Web Analytics Made Easy - Statcounter
Sombor.info

Sombor.info

Strana 313 od 976

Svaka mašina za veš nudi program pranja na 40°C. Naizgled se čini kao idealno rešenje za pranje određenih materijala, ali u suštini ovaj program ne čini ništa drugo do trošenja struje. Istu garderobu možete dobro oprati i na nižoj temperaturi.

Pranje na 40 °C ima mnogo nedostataka. Među najvećima je činjenica da vam se veš jednostavno može zgužvati, a nakon toga ne možete učiniti ništa i završićete sa uništenom odećom, čak i onom vrlo skupom. Ova metoda pranja takođe uzrokuje brzo pranje vaše odeće i ispiranje boja. Ako se, na primer, radi o osetljivoj tkanini, može se brzo oštetiti. I ne zaboravimo još jednu stvar koja je danas vrlo važna, a to je jednostavno prevelika potrošnja energije.

Čak i okretanjem prekidača desetak stepeni niže, odnosno na 30°C , može se postići zanimljiv učinak. Pre svega se trebate rešiti predrasuda koje se na ovaj način ne možete oprati. Zapravo, iznenadićete se koliko su današnje veš mašine sposobne, pogotovo kada u njih ubacite kvalitetan prašak za pranje veša. One na tržištu dostupne su za celu plejadu različite odjeće, bilo da se radi o beloj ili šarenoj odeći, vunenoj odeći ili funkcionalnim predmetima.

Postoji nekoliko važnih stvari koje morate imati na umu kada koristite ovu metodu pranja. Pre svega, ako imate vidljivu i značajnu mrlju na odeći, dobro ju je prvo tretirati posebnim sredstvom jer se nakon toga bolje ispire. Kod pranja na 30 °C može se preporučiti duže vreme pranja, što dovodi do pouzdanog uklanjanja mrlja.

Veliki razlozi za promenu

S 30°C vam možda ponestane mašte, ali možete puno niže, čak do 20°C. Da, čak i na toj temperaturi može se prati bez problema. Za to postoje posebni programi, a moderne veš mašine vrlo su učinkovite pa se i u ovom načinu rada može dobro oprati. Vaš veš će tada trajati duže, a boje će mu ostati zaštićene.

Dakle, rezimirajmo. Nema previše razloga zašto biste se ipak trebali prati na 40°C. Danas ćete samo oštetiti skupu odeću koju ćete morati češće menjati, a uz to ćete potrošiti i nepotrebnu količinu energije. A to je kombinacija koju niko ne želi, zar ne? Pa zašto ne biste ostavili svoje predrasude po strani i isprobali pranje na 20 do 30°C.

Izvor: blic.rs

Aplikacija TikTok se suočava sa najvećom pretnjom od svog nastanka u SAD. Predstavnički dom je odobrio zakon koji bi mogao da pokrene nacionalnu zabranu TikToka ako njegov kineski vlasnik ne proda aplikaciju, prenosi NPR.

Iako su zakonodavci u Predstavničkom domu prošlog meseca podržali sličan zakon, ovaj je drugačiji iz dva razloga - povezan je sa sveobuhvatnim zakonom o stranoj pomoći koji pruža podršku Ukrajini i Izraelu i obrađuje zabrinutosti nekih članova Senata tako što produžava rok za TikTok da pronađe kupca.

Predsednik Bajden podržava ovaj korak. To znači da je TikTok prisiljen na prodaju, ili suočavanje sa mogućom zabranom, na putu ka brzom usvajanju zakona.

Ovo bi označilo prvi put da je američka Vlada donela zakon koji bi mogao da zatvori čitavu društvenu medijsku platformu, postavljajući scenario za ono što se očekuje da će biti dugotrajan pravni spor.

TikTok je osudio zakon kao neustavan napad na izuzetno popularnu uslugu.

- Žalosno je što Predstavnički dom koristi pokriće važne strane i humanitarne pomoći kako bi još jednom progurao zakon o zabrani koji bi zauzeo slobodu govora 170 miliona Amerikanaca - rekao je portparol TikToka Aleks Haurek.

