Sombor vesti

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola deset.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a jedna je lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena.

Ukupno je napisano 94 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 482 prekršajna naloga.

Izvor: radiodunav.com

Povodom Svetskog dana poezije, u petak, 21. marta, u Gradskoj biblioteci u Somboru organizovan je program “Кnjiževni portret Đorđa Nešića”, dok je u holu pozajmnog odeljenja za odrasle, upriličen izlog knjiga “Izbor iz domaće i svetske poezije”.

Đorđe Nešić, rođen 1957. godine u Bijelom Brdu. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a svoju bogatu pesničku karijeru započeo je pre 40 godina, kada mu je i objavljena prva zbirka poezije „Crv sumnje u jabuci razdora” (1985). Nakon koje su usledile brojne zbirke među kojima su „Surogati“ (1990), „Čekajući stvoritelja“ (1995), „Granica“ (2006), „Polog“ (2016), „Prozor kroz koji Dunav teče“ (2000), „Strune“ (2022) i zbirka pesama za decu „Štuka kod zubara“ (2024). Njagov rad je prepoznat kroz brojne nagrade, uključujući Brankovu nagradu, Lazinu nagradu, Zmajevu nagradu, Disovu nagradu i mnoge druge.

U programu je o stvaralaštvu pesnika govorio prof. dr Saša Radojčić, pesnik i književni kritičar, razgovor je vodila Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.

Za muzičku pratnju na gitari bio je zadužen Slobodan Dančulović.

Izvor: radiodunav.com

Uskoro počinje isplata penzija za mesec mart. Penzioneri novac na svojim računima mogu očekivati već početkom aprila, a isplata će trajati sve do 10. u mesecu.

Isplata martovskih penzija počinje u sredu, 2. aprila 2025. godine za penzionere iz kategorije samostalnih delatnosti.

Poljoprivrednim i vojnim penzionerima koji penzije primaju preko tekućih računa isplata će početi 5. aprila, a korisnicima iz ove dve kategorije koji primanja dobijaju na kućnim adresama ili ih podižu na šalterima pošta 7. aprila.

Penzije će poslednji dobiti korisnici iz kategorije zaposlenih, jer će isplata njihovih primanja početi 10. aprila, preko tekućih računa, na kućne adrese ili na poštanskim šalterima.

Izvor: radiodunav.com

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana 6. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Vladislav Živanović, a odbornici su odlučivali o pet tačaka dnevnog reda.

Na samom početku, odbornici su minutom ćutanja odali počast svima koji su izgubili svoje živote u tragediji koja se dogodila u Severnoj Makedoniji i za nesrećno nastradalog Vukašina Crnčevića, šesnaestu žrtvu u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tokom šeste sednice usvojena je Odluka o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta grada Sombora za 2024. godinu. Takođe, usvojena je i Odluka o prvim izmenama i dopunama odluke o javnom linijskom prevozu putnika.

Odlukom odbornika, za direktora Turističke organizacije grada Sombora, a na osnovu sprovedenog konkursa, imenovan je Jovan Uzelac, koji je u prethodnom periodu obavljao funkciju v.d. direktora Turističke organizacije Grada. Takođe, za vršioca dužnosti direktora Apotekarske ustanove Sombor, imenovan je Savo Iriškić, magistar bezbednosti iz Sombora.

Tokom 6. sednice Skupštine grada Sombora, imenovan je upravni i nadzorni odbor Apotekarske ustanove Sombor, a odbornici su odlučivali i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta.

Mnogi ljudi izbegavaju preterano slana jela, budući da so može da poveća rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i bolesti bubrega. Sa druge strane, unošenje premalo soli takođe može da bude opasno po organizam i to na više načina, upozorava dr Saurab Seti, gastroenterolog koji redovno na svom TikTok nalogu (@doctorsethimd) deli savete u vezi sa zdravljem.

U snimku koji je postao viralan, 42-godišnji doktor je upozorio na moguće opasnosti od premalo soli. Objasnio je da je so ključni elektrolit koji pomaže našim telima da zadrže vodu. „Bez soli, mogli biste doživeti tešku dehidraciju i volumen krvi bi mogao značajno da opadne, što može dovesti do pada krvnog pritiska“, rekao je dr. Seti, piše Miss7.

Naglasio je i da postoje i druge opasnosti od nedostatka soli, osim što će vam želja za slanom hranom biti veoma jaka. „Vaši mišići će oslabiti, možda ćete osećati vrtoglavicu, slabost, pa čak i nesvesticu. Pored toga, nedostatak soli može narušiti zdravlje creva tako što otežava varenje i oslabi zdravlje jetre smanjenjem apsorpcije esencijalnih hranljivih materija.

