Sombor.info

Dana 15. oktobra 2024. godine, posle duge i teške bolesti, preminuo je naš dragi kolega Pavle Karabasil, kustos etnolog — antroplog i viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.

Dana 15. oktobra 2024. godine, posle duge i teške bolesti, preminuo je naš dragi kolega Pavle Karabasil, kustos etnolog — antroplog i viši konzervator Gradskog muzeja Sombor.
Kolega Karabasil je početkom 2000–tih predvodio novi talas u somborskom muzeju, otvoren i dinamičan, inovativan i orijentisan prema digitalnim tehnologijama, hrabar i u celosti okrenut do tada nepoznatim izazovima, što je ovu ustanovu ubrzo uključilo u savremene tokove novog stoleća i milenijuma.

Razvijao se i kao etnolog i kao konzervator, pišući i objavljujući članke vezane za predmete iz zbirki Gradskog muzeja Sombor, učestvujući u nastanku i desetogodišnjem trajanju obnovljenog izdanja Godišnjaka somborskog muzeja, radeći na pripremi i realizaciji gotovo svih štampanih izdanja muzeja i skoro svih izložbi, domaćih i gostujućih, kao nezamenjivi koordinator na zahtevnim koncepcijskim i tehničkim rešenjima.

Ostaće nam u uspomeni, pre svega, kao prijatelj. Teške prilike u našoj struci i tipični put: „korak napred, a dva natrag”, bivali su lakši i lepši zahvaljujući njegovoj urođenoj vedrini i nepobedivom optimizmu. Bio je teško bolestan od 2012. Stizao je sve i bodrio nas kada bismo klonuli pod iskušenjima. Pavle se nije predavao. Zato su, verujemo, najbolji dani naše kuće oni u kojima je bio s nama.

Dragi Pavle, od srca ti hvala na svemu divnom i čudesnom što si nam nesebično i izobilno dao.

Tvoj Gradski muzej Sombor

Kako napolju postaje hladnije, radujemo se toplini i udobnosti naših domova. Ali, ako nađu ulaz, miševi će rado ući u naš dom u potrazi za skloništem i hranom.

Nikada nije lep osećaj kada sumnjate da je u kući miš. Bez obzira da li primetite kantu za smeće koja zvecka ili nekoliko sažvakanih kablova, većina će se osećati nelagodno. Nekima će miševi biti simpatični, dok će drugi biti prestravljeni.

Miševi nose bolesti i mogu da nanesu pravu štetu vašem domu, a da ne spominjemo da će vas prirodno izbezumiti kada projure! Zbog toga je najbolje rešiti ovaj problem što je pre moguće.

Prevencija je ključna

Održavanje vaših površina čistim i bez mrvica je ključno za sprečavanje miševa da naprave dom, jer mogu da žive od mnogo manje hrane nego što mislite.

Takođe bi trebalo da se uverite da su vaše posude za hranu zapečaćene i uskladištene u ormaru gde glodari ne mogu da dođu do njih, posebno kutije sa žitaricama, hlebom, testeninom i hranom za kućne ljubimce, prema Good Housekeeping.

Pokušajte da ne ostavljate nepojedenu hranu u činiji vašeg ljubimca.

Redovno usisavajte podove, a posebnu pažnju obratite na podove u kuhinji, gde će se verovatno skupljati mrvice.

Međutim, ako uočite mišji izmet, morate biti oprezni sa usisivačem.

Prema ekspertkinji Natali Bungaj, najbolji način da se nosite sa mišjim izmetom je da ih usisate, a zatim bacite kesu.

„Za usisivač bez vrećice, možete ih jednostavno isprazniti u vreću za smeće i baciti. Takođe možete ukloniti kanister i isprati ga kako biste bili dodatno sigurni“, dodaje on.

Kako prepoznati da li imate miševe u kući

Mali tamni izmet, iseckana ambalaža, gomile papira i kiselkast miris su znaci miševa, a čuju se kako jure okolo noću.

Nažalost, nikada nije samo jedan miš. Ako ste videli nekog kako se šunja, negde se krije još. Miševi koji napadaju vaš dom mogu biti stalni (kućni miševi) ili samo traže hranu i toplinu (poljski miševi), ali oba imaju iste nehigijenske navike koje šire infekciju.