Nacionalni bezbednosni zvaničnici u Vašingtonu strahuju da bi kineska vlada mogla da koristi TikTok za promociju propagande usmerene na mešanje u američke izbore ili za nadgledanje nekih od 170 miliona Amerikanaca koji koriste aplikaciju svakog meseca.

Ti strahovi uglavnom ostaju hipotetički.

Izvor: direktno.rs

 

Kako je došlo lepo vreme i bliže se brojni praznici, sve više ljudi planira putovanja, što po našoj zemlji, što po inostranstvu. Međutim, ukoliko neko na put kreće sopstvenim automobilom, značajno je da zna kolike su cene putarina u Srbiji i regionu.

Za nešto manje od 15 dana očekuje nas mini odmor od čak šest neradnih dana, jer se od 1. maja vezuju praznici sve do 7. maja koji je prvi radni dan.

Mnogi će ovaj poklonjeni odmor iskoristi da odu van grada i posete neke destinacije i napune baterije.

Za dobro isplaniran put, posebno ukoliko se putuje sopstvenim automobiom, potrebno je dobro se pripremiti. Jedan od aspekata pripreme jeste i upućivanje u cene putarina u Srbiji, ali i u zemljima u koje se putuje.

Putarine na auto-putevima kroz Srbiju od 1. januara ove godine skuplje su za 30 dinara u kom god smeru da idete.

Pa je tako putarina od Beograda do Preševa za vozila prve kategorije, odnosno putna vozila, prema informacijama sa sajta JP Putevi Srbije, ukupno 1.720 dinara u jednom smeru.

Zatim, od Beograda do naplatne rampe Šid, putarina iznosi 450 dinara.

Ukoliko putujete na sever naše zemlje iz glavnog grada, do Subotice moraćete da platite putarinu od 730 dinara.

Do naplatne stanice kod Čačka, odnosno do Pakovraća, ako putujete iz Beograda, moraćete za putarinu da izdvojite 560 dinara.

Ukoliko putujete ka Zagrebu, do glavnog grada susedne Hrvatske od granice moraćete da platite 16,90 evra.

Ako odlučite da idete dalje, od Zagreba do Rijeke moraćete da izdvojite 9,20 evra. Ako putujete do Zadra, treba platiti još 16 evra, a do Šibenika 20.

Putarine u Severnoj Makedoniji su jako povoljne, pa se za svega dva evra može stići do Skoplja, dok se do Ohrida može doći za pet evra.

U ovoj zemlji ni na jednoj deonici auto-puta putarina ne prelazi dva evra, međutim postoji veliki broj naplatnih stanica.

U nama susednim zemljama Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj koriste se vinjete, koje se plaćaju na određeni period.

Pa tako ukoliko u Bugarsku idete samo preko vikenda, možete kupiti vinjetu samo za ta dva dana po ceni od devet leva, odnosno nešto više od 4,5 evra.

Ukoliko kupujete vinjetu za celu nedelju, ona košta 6,65 evra. Ako se odlučite za duži boravak, mesečna vinjeta košta blizu 14 evra, zatim 24,56 evra koštaće vas vinjeta za tri meseca, dok za godinu dana njena cena iznosi 44.52 evra.

Što se tiče Rumunije, cene vinjeta u ovoj zemlji su znatno niže. Pa tako nedeljnu možete kupiti po ceni od svega tri evra, mesečnu za sedam, tromesečnu za 13 i godišnju za svega 28 evra.

Ukoliko krenete na sever preko Mađarske, vinjete u toj zemlji su, takođe, malo skuplje. Pa ćete tako za 10 dana morati da izdvojite 16,28 evra, zatim za mesečnu vinjetu 26,35 evra i za godišnju 145,62 evra.

Što se tiče putovanja u Bosnu i Hercegovinu, iako dugo najavljivan i obećavan, auto-put Beograd-Sarajevo još uvek nije izgrađen i kako se čini, neće biti skoro. Deonice auto-puta kroz ovu zemlju, takođe, nisu skupe, pa je najviše što možete da platite nešto više od sedam evra.

