Sombor.info

Odabir pravog drona može biti izazovan, s obzirom na širok spektar dostupnih modela i različite cene. U svetu dronova, postoji letelica za gotovo svaku potrebu i interesovanje, od fotografije i videa iz vazduha do trkačkih adrenalinskih iskustava.

Ako ste i vi među onima koji razmišljaju o kupovini drona, imamo sjajne vesti za vas! Na našem partnerskom web sajtu dronovi.rs možete pronaći korisne informacije i savete o odabiru pravog modela. Naš tim stručnjaka detaljno istražuje različite tipove dronova, njihove karakteristike i cene kako bi vam olakšao donošenje odluke.

Za sve informacije o tome "Koji dron kupiti?", posetite stranicu "Koji dron kupiti? u 2023 godini!" Otkrijte šta treba uzeti u obzir prilikom odabira drona i kako pronaći letelicu koja će odgovarati vašim potrebama i budžetu.
Budite sigurni da ste uložili u pravi dron uz pomoć naših korisnih saveta. Vaša avantura sa dronovima može početi već danas!

Za više informacija, posetite dronovi.rs

Gradsko veće Grada Sombora održalo je danas 167. Sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 9 tačaka.

radsko veće je, između ostalog, usvojilo predlog Pravilnika o sufinansiranju mere energetske sanacije porodičnih kuća i stanova u okviru projekta „Čista energija i energetske efikasnosti za građane u Srbiji“. Grad Sombor je, u julu tekuće godine, potpisao Ugovor o sufinansiranju ovog programa koji sprovodi Grad Sombor sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Ukupna sredstva podsticaja za realizaciju predmetnog programa iznose 13.000.000,00 dinara, od čega Ministarstvo obezbeđuje 6.500.000,00 dinara, dok drugu polovinu sredstava u istom iznosu (6.500.000,00 dinara), obezbeđuje Grad.

Na 167. sednici Gradskog veća Grada Sombora usvojen je tekst III Javnog poziva za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“. Javni poziv je namenjen za stambeno zbrinjavanje Roma, žena žrtava nasilja u porodici i mladih bez roditeljskog staranja koji izlaze iz sistema socijalne zaštite. Kuće koje su predmet ovog Javnog poziva moraju biti na teritoriji Grada Sombora, što obuhvata teritoriju grada i svih naseljenih mesta. Raspoloživa sredstva za pojedinačnu stambenu jedinicu obezbeđena su iz granta donatora i budžeta Grada Sombora. Vrednost predmetne kuće sa okućnicom iznosi u proseku 2.244.205,94 dinara. Ovim se, potom, ponovo raspisuje III Javni poziv za kupovinu kuća odnosno stambenih jedinica na teritoriji grada Sombora, za rešavanje stambenih potreba korisnika projekta „Kuće za bolju budućnost u Somboru“.

Između ostalog, Gradsko veće je prihvatilo informaciju o potrebi sufinansiranja izrade projektno tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju nekadašnje Garnizonske ambulante za potrebe Odeljenja za plućne bolesti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor. Ovim putem se ovlašćuje gradonačelnik Grada Sombora da sa Opštinama Kula, Apatin i Odžaci, čiji građani koriste usluge Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor zaključi Ugovor o sufinansiranju izrade projektno tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i adaptaciju nekadašnje Garnizonske ambulante. Ukupna finansijska sredstva potrebna za izradu projektno tehničke dokumentacije koja je potrebna za sanaciju i rekonstrukciju predmetnog objekta procenjuju se na 3.000.000,00 dinara sa obračunatim PDV-om.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić, danas je ispred Grada Sombora, kao ovlašćeni potpisnik Ugovora o saradnji između Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i Grada Sombora, prisustvovao potpisivanju u Palati Srbija.

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije je na osnovu Javnog poziva doneo Odluku za dodelu sredstava u iznosu od 980.000,00 dinara namenjenih za kupovinu ogrevnog drveta sa prevozom za najugroženije porodice izbeglica i interno raseljenih lica na području Grada Sombora. Predmetnim ugovorom je definisano da je maksimalan iznos sredstava po porodičnom domaćinstvu 35.000,00 dinara.