Nemojte koristiti kućne preparate

Postoji veliki broj ideja za kućne preparate (uključujući sprejeve od peperminta, kuglice vate natopljene uljem i kajenom, itd.), ali postoji malo naučnih dokaza koji podržavaju efikasnost ovih rešenja, i osim ako niste trajno blokirali put miševa da uđu , ništa nećete rešiti trajno.

Postavite zamke

Prvi korak je da otkrijete gde miševi ulaze i blokirate te rupe brzovezujućim zaptivačem ili „mrežom za miš“. Izbegavajte gumene ili plastične zaptivače jer ih miševi mogu žvakati.

Zamke treba postaviti u oblastima gde postoje dokazi o aktivnostima glodara i biće efikasnije ako se postave unutar tunela ili direktno uz zidove. Uvek koristite rukavice kada rukujete zamkama, jer glodari izbegavaju sve što ima ljudski miris.

Oni su takođe sumnjičavi prema promenama u svom okruženju, pa im obezbedite mamac (čokolada, puter od kikirikija i slanina su dobar izbor) prvih nekoliko dana, ali zapravo nemojte postavljati zamku.

Mogućnost da uzimaju hranu bez štete u početku ih uljuljkava u lažni osećaj sigurnosti, tako da će pristupiti zamkama sa manje opreza, čineći uspešno hvatanje verovatnijim.

Ne zaboravite garažu

Obavezno vodite računa da miševi ne uđu u vašu garažu. Možda odluče da žive u vašem automobilu i pregrizu žice u blizini vašeg motora, uzrokujući ozbiljnu štetu.

Pričvrstite trake za četkice na dno svih vrata i vaših garažnih vrata, tako da miševi ne mogu da prođu ispod njih - piše N1.

U srcu drevnog grada Petre u Jordanu, isklesane u ružičaste litice peščara, nalazi se grandiozan objekat poznat kao Riznica. Ispod samog ulaza arheolozi su nedavno otkrili grobnicu sa ostacima najmanje 12 osoba i predmetima starim barem 2.000 godina.

Arheolozi predvođeni dr Pirsom Polom Krizmanom, izvršnim direktorom Američkog centra za istraživanje, otkopali su drevnu grobnicu.

Ekspedicija je proučavala Riznicu zbog dugogodišnjih spekulacija da dve grobnice pronađene sa leve strane objekta 2003. godine nisu jedine tajne podzemne prostorije. Ali ta teorija nije potvrđena – sve do sada.

Riznica je najpoznatija građevina iz Petre, a na njenu popularnost umnogome je uticao treći deo filmskog serijala Indijane Džonsa, u kom je Harison Ford sa Šonom Konerijem tražio Sveti gral.

Krizman je sa timom koristio specijalni radar čiji talasi probijaju u tlo i otkrivaju podzemne objekte. Otkrivene su prostorije i sa desne strane, čije su fizičke karateristike bile veoma slične onima koje su otkopane 2003. godine.

Nakon dobijanja dozvola od jordanskih vlasti za iskopavanja, Krizman je kontaktirao Džoša Gejtsa, voditelja Diskaverijeve emisije Expedition Unknown.

Sa filmskom ekipom, tim je u avgustu počeo otkopavanje novootkrivene grobnice. Pravo iznenađenje, međutim, ležalo je unutar same grobnice.

Dok su mnoge grobnice otkrivene u Petri bile prazne ili već otvarane i pokradene, ova je bila netaknuta, sa posmrtnim ostacima i zagrobnim predmetima napravljenim od bronze, gvožđa i keramike.

Netaknuta grobnica ispod Riznice dala je fascinantan uvid u živote Nabatejaca čije je pustinjsko kraljevstvo vladalo tim prostorom od četvrtog veka pre nove ere pa sve do 106. godine kada ih je anektiralo Rimsko carstvo.

„Ovo je izuzetno retko otkriće. Tokom dva veka istraživanja Petre, nikada nešto slično nije otkriveno i to ispred jedne od najpoznatijih građevina na svetu“, istakao je Gejts.

Istraživanje Petre, svetskog čuda

Petra je dvehiljaditih proglašena za jedno od Novih sedam svetskih čuda zbog svoje jedinstvene arhitekture i mnogih misterija koje još uvek okružuju grad. Dok su stručnjaci vekovima raspravljali o svrsi Riznice, najpopularnija teorija je da spomenik služio kao mauzolej, iako u samoj zgradi nisu pronađeni skeletni ostaci, napominje Gejts.