U Crnoj Gori, najduža deonica na novootvorenom auto-putu najviše košta 3,5 evra.

Izvor: danas.rs

Kako računi za hranu postaju sve veći, a naši novčanici tanji, nije ni čudo što tražimo nove načine da što duže zadržimo hranu jestivom.

Korisnica Reddita po imenu Kris zatražila je savet o najboljem načinu da jagode budu što duže sveže, prenosi Express.

„Dobila sam preko tri kilograma jagoda. Koji je najbolji način da ih čuvam, da mi duže budu sveže? Pošto smo samo moj tata i ja, nema šanse da ih pojedemo sve odjednom“, napisala je.

A onda su počeli da se nižu komentari sa savetima:

„Samo ih zamrznem cele. Stavim ih u jednom sloju na pleh da se prvo zamrznu, a onda kada se smrznu stavim ih u kesu zajedno. Od nje uzimam koliko mi treba kasnije“, otkrila je jedan od njih.

„Ali samo ako želite ‘kašaste’ jagode nakon odmrzavanja. Odlične su za smutije i pravljenje marmelade, ne toliko za stvari kod kojih je važna čvršća tekstura“, upozorio je drugi korisnik.

Jagode u frižideru mogu da ostanu sveže i do osam dana, ali samo ako ih pravilno operete i čuvate u kutiji.

„Osim što ih zamrznete, možete ih i dehidrirati. Operite ih, a zatim isecite na male kriške i stavite u pleh na papiru za pečenje na oko 93° C oko dva sata, okrenite ih i nastavite da ih pečete oko 30 minuta do sat vremena kada se ohlade, čuvajte ih u vrećici sa zatvaračem ili u tegli“, predložio je jedan korisnik foruma.

„Jagode počinju da gube i ukus i hranljivu vrednost čim se odseku vrhovi. Zato nemojte seći vrhove. Ako nećete da ih jedete odmah, ohladite ih“, bio je još jedan komentar.

„Da biste što bolje sačuvali ukus, čim ih donesete kući, skuvajte ih u džem ili zamrznite“, savetovao je sledeći.

„Najbolji način za čuvanje svežih jagoda je da ih operete u rastvoru sirćeta, dobro osušite i stavite u zatvorenu posudu obloženu suvim papirnim ubrusima, a zatim ih stavite u frižider. Trebalo bi da ostanu sveže osam dana“, otkrila je još jedna korisnica.

Izvor: danas.rs

Pojedine vrste aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su životno ugrožavajuće i koje mogu da dovedu do šloga. Nije redak slučaj da se neke od njih ne mogu lako dijagnostikovati, pa je potrebno detaljno istraživanje kako bi se otkrilo njihovo prisustvo, odredila vrsta i terapija.

Aritmije predstavljaju nepravilan rad srca. Ima ih nekoliko vrsta i mogu da budu u srčanim pretkomorama, ali i u srčanim komorama. To su dve najčešće podele aritmija.

„Ono što naši bolesnici najčešće mogu da osete jeste kada im srce radi normalno, pa preskoči. To su najverovatnije aritmije po tipu ekstrasistola, odnosno dodatnih srčanih udara, van našeg normalnog ritma srca i to može da bude veoma neprijatno”, kaže za portal N1 prof. dr Petar Otašević, kardiolog.

Kako navodi, ljudi primećuju da im je preskočilo srce, pa osećaju kao da imaju knedlu u grlu, da im je srce malo zastalo… Dodaje da zaista posle tih ekstrasistola ima pauza od sekundu ili dve dok se ne uspostavi normalan srčani ritam.

„Druga vrsta aritmija, kako ih osećaju bolesnici, jesu aritmije kada srce potpuno nepravilno radi, kada izgubi normalan srčani ritam i to se najčešće dešava kod aritmija koje zovemo atrijalna fibrilacija. To znači da srce radi, ali potpuno nepravilno zato što se izgubila sinhronizacija sa osnovnim vodičem srčanog ritma koji se nalazi u levoj srčanoj pretkomori usled njenog proširenja”, objašnjava profesor.

