskoj tradiciji, srodne duše postoje i kada se sretnu takva se veza smatrala najjačom.

Svi sanjamo o tome da pronađemo srodnu dušu, sa kojom ćemo provesti ostatak života. Međutim, teško je znati da li je baš ta osoba prava za vas.

Još u vreme drevne kineske civilizacije postojalo je verovanje da tu dilemu rešava kompatibilnost po kineskom horoskopu.

Kineski horoskop savetuje ko se s kim najbolje slaže prema godini rođenja.

1. Pacov

Godine rođenja: 1924, 1936, 1948, 1960, 1972, 1984, 1996, 2008.

Najkompatibilniji su s ostalim članovima prvog trigona, a to su Zmaj i Majmun. Takođe se slažu i sa onima kojima su Zmaj i Majmun u podznaku. Pacovi su vrlo pronicljivi, tako da u odnosu s njima morate da budete poprilično iskreni.

Ključ poboljšanja vašeg ljubavnog života se krije u tome što bi trebalo da budete iskreniji i otvoreniji prema svojim osećanjima.

2. Bivo

Godine rođenja: 1925, 1937, 1949, 1961, 1973, 1985, 1997, 2009.

Pripadnici ovog znaka se najbolje slažu sa Zmijom i Petlom. Inače, Bivoli su vredni, marljivi i odgovara im kada uz sebe imaju nekoga ko poštuje njihovo vreme i ambicije.

Međusobno poštovanje je neophodno u njihovom ljubavnom životu. Ako toga nema, važno je razgovarati o svojim potrebama i željama sa svojim partnerom i postaviti osnovna pravila.

3. Tigar

Godine rođenja: 1926, 1938, 1950, 1962, 1974, 1986, 1998, 2010.

Tigrovi su najkompatibiliniji sa članovima trećeg trigona, Konjem i Psom. Oni su vatreni i avanturistički su nastrojeni. Uz sebe žele partnera koji je spreman da ih prati u svim avanturama, a da mu u isto vreme daju svu slobodu.

Ne podnose kada neko pokušava da previše okupira njihovo vreme. Mana im je što su ljubomorni i posesivni, pa im je bitno da partner pazi na njihove potrebe.

4. Zec

Godine rođenja: 1927,1939, 1951, 1963, 1975, 1987, 1999, 2011.

Najkompatibilniji su sa Kozom i Svinjom. Oni žele miran i lagodan način života. Ne vole nepredvidive situacije, a previše zahtevan i težak partner ih iscrpljuje.

Za srećan ljubavni život važno im je da sa partnerom dele iste želje i vizije. Kada su sukobi u pitanju, za njih je to jedino veliko "ne", pa im je zaista bitno da imaju nekoga s kim mogu da sporazumno reše sve.

5. Zmaj

Godine rođenja: 1928, 1940, 1952, 1964, 1976, 1988, 2000, 2012.

Naskladniji odnos imaju sa Pacovima i Majmunima. Zmaj je moćan i jak znak, i zahteva jednoko jakog partnera. Ne podnose kada je neko previše emotivan i nežan, a uzajamno poštovanje im je najvažnija komponenta u vezi.

Da bi poboljšali svoj ljubavni život, moraju da pronađu vreme za svog partnera. Organizujete romantični vikend ili pripremite večeru kako biste iznenadili svoju voljenu osobu.

6. Zmija

Godine rođenja: 1929, 1941, 1953, 1965, 1977, 1989, 2001, 2013.

Najbolje se poklapaju sa Bivolom i Petlom. Takođe se slaže s onima koji imaju Bivola i Petla u podznaku.

Zmija je inteligentan, a ponekad i tajnovit znak. Ceni svoj prostor i privatnost, a važno joj je da ima partnera koji to razume. Ona želi uzajamno poštovanje.

Ako oseti da ih partner u vezi guši, veroatno će se povući. Takođe, otvorenost prema osećajima je najbolji način da ojača svoju vezu s drugom osobom.

7. Konj

Godine rođenja: 1930, 1942, 1954, 1966, 1978, 1990, 2002, 2014.