Riznicu godišnje poseti stotine hiljada turista, a bila je kulisa u nekoliko filmova, među kojima najistaknutije ima u filmu Indijana Džons i poslednji krstaški pohod iz 1989. godine, kao mesto gde se krije Sveti gral.

U grobnici ispod Riznice, arheolozi su pronašli keramičku posudu koja liči na Sveti gral

Među pronađenim artefaktima bilo je nekoliko posuda, od kojih keramički putir pronađen u rukama jednog skeleta, podseća na oblik Svetog grala. „To je zaista bio sjajan trenutak istorije koja imitira umetnost“, rekao je Gejts.

Mada su artefakti izuzetno dobro očuvani, Krizman napominje da su ljudski ostaci, iako netaknuti, u mnogo gorem stanju, nego što bi se očekivalo. Pretpostavlja se da je uzrok tome vlažnost i sezonske poplave u Petri, kao i poroznost peščara koji okružuje grobnicu koji je zarobio vlagu. Na nekim od skeleta pronađena je i buđ.

Dve grobnice koje su pre dve decenije arheolozi iz Jordanskog odeljenja za antikvitete otkrili ispod leve strane Riznice, imale su delimične skeletne ostatke, ali podaci nisu objavljeni, tako da je nejasno koliko je osoba pronađeno, napominje Krizman.

„Nadali smo se da ćemo pronaći bilo šta što bi nam moglo reći više o drevnim ljudima i ovom mestu. Ljudski ostaci mogu biti zaista vredan alat u tom pogledu. Kosti u ovoj grobnici nisu prekopavane i pomerane, tako da je to izuzetno retko“, kaže.

Redak uvid u život drevnih Nabatejaca

Jedna misterija oko Nabatejaca je njihova pogrebna praksa. U literaturi se nabatejsko društvo često opisuje kao više egalitarno, sa kraljem koji je više integrisan sa nižim klasama od vođa drugih civilizacija, objašnjava Krizman. Do sada, od pronađenih nabatejskih grobnica, čini se da ne postoji velika razlika između kraljevskih i onih u kojima su sahranjeni obični ljudi, tako da je teško reći da li su nedavno otkrivene grobnice ispod Riznice bile za članove kraljevske porodice.

Istraživači takođe sumnjaju da je vićina tekstila i nakita koji se obično nalazi u nabatejskim nekropolama, kao što su platneni zavoji i ogrlice i drugi nakit koji krasi tela, izgubljeni zbog vlage i poplavne vode koja je prodirala u grobnicu.

Dok istraživači nastavljaju da proučavaju skelete, Krizman se nada da će više detalja izaći na videlo o tome ko su ovi ljudi bili za života. Istraživači bi želeli da datiraju skelete i artefakte, kao i da koriste DNK uzorke kako bi utvrdili da li su sahranjeni bili u srodstvu. Druge analize bi mogle da pomognu u proučavanju njihovog načina ishrane i da otkriju da li su se bavili fizičkim poslovima, napominje Krizman.

„Oni mora da su bili izuzetno važne ličnosti, jer mesto gde su sahranjeni je vrlo istaknuto, to je zaista glavni uzlaz u grad“, smatra Gejts. „Mislim da će saznanje ko su oni zaista bili pomoći da se otključa i deo priče o Riznici“, kazao je.

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. oktobar

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je osam osoba zadobilo lake, a jedna teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 15, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan, a zbog nasilničke vožnje četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a tri lake telesne povrede. Devet vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola, jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, a zbog nasilničke vožnje četiri.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena.

U opštini Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Napisano je 118 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 520 prekršajnih naloga.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 17. oktobra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.
Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Udruženje sprtskih ribolovaca “Bucov” Apatin organizovaće u našem gradu jesenji “Feeder kup”. Ovaj događaj zakazan je za 27. oktobar, a kako ističu u Bucovu, biće održan na apatnskoj pisti u rukavcu Dunava, jednoj od najuređenijih i najbogatijih ribom staza u zemlji.

“Prijave su u toku. Maksimalan broj takmičara je 60 i biće podeljeni u 4 sektora po 15 takmičara. Peca se po pravilima FIPS-a. Za sve takmičare biće obezbeđen ručak, a za one najbolje spremni su pehari, medalje i robne nagrade. Kotizacija za troškove takmičenja iznosi 2.500 rsd”, kažu organizatori i dodaju da se svi zainteresovani mogu prijaviti putem fb stranice USR Bucov Apatin.