Učestalost ove vrste aritmija raste s godinama i smatra se da više od 10 odsto ljudi starijih od 70 godina ima upravo ovu vrstu aritmije.

„Važno je prepoznati ovu aritmiju jer kada se ona javi može da dođe do razvoja ugruška u srčanim šupljinama i može da dođe do šloga ili do periferne embolije ruku, nogu ili creva“, kaže kardiolog.

Profesor je naveo i treću vrstu aritmija koja dolazi kao posledica suženja na krvim sudovima srca. U pitanju je koronarna arterijska bolest.

Kada je reč o holesterolu, profesor kaže da on sam po sebi neće uzrokovati aritmije, ali može da dovede do suženja na krvnim sudovima srca, koje će uzrokovati nepravilan srčani rad.

Uzroci razvoja aritmija

„Uzroci aritmija mogu zaista da budu brojni. Ono što mi najčešće viđamo u kliničkoj praksi jesu aritmije po tipu preskoka srca, odnosno po tipu ekstrasistola. To može da se desi kada su ljudi umorni, kada su popiii veću količinu alkohola, veću količinu kafe ili kada su neispavani. Ono što takođe primećujemo jeste da se aritmije po tipu preskoka mogu javiti kada postoji neka virusna infekcija, jer veći broj virusa može da ošteti srce na neki način. To najčešće nisu ozbiljna oštećenja srčanog mišića, ali mogu da naprave dovoljno oštećenja da dođe do preskoka srca”, objašnjava kardiolog.

Znakovi koji ukazuju na aritmiju, a mnogi ih zanemaruju

Sledeći uzroci, dodaje on, jesu bolesti samog srčanog mišića, kada dolazi do slabljenja srčanog mišića i srce ne može dovoljno da pumpa. To je takozvana srčana slabost, tada opet dolazi do tih preskoka, ali ovog puta zato što se srce trudi da pumpa krv u skladu sa potrebama organizma, ali to nažalost nije u mogućnosti da uradi, objašnjava.

„Aritmije mogu da budu uzrokovane poremećajima štitne žlezde, kada postoji hiperfunkcija štitne žlezde, odnosno povišen nivo hormona ove žlezde, onda najčešće dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog rada. U nekim slučajevima i nizak nivo hormona štitne žlezde može da uzrokuje aritmije“, napominje profesor Otašević.

Dijagnostikovanje aritmija – nekada se ne može koristiti samo EKG

Neophodno je da se osobe koje osećaju neku vrstu aritmije, odnosno nepravilan srčani rad, jave lekaru kako bi se uradio EKG i kako bi se ustanovilo o čemu se radi i na kraju da bi se prepisala odgovarajuća terapija.

„Nekada ne možemo samo na osnovu EKG-a da dijagnostkujemo da li postoje aritmije i o kojim aritmijama se radi, jer kada slikate EKG to je obično zabeleška rada srca za 15 odnosno 20 sekundi. Aritmije ne moraju stalno da budu prisutne i u tom slučaju savetujemo da se uradi 24-časovni holter koji u tom periodu beleži rad srca, i tada smo u većoj mogućnosti da otkrijemo da li postoje aritmije i da dijagnostikujemo tačno o kojoj vrsti aritmija se radi”, objašnjava kardiolog.

Ukazuje i na to da se ponekad ni očitavanjem holtera ne mogu dijagnostikovati aritmije koje se retko javljaju.

U tom slučaju, navodi kardiolog, koristi se mali uređaji koji se ugrade ispod kože i koji mogu da prate srčani rad nedeljama i mesecima dok ne otkrijemo aritmiju i o kojoj vrsti se tačno radi.

Ne postoji pravilo kada je u pitanju sklonost aritmijama
Kada su u pitanju rizične grupe, profesor Otašević smatra da ne postoji pravilo.

„Ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju visok krvni pritisak, srčane slabosti, oni koji su imali infarkt, imaju veći rizik od razvoja aritmija”, kaže on.

Simptom koji se pojavljuje ujutru i može da bude znak srčane bolesti

Takođe dodaje da su pod povećanim rizikom od razvoja aritmija i zdravi ljudi stariji od 70 godina i savetuje da se zbog toga ide na redovne preventivne preglede, da bi se otkrila atrijalna fibrilacija, vrsta aritmije koja može da dovede do šloga.

„U poslednje vreme imamo i pametne satove koji imaju bolje algoritme i koji mogu da otkriju poremećaj srčanog ritma. Nošenje ovih satova posebno savetujemo nešto mlađoj populaciji koja je sklona korišćenju novih tehnologija, jer se pokazalo da mogu da pomognu da se otkrije, pre svega atrijalna fibrilacija, koja je i najopasnija vrsta aritmije“, kaže sagovornik portala N1.

Neke aritmije mogu da budu i nasledne

„Ukoliko u porodici postoji istorija bolesti, da je neko naprasno umro u nekim relativno mladim godinama, prvo ili drugo koleno, tu uvek sumnjamo da može da postoji neka aritmija koja se nasleđuje“, kaže kardiolog Otašević i dodaje da neke od njih je veoma teško otkriti.

Da bi se takve aritmije otkrile potrebno je raditi detaljne pretrage, magnetnu rezonancu srca, čak i genetske analize, jer kako navodi kardiolog, nasledne aritmije mogu da budu i fatalne.

Načini lečenja aritmija

Ukoliko su aritmije retke, uzrokovane premorom, konzumiranjem alkohola ili kofeina, profesor kaže da one ne moraju da se leče.

„To nije opasno, odmorite se, insistirate na zdravom načinu života i one prođu, najčešće posle nekoliko dana ili posle nekoliko nedelja“, dodaje on.

Ukoliko su u pitanju kompleksnije aritmije prvi način izbora su lekovi.

„Uvek se trudimo da to lekovima uradimo. U pitanju su lekovi iz grupe antiaritmika, koji se prepisuju za nepravilan srčani rad. Ako ne uspemo da lekovima u potpunosti eliminišemo aritmije ili nedovoljno dobro da kontrolišemo simptome, onda se najčešće radi ablacija tih aritmija“, navodi kardiolog.

Srčana slabost odnosi veliki broj ljudskih života

On dalje objašnjava da je to „posebna procedura gde se sa kateterima ulazi u samo srce, locira se odakle polaze aritmije i onda se mesto odakle polaze impulsi koji stvaraju aritmije sprži visokom temperaturom ili može da se primeni veoma niska temperatura, pa se na taj način zaledi tkivo i tako eliminiše tačka od koje polaze impulsi koji stvaraju aritmije“.

Kada se radi o atrijalnoj fibrilaciji, kardiolog navodi da posle prve procedure ablacije 70 do 80 odsto pacijenata više nema nepravilan srčani rad ili ga ima veoma retko.

„Kod nekih pacijenata je potrebno više seansi ablacije, posle druge se taj uspeh popne za 10 odsto, a posle treće još za 10 odsto. Procedura može da se radi više puta“, kaže on.

Ako govorimo o ekstrasistolama, odnosno pojedinačnim nepravilnim udarima, prema rečima profesora, tu je uspeh posle prve procedure već viši od 90 odsto.

Kardiolog takođe dodaje da kada su pitanju kompleksni bolesnici, što znači oni koji su imali prethodne infarkte ili srčanu slabost, i pored dobre volje i najsavremenije tehnike kojom raspolažu, ne budu u mogućnosti da, ni posle nekoliko seansi ablacije, eliminišu ekstrasistole.

“Kod tih bolesnika se primenjuju uređaji – implantabilni kardioverter defibrilatori (ICDs), koji se ugrade ispod kože, slično pejsmejkeru. Oni detektuju aritmije, pre svega komorske aritmije, koje mogu da budu životno ugrožavajuće. Ukoliko detektuju takvu aritmiju elektrošokom vraćaju srce u normalan rad. To je poslednja linije odbrane”, ističe profesor Otašević.