Dr Seti je zaključio svoj video rekavši da iako se mnogi ljudi brinu da konzumiraju previše soli, nedovoljno unošenje soli može biti daleko opasnije. „Za većinu ljudi važno je da konzumiraju oko jedne kašičice morske soli svakog dana“, dodao je on. Sprovedeno je nekoliko studija koje naglašavaju zdravstvene rizike povezane sa nedovoljnim unosom soli. Neka istraživanja povezuju ishranu sa malo natrijuma sa povećanom rezistencijom na insulin – kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju dobro na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi, piše The Sun.

Jedna od ovih studija uključivala je 152 zdrave osobe i otkrila je da se insulinska rezistencija kod ovih ljudi povećala nakon samo sedam dana dijete sa niskim sadržajem natrijuma. Visok krvni pritisak je faktor rizika za po život opasna stanja kao što je srčani udar, a rezultati nekoliko studija sugerišu da ishrana sa malo natrijuma može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i smrti.

7 opasnosti od konzumiranja premalo soli, prema dr Setiju:

Teška dehidracija
Zapremina krvi će značajno pasti, što dovodi do pada krvnog pritiska
Intenzivna žudnja za slanom hranom
Slabost mišića
Vrtoglavica, ošamućenost ili čak i nesvestica
Narušeno zdravlje creva zbog otežanog varenja
Oštećenje zdravlja jetre usled smanjene apsorpcije esencijalnih hranljivih materija

Jedna studija je otkrila da je unos soli bio manji od 3000 mg dnevno povezan sa povećanim rizikom smrti od od srčanih bolesti, uključujući srčani i moždani udar.

Neka istraživanja su takođe pokazala da dijeta sa niskim sadržajem natrijuma može povećati nivo LDL (lošeg) holesterola. Rezultati istraživanja zdravih ljudi iz 2003. otkrili su da je dijeta sa niskim sadržajem natrijuma izazvala povećanje LDL holesterola za 4,6 odsto.

Odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od 6 g soli dnevno (jedna kašičica). Ovo uključuje so već u vašoj hrani i so dodatu tokom i nakon kuvanja.

Preporučene dnevne količine soli za različite starosne grupe:

11 godina i više: maksimalno 6g (oko jedna kašičica)
7 do 10 godina: maksimalno 5g
4 do 6 godina: maksimalno 3g
1 do 3 godine: maksimalno 2g
Do 1 godine: manje od 1g

Izvor: danas.rs

Istorija magnolije počinje u dalekoj prošlosti. U Severnoj Americi, Evropi i Aziji pronađeni su fosili magnolija stari oko 95 miliona godina. S obzirom na to da su magnolije postojale pre pojave pčela, za njihovo oprašivanje su zaduženi tvrdokrilni insekti. Iako deluju nežno, latice magnolije su zapravo veoma čvrste, presvučene voskom koji ih štiti od oštećenja prilikom oprašivanja.

Naziv magnolija prvi put je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, da opiše cvetno drvo sa ostrva Martinik. Ovaj naziv je izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu.

U zavisnosti od vrste, cvet magnolije može biti različitih oblika – peharast, zvezdast, čašast, zdeličast… Boje variraju od bele, roze i ljubičaste do žute i crvene. Listovi su im krupni i sjajni, a plodovi liče na šišarke. Nakon pucanja plodova, semenke postaju dostupne pticama i sisarima koji ih jedu i tako raznose dalje.

Magnolije uglavnom rastu kao visoko žbunje, a mogu se oblikovati i u nisko drveće, visine do 5 metara. Listopadne vrste magnolija ulavnom cvetaju pre listanja, pa njihovi divni cvetovi još više dolaze do izražaja. Najzastupljenija kod nas je Magnolia liliflora, čiji su cvetovi krupni, peharastog oblika. Cvetovi veličine od oko 7 cm su spolja jarkoljubičasti, a iznutra beli.

Magnolije vole sunčana mesta sa bogatim, neutralnim zemljištem. Na raspolaganju treba da imaju dovoljno vlage i dobru drenažu.

Ono što možda niste znali o magnoliji jeste da su cvetovi većine njenih vrsta jestivi. U nekim delovima Engleske, latice magnolije se kisele, a zatim koriste kao začin za razna jela.

U Kini je cvet magnolije simbol snage i vernosti, dok kod nas ovaj cvet simbolizuje vraćanje staroj ljubavi.

Ako želite stabilnost i mir u kući, u dvorištu obavezo gajite drvo magnolije!

Izvor: direktno.rs

Ime Sofija, koje potiče iz starogrčkog i znači „mudrost“, godinama unazad važi za jedno od najlepših i najpopularnijih imena na svetu. Istraživanja su pokazala da ga ljudi širom različitih kultura doživljavaju kao prijatno, melodično i elegantno.

