Sombor vesti

Maturanti Srednje muzičke škole "Petar Konjović" iz Sombora, smera Dizajn zvuka i muzička produkcija, objavili su kompilaciju svoje muzike i radio-drama kroz koju su pokazali svoj talenat. Kompilacija nosi naziv "Maturska ekskurzija" i žanrovski je raznovrsna, od popa i roka preko radio-drame do ozbiljnih snimaka i tekstova, kao i muzike sa etno-motivima.

Maturanti Srednje muzičke škole "Petar Konjović" iz Sombora otvorili su novo poglavlje umetničkog stvaranja. Kao krunu četvorogodišnjeg rada stvorili su jedinstvenu kompilaciju svoje muzike i radio-drama pod nazivom "Maturska ekskurzija". Na kompilaciji se smenjuju autorske pesme, originalne obrade i radio-drame, a u svakom tonu oseća se ljubav prema muzici.

"Potrudio sam se da što bolje dočaram tu emociju u muzici", rekao je Dušan Maćešić, maturant.

Zadatak Mikelanđele Bugarski bio je da napravi što bolje zvučne efekte za radio-dramu "Mali princ"

Pored produkcije i dizajna zvuka, Vasilija Aleksić ide i na srpsko tradicionalno pevanje, što je usko povezano sa narodnom muzikom.

Pored kompilacije "Maturska ekskurzija" izdali su još tri CD-a ove školske godine.

"U kreiranju ovog CD-a učestvovao sam kroz svoju pesmu 'Sanjaš me, zar ne'. Znanje koje steknemo u školi mnogo pomaže u kreiranju sopstvenih numera", rekao je Vuk Stojisavljević, maturant.

"Ključna stvar za jedan uspešan projekat kao što je ovaj jeste dobar plan, dobra organizacija i doslednost u praćenju tog plana. Ovo dokazuje koliko su deca bila posvećena radu. Radili su mesecima, to je proces kome se treba mngo posvetiti, jer pored tehničkog dela, to su i umetnost i kreativnost koja dolazi u određenim momentima", rekla je Željka Milošević, nastavnica dizajna zvuka i muzičke produkcije.

"Inspiracija je stvar trenutka koji pokušavate da zadržite,može da dođe bilo kada i bilo gde, a nije trajna - u trenutku kada se pojavi, treba da je ščepate", kaže Mateja Sekulić, maturant.

Radovi sa kompilacije nagrađivani su na takmičenjima, poznati su raznim fakultetima i emituju se na televizijskim i radijskim stanicama. Predstavljanje kompilacije i učeničkih radova zakazano je za 2. jun u 18 časova, u svečanoj sali Muzičke škole "Petar Konjović" u Somboru.

Izvor: rtv.rs

Dragi mališani i roditelji,
pozivamo vas da zajedno ispratimo još jednu uspešnu sezonu dečijih predstava !

Petak, 6. jun
18.00 časova
Velika sala Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor

Uz veselu i razigranu predstavu “Danas nam je divan dan”, proslavićemo kraj sezone na najbolji mogući način – uz osmeh, pesmu i puno radosti!

Ulaznice se kupuju na biletarnici Kulturnog centra:
utorak i sreda: 10.00 – 13.00 časova
četvrtak, petak i subota: 15.00 – 20.00 časova

Cena ulaznice je 400 dinara.

Dođite da zajedno napravimo najlepšu završnicu jedne nezaboravne sezone.

Tradicionalni maturski ples održan je juče u podne na šetalištu u ulici Srpskih vladara u Apatinu, gde su učenici završnih razreda Srednje škole plesom kadrila simbolično obeležili kraj svog školovanja.

Uz zvuke čuvenog Štrausovog kadrila, koji je sa razglasa emitovan u realnom vremenu zahvaljujući Radio Sloveniji Internacional, apatinski maturanti pridružili su se vršnjacima širom Evrope u jedinstvenom plesnom performansu. Istovremeno sa mladima iz gradova poput Beča, Ljubljane, Zagreba, Beograda, Novog Sada, Sarajeva i drugih mesta, i apatinski učenici bili su deo panevropske inicijative koja promoviše mladost, kulturu, zajedništvo i evropske vrednosti.

Manifestaciji je prisustvovao veliki broj građana, roditelja, nastavnika i predstavnika lokalne samouprave, koji su gromkim aplauzom ispratili svaki korak svojih maturanata. Nakon završenog kadrila, u duhu srpske tradicije, učenici su spontano zaigrali i Užičko kolo, čime su događaju dali posebnu, svečanu notu.