Važnost preventivnih pregleda

Kardiolog savetuje da se odlazi na redovne kontrolne kardiovaskularne preglede posle 40. godine.

“Potrebno je da jednom godišnje uradite sistematski pregled koji podrazumeva merenje krvnog pritiska, EKG i laboratorijske analize, poput nivoa masnoće i nivoa šećera u krvi. Ukoliko neko oseti tegobe, u smislu preskakanja srca, nepravilnog rada srca, potrebno je da se javi lekaru“, kaže kardiolog.

Ukoliko dođe do gubitka svesti, profesor kaže da se tada hitno treba javiti lekaru, jer su jedan od najčešćih uzroka gubitka svesti upravo aritmije, koje mogu biti životno ugrožavajuće, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme.

Dr Otašević takođe naglašava da treba izbegavati energetska pića, jer imaju veliku koncentraciju kofeina koja može da uzrokuje aritmiju. Isto važi i za velike količine alkohola.

Izvor: n1info.rs

Hrana i bezalkoholna pića odnesu svakog meseca blizu 37 odsto troškova prosečnog domaćinstva u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, naša tipična porodica mesečno uspe da skupi blizu 88.000 dinara, a potroši koju stotinu više. Godinama unazad, najveći deo novca odlazi na ishranu. Evropljani, oni okupljeni u EU, s druge strane, kažu brojke iz 2021. godine, za pun tanjir daju tek 17,1 odsto primanja.

Za ekonomiste činjenica da na hranu dajemo najviše nije iznenađenje. Jedni objašnjavaju da je to tipično za zemlje na sličnom nivou razvoja, drugi da je to dokaz niskog standarda, a jedan udeo u priči može da bude i činjenica da dosta hrane u Srbiji završi u – đubretu.

Gde smo mi, a gde Evropa

Podaci evropske statistike iz 2020. godine pokazuju da je pri vrhu zemalja u kojima se mnogo troši na hranu Crna Gora. Ova stavka tamo je odnosila 30,7 odsto kućnog budžeta. Srbija je odmah ispod, jer je tadašnja procena bila da na ishranu dajemo 28,8 odsto.

Usled pandemije korone, Republički zavod za statistiku prekinuo je tada sprovođenje istraživanja „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, tako da su evropski podaci nešto drugačiji od naših nacionalnih tih godina.

Po Eurostatu, Rumunija je odmah ispod Srbije sa učešćem hrane od 27,6 odsto i Bugarska sa udelom od 24,7 odsto. Najmanji deo zarade na hranu daju u Luksemburgu, ni desetinu – 9,7 odsto. Sledi Nemačka sa udelom od 11,2 i Holandija sa 11,6 odsto.

Podaci naše statistike za 2022. godinu govore da je hrana trošila 36 odsto prihoda, a u 2021. godini – nešto manje od 35 odsto. Deceniju i po ranije, 2005. godine, Evropljani su u proseku davali 16,8 odsto zarada na namirnice, a građani Srbije čak 41,2 odsto.

Štedi se na većini stvari

„Što je društvo siromašnije, to se veći udeo prihoda troši na zadovoljenje osnovnih životnih potreba. To su hrana i stanovanje“, pojašnjava nam ekonomista Saša Đogović, urednik publikacije Strateo. „Kada na hranu dodamo troškove grejanja, struje, vode, gasa, to premašuje polovinu prihoda, a reč je o najosnovnijim ljudskim potrebama. Kod nas je uticaj imala i inflacija koja je prošle godine bila visoka. I ona najviše pogađa najosetljivije kategorije. To što više dajemo na te potrebe, a manje za kulturu, obrazovanje, zdravstvo, govori da je niska kupovna moć stanovništva“.

Kako su troškovi nešto veći od prihoda, mnogima je potreban dodatan rad i za podmirivanje osnovnih zahteva.

