Sombor vesti

Iako još nismo zakoračili u leto, temperature su već visoke, a obroci se sve češće premeštaju iz zatvorenih prostorija na balkone, terase i u dvorišta.

Međutim, uz boravak na otvorenom stižu i dosadni „gosti“ – muve, koje neumorno sleću na tanjire i kvare uživanje u obroku.

Pored toga što su naporne, muve su i potencijalni prenosioci bakterija i bolesti, jer dolaze u dodir s prljavštinom poput kanti za smeće i kanalizacije, a zatim uleću u domove i zadržavaju se oko hrane.

Ako vam je dosadilo da ih bezuspešno rasterujete krpama, možda će vas obradovati trik koji se proširio TikTok-om — rešenje koje je potpuno prirodno i lako dostupno: bosiljak, prenosi nova.rs.

Bosiljak kao prirodni odbijač insekata

Kako tvrde mnoge korisnice koje svakodnevno primenjuju ovaj savet, dovoljno je da na sto stavite svežu grančicu bosiljka. Njegov jak, aromatičan miris muve ne podnose i vrlo brzo se povlače.

Osim muva, veruje se da bosiljak uspešno tera i komarce, kao i druge insekte, pa je korisno imati ga pri ruci — bilo u saksiji na prozoru, na balkonu ili u bašti.

Biljka koja štiti bez hemije

Bosiljak nije samo omiljeni začin — njegova prirodna aromatična svojstva čine ga odličnim saveznikom u borbi protiv letnjih napasnika.

Nema potrebe za agresivnim sprejevima, hemikalijama i bukom ventilatora — dovoljno je da ovu biljku uključite u svoj prostor i uživate u mirnijem letu, bez muva.

Ako ga već nemate, sada je savršen trenutak da ga zasadite i obezbedite sebi prirodnu zaštitu tokom toplih dana.

Osim što je savršena za osveženje tokom vrućih letnjih dana, lubenica je i baza za mnoge recepte – sa njom možete napraviti svašta; od salata i sokova do sladoleda.

Odabrati savršenu lubenicu ponekad zna da bude pravi izazov. Mnogi su se našli u toj situaciji: na pijaci probaju krišku i uvere se da je to najslađa i najsocnija lubenica koju su ikada probali. Oduševljeni, kupe lepoticu od 10 kg, odnesu je kući i – razočaranje. Meso je brašnjavo, ukus slab, užitak nikakav.

Ali ne treba odustajati! Lubenica je sinonim leta – nema lepšeg prizora od kriške lubenice u ruci i soka koji curi niz bradu, dok se deca takmiče u pljuvanju semenki. Osim što je savršena za uživanje, lubenica je i baza za mnoge letnje recepte – od salata i sokova do sladoleda.

Metode koje (ne) funkcionišu

Postoji mnogo saveta kako prepoznati dobru lubenicu, ali većina njih više liči na umetnost nego na nauku. Na primer, savet da treba pomirisati lubenicu – ali njena debela kora često ne dozvoljava da se oseti miris, za razliku od, recimo, dinje. Drugi savet kaže da treba kucnuti po kori i tražiti "šuplji" zvuk – ali većina lubenica zvuči isto, barem prosečnom kupcu.

Zato je korisno osloniti se na jednostavne, proverene metode. Evo nekoliko koje su preporučili i stručnjaci iz The Kitchn, Nacionalne asocijacije za promociju lubenica i Univerziteta Džordžija.

Najpouzdanije metode za izbor zrele lubenice

Pravilo dva prsta - Na tamnijim prugama lubenice položite dva prsta. Ako pruga može potpuno da obuhvati širinu prstiju, lubenica je verovatno zrela. Ovo je brza i vizuelna metoda koja ne zahteva kucanje ili mirisanje.

Oblik

Okruglije lubenice su obično slađe i manje vodene od onih izduženih.

Mesto sazrevanja (field spot)
Mesto na kori gde je lubenica ležala na zemlji trebalo bi da bude tamno žute, skoro narandžaste boje. Ako je bledo ili belo, lubenica je verovatno ubrana prerano.

"Mrežice" ili hatching
Više „mrežica“ – tankih, razgranatih linija na kori – ukazuje na više slasti, jer su rezultat oprašivanja.

Sjaj

Sjajne lubenice često nisu potpuno zrele. Birajte one sa tamnijom, mat korom.