Ovaj događaj ostaće u sećanju kao jedan od najlepših trenutaka školskih dana, ali i kao simboličan korak ka novim životnim izazovima koji maturante očekuju u budućnosti.

Bilo da radite u smenama ili volite vikend-putovanja, sigurno ste se pitali: koliko dugo moj ljubimac može ostati sam, a da mu to ne škodi?

Odgovor zavisi od vrste životinje, njenog uzrasta, navika i emotivnih potreba.

Mačke: samostalne, ali ne bezgranično

Mačke su nezavisne i generalno mogu same da provedu od 6 do 12 sati ako imaju obezbeđene osnovne uslove – hranu, vodu, čistu posudu s peskom i sigurno okruženje, piše Index.hr.

– Do 24 sata – Odrasla, zdrava mačka može to da izdrži ako je sve pripremljeno unapred.

– Više od 24 sata – Ne preporučuje se. Može nestati vode, hrana se može pokvariti, a mačka može postati potištena.

Mačići, starije mačke ili one naviknute na prisustvo ljudi teže podnose dužu samoću – njima čak i 8 sati može biti previše.

Psi: društveniji i osetljiviji na samoću

Psi su emotivno vezani za vlasnike i slabije podnose dug period samoće. Odrasli i istrenirani pas može biti sam između 4 i 6 sati, ali to zavisi i od njegove naravi.

– Do 6 sati – Većina pasa to može da izdrži uz dobru pripremu (šetnja pre odlaska, voda, igračke).

–Od 6 do 8 sati – Moguće je, ali idealno bi bilo da neko svrati da ga proveri.

– Više od 8 sati – Ne preporučuje se, naročito za mlade pse, anksiozne rase ili one bez pristupa dvorištu.

Štenci su posebno osetljivi – nekima i sat do dva samoće može biti previše.

Kako da im olakšate dok vas nema?

Bez obzira na to da li imate psa ili mačku, evo nekoliko saveta:

– Ostavite im igračke koje ih mentalno stimulišu (npr. loptice sa hranom, grebalice, jastučiće s mirisima)

– Pustite laganu muziku ili TV, ako su navikli na zvuke

– Obezbedite udoban kutak s pogledom (npr. prozor ili terasa s mrežom)

– Držite se rutine – ljubimci vole predvidivost

– Ako ćete dugo biti odsutni, angažujte pet-sittera ili zamolite prijatelja da ih obiđe

Letovanje na Jadranu često zna da zaboli i po novčaniku, ali ovog proleća stvari deluju malo drugačije – barem kad je reč o ceni iznajmljivanja ležaljki.

Dok su prethodnih sezona cene znale da idu i do vrtoglavih 30 evra po danu, ove godine stvari su znatno pristupačnije.

Redakcija Citymagazina bila je do Umaga, popularnog istarskog letovališta, i sa iznenađenjem otkrili da iznajmljivanje ležaljki košta svega 6 evra, dok za suncobran treba da izdvojite isto toliko. Za razliku od prošlogodišnjih cena koje su mnoge turiste naterale da ležaljku zamene peškirom na pesku, ovogodišnja ponuda deluje gotovo skromno – naročito kada se uzme u obzir da je reč o jednom od popularnijih mesta na hrvatskom primorju.

I dok su društvene mreže prošle godine bile preplavljene snimcima i objavama turista koji prenose paprene cene sa terena, postavlja se pitanje da li je ovo izolovan slučaj ili znak šire promene strategije. Iznajmljivači možda pokušavaju da privuku veći broj gostiju u predsezoni, ili su svesni da su prošlogodišnje cene izazvale negativne reakcije – posebno među domaćim i regionalnim turistima.

U svakom slučaju, ovaj potez daje nadu da će letovanje na Jadranu, uprkos inflaciji i sve višim cenama smeštaja i hrane, ipak moći da bude pristupačnije – bar u nekim segmentima.

Za one koji planiraju letovanje u Hrvatskoj, dobra vest je da sezona još nije u punom jeku, a cene još uvek deluju “razumno”.

Da li zatvarate vrata spavaće sobe pred odlazak na spavanje? Pa, vrata i postoje zato da bi se zatvarala i otvarala, reći ćete... Sasvim normalna i uobičajena stvar. Najčešće se povezuje sa potrebom za privatnošću ili brigom o bezbednosti, ali može otkriti i mnogo o nama.