„S obzirom na to da su troškovi hrane i stanovanja tako visoki, građani onda štede na drugim stvarima“, dodaje Đogović. „Štedi se na zdravstvu i obrazovanju, a oni su stubovi razvoja zemlje. Vidi se i uticaj 90-tih godina prošlog veka, tranzicije, privatizacije. Kod nas se na alkohol i cigarete troši više nego na zdravstvo. Na prvo 4,5 odsto, a na drugo 4,2 odsto prihoda. Živimo u turbulentnim vremenima. Zatim je i sistem vrednosti osiromašen, promovišu se potpuno pogrešni uzori“.

Koliko hrane bacimo

Srbija je danas, prema podacima koje je objavio UNEP u Izveštaju o bacanju hrane za ovu godinu, dospela skoro na sam vrh lestvice najvećih „bacača“ hrane u Evropi i to zato što svaki naš sugrađanin godišnje baci čak 108 kilograma hrane.

„Ima možda malo uticaja i toga, mada za našu kategoriju zemalja, a tretiramo se kao novorastuće ekonomije u industrijalizaciji, potrošnja na hranu nije prevelika“, kaže za Forbes Srbija Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. „Naša potrošnja je oko 36 odsto i slično je i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Jeste činjenica da mi imamo naviku da trošimo više hrane nego što nam je neophodno i bacamo neiskorišćeno. To je u vezi sa većom kupovinom hrane. To je dug našim navikama. U neposrednoj istoriji smo preživeli ratove i sankcije, gladne godine, a narod koji je zapadao u nemaštinu ima naviku da troši više nego što mu treba. To nije mereno statistički, to je zaključak iz ličnog posmatranja“.

U Srbiji se, ipak, sprovode istraživanja koja pokušavaju da tačno izmere koliko hrane propadne. Cilj je pre svega zaštita životne sredine, jer hrana tokom raspadanja ispušta opasan metan. Jedno takvo istraživanje je sprovedeno u toku septembra i oktobra 2021. godine, i to u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za merenje globalnog indeksa bacanja hrane.

„Na osnovu objavljenih podataka, Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja po količini otpada od hrane. Od nas jedino više hrane bacaju Portugalci, Švajcarci i Maltežani. Ovde je potrebno naglasiti da se količina otpada od hrane odnosi i na jestive i nejestive delove hrane“, ističe Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Ova organizacija je sprovela i društveno istraživanje Zašto i kako pravimo otpad od hrane. Samo anketiranje je urađeno u junu 2021. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.003 ispitanika.

„Na osnovu dobijenih rezultata, u čak 46,5% domaćinstava, hrana se baca zbog toga što se skuvalo previše i nagomilali su se ostaci“, kaže Ivana Jovčić. U nešto manje slučajeva hrana se baca zbog toga što se hrana pokvarila – 44,6%, i zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala – 40,2%. Samo još jedna okolnost koja dovodi do bacanja hrane premašuje 15%, a to je zaboravljanje da ima hrane u frižideru i zamrzivaču – 17,3%“.

Ivana skreće pažnju i na istraživanje Potrošnja energije u domaćinstvima u Srbiji, koje je objavio Republički zavod za statistiku.

„U ovom istraživanju je navedeno da više od 50% domaćinstava ima frižidere koji su starije od devet godina. Imajući u vidu da su stari frižideri manje efikasni, i da se u njima češće kvari hrana, nego u novim uređajima, možemo zaključiti da je i ovo jedan od uzroka zašto se u Srbiji bacaju velike količine hrane. Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da udeo troška za hranu u Srbiji jeste veći i zbog činjenice što se velike količine hrane bacaju“, zaključuje Ivana Jovčić.

Tu je i doživljaj samih građana da zarađuju neuporedivo manje od, na primer zaposlenih u Luksemburgu i Nemačkoj, a pojedine prehrambene artikle plaćaju isto.

Izvor: forbes.n1info.rs

Ubistvo žene u naselju Klisa u Novom Sadu je sedmi femicid od početka godine u Vojvodini.