Naravno, najpouzdanija metoda bi bila da lubenicu presečemo usred prodavnice – ali pošto to nije uvek moguće, ove vizuelne metode značajno povećavaju šanse da kući ponesemo savršen plod. Kombinovanjem pravila dva prsta sa ostalim znakovima zrelosti, izbor slatke i sočne lubenice postaje mnogo sigurniji poduhvat, piše msn, a prenosi 24sata.hr.

Vlažnost vazduha iznad 70 odsto i temperature vazduha preko 30 stepeni, prisustvo smoga, naročito u urbanim sredinama, povećavaju rizik od kardiovaskularnih komplikacija kod obolelih od visokog krvnog pritiska.

Šta se dešava leti kada je povećana vlažnost vazduha?

Povećana vlažnost vazduha utiče na sposobnost organizma da se znoji i tako rashlađuje.

Visoka temperatura i visoka vlažnost utiču na pojačan dotok krvi do kože, što tera srce da se više napreže i radi ubrzano.

Šta se dešava u organizmu kad je visoka temepreratura tokom leta?
"Tokom vrelih dana, cirkulacija krvi može da bude i dva puta brža nego tokom hladnijih dana. Zbog gubitka tečnosti u organizmu može da se smanji i količina krvi, dolazi do poremećaja ravnoteže u odnosu između volumena telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, a u mišićima može doći do nakupljanja kiselih produkata metabolizma", kaže prim. dr Mira Kiš Veljković za Stetoskop.

Odmah se javite lekaru ukoliko primetite:

glavobolju - najčešće se javlja kod osoba od dvadeset do četrdeset godina života,

zamor - može se odraziti kao nevoljnost, manjak energije, iscrpljenost,

grčeve u mišićima - bolne kontrakcije koje zgrče mišić,

preterano znojenje ili ako ne možete da se znojite,

hladnu i lepljivu kožu,

otečene članke i stopala,

tamnu mokraću,

mučninu - osećaj nelagodnosti koje prati belilo, pojačano izlučivanje pljuvačke, usporen rad srca i snižen pritisak.

vrtoglavicu - poremećaj ravnoteže,

ubrzan puls - osećaj neprijatnosi, nelagodnosti, jakog lupanja srca i nepravilnogritma.

Izvor: n1info.rs

U Velikoj sali zgrade Županije juče je održana 7. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Vladislav Živanović, a odbornici su odlučivali o 18 tačaka dnevnog reda.

Odbornici su usvojili Odluku o Završnom računu budžeta grada Sombora za 2024. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika.

Takođe, odbornici su usvojili i Odluku o izradi Izmena i dopuna Plana generalne regulacije na prostoru MZ „Stara Selenča“, MZ „Selenča“ i MZ „Nova Selenča“ u Somboru.

Na 7. sednici Skupštine grada Sombora, data je saglasnost na statut ustanova kulture Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“ Sombor, Istorijskog arhiva Sombor i Gradskog muzeja Sombor.

Tokom sednice doneta je i odluka o raspisivanju dva konkursa za imenovanje direktora Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Sombor i Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ Sombor.

Usvojen je i predlog za prestanak mandata direktora JКP „Čistoća“ i imenovanje vršioca dužnosti direktora, Tanje Alavanje Jojić iz Sombora. Takođe, usvojen je i predlog za imenovanje direktora Galerije „Milan Кonjović“ Sombor, Milene Racković Кovačić.

Pored ovih, odbornici su tokom 7. sednice odlučivali i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta, izbora i imenovanja.

Na osnovu Javnog konkursa za finansiranje posebnih programa – projekata izgradnje, održavanja i opremanja sportskih objekata u AP Vojvodini, koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Gradu Somboru su za projekat Rekonstrukcija dela stadiona – atletske staze i izgradnja priključka na gradsku atmosfersku kanalizaciju, dodeljena sredstva u iznosu od 94.511.693,00 dinara, a ugovor je danas svečano uručen članu Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjenu Andrinčinu.

Prema ovom projektu Gradski stadion dobiće potpuno novu savremenu atletsku stazu, koja će služiti za trenažne procese kako profesionalaca, tako i rekreativaca. Takođe, atletska staza otvoriće Somboru vrata za organizovanje većih atletskih takmičenja, poput prvenstva države.