Mađarski poljoprivrednici ni do sada nisu, a ni u buduće neće plaćati porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet kako bi dopunile budžet, reagovali su Vlada i parlament. Pa je tako nedavno usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište kod naših severnih suseda. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?

Od prvog septembra u Mađarskoj na snagu stupaju izmene Zakona o lokalnim porezima, a koje su u potpunosti otklonile strahove tamošnjih poljoprivrednika da bi lokalne samouprave mogle da im uvedu dodatne namete.

“U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu“, kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.

„Zahtev za zabranu oporezivanja poljoprivrednog zemljišta je potekao od samih proizvođača, pa je resorno ministarstvo podnelo ovaj predlog. Ministar Ištvan Nađ je bio veoma odlučan u tome, jer je i sam čovek iz prakse i tačno razume šta su problemi i zahtevi mađarskih poljoprivrednika i firmi koje se bave poljoprivredom. Većina u parlamentu je glasala za ovaj predlog“, objašnjava naš sagovornik.

U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.

Mađarska štiti interes svojih poljoprivrednika
„Imali smo damping cene sa pšenicom iz Ukrajine. Tu je mađarska vlada bila veoma odlučna da sačuva i zaštiti svoju poljoprivredu. Mađarska je ukrajinskoj pšenici dozvolila prolaz preko svoje teritorije na treća tržišta, ali je uvela potpunu zabranu uvoza te žitarice, jer je ona drastično spustila cene domaće robe i dovela u težak položaj mađarske poljoprivrednike“, navodi Aleksov.

“Imajući u vidu čitavu situaciju u poljoprivredi, proizvođači su uvek na nekoj pozitivnoj nuli. Dalje oporezivanje svakako ne mogu da podnesu. Ova odluka je pozitivan signal za njih. Da poljoprivrednom sektoru ne može da se nameće dodatni trošak“, kaže Aleksov.

„To što je Mađarska članica Evropske unije ima prednosti s jedne strane, ali sa druge strane tu važe rigorozna pravila koja moraju da se poštuju. Ukoliko se proizvođačima u Mađarskoj otežava položaj na tržištu i nameću dodatni tereti, oni gube konkurentnost, a to nije interes Mađarske, jer je ovo tradicionalno poljoprivrdna zemlja. Veliki procenat BDP-a se ostvaruje preko poljoprivrede, tako da ovaj sektor mora da se sačuva i očuva“, precizira naš sagovornik.

Porez na imovinu je u nadležnosti lokalnih samouprava

Od 2007. godine u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.

“Zvanične razloge zašto je je država prepustila prihode, i posao utvrđivanja i naplate, od poreza na imovinu lokalnim samoupravama trebalo bi potražiti u obrazloženju propisa kojim je to učinjeno. Po mom mišljenju razlozi za to su u relativno velikom administriranju u vezi utvrđivanja i naplate ovog poreza, a da pri tom ti prihodi u apsolutnom iznosu nisu značajni za državu. Radi se o tome da kod utvrđivanja poreza na imovinu imate veliki broj obveznika sa pojedinačno malim iznosom poreza”, objašnjava Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Visina poreskih stopa i metodologija oporezivanja zemljišta je definisana poreskim zakonima svake zemlje.

„Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.

Zakon u federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.

U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.

Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra, ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.

U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.

U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...“, navodi Grunauer.

Prema domaćem zakonodavstvu porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.

„Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez“, kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa „Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana“, Helvetas.

Izmene zakona 2019. dovele su do pravičnijeg oporezivanja

U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.

„Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno“, objašnjava naš sagovornik.

Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.

„Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olkašice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom“, objašnjava Grunauer.

Odluka o uvođenju ili ukidanju poreza nije moguća bez analize njenih efekata

Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.

„Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.

"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena”, dodaje naš sagovornik.

Definisanje poreskih politika je pravo svake države.

"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju“, navodi Grunauer.