U nastavku vam donosimo satnicu takmičenja:

Skup takmičara: 7:30h

Izvlačenje pozicija: do 08:00h

Odlazak na pozicije i priprema: 08:00-09:20h

Početak takmičenja (početno hranjenje) 09:20-09:30h

Vreme trajanja takmičenja: 09:30-14:30h.

Po završetku takmičenja, za učesnike će biti organizovano druženje, proglašenje pobednika i zajednički ručak.

Izvor: Radio Apatin

Naravno, uvek je bolje strani jezik učiti uz pomoć stručnog lica (nastavnika, profesora), ali ako ste u situaciji da želite, ili morate, sami učiti strani jezik evo interesantnog teksta za vas.

Želite naučiti strani jezik relativno brzo i lako? Često nam učenje teško pada. Pogotovo samostalno učenje. Nismo dovoljno disciplinovani ili nemamo dovoljno vremena. A možda nam je samo potreban dobar plan učenja. Treba nam putokaz ka uspešnijem učenju. Ako ste u ovoj grupi onda imamo rešenje. Za vas smo istražili najbolje metode za učenje stranih jezika. I naravno sve metode su potpuno besplatne.

Slušajte!

Da bi vam novi jezik išao u uho morate ga slušati! Zašto mnogi od nas znaju engleski bolje nego neke druge jezike koje učimo u školama? Jer engleski slušamo stalno. Na TV kanalima je najviše filmova na engleskom jeziku, a muzika na engleskom nam je podjednako zanimljiva kao i ona na maternjem.

Ako učite novi jezik pogledajte film ili neki video na YouTube-u, emisiju ili slušajte muziku na tom jeziku. Slušanjem ćete usvojiti melodiju tog jezika. Ako ste sluhista, slušanje će biti dovoljno da “uhvatite” akcent tog jezika. I na kraju, slušanjem će vam taj jezik postati bliži. Neće vam zvučati strano.

Čitajte!

Ako ste naučili osnove novog jezika, počnite da čitate. Čitajte tekstove koji su vam inače interesantni, možda o nečemu što je vaša oblast. Za početak čitajte stvari poput članaka na internetu, vijesti i reklama. Zapratite na društvenim mrežama stranice na željenom jeziku i redovno čitajte njihove objave. Ne morate razumeti svaku reč. Bitno je da razumete suštinu teksta. Naravno, ne škodi ako neku riječ proguglate i saznate šta znači. Štaviše, na taj način ćete učiti, a da niste ni svesni da učite.

Kada savladate novi jezik možete čitati i ozbiljniju literaturu. Otvoriće vam se celi spektar nove literature za čitanje i učenje koja možda nije prevedena na vaš maternji jezik.

Pišite!

Da biste dobro naučili jezik morate znati pisati na tom jeziku. Prepisivanje vam može pomoći. Kao što znate, naš jezik je fonetski i jedan znak označava jedan glas. Mi pišemo kao što govorimo. Ali to, nažalost, nije slučaj sa ostalim jezicima. Da biste savladali pisanje stranog jezika pronađite literaturu koju ćete s vremena na vreme prepisivati.

Ovo nije najzanimljiviji način učenja, ali može da bude jako koristan. U učenju pisanja vam može pomoći i čitanje, ali prepisivanje je moćnije sredstvo učenja u ovom slučaju. Trudite se da pišete jezikom koji učite kad god vam se ukaže prilika. Gore smo već pomenuli da možete pratiti određene stranice na društvenim mrežama. Ponekad možete komentarisati sadržaj. Uposlićete svoj mozak da misli na tom jeziku.

Učite online!

Besplatne online kurseve jezika možete pronaći i na stranicama ovog sajta. Koristeći aplikaciju ZOOM osećaćete se kao u učionici.

Neke od najpopularnijih aplikacija za učenje jezika su Duolingo i Babbel. Da biste koristili ove stranice obično morate znati engleski. Ako vam engleski nije jača strana preporučujemo odličnu stranicu za učenje jezika Loecsen koja ima prevode i na srp/hr. Pronađite onu koja vam najviše odgovara.

Učite svaki dan!

Vjerovatno ste čuli za princip 1 minute. Zasniva se na jednostavnom receptu da bar 1 minutu dnevno radite nešto što vam se obično ne radi. Nešto za šta niste dovoljno disciplinovani. Baveći se nekom aktivnošću svega 1 minutu dnevno to vam prelazi u naviku.