Najkompatibilniji je s ostalim članovima Trećeg trigona, Tigrom i Psom. Slaže se i sa onima koji imaju Tigra i Psa u podznaku.

Konj kao znak voli slobodu i nezavisnost. Potreban im je neko ko je jednako nezavisan kao i oni. Treba im ravnopravan partner koji će im biti i ljubavnik i saveznik.

Njima je ponekad potrebno prostora, pa im je važno da imaju partnera koji to razume. Da bi poboljšali svoj ljubavni život, trebalo bi da imaju na umu i tuđe emocije. Komunikacija im je važan aspekt odnosa.

8. Koza

Godine rođenja: 1931, 1943, 1955, 1967, 1979, 1991, 2003, 2015.

Najkompatibilnija je s ostalim članovima Četvrtog trigona, Zecom i Svinjom. Takođe se slaže s onima kojima su znakovi Zeca i Svinje u podznaku.

Koza je kreativno i sanjarski nastrojena. Njoj je potreban neko ko razume i poštuje njenu kreativnu stranu. Odgovaraju joj i oni koji su sa obe noge na zemlji.

9. Majmun

Godine rođenja: 1920, 1932, 1944, 1956, 1968, 1980, 1992, 2004.

Najkompatibilniji je s ostalim članovima Prvog trigona, Pacovom i Zmajem. Takođe se slažete s onima koji imaju Pacova i Zmaja u podznaku.

Ovo je inteligentan i pametni znak. Važno im je da budu s nekim ko će im odgovarati na intelektualnom, mentalnom nivou ili će im brzo postati dosadno.

Trebalo bi da budu otvoreni za tuđa mišljenja i vrednosti. Važno je da budu iskreni i o svojim potrebama razgovaraju s partnerom. Iskrena komunikacija pomoći će im da izgrade snažnu vezu.

10. Petao

Godine rođenja: 1921, 1933, 1945, 1957, 1969, 1981, 1993, 2005.

Najkompatibilniji je s ostalim članovima Drugog trigona, Bivolom i Zmijom. Slažu se i sa onima koji imaju Bivola i Zmiju u podznaku.

Petao je pragmatičan i otvoreni znak. Veruje u svoja mišljenja i podstiče druge da vjeruju u njih.

Za srećnu vezu treba da nauči iskaže svoje i prihvati tuđe mišljenje. Za njih je kompromis ključan za pozitivan i ispunjen odnos.

11. Pas

Godine rođenja: 1922, 1934, 1946, 1958, 1970, 1982, 1994, 2006.

Pas je najkompatibilniji s ostalim članovima Trećeg trigona, Tigrom i Konjem. Takođe se slaže s onima koji imaju Tigra i Konja u podznaku.

Glavna karakteristika Psa je odanost. Kada Pas pronađe odanu osobu, ostaće s njom bez obzira na sve. Međutim, ponekad mogu biti neodlučni i skloni preteranoj brizi.

Za uspešnu vezu im je ključna otvorena i iskrena komunikacija. Možda se Pas ponekad suzdrži pa ne kaže ono što misli, ali što je više iskrenosti u vezi s njim, to će vam se on više otvarati.

12. Svinja

Godine rođenja: 1923, 1935, 1947, 1959, 1971, 1983, 1995, 2007.

Najkompatibilnija je s ostalim članovima Četvrtog trigona, Zecom i Kozom. Takođe, slaže se sa onima koji imaju Zeca i Jarca u podznaku. Svinja je inače dobrodušna i draga.

Ona uživa u udobnosti svog partnera i ceni ga kao svog ljubavnika.

Srećna veza za nju nije ona koja je ispunjena dramom i sukobima. Želi nekoga ko razume njenu želju za mirom i tišinom i treba joj partner koji će je motivisati i terati da postane najbolja verzija sebe.

Upozorenje: Ovaj članak sadrži eksplicitne opise metoda pogubljenja koji bi mogli da uznemire čitaoce.