Psiholozi sugerišu da ova navika nije slučajna, već da je povezana sa specifičnim osobinama i ponašanjem. Tokom nedavnog istraživanja, eksperti za ovu oblast identifikovali su šest karakteristika koje obično poseduju ljudi koji svake večeri zatvaraju vrata spavaće sobe i tonu u drugi svet, svet snova, mira i odmora.

Potreba za sigurnošću

Kada utoli glad, čovekova prva i najvažnija potreba je sigurnost. Mnogi smatraju da će biti bezbedniji ako vrata spavaće sobe noću drže zatvorenim, ali u tom slučaju ne radi se samo o fizičkoj bezbednosti, već i o psihičkoj udobnosti. Ovaj noćni ritual može da pruži osećaj kontrole u nepredvidivom svetu punom opasnosti, kada više nismo sigurni ni u sopstvenom domu.

Psiholog Abraham Maslov, kreator poznate teorije o hijerarhiji potreba, na drugi sprat piramide smestio je upravo sigurnost i potrebu da se zaštitimo, odmah nakon osnovnih fizioloških potreba kao što su disanje, hrana i voda. Dakle, ako svake noći zatvarate vrata sobe u kojoj spavate, verovatno ste od ljudi koji visoko cene ličnu bezbednost, kako u svakodnevnom životu, tako i u snu.

Želja za osamom

Usamljenost ne mora da bude nešto negativno. Štaviše, ponekad je korisna i lekovita, jer nam pomaže da se pronađemo i sastavimo. "To nije odsustvo ljudi, već nemogućnost da razgovarate sa njima o stvarima koje smatrate važnim", rekao je čuveni Karl Jung. Nekad nam je, jednostavno, potrebno da se udaljimo, smirimo i koncentrišemo na sebe, da u tišini razmišljamo i nakratko se distanciramo od spoljašnjeg sveta.

Čin zatvaranja vrata je mali, ali značajan potez koji ukazuje na želju za ličnim prostorom. To je i potreba da se povučemo, sanjamo, da jednostavno budemo svoji, da nas niko ne ometa i da se sklonimo od svega što remeti naš unutrašnji mir. Spavaća soba je idealan kutak za regeneraciju u tom smislu. Lično utočište.

Možda ste introvertan tip

Da li je navika zatvaranja vrata spavaće sobe povezana sa tipom ličnosti? Da li volite društvo ili, pak, spadate u povučene i ćutljive osobe koje ne uživaju u međuljudskim interakcijama? Introvertne ličnosti imaju bogat unutrašnji život i nisu nužno stidljive i asocijalne. Za razliku od ekstrovertnih, energiju crpe iz sopstvenih resursa i za njih je zatvaranje vrata tokom noći više od puke mere bezbednosti.

To je najlakši način da kreiraju miran prostor, neophodan za introspekciju i duboko razmišljanje, što je, zapravo, svima ponekad neophodno, bez obzira na tip ličnosti.

Način da sačuvamo mentalno zdravlje

Stvaranjem bezbednog okruženja dozvoljavamo sebi da se potpuno opustimo i napunimo baterije, daleko od spoljašnjih smetnji i briga. Studija potvrđuje da prakse samopomoći, uključujući stvaranje prijatne i bezbedne sredine za spavanje, mogu značajno smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje. Te male, svakodnevne radnje doprinose opštem blagostanju i komforu.

Ako steknete naviku da zatvarate vrata spavaće sobe pre spavanja, ne tražite samo zaštitu ili privatnost, već svesno primenjujete strategiju koja vam pomaže da se osećate sigurnije i budete smireniji. U današnjem haotičnom svetu i društvu koje stalno postavlja neke zahteve i uslove, briga o sebi važnija je nego ikad.

Nezavisnost naša nasušna

Mnogi ljudi koji su usvojili ovu naviku podsvesno pokazuju snažan osećaj nezavisnosti. Kada zatvorite vrata, stvarate jasnu granicu između sebe i drugih. Svesni ste da imate svoj prostor i da možete da kontrolišete ko u njega ulazi.

Duboko cenite svoju autonomiju i ne oklevate da istaknete nevidljivu barijeru između vašeg kutka i spoljašnjeg sveta. Nije reč o samoizolaciji, kao što se često pogrešno misli, već o načinu da naglasite individualnost, koju i ostali treba da poštuju.

