Apatin možda jeste „slepo crevo“, ali definitivno nije „mrtav grad“. To je večeras potvrdilo skoro 300 ljudi u velikoj sali Kulturnog centra, koji su stali iza peticije koju su potpisivali prethodnih dana i glasno i nedvosmisleno potvrdili predstavnicima „Bioneksa“ da nikakvu preradu otpada ne žele u našem gradu!
Ovo bi, u najkraćem, bio utisak sa večerašnje tribine „Reciklaža i zaštita životne sredine – otvoreni razgovor“, koju je organizovala kompanija „Bioneks“, a na kojoj su trebali da govore Mirko Barać, konsultant na investiciji, Jelena Knurski Milošević, dr nauka iz oblasti zaštite životne sredine i Milka Basta, master inženjer građevinarstva, autor urbanističkog projekta. Iako je Nikola Dobrijević, sa mesta moderatora, pokušao da tribinu uvede u okvire po zamisli organizatora, prisutni građani to nisu dozvolili.
Već od početka iz sale su se čule jasne poruke predstavnicima „Bioneksa“: „Neka idu svojim kućama!“ „Gde su predstavnici lokalne samouprave?“ „Ne zanimate nas, nećemo otpad u Apatinu!“ „Ne verujemo vam ni reči!“ „Lepo se raskusurajte i vratite odakle ste došli!“ Ovim i sličnim porukama prekidan je svaki pokušaj govornika da „objasni“ kako se „ne radi o smeću“ i kako „piroliza nije hemijski proces i štetna po životnu sredinu“.
Deo prisutnih građana se dobro pripremio za razgovor sa predstavnicima „Bioneksa“, kako o samoj kompaniji, tako i o dosadašnjim poslovnim aktivnostima njenog konsultanta, koji je, utisak je, na momente bio zatečen kako konstatacijama koje su bacale senku na njegov poslovni ugled, koje nije osporavao, tako i pitanjima prisutnih.
ČELNICI LOKALNE SAMOUPRAVE ZNALI ZA PIROLIZU ?!
Ipak, najveće iznenađenje bio je njegov potvrdan odgovor na pitanje advokata Željka Rajčevića da li su čelnici lokalne samouprave bili upoznati da će se „Bioneks“ baviti pirolizom, čime je potvrdio da predsednica opštine nije govorila istinu na nedavno održanoj konferenciji za novinare, kada je izjavila da nije znala da „Bioneks“ planira da se bavi pirolizom, jer je „u razgovoru sa investitorima dobila uveravanja da piroliza u apatinskom pogonu nije bila u planu, te da je sada i zakonski svaka mogućnost za to isključena.”
Prisutni su potom zaključili zašto bi ikom verovali kada su već više puta bili obmanuti kada je ovaj projekat u pitanju, i od strane investitora, i od strane lokalne samouprave, čiji čelnici se danas nisu ni pojavili na tribini.
-U informaciji o lokaciji stoji da se na njoj mogu izgraditi proizvodni pogoni lake industrije, trgovačke delatnosti, sedišno skladišni terminali, špedicija, uslužno skladištenje, servisi, ali ne i piroliza. Nema vaše dobe volje i vašeg izbora da li ćete vi tu ostati ili ne. Prosto rečeno, niste dobrodošli, hajde da se pakujete i idete kući, rekao je Rajčević, pozdravljen burnim aplauzom prisutnih građana.
NE ŽELIMO DA BUDEMO SMETLIŠTE EVROPE
Ukoliko investitor ne odustane od projekta u Apatinu, Milorad Mrđa je pozvao sugrađane da i fizički onemoguće izgradnju fabrike „Bioneksa“.
-Vređa nas priča dovoženja evropskog smeća u naš grad. Mi ne želimo da budemo smetlište Evrope. Ne interesuje nas vaša tehnologija, nego da vidimo kako da se rastanemo, poručio je Mrđa.
Na pitanje Perice Popića kada misle da se izjasne o daljim namerama, da li odlaze ili ostaju, Barać je odgovorio da je namera investitora da ostane, što je izazvalo glasno negodovanje prisutnih građana.
U nekoliko navrata prisutnima se obraćao i profesor ekologije Peđa Radaković, koji je predstavnicima “Bioneksa” jasno dao do znanja da je piroliza nešto što neće dopustiti da se radi u Apatinu, čiji građani žele da se bave proizvodnjom organske hrane i turizmom, a da nam Švajcarci dolaze u lov i ribolov. Jasno i nedvosmisleno ne “Bioneksu” rekao je i Siniša Medić i naglasio da će, ako treba, on i mnogi drugi i fizički odbraniti grad od ove investicije.
Suštinu cele priče izvukao je Saša Dobrijević koji je, opisujući položaj Apatina i sve ono što on predstavlja na polovini toka Dunava, zaključio da Apatinci jednostavno neće prizvuk otpada uz ime svog grada, te da bi zdušno podržali odluku investitora da preusmeri investiciju u nešto drugo.
NE MOŽE SMEĆE U EVROPSKI AMAZON!
On je istakao da je lokacija na kojoj se planira ovaj projekat na polovini toka Dunava, da je sa hrvatske strane Kopački rit na 20.000 hektara zaštićene prirode, uz naših 20.000 hektara i isto toliko obuhvata i Gemenc u južnoj Mađarskoj, što je ukupno 60.000 hektara zaštićene prirode na ovom području.
-To je sve doprinelo da ovo područje postane evropski Amazon, kako ga svi već zovu. Više nigde u Evropi nema objedinjenih 60.000 hektara zaštićene prirode u tri zemlje. Mi smo ponosni na ono šta naš grad predstavlja. Zaštitni znak našeg grada je riba i žir. Suština je da je ovo grad piva, jelena, zaštićene prirode i da ne želimo ni sam prizvuk da budemo grad smeća, ne želimo da budemo tačka sa koje će biti usmeravan otpad bilo koje vrste, istakao je Dobrijević i dodao da je zemljište RTC-a 2003. godine jedva „oteto“ od Vojvodinašuma i nadoknađeno nekim drugim zemljištem, ali ne za ovu namenu.
-Preusmerite investiciju u nešto drugo, pružićemo vam ruku. Prizvuk otpada nećemo. Pozdravili smo Vučićevo obećanje da će dovesti Simens u Apatin, niko od nas nije bio protiv. Politika sa ovim nema veze, jer ovo nije političko protivljenje. Priroda vašeg projekta je nešto što nam ne dozvoljava da pristanemo na to, zaključio je Dobrijević, pozdravljen ogromnim aplauzom.
izvor:apatinskenovine.rs