Ime Sofija je popularno u celom svetu, piše N1 Slovenija.

Studija Univerziteta u Birmingemu, sprovedena u saradnji sa dr. Bodom Vinterom, profesorom kognitivne lingvistike, analizirala je stotine imena kako bi otkrila koja najlepše zvuče ljudskom uhu. Prema tom istraživanju, ime Sofija zauzelo je prvo mesto među ženskim imenima, dok je kod muških imena pobedilo ime Zajn.

Naravno, percepcija lepote imena može zavisiti od kulture i jezika, ali ono što je nesporno jeste da je Sofija jedno od najčešće biranih imena širom sveta.

Sofija u Srbiji

Ovo ime nije samo globalni trend – već godinama je jedno od najpopularnijih i u Srbiji. Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Sofija je godinama unazad u vrhu liste najčešće davanih ženskih imena u našoj zemlji. Roditelji ga biraju zbog njegovog lepog zvuka, klasične elegancije i značenja koje asocira na mudrost i plemenitost.

Pored Srbije, Sofija je među najčešće davanim imenima i u Sloveniji, Hrvatskoj, ali i širom Evrope i Severne Amerike. Njegova univerzalna privlačnost može se pripisati jednostavnoj izgovorljivosti i pozitivnim asocijacijama koje nosi.

Roditelji se prilikom izbora imena vode različitim kriterijumima – neki preferiraju tradicionalna imena, drugi žele da budu originalni, a neki se oslanjaju na značenje ili lične asocijacije. Ipak, Sofija uspeva da spoji više faktora u jedno: klasično je, ali ne zastarelo, internacionalno prepoznatljivo, a opet blisko slovenskom govornom području.

Bilo da se vodi naukom ili subjektivnim osećajem, jedno je sigurno – Sofija ostaje jedno od omiljenih imena, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Izvor: danas.rs

Davanje otkaza je nešto o čemu mnogi sanjaju, a samo neki urade, a da li ste čuli za termin osvetničko davanje otkaza?

Nezadovoljni radnici iz Generacije Z više se ne ljute na poslu, već osvetnički daju otkaz, odlazeći bez puno razmišljanja kad na poslu postane teško, piše Index.hr.

„Osvetničko davanje otkaza sve je učestalije“, kaže kreator sadržaja Ben Askins o ovom neobičnom trendu koji izaziva haos u korporativnoj Americi.

Radi se o obliku protesta

„To je nova praksa da ljudi namerno daju otkaz na najnezgodniji mogući način s ciljem da poremete poslovanje kompanije“, objasnio je svojim pratiocima na TikToku.

„Reč je o obliku protesta zbog, kako oni smatraju, nepravednog tretmana“, dodao je.

A upravo pripadnici generacije Z predvode ovu osvetničku pobunu. Neki ljutiti radnici odlaze usred smene, i to baš u najprometnijem periodu, poput sezonskih rasprodaja.

Drugi daju otkaz svesni da su njihovi sektori hronično u nedostatku kapaciteta i da će njihovo iznenadno napuštanje dodatno otežati situaciju.

Sve više radnika se oseća zarobljeno

Nedavni izveštaj Anchorage Daily News-a donosi priču o korisniku TikToka Adamu, koji je poslednji radni dan proveo snimajući se dok obilazi kompaniju u kojoj je radio, pritom ističući svako moguće kršenje sigurnosnih propisa.

Snimak je objavio na društvenim mrežama, a ona je pokrenula istragu i rezultovala velikim novčanim kaznama za kompaniju. Isti izvor navodi i slučaj Nensi, bivše voditeljke sektora za plate, koja je u svojoj „oproštajnoj“ smeni „slučajno“ izbrisala glavnu datoteku za obračun plata, čime je gotovo onemogućila isplatu plata bivšim kolegama.

Ipak, nisu samo mladi oni koji traže osvetu na radnom mestu. Prema izveštaju Glassdoor Worklife Trends-a 2025, čak 65% zaposlenih oseća se „zarobljeno“ u toksičnim poslovima od 9 do 17 sati. Podaci pokazuju i značajan pad zadovoljstva karijerom u deset industrija u poslednje dve godine.

Istraživači upozoravaju: „Kako se radnici osećaju zarobljeno, nakupljeno nezadovoljstvo buja ispod površine, a angažman zaposlenih pada.“ Prognoza je jasna – „talas osvetničkog davanja otkaza tek dolazi“.

Taj trend, ukorenjen u ogorčenosti, pojavljuje se u trenutku kad mnoge kompanije pokušavaju provesti politiku povratka u kancelarije zahtevajući od radnika da ponovo rade uživo iako su godinama uspešno radili od kuće.