Svečana dodela ugovora organizovana je danas u holu Pokrajinske vlade, a ugovore je predstavnicima gradova i opština uručio pokrajinski sekretar za sport i omladinu Dane Basta.

Ukupna vrednost projekta Rekonstrukcija dela stadiona – atletske staze i izgradnja priključka na gradsku atmosfersku kanalizaciju je 144 miliona dinara, a Grad će sufinansirati sa 50 miliona dinara.

Projekat izgradnje nove atletske staze u Somboru Pokrajinski sekretarijat je ocenio kao jedan od bitnijih projekata za razvoj sporta u Vojvodini, te je za njegovu realizaciju dodeljeno najviše sredstava na konkursu.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 19. juna, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

U najlepšem delu Apatina, u sali u kojoj se donose važne odluke za budućnost grada, juče je ispisana nova stranica u istoriji kulture ove podunavske opštine. Ministar kulture Republike Srbije, Nikola Selaković, potpisao je sa predsednicom opštine Apatin Dubravkom Korać ugovor o finansiranju rekonstrukcije objekta „Kuća Turski“, budućeg Muzeja grada Apatina.

Reč je o projektu od izuzetnog značaja za grad na Dunavu, koji je deo konkursa „Gradovi u fokusu“, kroz koji je od 2016. godine do danas uloženo više od 2,3 milijarde dinara u unapređenje kulturne infrastrukture širom Srbije. Apatinu je za realizaciju prve faze rekonstrukcije ovog objekta odobren iznos od 11,3 miliona dinara.

Ministar Selaković je, obraćajući se prisutnima, istakao da je Apatin "prva velika i lepa kapija Srbije na Dunavu", grad koji je zaslužio da dobije svoju instituciju kulture na nivou istorije koju nosi.

– Ovo je grad sa neverovatnom građanskom i industrijskom tradicijom, sa čime mogu da se upoznaju svi koji u Srbiju stižu drumom ili Dunavom. Sada će ta bogata baština dobiti svoj pravi dom, muzej u jednoj veličanstvenoj zgradi – poručio je Selaković, ne zaboravivši da podseti da se najbolji perkelt pravi upravo u Apatinu.

Nakon potpisivanja ugovora, ministar i predsednica obišli su lokaciju budućeg muzeja. Ispred zgrade u kojoj će se smeštati kulturna baština, o istorijskom značaju „Kuće Turski“ govorio je direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović, dok je o značaju projekta za lokalnu zajednicu govorila direktorka Kulturnog centra Apatin Danijela Obradović.

– Danas je istorijski dan za kulturu Apatina. Kada smo svojevremeno otkupili ovu zgradu, znali smo da smo učinili pravu stvar, ali nismo mogli sami da krenemo u njenu obnovu. Danas, zahvaljujući Ministarstvu kulture i podršci koju su nam ukazali, možemo da počnemo realizaciju jednog sna. Verujem da će ova zgrada u decenijama i vekovima koji dolaze služiti svim građanima naše opštine – istakla je predsednica Korać.

Apatin se, projektom gradskog muzeja, svrstava među one gradove koji ne zaboravljaju svoju prošlost već ulažu u njenu budućnost – sa jasnom namerom da je sačuvaju, predstave i ponose se njome.

Leto je tek počelo, a sa prvim pravim talasima vrućine dolazi i ona neodoljiva želja da što više vremena provedemo napolju - pod suncem, u hladu drveća ili pored vode. Dani su dugi, mirisi su intenzivni, a večeri mame na šetnje i spontana okupljanja. Iako visoke temperature umeju da nas umore, baš sada je pravi trenutak da uhvatimo energiju sunca, napunimo baterije i uživamo u svakom toplom danu, dok leto još uvek miriše na početak.

Zato tragamo za mestima koja će nas očarati, rashladiti i vratiti u morski vajb koji svima unosi prekopotreban mir. U skladu sa tim, u Fejsbuk grupi Putujmo po Srbiji smo pronašli jezero koje nudi za svakoga po nešto.

Naime, reč je o jezeru Tikvara, koje se nalazi u blizini Bačke Palanke, na oko 130 km od Beograda, a zajedno sa okolinom je zaštićeno kao prirodno dobro.