Za razliku od razvijenih zemalja, i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.

„Posebno se u ruralnim sredinama, pri imovinskoj raspravi, porodice i naslednici ne trude da dokumentuju nasledstvo i uknjiže nove vlasnike zemljišta“, objašnjava naš sagovornik.

Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.

„U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre“, kaže Grunauer.

Demokratski principi i participativno odlučivanje su, navode stručnjaci, ključni preduslov za izmene propisa. Naročito poreskih u svetlu ekonomskog efekta na pojedinca i privredu u celini.

Izvor: RTS

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata, a građani će moći da podnesu zahtev od 15. septembra do 15. oktobra.

Uredbom je predviđeno da priključak mogu da dobiju samo vlasnici kuća i stanova i članovi njihovih domaćinstava, koji su izgradnjom, odnosno kupovinom, trajno rešavali svoje stambeno pitanje i koji u njima žive, piše Nova ekonomija.

Ova mogućnost se, kako je navela Vlada, ne odnosi na poslovne objekte, niti na investitore koji su nelegalno gradili i objekte nisu priključili na komunalno infrastrukturu.

Takođe, priključenje je privremenog karaktera i ono, kako se navodi u Uredbi, neće uticati na utvrđivanje pravnog statusa objekta koji se priključuje na infrastrukturu.

Priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika.

Uredbom je propisano da vlasnik može da podnese zahtev za privremeno priključenje na sve infrastrukturne mreže ili na samo neku od njih, što znači da se zahtev može podneti i samo za gas, struju ili kanalizaciju.

Da bi se podneo zahtev za priključenje, potrebno je da vlasnik objekta dostavi dokaz o postojećem završenom objektu, dokaz da je on vlasnik objekta ali i da u vlasništvu ima samo jedan objekat, odnosno stan.

Ukoliko je objekat nelegalno izgrađen, odnosno bez pribavljene građevinske dozvole i ostale dokumentacije koja je predviđena zakonom, potrebno je da se dostavi dokaz da je pokrenut postupak ozakonjenja.

Ukoliko pak se radi o objektu za koji nije pokrenut postupak ozakonjenja, onda bi trebalo dostaviti izjavu da je objekat izgrađen i da se koristi za stanovanje ili neki drugi dokaz kojim se nesporno mogu tvrditi ove činjenice.

Vlasnik koji je kupovinom stana trajno rešavao svoje stambeno pitanje treba da dostavi o kupovini objekta, overen u propisanoj formi u vreme zaključenja ugovora, kao i izjavu da on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugi objekat za stanovanje.

Lice koje nema prebivalište u stanu čijom je kupovinom trajno rešavao svoje stambeno pitanje, umesto dokaza da stanuje u tom stanu, treba da dostavi izjavu da će se odmah po privremenom priključenju, sa članovima svog porodičnog domaćinstva, useliti u stan.

U slučaju da ugovor nije zaključen, potrebno je da se dostave drugi dokazi, odnosno dokazi se pribavljaju po službenoj dužnosti. Nadležni organ bi trebalo da po službenoj dužnosti pribavlja podatke o prebivalištu vlasnika i članova njegovog porodičnog domaćinstva koji stanuju u objektu, kao i, po potrebi, druge podatke o kojima se vodi javna evidencija u skladu sa zakonom.

Za vlasnike stanova u stambenim i stambeno poslovnim zgradama za kolektivno stanovanje, zahtev za privremeno priključenje podnosi stambena zajednica.

Privremeno priključenje, kako se navodi u Uredbi, traje do konačnog utvrđivanja pravnog statusa objekta, koji je privremeno priključen na infrastrukturu.

Izvor: n1info.rs

Da li ste se nekada zapitali da li vaša ishrana menja efikasnost lekova? Na primer ispijanje leka toplim napitkom može promeniti način na koji lek deluje i možda ugroziti vaše zdravlje.