Osvetničko davanje otkaza nije najpametnije

No stručnjaci upozoravaju da impulsivno napuštanje radnog mesta možda i nije najmudrija odluka.

Erika Ajers Badan, poznata poslovna savetnica, istakla je: „Ako dajete otkaz iz osvete i ne razmišljate o posledicama, velika je verovatnoća da će neki budući regruter nazvati vašeg bivšeg šefa, kolegu ili HR sektor i pitati šta misle o vama. A ono čega će se najviše sećati biće način na koji ste dali otkaz“, rekla je na TikToku.

Psihološkinja Džuli Li savetuje da bi nezadovoljni zaposleni – posebno impulsivni pripadnici generacije Z – trebalo da pokušaju mirno da razgovaraju s nadređenima pre nego što odluče da odu.

„Odnos menadžera i radnika iz generacije Z jedan je od ključnih faktora u sprečavanju osvetničkog davanja otkaza“, rekla je Li, supredsednica kompanije Harvard Alumni for Mental Health, za Newsweek.

„Izgaranje (burnout) je glavni razlog za ovakvo ponašanje, a menadžeri su u jedinstvenoj poziciji da procene i adresiraju osećaje svojih zaposlenih“, naglasila je.

Prema njenom mišljenju, otvorena i iskrena komunikacija između rukovodilaca i zaposlenih mogla bi biti ključ za zaustavljanje talasa osvetničkog davanja otkaza.

„Istraživanja i ankete pokazali su da dobro strukturirani i redoviti razgovori koje vodi menadžer mogu igrati presudnu ulogu u angažmanu i podršci radnicima generacije Z i ostalima“, zaključila je Li.

Naučna istraživanja se često sprovode na blizancima, jer se praćenjem promena kod ljudi sa istim genetskim zapisom donekle može isključiti uloga genetike u pojavama.

Biostatičar sa Univerziteta Južne Danske, Signe Bedsted Klemensen, i njene kolege sprovele su dve studije na blizancima kako bi ispitale neke od uzroka kancera kože.

Prva studija sprovedena je na čak 2.367 nasumično odabranih blizanaca.

Tada su otkrili da u grupi koju su proučavali, tetovirani ljudi imaju čak četiri puta veći rizik od kancera kože. Zbog toga su sproveli još jednu studiju u kojoj su uporedili 316 tetoviranih blizanaca sa njihovim blizancima koji nisu imali tetovaže i otkrili da je rizik da će tetovirani blizanci razviti kancer između 33 i 62 odsto veći, piše Science Alert.

Rizik je bio veći kod onih sa tetovažama većim od dlana, tri puta veći nego kod ljudi bez tetovaža.

Važno je napomenuti da su karcinomi poput limfoma prilično retki, tako da ovo povećanje dolazi od niske osnovne vrednosti.

Ovo nije dokaz da tetovaže izazivaju kancer. Moguće je da su ljudi koji se tetoviraju već izloženi većem riziku od kancera zbog drugih faktora, prenosi Slobodna Dalmacija.

Crvena boja izaziva češće alergije

„U našoj studiji ne vidimo jasnu povezanost između pojave kancera i specifičnih boja mastila, ali to ne znači da boja nije bitna“, objašnjava Klemensen.

Kako navodi, „iz drugih istraživanja znamo da mastilo može da sadrži potencijalno štetne materije, a na primer, crveno mastilo češće izaziva alergijske reakcije i to je oblast koju želimo dalje da istražimo“.

Iako tetoviranje postoji u nekim kulturama hiljadama godina, posledice po zdravlje još nisu dobro poznate.

„Vidimo da se čestice mastila nakupljaju u limfnim čvorovima i sumnjamo da ih telo doživljava kao strane supstance“, objašnjava hematolog sa Univerziteta u Odenseu Henrik Frederiksen.

Kako objašnjava „to može da znači da imuni sistem stalno pokušava da reaguje na mastilo, a mi još ne znamo da li ovaj stalni pritisak može da oslabi funkciju limfnih čvorova ili da ima druge zdravstvene posledice“.

Izveštaj Evropske komisije iz 2016. pokazao je da većina mastila za tetoviranje nije čak ni odobrena za upotrebu u kozmetici, a za neke se zna da postaju kancerogene tokom degradacije.

Ako razmišljate o tetoviranju, vredi pažljivo razmotriti vrste mastila i proveriti da li imate zdravstvenih problema, kao što je psorijaza, jer bi tetoviranje moglo da je pogorša.

Istraživanje je objavljeno u BMC Public Health.

Izvor: n1info.rs