Sombor.info

Potresna priča jedne porodilje čije je dete preminulo nekoliko sati nakon porođaja, a koja je za to optužila lekara koji je porađao, izazvala je proteste ispred Ministarstva zdravlja i brojne reakcije nadležnih. Osnivačica Centra za mame Jovana Ružičić za N1 kaže da odgovornosti za akušersko nasilje u Srbiji nema.

Ružičić navodi da se Centru za mame žene stalno obraćaju za pomoć.

„Pre 9 godina smo objavili istraživanje prema kome više 70 odsto žena nije zadovoljno kako je njihov porođaj izgledao. Svaka 10 žena je rekla da nikada više ne želi da postane mama zbog iskustva u porodilištu, a svaka treća da će razmisliti. Posledice trauma su višedecenijske i za čitavu zemlju“, ističe ona.

Kako dodaje žene godinama svedoče o nasilju i traumama koje proživljavaju u porodilištima, ali da odgovornost onih koji su počinili akušersko nasilje nema.

„Vrlo često se o ovakvim slučajevima piše po medijima. Iz bolnica dobijamo informaciju da je bolnica pokrenula internu kontrolu i nakon toga se ništa ne desi. Javnost nikad nije obaveštena šta je rezultat te kontrole i šta je preduzeto protiv konkretnog lekara ili lekarke koji su bili akteri, a da li je bilo sankcija protiv odgovornih, kao i šta će se sprovesti da do sličnih situacija ponovo ne dođe“, rekla je ona.

Objašnjavajući termin akušerskog nasilja, objasnila je da on pokriva širok spektar različitih nasilnih praksi, ali i sam odnos prema ženi tokom porođaja, kao inačin na koji joj se obraćamo.

„Puno žena ne zna koja su im prava. One koje su znale su malo bolje prošle nego one koje nisu. Mi imamo odlične zakone, ali sprovođenje je druga priča“, kaže Ružičić.

Prema njenim rečima, jako je teško pronaći ljude koji će svedočiti na sudu ukoliko se pokrene postupak.

„Pokretanje pravnog postupka uključuje dovođenje medicinskih veštaka iz inostranstva jer naši ne žele da izađu protiv svojih kolega i koleginica. To su troškovi od 30.000-40.000 evra, a koja porodilja to ima“, navela je Ružičić.

Navodi i da je ovo pitanje rodne ravnopravnsoti i da je odnos prema ženama u porodilištu onakav, kakav je i u društvu.

Izvor: danas.rs

Neophodno je postupati sa oprezom kada razgovarate o raku i svim mogućim vezama sa određenim namirnicama i pićima. Iako neka istraživanja sugerišu vezu između određenih izbora hrane i rizika od raka, dokazi su često oprečni, a stručnjaci u ovoj oblasti možda se ne slažu uvek oko uzroka.

Genetika, način života i ishrana uopšte imaju veliki uticaj na nastanak raka. Onkolog Maniš Šarma navodi pet namirnica koje su istraživane u vezi sa rizikom od raka.

1. Prerađeno meso

Pošto prerađeno meso, kao što su slanina, kobasice i viršle, često sadrže nitrate i nitrite koji mogu da formiraju nitrozamine tokom zagrevanja ili varenja, oni su povezani sa povećanim rizikom od raka debelog creva i želuca.

Prilagođavanje vaše ishrane može biti velika promena, pa Šarma savetuje da počnete sa malim koracima. To bi moglo značiti da tražimo mesne delikatese sa smanjenim sadržajem masti i natrijuma ili bez nitrita i nitrata.

2. Crveno meso

Visok sadržaj masti i proteina u crvenom mesu može uticati na razvoj supstanci koje izazivaju rak kada se kuva ili peče.

„Kada se crveno meso kuva na visokim temperaturama, mogu se razviti karcinogeni povezani sa rakom“, rekao je onkolog za TheHealthSite.

On preporučuje uklanjanje masti i mariniranje mesa pre pripreme.

3. Pića zaslađena šećerom

Iako su sprovedene studije kako bi se utvrdilo da li veštački zaslađivači direktno povećavaju rizik od raka, Šarma kaže da su nalazi pomešani. On predlaže da se veštački zaslađivači konzumiraju umereno.

4. Alkohol

Acetaldehid, priznati kancerogen, nastaje tokom procesa transformacije alkohola u organizmu ili pod određenim uslovima. Osim što uzrokuje oštećenje jetre, dugotrajna konzumacija alkohola povećava mogućnost raka.