„Interakcije hrane i lekova se obično dešavaju kroz tri različita tipa mehanizama“, kaže dr Ronald Stram, direktor Centra za zdravlje i lečenje u Njujorku, te dodaje:

„Hrana može povećati brzinu ili obim apsorpcije leka, smanjiti brzinu ili obim apsorpcije ili imati direktan farmakološki efekat“.

Kisela hrana, pića sa kofeinom, mogu smanjiti efikasnost antibiotika kao što je penicilin.

Ako uzimate penicilin, konzumirajte kiselu hranu, uključujući meso, živinu, kafu, kukuruzni sirup i šećer, jedan sat pre ili dva sata nakon uzimanja leka.

Hinoloni, klasa antibiotika uključujući ciprofloksacin, levofloksacin i druge, mogu se uzimati na prazan stomak ili sa hranom. Međutim, istovremeno konzumiranje mlečnih proizvoda smanjuje njihovu efikasnost. Sačekajte dva sata pre i posle uzimanja ovih antibiotika ako želite da konzumirate mlečne proizvode.

Preskočite sir ako ste na inhibitorima monoamin oksidaze. Ovi lekovi se koriste za lečenje depresije i anksioznih poremećaja, a mogu reagovati na hranu bogatu tiraminom, koji se nalazi u zrelim sirevima. Mešanje inhibitora monoamin oksidaze sa hranom koja sadrži tiramin, kao što je sir ili fermentisana i kisela hrana, može podići krvni pritisak do opasnih nivoa.

Ostale namirnice bogate tiraminom su soja sos, tofu, miso, fava pasulj, kiseli kupus, alkohol, avokado, banane, ekstrakti kvasca i suvo grožđe.

Antikoagulansi kao što je varfarin sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Neke vrste hrane smanjuju njihovu efikasnost, a druge produžavaju vreme zgrušavanja i povećavaju rizik od krvarenja.

„Riblje ulje je, na primer, zdravo za srce, ali je i blago protiv zgrušavanja“, kaže Dejvid G. Edelson, profesor kliničke medicine na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn u Njujorku.

S druge strane, tamno -zeleno lisnato povrće i druga hrana koja sadrži vitamin K može povećati zgrušavanje, pa ograničite ili izbegavajte spanać, brokoli, kelj, repu i zelje.

Jedite bobice ili drugo voće umesto jutarnjeg grejpfruta ako uzimate lekove za snižavanje holesterola koji se zovu statini. Pijenje soka od grejpfruta istovremeno sa uzimanjem statina dovodi do akumulacije leka u telu. Grejpfrut usporava razgradnju leka, što dovodi do viših nivoa i raznih zdravstvenih problema.

Narandže mogu imati sličan efekat. Može doći do oštećenja jetre i, u retkim slučajevima, ozbiljnog oštećenja bubrega i mišića.

Ako uzimate inhibitore enzima koji konvertuje angiotenzin da biste snizili krvni pritisak, možda ćete morati da koristite i kalijumove soli kao zamenu za natrijum. Problem je u tome što ACE inhibitori takođe uzrokuju da telo zadržava kalijum. Ovo stvara visok nivo kalijuma koji potencijalno može dovesti do srčane aritmije.

Alkohol je jedna od najgorih stvari koje možete kombinovati sa lekovima na mnogo načina. Antifungalni lekovi burno reaguju sa alkoholom. Ova kombinacija može izazvati mučninu, grčeve u stomaku, glavobolju i crvenilo. Za većinu lekova najbolje je uzdržati se od alkohola, prenosi centarzdravlja.hr.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su L. B. (1965) i Z. S. (1963) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo razbojništvo.

Oni se terete da su 19. jula ove godine, oko ponoći, lupali na vrata objekta u kojem boravi oštećeni, a kada im je otvorio, fizički su ga napali, udarili pištoljem u glavu a zatim mu vezali ruke. Uzeli su mu mobilni telefon, novčanik sa određenom količinom novca i dokumentima, kao i ranac. Oštećeni je zadobio lake telesne povrede.

Policija traga za još jednim muškarcem za koga se sumnja da je učestvovao u izvršenju ovog krivičnog dela.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Somboru.