Pošto su mu odbijene sve žalbe, očekuje se da će Kenet Judžin Smit biti prvi čovek u Americi pogubljen do sada nekorišćenom metodom trovanja azotnim gasom.

Američki Vrhovni sud, kao i niži po rangu Apelacioni sud odbili su molbe da zaustave izvršenje odluke koju su Smitovi advokati smatraju „surovom i neuobičajenom“ kaznom.

Protivnici ove metode tvrde da korišćenje azotnog gasa može da izazove nepotrebnu patnju osuđenika, a ako dođe do curenja, i da povredi ljude prisutne u prostoriji za izvršenje kazne.

Vlasti države Alabama mogu da izvrše pogubljenje u roku od 30 sati od odbijanja poslednje žalbe – do podneva u petak, 26. januara.

Pre poslednje žalbe, 58-godišnji Smit, osuđen zbog ubistva Elizabet Senet 1989, za BBC je rekao da je iščekivanje izvršenja smrtne kazne na ovaj način mučenje.

On će biti prvi čovek u Americi, ali i u svetu, koji će biti pogubljen na ovaj način, pokazuju podaci Informativnog centra o smrtnoj kazni.

Smit je trebalo je da bude pogubljen u novembru 2022.

Nalog za izvršenje smrtne kazne bio je izdat na osam sati.

Čuvari zatvora Holman u saveznoj državi Alabami vezali su ga za kolica u takozvanoj komori smrti i pokušali da mu ubrizgaju smrtonosnu mešavinu hemikalija.

Pošto nisu mogli da mu pronađu venu, zbog čega mu je, tvrde Smitovi advokati, ruka ostala prekrivena brojnim ubodima, odustali su od pokušaja kad je sat otkucao ponoć jer je istekao nalog savezne države za izvršenje smrtne kazne.

Smit je bio jedan od dvojice muškaraca osuđenih 1989. godine za ubistvo sveštenikove supruge Elizabet Senet, izbodene nožem i pretučene na smrt u naručenom zločinu plaćenom 1.000 dolara.

On je jedan od retkih zatvorenika u Americi koji je dvaput vođen na pogubljenje i prvi koga čeka smrt azotnim gasom.

Izvršenje kazne predviđa da Smit bude ugušen stavljanjem hermetički zatvorene maske preko lica čime će biti prisiljrbn da udahne čist azot, gas koji će njegovo telo lišiti kiseonika.

Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija izjavio je nedavno da bi nikada do sada korišćeni metod mogao da se svede na mučenje ili svirepi, nehumani ili ponižavajući tretman, i zatražio obustavu izvršenja.

Kenet Judžin Smit decenijama je u zatvoru Holman
Vlasti Alabame tvrde da će pogubljenje azotnim gasom izazvati brz gubitak svesti, ali do sada nije ponudila ubedljive dokaze za to.

„Moje telo se prosto raspada, gubim kilograme“, rekao je Smit za BBC u pisanom odgovoru na pitanja poslata preko posrednika.

Susreti licem u lice novinara i osuđenika na smrt zabranjeni su u Alabami.

Uspeli smo da dođemo do njega telefonom krajem prošle nedelje, ali je on tražio da se intervju ne nastavi, rekavši da se ne oseća dobro.

„Osećam mučninu sve vreme. Redovno imam napade panike…

„Ovo je samo mali deo onoga sa čim se suočavam svakodnevno. Drugim rečima, mučenje“, napisao je on.

Pozvao je vlasti Alabame da „zaustave pogubljenje pre nego što bude kasno.“

Medicinski stručnjaci i aktivisti upozorili su na rizik od katastrofalnih neželjenih posledica – od nasilnih konvulzija do preživljavanja u vegetativnom stanju.

Upozoravaju da postoji i opasnost da gas iscuri iz maske i usmrti druge prisutne u prostoriji, među kojima će biti Smitov svešptenik.

„Siguran sam da se Keni ne plaši da umre, on je to do sada jasno stavio do znanja.

„Ali mislim da se plaši da će biti dodatno izmučen tokom procesa“, kaže njegov duhovni savetnik, sveštenik Džef Hud.