Štaviše, alkohol može da promeni nivo hormona, što može dovesti do raka dojke i drugih maligniteta povezanih sa hormonima. Ako ipak odlučimo da konzumiramo alkohol, trebalo bi da ograničimo dnevni unos na najviše jedno piće za žene i dva za muškarce.

5. Visoko obrađena hrana

Visoko obrađena hrana često uključuje konzervanse, hemikalije i prevelike količine šećera i nezdravih masti koje podstiču debljanje i gojaznost. Ovi elementi mogu da pogoršaju upalu i oksidativni stres, koji su povezani sa razvojem raka, zajedno sa nedostatkom vitalnih hranljivih materija.

Šarma predlaže da se fokusiramo na umerenost i da biramo manje porcije kako bismo smanjili količinu visoko obrađene hrane u našoj ishrani, prenosi index.hr.

Policija je danas uhapsila M. M. (1979), lekara Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, kog je ranije Marica Mihajlović iz Šida optužila za akušersko nasilje, ali i za smrt svoje bebe.

On je uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, M. M. biće određeno zadržavanje do 48 časova, u kom roku će, uz krivičnu prijavu biti priveden tužilaštvu.

Podsetimo, večeras je ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu održan protest protiv akušerskog nasilja.

Nastavlja se serija duela Somboraca i Kragujevčana koja traje od prethodnog, nižeg, ranga takmičenja.

Svaki meč je bio veoma neizvestan, rešavan u poslednjim trenucima utakmice, a Radnički je svaki put do sada izlazio kao pobednik.

Utakmica se igra 22. januara u 18 časova u Somboru u okviru 18. kola Košarkaške lige Srbije.

Izvor: kragujevacke.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki je svečanom akademijom obeležila - 165 godina od osnivanja biblioteke i 75 godina od osnivanja Dečjeg odeljenja.

Somborci su 1859. godine, zahvaljujući njihovom sugrađaninu, Karlu Bijelickom, pre 165 godina postali bogatiji za biblioteku, 75 godina je prošlo od osnivanja njenog Dečjeg odeljenja, časopis za kulturu „Dometi“ objavio je svoj prvi broj pre tačno pola veka, dok je pet godina prošlo od uručivanja prvih Bebiteka paketića.

Uz brojne jubileje, u 2024. godini, očekuju nas i 15. Veljkovi dani, književna manifestacija koju Biblioteka priređuje od 2007. godine.

Obeležavanje 165 godina od osnivanja gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru govori o istorijski značajnom doprinosu ove biblioteke u kulturnom i obrazovnom razvoju grada Sombora i okoline.Ministarstvo kulture i resorni pokrajinski sekretarijat podržavaju rad somborske biblioteke kroz projekte, a za bibliotečku delatnost u Srbiji, država je izdvojila preko šest milijardi dinara, kazao je Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.

Dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekeratra za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama istakao je da somborska biblioteka predstavlja važnu ustanovu kulture za Somborce.

Kroz programe i radionice somborska biblioteka ide u korak sa vremenom i neguje čitalačku kulturu građana Sombora i okoline.

Nataša Turkić, direktor somborske biblioteke Karlo Bijelicki: “Veoma sam ponosna što sam na čelu jedne važne insittucije kao što je somborska biblioteka “Karlo Bijelicki”, što smo mnogo toga zajedno svi koji radimo u bibliotekci uradili”.

Na svečanoj akademiji uručene su nagrade najvernijim čitaocima, koji će imati besplatnu članarinu godinu dana, dodeljene su zahvalnice gradskim institucijama kao i dopisništvu Radio televizije Vojvodine.

Izvor: RTV

U čast proslave velikog hrišćanskog praznika Bogojavlјenja, na Gradskom kupalištu „Štrand“ danas je održano plivanje za Časni krst u organizaciji Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“. Učestvovalo je 56 plivača, a simboličnih 33 metra prvi je preplivao osamnaestogodišnji Nikola Popović koji učestvuje po prvi put.

„Želeo sam da ispunim želјu svoje majke i da doplivam do Časnog krsta što sam i uspeo. Bilo je hladno naravno, ali to nisam osetio dok sam bio u vodi, a sam osećaj je odličan“, rekao je Nikola.

Kao i prethodnih godina, podršku plivačima su pružili gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić i brojni sugrađani koji su se ove godine pojavili u izuzetno velikom broju.

Tradicionalna manifestacija je održana uz podršku Grada Sombora i Sportskog saveza grada Sombora, kao i nadležnih institucija, udruženja i medija.