Izvor: RTV

Fudbalski klub Kordun iz Kljajićeva tokom vikenda organizuje turnir u mlađim uzrasnim kategorijama pod nazivom “Kordun kup 23”. Kako nam je rečeno, turnir počinje u petak, 25. avgusta nastupom pionira. Dan kasnije, u subotu, 26. avgusta predstaviće se deca uzrasta 2011./2012.godišta, dok će nedelja biti rezervisana za najmlađe (2014./2015.godište). Trodnevni program održaće se na stadionu u Kljajićevu, očekuje se dolazak preko 50 ekipa, kotizacija za učešće iznosi 6.000 dinara, a za sve učesnike organizatori su obezbedili hranu i piće. Svi zainteresovani dodatne informacije mogu dobiti putem telefona 061/174 52 18 (Miloš Kartalija).

Izvor: somborsport.org

Grad Sombor će, 26. avgusta, biti domaćin jubilarnog, 30. Međunarodnog sajma pčelarstva, u ulici Kralјa Petra I. Svečano otvaranje sajma zakazano je za 10.00 časova.

Medari i udruženja pčelara iz regiona predstaviće svoju bogatu ponudu na glavnoj ulici našeg grada Sombora. Posetioci ove turističke manifestacije će imati priliku da probaju i kupe poslastice i proizvode od meda, propolisa, opremu za pčelarstvo, a predstaviće se i izlagači rukotvorina i cveća.

U toku sajma u svečanoj sali gradske kuće u 13 časova predavanje će održati Janoš Balint, čuveni pčelar iz Zrenjanina koji pčelari sa više od 1000 košnica.

Organizator 30. Međunarodnog sajma pčelarstva je Udruženje pčelara „Avram Maksimović“ Sombor i uz podršku Grada Sombora, poziva sve lјubitelјe zdravih i prirodnih proizvoda da posete štandove.

Po Javnom konkursu, Ministarstvo pravde Republike Srbije, danas je u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u gradu Beogradu, svečanim potpisivanjem Ugovora, dodelilo sredstva za projekte od javnog interesa. Ispred Grada Sombora, svečanoj dodeli su prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov, kao ovlašćena potpisnica Ugovora, i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić.

Ministarstvo pravde je raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava prikuplјenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja. Pravo učešća su imali svi nosioci projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti zdravstva, kulture, prosvete i humanitarnog rada, a koji će biti realizovani u ovoj godini. Prijave za konkurs su se podnosile do 15. marta, a podnosilac je mogao prijaviti samo jedan projekat.

Javne ustanove sa svojim predstavnicima sa teritorije Grada Sombora, kojima su dodelјena sredstva su Dom učenika srednjih škola Sombor ispred projekta: „Projekat rekonstrukcije kuhinje“ u iznosu od 6.416.730,00 dinara, potom Srednja polјoprivredno-prehrambena škola Sombor sa projektom „Realizacija projektne nastave“ u iznosu od 665.916,00 dinara. Treći dobitnik sredstava je Osnovna škola „Nikola Tesla“ iz naselјenog mesta Klјajićevo, ispred projekta: „Sanacija parketa u fiskulturnoj sali i zamena pločica u svlačionicama“ u iznosu od 965.520,00 dinara. Osnovna škola „Moše Pijade“ iz naselјenog mesta Bački Breg sa projektom „Projekat rekonstrukcije atrijuma škole – zamena stolarije u cilјu povećanja energetske efikasnosti“ u iznosu od 770.400,00 dinara. Centru za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora dodelјeno je 447.000,00 dinara za realizaciju projekta „Opremanje logopedsko-defektološkog kabineta“.

Projekat „Opremanje bibliotečkog prostora u Galeriji „Milan Konjović“ Sombor“ čiji je autor Galerija „Milan Konjović“ Sombor dobio je sredstva u iznosu od 537.144,00 dinara, dok je Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor sa projektom „Senzorna soba za učenike sa smetnjama u razvoju“, dobila sredstva u iznosu od 2.505.650,00 dinara.