Sloboda iznad svega i svih

Možda zvuči paradoksalno, ali zatvaranje vrata spavaće sobe nje uvek vezano za sigurnost ili izolaciju. Za mnoge je to čin koji izražava slobodu. U tom prostoru možemo da budemo potpuno svoji, jer je oslobođen spoljnih pritisaka. Ovaj mali, ali važan čin omogućava nam da budemo slobodni u svojim mislima, postupcima, emocijama.

Proverite, možda je upravo sloboda ono što vam nedostaje kada ujutru otvorite vrata spavaće sobe i kročite u svakodnevni život. Preispitajte se i da li na pravilan način komunicirate sa svetom, jer svako ga doživljava drugačije.

Izvor: zena.blic.rs

Blaga dečja infekcija s ozbiljnim posledicama za trudnice i hronične bolesnike – infektivni eritem, poznat i kao peta bolest ili bolest ošamarenih obraza.

Peta bolest je osipna virusna infekcija koju izaziva parvovirus B19. Smeštena je kao peta u Dukesovoj istorijskoj klasifikaciji dečjih osipnih bolesti. Iako danas retko izaziva paniku, značajna je zbog svoje zaraznosti i mogućih komplikacija. U Srbiji i Hrvatskoj se svake tri do četiri godine beleže manji epidemijski talasi, najčešće krajem zime i početkom proleća, prenosi Zdravlje Hina.

Ko oboleva i kako se bolest prenosi?

Najčešće se javlja kod dece uzrasta od 5 do 14 godina. Prenosi se kapljično, direktnim kontaktom, preko kontaminiranih predmeta, transfuzijom, pa čak i transplacentarno (sa majke na fetus). Češća je tokom kasne zime i proleća. Brzo se širi u vrtićima i školama, gde je kontakt među decom intenzivan, a prevencija otežana.

Prema podacima iz Hrvatske, skoro 65% odraslih ima antitela na parvovirus B19, što znači da su već preležali infekciju. Kod dece do 18 godina ta brojka iznosi oko 42%, što pokazuje da je školska populacija i dalje ranjiva.

U maju 2023. Hrvatska je zabeležila znatan porast slučajeva pete bolesti, posebno među decom u vrtićima i školama. Tada su se u medijima oglasili roditelji, lekari i deca koja su preležala bolest.

Pedijatar Mario Mašić navodi da se bolest javlja u ciklusima svakih 3–5 godina i da preležana infekcija ostavlja trajni imunitet. Simptomi uključuju crvenilo obraza, osip po telu, umor, gubitak apetita i bolove u zglobovima. Važno je naglasiti da su deca zarazna pre pojave osipa, a kad se osip javi, više nisu zarazna i mogu da se vrate u kolektiv.

„To su najčešće zdrava deca koja dolaze sa simptomima kao što su povišena temperatura i karakterističan osip. Zarazni su pet do deset dana nakon izloženosti virusu, ali kad se osip pojavi, prestaju da prenose infekciju“, kaže dr Mašić.

Simptomi i tok bolesti

Inkubacija traje od 4 do 14 dana. Prva faza podseća na blagu virusnu infekciju – temperatura, grlobolja, malaksalost. U drugoj fazi javlja se karakteristični osip – crvenilo obraza koje izgleda kao da je dete ošamareno, a potom se javlja ružičasti osip na trupu i ekstremitetima koji kasnije poprima mrežasti izgled. Osip može trajati nekoliko dana, ali i nedeljama, i može se ponovno pojaviti nakon izlaganja suncu, fizičkog napora ili stresa.

U nekim slučajevima simptomi uopšte izostaju, što dodatno otežava kontrolu širenja virusa u kolektivima. Deca uglavnom prebole bolest bez posledica, iako simptomi mogu biti neprijatni.

„Ćerka mi se u ponedeljak vratila iz škole s osipom po licu. Prvo sam pomislila da je alergija. Ujutro je bilo još gore, pa sam je odvela lekaru – dijagnoza: peta bolest“, ispričala je 2023. godine Nikolina Ivančević iz Đakova.

Zaraznost i povratak u kolektiv

Najveća zaraznost je pre pojave osipa. Kad se osip pojavi, dete više nije opasnost za druge i može se bezbedno vratiti u školu ili vrtić. To je važno znati kako bi se izbegla nepotrebna panika među roditeljima i nastavnicima.

Simptomi kod odraslih

Osip se kod odraslih javlja ređe, ali su zato češći bolovi u zglobovima, naročito kod žena. Ti bolovi mogu da traju nedeljama i podsećaju na reumatoidni artritis. Više od 60% odraslih koji obole imaju zglobne tegobe.