Nakon uspešnih teorijskih i terenskih obuka u Sakulama, Novom Sadu, Kragujevcu, Zaječaru, Požegi i Deronjama, članove Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije-Apatin, očekuje nova obuka za Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (IWC) u Apatinu u severozapadnoj Bačkoj.

U nedelјu, 21. januara 2024. godine biće održana obuka za članove i saradnike ovog društva iz Apatina, kao i opština Sombor, Kula i Odžaci. Kako su za sajt Dunav radija rekli članovi ovog društva, terenska obuka biće održana na ribnjaku kod Svilojeva, a pre terenske obuke biće održano i predavanje na temu problematike (IWC-a) i sprečavanja nezakonitog stradanja ptica (IKB).

Okuplјanje učesnika zakazano je 10 sati u nedelјu kod apatinske Marine, a događaj bi trebalo da traje do 17 sati, jer će se na ribnjaku čekati večernji dolet gusaka i popisivati ptice vodenih staništa.

Obavezne prijave na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20 januara 2024. godine u 16 sati.

Izvor: Radio Dunav

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz

Za vozače koji poštuju ograničenje brzine, novi tip "ležećih policajaca", poznat kao Edeva ActiBump, obećava neprimetno i udobno iskustvo. Ovaj inovativni sistem, razvijen od strane švedske kompanije Edeva, poseduje nadzornu kameru i mehanizam koji se aktivira samo kada je potrebno.

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz. Međutim, ukoliko vozač prekorači dozvoljenu brzinu, ActiBump se podiže nekoliko centimetara, uzrokujući osetan udarac, što efikasno usporava prebrze vozače, prenosi Večernji.hr.

Edeva ActiBump pruža brojne prednosti u odnosu na tradicionalne "ležeće policajce". Vozači koji se pridržavaju propisa ne doživljavaju nikakav udarac, čime se povećava udobnost putovanja i smanjuje rizik od oštećenja vozila. Osim toga, ovaj sistem pruža i psihološki efekat, podstičući vozače da se pridržavaju ograničenja brzine, što doprinosi većoj bezbednosti na putevima.

Već implementiran u nekoliko švedskih gradova kao što su Stokholm, Linkoping, Upsala i Malme, kao i u nemačkom gradu Hanau i u Australiji, Edeva ActiBump pokazuje svoju efikasnost u različitim urbanim sredinama. Uvođenje ovog sistema u saobraćajnu infrastrukturu predstavlja značajan korak napred u oblasti bezbednosti saobraćaja i upravljanja brzinom vozila.

Izvor: telegraf.rs

I pre nego je film „Nedelja“ imao premijeru i ušao u bioskope, samo na osnovu nekoliko scena trejlera pojavio se opšti konsenzus dežurnih kritičara i komentatora sa interneta, pri kojem je Husein Alijević Husa za ulogu Džeja Ramadanovskog pravi pogodak.

Huse se sećamo kao klinca iz devedesetih koji je plesao i pevao u dance pop grupi „Beat Street“. Grupa je nastala 1992, a tri godine kasnije su izbacili prvi album na kom se našla i verovatno njihova najpoznatija pesma „Opsesija“.

U mračnim devedesetim bend je ispratio trend euro-dance stila, sa laganim koketiranjem sa hip hopom ali i turbo folkom. Grupu je pod svoje krilo uzela Dragana Mirković, s kojom su imali duet ali i kojoj su postali plesna grupa.

Nakon bombardovanja 1999. bend prestaje da radi u svojoj klasičnoj postavci. Nastavljaju još par godina, samo sa ženskim vokalima, dok se Alijević povukao iz benda i probao je sa solo karijerom u kojoj se okrenuo nešto tvrđim narodnjacima.

Husino ime se ipak vezivalo za rad devedesetih, tako da je već neko vreme bio u onoj grupi poznatih koji bi se našli u odeljku „gde su i šta rade“, povučen iz javnog života, kad je odjeknula vest da će upravo on imati glavnu ulogu u biografskom filmu o Džeju.

Kako je Husein Alijević Husa postao Džej Ramadanovski

Kako su pričali već autori, u nekim prvim verzijama scenarija su probali sa nekim drugim, poznatijim domaćim glumcima, ali tek sa dolaskom Huse na kasting kako je rekao reditelj Nemanja Ćeranić, „upala im je kašika u med“.

Pored toga što se Husa odlično uklopio u ekipu i na probnim snimanjima, otkrio im je da sam početak karijere ga vezuje za Ramadanovskog, jer je Beat Street nastupao na bini 1992. kao plesna grupa pokojnog pevača, i to na njegovo insistiranje.

