Znate li da čak i zvonjava budilnika može izbaciti srce iz takta? To se dešava ne samo starijima, već i mladima, čak i deci.
Osamnaestogodišnjem Džonatanu Blankemajeru je sa tri godine dijagnostikovan sindrom dugog QT intervala. To je jedna od najčešćih genetskih bolesti srca. Jedan od njegovih rođaka je često padao u nesvest, pa su lekari detaljno pregledali malog Džonatana i otkrili genetske promene, piše za DW Birgit Augustin.
Posle toga je „skenirana” cela njegova porodica. Rezultat: Džonatanov otac je takođe bio pogođen, on je preneo genetski defekt na svog sina, koji sada ima 18 godina.
Ljudi sa sindromom dugog QT-a imaju poremećenu provodljivost. Ćelijama srčanog mišića potrebno je neobično dugo da se opuste nakon jednog otkucaja srca kako bi se pripremile za sledeći otkucaj. U ovom periodu srce je podložno neredovnom radu, što može rezultirati iznenadnim i po život opasnim zastojem srca.
Mnogi ne znaju za bolesti srca
Ova srčana aritmija može biti uzrokovana fizičkim naporom, ali i skokom u hladnu vodu ili stresom. Čak i akustični signali kao što su glasno zvono na vratima ili alarm budilnika mogu bukvalno izbaciti srce iz ritma na način opasan po život.
Uzrok iznenadne srčane insuficijencije kod mlađih ljudi je uglavnom neka urođena srčana mana, promene u vezi sa koronarnim arterijama ili zapaljenje miokarda (mišićnog tkiva srca). Ali prekomerna konzumacija lekova takođe može dovesti do fatalnog ishoda.
Međutim, najčešći uzrok je genetska bolest srca. U Nemačkoj, prema Nacionalnoj fondaciji za srce, najmanje 1.000 do 2.000 ljudi mlađih od 40 godina verovatno umre od iznenadne srčane smrti svake godine. Broj neprijavljenih slučajeva verovatno je mnogo veći.
Silke Kauferštajn iz Centra za iznenadnu srčanu smrt i sindrome porodične aritmije Instituta za sudsku medicinu Univerzitetske klinike u Frankfurtu na Majni kaže da je fatalna činjenica da oboleli ljudi često i ne znaju za tu bolest, odnosno iznenadnu srčanu smrt. je „prvi i jedini znak“ za postojanje genetskog defekta.
Ne postoji terapija
Trenutno ne postoji terapija za osobe koje pate od srčane aritmije. Genetske terapije se još istražuju, ali mogućeg leka još nema na vidiku. Osnovna terapija zasniva se na upotrebi beta blokatora koji smanjuju dejstvo hormona stresa (adrenalina) i noradrenalina, signalne supstance koja podstiče povećanu aktivnost, na primer u slučaju agresije – tako „smiruje“ srce.
Najbolji savet koji dr Larisa Fabric, kardiolog i profesork u Centru za istraživanje srca Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf, može dati ljudima sa ovakvim zdravstvenim problemima je da ne bi trebalo da idu na Bandži- džamping ili da se vozite vozom u kući strave u zabavnom parku, bolje je da dozvolite sebi malo mira“.
Signali upozorenja
Džonatan ne želi da ga bolest potpuno „sputava“ u svakodnevnom životu. Beta blokatori ga štite, ali i umaraju. I zato mu je još važnije veslanje kojim se bavi. Ne baš na vrhunskom nivou, lekari su mu savetovali da to ionako nije dobro za njega, ali to radi redovno. Trening mu pomaže.
Džonatan zna za rizik kom je izložen i može da se zaštiti. Drugi ljudi nisu svesni opasnosti u kojoj se nalaze. I zato je toliko važno, posebno za mlade, da ozbiljno shvate neke neobične događaje u svom životu.
Na primer, gubitak svesti tokom sportskih aktivnosti i opterećenja. Ili grčevi bez očiglednog razloga. U tom slučaju treba razjasniti šta se iza toga krije. Naročito ako je već bilo slučajeva iznenadnog srčanog zastoja u mladosti u krugu porodice.
Takvi slučajevi se u statistici često registruju kao „srčani udar“. Ali uglavnom je za smrt kriva neka genetski uslovljena srčana bolest.
Izvor: n1info.rs