Zanimljivo je da se Bačka Palanka sa svojih 14 naselja prostire većinski na teritoriji Bačke i svojim manjim delom na teritoriji Srema, a prirodnu granicu među pokrajinskim regionima predstavlja Dunav, presecajući i opštinu. Upravo na obalama tog dela Dunava se posebno izdvaja Tikvara.

Prostire se između reke Dunav i nasipa u dužini od 1 km, a ovo jezero je jedino prirodno jezero na Dunavu nastalo pomeranjem korita Dunava.

Tikvara je dobilo ime po barkama – tikvarama u kojima su ribari čuvali svoju ribu, a kako navodi tikvara.net, procvat je doživelo posle poplave 1965. godine, kada je korito produbljeno i steklo primat za sportski ribolov.

Ovo je idealno mesto za celodnevno uživanje, ali i za sve vrste sportskih aktivnosti, budući da je ovo jezero, pored beogradske Ade Ciganlije, jedina alternativa za održavanje svih vrsta sportova na vodi.

Bačku Palanku svake godine posećuje Dunavska regata, a ovde je poznata i škola kajaka.

Plaža je izuzetno lepo uređena, sa sve tuševima i kabinama za prevlačenje.

Šta videti u okolini jezera Tikvara?

Ako se odlučite da provredete dan u ovom kraju, možete da posetite i Specijalni rezervat prirode - Bagremaru, koja svojom čistom prirodom čini pravo mesto za piknik i uživanje u zelenilu.

Osim toga, u Bačkoj Palanci možete da posetite muzeje, dvorac Dunđerskih u Čelarevu i najpoznatiju atrakcija u Bačkoj Palanci čuveni "Ginisov kotlić".

Raznoliki prirodni svet opštine Bačka Palanka pomeriće granice vaših saznanja, pomoći kroz rekreaciju vaše zdravlje i omogućiti vam da u sećanju sačuvate jednu od najlepših slika pitome vojvođanske prirode.

Bilo da putujete sami ili sa decom, ovaj kraj nudi mnogo toga, a sasvim sigurno ćete se vratiti "napunjenih baterija".

Promene u kognitivnim sposobnostima često se pripisuju normalnom starenju, pa mnogi ljudi ne prepoznaju rane znakove neurodegenerativnih bolesti.

Međutim, lekari upozoravaju da zanemareni simptomi mogu odložiti dijagnozu i time smanjiti mogućnost usporavanja napredovanja bolesti.

Jedan od simptoma koji se najčešće zanemaruje nije zaboravnost, već nešto mnogo tiše – ali jednako važno - piše B92.

Neurolog dr Adel Aziz objašnjava da je apatija – gubitak motivacije i smanjen interes za svakodnevne aktivnosti – jedan od najranijih, ali često neprepoznatih znakova demencije, naročito frontotemporalne.

"Osoba koja je ranije organizovala druženja ili često zvala prijatelje, jednostavno prestane da pokazuje interes", kaže dr Aziz za Parade. Takvo ponašanje se često pogrešno tumači kao umor, stidljivost ili želja za samoćom, zbog čega prolazi ispod radara.

Neurologija naglašava da apatija može biti posledica promena u delovima mozga zaduženim za motivaciju, ali i spoljašnjih faktora poput osećaja beznade.

Apatija sama po sebi ne znači nužno da osoba ima demenciju

Neurolog dr Daniel Lesli ističe: "Ljudi se mogu osećati beskorisno ili kao teret, pa im se sve čini kao prevelik napor."

Osim što može biti rani znak demencije, apatija je takođe povezana sa bržim kognitivnim padom jer ljudi izbegavaju aktivnosti koje održavaju mentalno zdravlje – kao što su druženje, vežbanje i kvalitetan san.

Prema rečima neurologinje dr Ketrin Amodeo, apatično ponašanje uključuje gubitak interesovanja za stvari koje su nekada radovale osobu, zanemarivanje lične higijene ili smanjenu brigu o obavezama.

Ipak, važno je znati da apatija sama po sebi ne znači nužno da osoba ima demenciju – može biti i znak depresije ili drugih stanja, poput iscrpljenosti i niskog samopouzdanja.

Ako se primete i drugi simptomi poput promena u pamćenju, govoru i raspoloženju, preporučuje se da se obratite lekaru.

"Zaslužujete podršku za svoje mentalno zdravlje", zaključuje dr Amodeo.