Rizici i komplikacije

Kod trudnica koje nisu preležale bolest postoji rizik za plod – moguć je pobačaj, anemija ili stanje poznato kao fetalni hidrops. Kod osoba s bolestima krvi moguća je aplazija, a kod imunokompromitovanih – hronična infekcija.

Preporuka je da trudnice koje su bile u kontaktu sa zaraženima urade serološko testiranje, a po potrebi i praćenje stanja ploda. U većini slučajeva trudnoća protiče bez komplikacija, ali oprez je svakako preporučen.

Kako se postavlja dijagnoza?

Kod dece se dijagnoza najčešće postavlja klinički, na osnovu izgleda osipa i simptoma. Kod trudnica i rizičnih pacijenata koristi se serološko testiranje (IgM i IgG) i PCR testiranje. Laboratorijske metode pomažu kod nejasnih slučajeva.

Lečenje

Simptomatsko. Koriste se paracetamol ili ibuprofen za ublažavanje temperature i bolova, uz odmor i unos tečnosti. Kod težih zglobnih simptoma mogu se koristiti nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), a u komplikovanim slučajevima – transfuzije i imunoglobulini. Deca se najčešće brzo oporavljaju, dok kod odraslih tegobe mogu duže trajati.

Postoji li prevencija ili vakcina?

Vakcina ne postoji. Prevencija podrazumeva dobru ličnu higijenu, izbegavanje kontakta sa zaraženima – naročito za trudnice i imunokompromitovane osobe. Pranje ruku i neupotrebljavanje istog pribora za jelo smanjuju rizik prenosa.

Infektivni eritem je uglavnom blag, ali odgovorno ponašanje i informisanost su ključni za zaštitu najosetljivijih grupa. U savremenom društvu, gde je zdravstveno obrazovanje sve važnije, znanje o petoj bolesti pomaže ranom prepoznavanju i zaštiti zdravlja zajednice. Najvažnije je da roditelji i vaspitači znaju da s pojavom osipa prestaje zaraznost i da se dete može bezbedno vratiti u kolektiv.

Istorijat bolesti i naučna važnost

Peta bolest je prvi put opisana u 19. veku, a svoje mesto u klasifikaciji dobila je kao jedna od niza čestih dečjih osipnih bolesti. Iako se danas smatra relativno bezopasnom, parvovirus B19 i dalje je predmet istraživanja u hematologiji, infektologiji i perinatalnoj medicini. U toku su istraživanja koja bi mogla dovesti do razvoja vakcine.

Uticaj pandemije

Zdravstveni stručnjaci pretpostavljaju da je porast slučajeva pete bolesti u poslednjim godinama povezan s pandemijom kovida. Tokom tog perioda deca su bila manje izložena virusima zbog zatvorenih škola, nošenja maski i fizičke distance. Povratkom u kolektive, deca češće dolaze u kontakt s virusima poput parvovirusa B19.

Rani doručak i večera mogu igrati važnu ulogu u kontroli telesne težine, tvrde istraživači sa Barselonskog instituta za globalno zdravlje.

Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u Međunarodnom časopisu za bihejvioralnu ishranu i fizičku aktivnost (IJBNPA). Do ovog zaključka došli su tokom obimne studije u kojoj je učestvovalo više od sedam hiljada odraslih volontera, uzrasta od 40 do 65 godina.

U 2018. godini učesnici su dali detaljne informacije o svojoj ishrani, načinu života, rasporedu obroka i fizičkim parametrima. Pet godina kasnije, više od tri hiljade njih ponovo je pregledano, a prikupljeni su i ažurirani zdravstveni podaci, prenosi Index.

Rezultati su pokazali da su oni koji su dan započinjali ranim doručkom i ostavljali više vremena između večere i spavanja imali niži indeks telesne mase.

„To bi moglo biti zato što je raniji unos hrane u toku dana više u skladu sa cirkadijalnim ritmovima. To omogućava efikasnije sagorevanje kalorija i bolju kontrolu apetita, što može pomoći u održavanju optimalne telesne težine. Ipak, prerano je za konačne zaključke, pa će se jasne preporuke morati sačekati dok ne budu dostupni ubedljiviji dokazi“, izjavila je Lusijana Pons-Muco, jedna od autorki studije.

Izvor: n1info.rs

Srbija je na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UN Turizam) „Najbolja turistička sela 2025“, kandidovala tri sela i to Tršić, Rudno i Bistricu, objavilo je Ministarstvo turizma.