Učite jezik svaki dan. Bar minutu. Naučite dnevno bar 5 stranih reči. Povežite ih tematski. Biće vam lakše da ih upamtite. Odredite i cilj tog učenja. Potražite na internetu 1000 reči koje se najviše koriste u jeziku koji učite i odredite sebi rok dokad treba da ih savladate. I naravno, držite se plana.

Mislite!

Možda će zvučati čudno, ali treba da razmišljate na jeziku na kom pričate. Čovek svakodnevno razmišlja o nečemu. Razmišljajte na stranom jeziku. Mnogi od nas razgovaraju sami sa sobom dok nešto rade. Razgovarajte sami sa sobom na stranom jeziku.

Dok hodate gradom prisetite se kako se npr. ulica kaže na engleskom, ili zebra ili bilo šta sa čim se susretnete. Koristite maštu, zamislite razgovor za posao na jeziku koji učite ili scenu upoznavanja s nekim na javnom mjestu. Prevedite u glavi reči koje svakodnevno koristite na maternjem jeziku.

Imitirajte!

Kada gledate film na stranom jeziku imitirajte izgovor glumaca. Dok slušate muziku pjevušite. Verovatno ćete biti pomalo smešni sami sebi, ali cilj vam je da taj jezik govorite, zar ne? Vežbajte izgovor ponavljajući ono što čujete. Ocenite sami sebe pa ako niste zadovoljni kako zvučite, ponavljajte! Ponavljanje je majka znanja, znali su stari Latini.

Okružite se stranim jezikom!

Ovo ne znači da treba da se odselite u zemlju gdje se govori jezik koji učite. Jednostavno stvorite atmosferu kao da ste tamo. Postavite ceduljice sa nazivima predmeta po kući dok ih ne naučite. Promenite jezik na telefonu i računaru.

Pričajte!

Zašto učimo nove jezike? Da bismo komunicirali sa ljudima koji ne govore naš jezik. Ukoliko ne poznajete nikoga sa kim biste mogli razgovarati na stranom jeziku koji učite, potražite ga online. Danas su nam mnoge stvari dostupne zahvaljujući internetu. I mnogi ljudi. Na internetu možete naći izvorne govornike svih jezika.

Postoje sajtovi specijalno napravljeni za ljude koji izučavaju strani jezik i žele s nekim da razgovaraju. Na tim stranicama se neretko sklapaju i prijateljstva. Speaky je jedan takav sajt koji koriste stanovnici preko 180 zemalja svijeta. Budite svesni da bez grešaka nećete naučiti i zbog toga zaboraviti na stid i strah od greške i počnite da pričate.

Motivišete se!

Da, motivišite sami sebe. To ćete uraditi tako što ćete istražiti kulturu jezika koji učite. Upoznajte se sa kulturom i sigurno ćete u njoj pronaći nešto što će vam se svidjeti. Samim tim i jezik će vam postati zanimljiviji. Zaljubite se u kulturu i zaljubićete se u jezik. Bićete motivisani da naučite jezik kako biste upoznali zemlju i kulturu još bolje - piše na sajtu Evropskog instituta za obrazovanje.

Obratite pažnju na ove razloge koji će vam pomoći da bolje upoznate svog ljubimca.

Mačke imaju nekoliko razloga zašto ližu svoje vlasnike, a ovo su četiri najčešća:

1. Pokazivanje naklonosti

Lickanje je način na koji mačke izražavaju ljubav i povezanost sa svojim vlasnicima. Kao što bi čistile svoje mačiće ili druge mačke u čoporu, tako i vlasnika doživljavaju kao deo svoje "porodice".

2. Obeležavanje teritorije

Mačke imaju žlezde u ustima koje ispuštaju feromone. Lickanjem vlasnika, mačka može obeležiti vlasnika kao deo svog prostora i svog "posedovanja".

3. Zajedničko doterivanje

Lickanje je deo socijalnog dotjerivanja (groominga) kod mačaka, kojim ne samo da čiste sebe nego i druge mačke (ili ljude) sa kojima su bliske. Na taj način pokazuju zajedničku brigu o čistoći.

4. Smanjenje stresa

Lickanje može imati umirujući efekat na mačke, a često to rade kada se osećaju nesigurno ili anksiozno. Lickanjem vlasnika, mačka može pokušavati da umiri sebe ili vlasnika u stresnim situacijama - piše Prva.rs.