U porodičnom nasilju u subotu ubijena je 29-godišnja žena, a osumnjičeni za ubistvo je 36-godišnji muškarac koji je pokušao da izvrši samoubistvo.

U novosadskoj hitnoj pomnoći navode da je na licu mesta zatečena ženska osoba sa više povreda na telu koja je preminula, dok je muškarac pokušao samoubistvo hladnim oružjem. On je prevežen na reanimaciju Urgentnog centra KCV.

Prema navodima medija, par se u naselje Klisa doselio pošto im je kuća izgorela u nedavnom požaru u naselju Bangladeš u Novom Sadu. Prema nezvaničnim informacijama par je imao troje dece.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su B. K. (1996) iz Apatina zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Saobraćajna policija zaustavila je automobil marke „pežo“ u kome se nalazio osumnjičeni B. K. i tom prilikom kod njega pronašla 100 komada tableta nalik na ekstazi i cigaretu sa biljnom materijom za koju se sumnja da je marihuana.

Policija je pretresom stana i drugih prostorija osumnjičenog pronašla i 15 paketa sa oko 90 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana i paket sa manjom količinom praha nalik na amfetamin.

B. K. je određeno zadržavanje do 48 sati on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: apatinskenovine.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. april

Datum Vreme Pokojnik Groblje
22.04.2024 12:00 RAUK TIBOR (1958) Veliko katoličko groblje
22.04.2024 12:00 ŠUŠNJAR MILAN (1947) Pravoslavno groblje Kljajićevo
22.04.2024 12:00 ŠVELJO RUŽICA (1931) Mesno pravoslavno groblje Riđica
22.04.2024 13:00 DRAŠKOVIĆ SRĐANA (1981) Veliko pravoslavno groblje
22.04.2024 14:00 PASKAŠ BOSILJKA (1938) Veliko pravoslavno groblje
22.04.2024 14:00 JOVIĆ ZDRAVKO (1938) Mesno pravoslavno groblje Stanišić
22.04.2024 14:00 KUBIK LJUBICA (1964) Mesno groblje Kolut

U Gradskoj hali „Mostonga“, danas je u organizaciji Odbojkaškog kluba „Volejstars“ Kljajićevo, održana odbojkaška utakmica međunarodnog karakatera. Domaćini su ugostili superligašku ekipu ŽOK „Osijek“ iz Hrvatske, s kojima imaju izvanrednu saradnju na osnovu čega su odlučili da sa njima na sportski način i obeleže ulazak u Prvu ligu Srbije. Utakmicu su pored brojne publike, propratili i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, te zajedno dodelili medalje i pehar pobedničkoj ekipi.

U neizvesnoj utakmici sa puno atraktivnih i dugih poena OK „Volejstars“ je uspeo da odnese pobedu rezultatom 3:2, nakon čega je usledilo slavlje ekipe i brojne publike koja je bila prisutna na tribinama. Prema rečima trenera OK „Volejstars“ Vladimira Karanovića, uloženo je puno truda i vremena i to je dalo rezultate kojima se zajedno raduju.

„Izuzetno nam znači ovaj uspeh. Osam godina smo pokušavali da uđemo u Prvu ligu Srbije ali nam je uvek malo nedostajalo. Sada smo to i uspeli i igrajući u narednoj sezoni protiv klubova iz cele Srbije, pokušaćemo da opravdamo sve ono što smo uložili do sada u klub. Jako sam ponosan na celu ekipu i hvala svima koji su došli danas da nas podrže i zajedno sa nama proslave uspeh koji smo ostvarili“, rekao je trener Karanović.

Igrajući u Drugoj ligi Sever, OK „Volejstars“ je pobedničku sezonu završio sa jednim porazom i čak 19 pobeda, time ubedljivo osvojivši prvo mesto i siguran prolazak u najviši rang takmičenja.

Strana 313 od 976

Slobodno vreme

Lifestyle

Možda zvuči kao scenario za neki mistični film, ali filozof Kris Karter, školovan na prestižnom Oksfordu, ozbiljno istra...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.