On je potpisao pravni dokument u kom se država ograđuje od opasnosti curenja azota.

„Biću nekoliko metara od njega, a brojni medicinski stručnjaci su me iznova upozorili da tako rizikujem život.

„Ako dođe i do najmanjeg curenja iz creva, iz maske, iz hermetične izolacije oko njegovog lica, azot može da prodre u prostoriju“, rekao je doktor Hud za BBC.

Doktor Džoel Zivot, vanredni profesor anesteziologije sa Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Ejmori, optužio je vlasti Alabame za „stravičan“ istorijat „svirepih“ pogubljenja.

Radi se o nedopustivom nivou opasnosti, kaže stručnjak koji je koautor istrage poslate Ujedinjenim nacijama.

„Moram da zaključim kako je Kenet Smit verovatno najgori čovek u Americi, jer je Alabama toliko čvrsto rešila da ga ubije da je spremna da usmrti i druge ljude samo da bi njega pogubila“, rekao je doktor Zivot za BBC.

„Zamislite streljački vod gde su svi svedoci postrojeni pored osobe koju treba da pogube i svi potpišu izjavu o oslobađanju od obaveza, jer se ispostavi da ljudi koje imaju nisu baš najbolji strelci, pa je moguće da će pogoditi i vas.

„Mogu da zamislim da se sve to desi sa azotnim gasom“, rekao je on.

„Ono što znamo o azotnom gasu je da su u ranoj studiji na zdravim dobrovoljcima, skoro svi posle 15 do 20 sekundi udisanja doživeli epileptični napad“, kaže on.

Prema takvom scenariju, Smit bi izgubio svest pre nego što doživi niz snažnih spazama.

Alabama ima jednu od najviših stopa pogubljenja po glavi stanovnika u SAD, a trenutno 165 ljudi čeka na izvršenje smrtne kazne.

Od 2018. godine, država je odgovorna za tri neuspela pokušaja ubrizgavanja smrtonosne injekcije koja su osuđeni preživeli.

Neuspesi su doveli do interne istrage koja je uglavnom okrivila same zatvorenike.

U njoj je rečeno da su njihovi advokati pokušali da im spasu živote „trošeći vreme“ podnošenjem sudskih žalbi za odlaganje pogubljenja u poslednjem času.

Istraga je zaključila da je time izvršen „nepotrebni pritisak“ na zatvorske službe da izvedu kaznu u predviđenom vremenskom roku.

Guvernerka Alabame Kej Ajvi, koja može da zaustavi izvršenje smrtne kazne, odbila je da komentariše upozorenja stručnjaka i optužbe na račun države.

Državno tužilaštvo je saopštilo da je zabrinutost Ujedinjenih nacija „jednako neosnovana kao Smitova“.

„Sud je razmotrio Smitovu žalbu, saslušao brojne medicinske veštake i utvrdio da je Smitova zabrinutost u vezi sa azotnom hipoksijom ‘spekulativna’ i ‘teoretska’.

„Nameravamo da izvršimo pogubljenje 25. januara“, naveli su u saopštenju.

Republikanski poslanik Rid Ingram, koji je glasao u korist odobravanja pogubljenja azotnim gasom, odbacio je kritiku Ujedinjenih nacija.

„Ne znam da li je ponižavajuće, ne znam da li je nehumano, ali mislim da napredujemo. Mislim da je proces bolji od onoga što je on uradio žrtvi“, rekao je on za BBC.

„Naša guvernerka je hrišćanka. Ona je razmotrila čitavu ovu stvar i misli da je promišljena. Siguran sam da je to opterećuje, ali takav je zakon“, rekao je on.

BBC se obratio porodice Elizabete Senet, koja je rekla da neće ništa komentarisati pre izvršenja kazne.

Porotnici su 1996. godine predložili doživotni zatvor za Smita bez mogućnosti pomilovanja, ali ih je sudija nadglasao i osudio ga na smrt.

Smit je na suđenju priznao da je bio prisutan kad je žrtva ubijena, ali tvrdi da nije učestvovao u napadu.

Izvor: danas.rs