Znate li da čak i zvonjava budilnika može izbaciti srce iz takta? To se dešava ne samo starijima, već i mladima, čak i deci.

Osamnaestogodišnjem Džonatanu Blankemajeru je sa tri godine dijagnostikovan sindrom dugog QT intervala. To je jedna od najčešćih genetskih bolesti srca. Jedan od njegovih rođaka je često padao u nesvest, pa su lekari detaljno pregledali malog Džonatana i otkrili genetske promene, piše za DW Birgit Augustin.

Posle toga je „skenirana” cela njegova porodica. Rezultat: Džonatanov otac je takođe bio pogođen, on je preneo genetski defekt na svog sina, koji sada ima 18 godina.

Ljudi sa sindromom dugog QT-a imaju poremećenu provodljivost. Ćelijama srčanog mišića potrebno je neobično dugo da se opuste nakon jednog otkucaja srca kako bi se pripremile za sledeći otkucaj. U ovom periodu srce je podložno neredovnom radu, što može rezultirati iznenadnim i po život opasnim zastojem srca.

Mnogi ne znaju za bolesti srca

Ova srčana aritmija može biti uzrokovana fizičkim naporom, ali i skokom u hladnu vodu ili stresom. Čak i akustični signali kao što su glasno zvono na vratima ili alarm budilnika mogu bukvalno izbaciti srce iz ritma na način opasan po život.

Uzrok iznenadne srčane insuficijencije kod mlađih ljudi je uglavnom neka urođena srčana mana, promene u vezi sa koronarnim arterijama ili zapaljenje miokarda (mišićnog tkiva srca). Ali prekomerna konzumacija lekova takođe može dovesti do fatalnog ishoda.

Međutim, najčešći uzrok je genetska bolest srca. U Nemačkoj, prema Nacionalnoj fondaciji za srce, najmanje 1.000 do 2.000 ljudi mlađih od 40 godina verovatno umre od iznenadne srčane smrti svake godine. Broj neprijavljenih slučajeva verovatno je mnogo veći.

Silke Kauferštajn iz Centra za iznenadnu srčanu smrt i sindrome porodične aritmije Instituta za sudsku medicinu Univerzitetske klinike u Frankfurtu na Majni kaže da je fatalna činjenica da oboleli ljudi često i ne znaju za tu bolest, odnosno iznenadnu srčanu smrt. je „prvi i jedini znak“ za postojanje genetskog defekta.

Ne postoji terapija

Trenutno ne postoji terapija za osobe koje pate od srčane aritmije. Genetske terapije se još istražuju, ali mogućeg leka još nema na vidiku. Osnovna terapija zasniva se na upotrebi beta blokatora koji smanjuju dejstvo hormona stresa (adrenalina) i noradrenalina, signalne supstance koja podstiče povećanu aktivnost, na primer u slučaju agresije – tako „smiruje“ srce.

Najbolji savet koji dr Larisa Fabric, kardiolog i profesork u Centru za istraživanje srca Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf, može dati ljudima sa ovakvim zdravstvenim problemima je da ne bi trebalo da idu na Bandži- džamping ili da se vozite vozom u kući strave u zabavnom parku, bolje je da dozvolite sebi malo mira“.

Signali upozorenja

Džonatan ne želi da ga bolest potpuno „sputava“ u svakodnevnom životu. Beta blokatori ga štite, ali i umaraju. I zato mu je još važnije veslanje kojim se bavi. Ne baš na vrhunskom nivou, lekari su mu savetovali da to ionako nije dobro za njega, ali to radi redovno. Trening mu pomaže.

Džonatan zna za rizik kom je izložen i može da se zaštiti. Drugi ljudi nisu svesni opasnosti u kojoj se nalaze. I zato je toliko važno, posebno za mlade, da ozbiljno shvate neke neobične događaje u svom životu.

Na primer, gubitak svesti tokom sportskih aktivnosti i opterećenja. Ili grčevi bez očiglednog razloga. U tom slučaju treba razjasniti šta se iza toga krije. Naročito ako je već bilo slučajeva iznenadnog srčanog zastoja u mladosti u krugu porodice.

Takvi slučajevi se u statistici često registruju kao „srčani udar“. Ali uglavnom je za smrt kriva neka genetski uslovljena srčana bolest.

Izvor: n1info.rs