S obzirom da glumi Džeja u periodu njegove mladosti, Husa je smršao preko 20 kilograma za potrebe uloge, a kako je i sam više puta naglasio, pomoglo mu je što je pevača poznavao, i što je osećao dug prema njemu, jer ga je upravo Džej stavio u vreme njegove najveće slave na binu pored sebe.

Alijevića voli kamera, iako nije glumac, u filmu „Nedelja“ je svojoj blagom i nenametljivom pojavom efektan u priči koja je koliko o pevaču, toliko i o Dorćolu osamdesetih, njegovim ulicama, ali i prijateljstvu Roma i belih ljudi u jednoj nepretencioznoj antirasističkoj priči.

Ako ovaj film uspe na blagajnama, u šta gotovo da ne sumnjamo, film „Nedelja“ neće biti naš poslednji susret sa Huseinom Alijevićem Husom na bioskopskom platnu.

Izvor: danas.rs

Menadžeri proizvoda u Britaniji mogu da zarade i preko 150.000 evra godišnje.

Ukoliko ste na pragu da promenite profesiju, ili tek birate na koje polje da se usmerite, lista najplaćenijih poslova u Evropi može da bude od koristi.

Kako se industrije razvijaju i potražnja za određenim specijalnostima sve više raste, a upravo one i predstavljaju pozicije na kojima zaposleni najviše zarađuju. SchengenVisaInfo.com je sastavio listu visoko plaćenih pozicija u Evropi, a primetićete, za neke od njih i kurs može da bude osnova.

Data Scientist
Ova profesija je veoma tražena širom Evrope jer je njihova stručnost potrebna za donošenje odluka potkovanih znanjem, optimizaciju operacija i predviđanje budućih trendova – što je neophodno za svet zasnovan na algoritmima i proračunima, u kojem danas živimo. Njihov rad se sastoji od statističkih, matematičkih i računskih metoda koje oni koriste za rešavanje složenih problema vezanih za poslovanje.

Prema stranici NorthWest Executive Education, zaposleni na ovoj poziciji u Nemačkoj zarađuju oko 61.854 evra godišnje, dok u Švajcarskoj njihova zarada iznosi 9.443 evra mesečno, odnosno 113.318 evra godišnje.

Finansijski direktor

Budući da su odgovorni za finansijsku situaciju organizacije, finansijski direktori vode kompaniju ka profitabilnosti i održivosti. Ovaj posao je plaćen oko 144.366 evra godišnje u Nemačkoj i 75.002 evra u Francuskoj, dok finansijski direktori u Velikoj Britaniji zarađuju oko 110.061 evra godišnje.

Menadžer poslovnog razvoja

Holandija je zemlja koja ove profesionalce plaća najviše u Evropi – oko 100.504 evra godišnje, a slede Velika Britanija sa 119.154 evra i Nemačka sa 101.182 evra.

Menadžeri poslovnog razvoja odgovorni su za identifikaciju prilika za poslovni rast, izgradnju i održavanje odnosa sa potencijalnim klijentima i širenje kompanije. To je veoma konkurentan i izazovan posao, ali veoma isplativa karijera.

Menadžer proizvoda

Ovi profesionalci nadgledaju razvoj, proizvodnju i marketing proizvoda kompanije, osiguravajući da proizvodi zadovolje potrebe tržišta. Ova uloga je takođe odgovorna za kreiranje relevantnih i konkurentnih proizvoda.

Menadžer proizvoda u Nemačkoj dobija platu od oko 5.950 evra mesečno (71.404 evra godišnje), dok Velika Britanija, koja je zemlja koja najviše plaća za ovu profesiju, menadžerima proizvoda plaća oko 152.127 evra godišnje – što je oko 12.677 evra svakog meseca. U Francuskoj, menadžer proizvoda može da zaradi, u proseku, oko 8.844 mesečno.

Menadžer projekta

Prosečne godišnje plate menadžera projekata su oko 127.362 evra u Ujedinjenom Kraljevstvu, 113.211 evra u Nemačkoj i 109.673 evra u Francuskoj.

S obzirom na to da preduzeća istovremeno razvijaju različite složene projekte, efektivno upravljanje projektima igra ključnu ulogu u obezbeđivanju prijema i korišćenja resursa. Menadžeri projekata imaju odgovornost u garantovanju da se projekti završe u određenim vremenskim rokovima, da se pridržavaju obima i da ostanu u okviru budžeta. Njihove odgovornosti uključuju koordinaciju tima, raspodelu resursa i postizanje ciljeva projekta.

Izvor: nova.rs