Globalna inicijativa „Najbolja turistička sela“ je jedan od stubova programa UN Turizam – „Turizam za ruralni razvoj“ i prepoznaje sela, koja su izuzetan primer ruralne turističke destinacije sa priznatim kulturnim i prirodnim dobrima, koja čuvaju i promovišu vrednosti, proizvode i način života. Pre nekoliko godina Mokra Gora je trijumfovala, a sad su naši kandidati Tršić (Turistička organizacija Loznice), Rudno (Kraljevo) i Bistrica (Petrovac na Mlavi).

Tršić – Zavičaj Vuka Karadžića i čuvar srpske kulture

Smešteno u srcu zapadne Srbije, nedaleko od Loznice, selo Tršić predstavlja jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih destinacija u zemlji. Ovo slikovito selo okruženo planinama i šumama je rodno mesto reformatora srpskog jezika – Vuka Stefanovića Karadžića, što ga čini nezaobilaznim mestom za sve ljubitelje srpske istorije i tradicije, piše Nova.rs.

Zašto posetiti Tršić?

Prostor oko Spomen kuće Vuka Stefanovića Karadžića u Tršiću, manastir Tronoša i šire okruženje, koji zajedno čine celinu kulturnih i prirodnih vrednosti materijalnog i nematerijalnog nasleđa, proglašen je uredbom Vlada Srbije zaštićenim područjem izuzetnog značaja jula 2019. godine, napominje Vikipedija.

Etno kompleks Vukova kuća, autentična rekonstrukcija ambijenta iz 18. veka, nudi uvid u svakodnevni život nekadašnjih srpskih domaćinstava. Svake godine u Tršiću se održava Vukov sabor, velika tradicionalna manifestacija koja okuplja umetnike, pesnike i folklorne ansamble iz cele Srbije.

A za ljubitelje aktivnog odmora, tu su pešačke i biciklističke staze koje vode kroz netaknutu prirodu.

Tršić je savršen spoj kulture, prirode i istorije, što ga čini idealnim mestom za porodična putovanja, školske ekskurzije i ljubitelje etno turizma.

Rudno – Planinski raj na padinama Golije

Na visini od oko 1.100 metara nadmorske visine, na obroncima planine Golije, nalazi se selo Rudno – jedna od najlepših destinacija za ekoturizam u Srbiji. Udaljeno je oko 30 km od grada Kraljeva i deo je specijalnog rezervata prirode „Golija“.

Šta čini Rudno posebnim?

Rudno je okruženo gustom šumom, prostranim livadama i planinskim izvorima, savršeno za sve koji traže mir i odmor daleko od gradske gužve. Idealno je za planinarenje i zimske sportove: tokom zime, selo nudi uslove za nordijsko skijanje i sankanje, dok leti privlači planinare i kampere.

Zahvaljujući nadmorskoj visini, zdravom vazduhu i tradicionalnom načinu života, Rudno je poznato po zdravoj klimi i domaćim specijalitetima poput sira, kajmaka i rakije.

Za sve koji žele da iskuse autentičnu atmosferu srpskog sela u netaknutoj prirodi, Rudno je pravo mesto.

Bistrica - Jedno je od najautentičnijih sela u Srbiji

Selo Bistrica nalazi se u opštini Petrovac na Mlavi, kao jedan od najvažnijih kulturnih lokaliteta u Braničevskom okrugu. Nalazi se oko 135 kilometara jugoistočno od Beograda i jedno je od najautentičnijih i najlepših sela u Srbiji.

Glavni aduti Bistrice

Deo sela Bistrice predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja. U sklopu ove celine nalaze se tri valjarice, deset vodenica, crkva sa crkvištem, salaš, pet kuća, stara škola i mehane. Ovaj deo sela predstavlja svojevrsni „muzej na otvorenom“, gde posetioci mogu uživati u tradicionalnoj arhitekturi i ambijentu prošlih vremena.

Jedna od najposećenijih atrakcija Bistrice su njene vodenice. U dužini od oko 5 kilometara, nalazi se deset sačuvanih vodenica i dve valjarice.

Bistrica je i rodno mesto Dragutina Tomaševića, prvog srpskog olimpijca i maratonca koji je učestvovao na Olimpijadi u Stokholmu 1912. godine. U njegovu čast, svake godine se organizuje memorijalna trka i planinarska manifestacija „Stazama Dragutina Tomaševića“.