Sombor vesti

U nedelju 11. maja udruženje Dečki u plavom organizovali su šesto izdanje sportske manifestacije Sarajevski maraton, na kojoj se nastupilo više od 2.000 učesnika iz 41. države.

Pored glavne trke u maratonu, koja je bilo ujedno i Prvenstvo Bosne i Hercegovine u maratonu, bile su održane još četiti trke. U polumaratonu, memorijalna trka „Osman Junuzović“ u spomen na pobednika prvog Sarajevskog maratona, humanitarna trka 5 km. „Trčimo za dah“, kojom organizatori žele ukazati na problem obolelih od plućne hipertenzije, te dečje trke za decu uzrasta do 14 godina. ARK “Somaraton” je prihvatio poziv organizatora trke koji je obezbedio našim učesnicama pet besplatnih startnina.

Polumaratonsku distancu uspešno su savladale Maja Bodrožić i Biljana Vezmar, dok su trku 5 km istrčale Ana Pešić, Tamara Berleković i Maja Đukić.

Istog dana u Vrbasu je održana je 5. ulična trka na distancama od 5 i 10 kilometara kao i trka pripadnika vojske i policije na hiljadu metara. Na trci 10 km u svojim starosnim kategorijama prva mesta su istrčale Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj, a James Innes bio je 11. u sveukupnom plasmanu. Ovu trku su uspešno trčali i Zoran Nikolić, Branko Nenadić i Đorđe Rackov.

Na trci upola manje kilometara najzapaženiji rezultat ostvarila je Zorica Kulić, u plasmanu žena zauzela je treće mesto. Istu trku istrčala je i Dragana Bogojević. Dan ranije u subotu u organizaciji West Srbija Trails-a organizovana je veoma zahtevna trail trka Povlen – Ljubovija gde su odvažni učesnici mogli birati između 100 km. i 55 km. Visinske razlike od 2.000 metara. Redovni učesnik na tim brdskim trkama bio je član ARK “Somaraton” Miroslav Liščević koji je uspešno savladao stazu 55 km.

08. maja u Кikindi je održano međuokružno takmičenje u rukometu na kojem su učestvovali i učenici apatinske Gimnazije i stručne škole “Nikola Tesla”.

Selekcija devojaka je osvojila prvo mesto i plasirala se na republičko prvenstvo koje će se održati u Кaratašu od 21. do 23. maja 2025. godine.

Selekcija momaka je na međuokružnom takmičenju u rukometu osvojila drugo mesto.

Izvor: radiodunav.com

Sombor je juče, u znak sećanja na dan kada je 9. maja 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, odao poštu palim žrtvama i borcima za slobodu.

Na osamdesetu godišnjicu obeležavanja Dana pobede nad fašizmom delegacije Grada Sombora, Vojske Srbije, Ambasade Ruske Federacije, SUBNOR-a Sombor, Asocijacije žena Republike Srbije Okružni-opštinski-gradski odbor Sombor,Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, Кolo srpskih sestara, 549. motorizovana brigada, Udruženje somborskih veterana, Savez ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca Vojvodine, Ratnih vojnih invalida grada Sombora i Udruženje „Svet bez granica“ svečano su položile vence na Spomenik partizanskim borcima, Spomenik borcima Crvene armije i Spomenik žrtvama fašističkog terora.

Odajući počast herojima Drugog svetskog rata koji su se borili za slobodu, predstavnici delegacija upisali su se i u knjigu sećanja.

Pre svečane ceremonije polaganja venaca, gradonačelnik Antonio Ratković, član Gradskog veća dr Radenko Stanić i član Gradskog veća Slobodan Stanić, zajedno sa predstavnicima SUBNOR-a Sombor: predsednikom Petrom Grabežom, članom Predsedništva Zdravkom Subotićem i članom Đorđem Кurtešaninom, upriličili su prijem za predstavnika Ambasade Ruske federacije, drugog sekretara Jurija Butkova i delegaciju Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije pukovnik Nebojša Spajić, načelnik Odeljenja Ministrastva odbrane Sombor potpukovnik Slavko Đipalo i poručnik Bojan Grujić.

Povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi (11. maj) Crveni krst Vojvodine danas je u Svečanoj sali ove organizacije u Novom Sadu upriličio podelu priznanja za medije, kompanije, ustanove i lokalne samouprave koje su tokom 2024. godine, znatno doprinele obezbeđivanju jedinica krvi na teritoriji Vojvodine.

Jedan od dobitnika priznanja za doprinos u razvoju dobrovoljnog davalaštva krvi u lokalnoj zajednici je i Grad Sombor, a priznanje je primila pomoćnica načelnika Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Mirela Ivanković.

Ovom prilikom uručena su i priznanja organizacijama Crvenog krsta koje su postigle najbolje rezultate u prikupljanju jedinica krvi.

Uz podršku Evropske unije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa Gradom Somborom, Crvenim krstom Sombor, Ministarstvom zdravlja i Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, u ponedeljak, 12. maja sa početkom u 10.45 časova na Trgu Svetog Trojstva u Somboru organizuje se događaj posvećen zdravlju i bezbednosti u vanrednim situacijama.

Događaj ima za cilj da građane i građanke, kroz edukaciju i povezivanje sa nadležnim službama, bolje pripremi za reagovanje i postupanje u vanrednim situacijama, kako bi mogli pravovremeno i adekvatno da zašite svoje živote i zdravlje.

U okviru događaja će biti održan bazar zdravlja i bezbednosti na otvorenom, namenjem svim građanima, kao i radionica o psihosocijalnoj pomoći i podršci u vanrednim situacijama za starije sugrađane. Na gradskom trgu će biti postavljeni štandovi svih relevantnih institucija na kojima će posetioci moći besplatno da provere ključne zdravstvene parametre, poput krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, i dobiju druge informacije od značaja za očuvanje zdravlja i bezbednosti.

Takođe, u 12 časova pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Civilne zaštite grada Sombora i Crvenog krsta izvešće pokaznu vežbu zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, demonstrirajući protokole evakuacije, pružanje prve pomoći i koordinaciju na terenu.

Događaj se organizuje u okviru projekta „EU za zdravstveni sistem Srbije“, koji finansira Evropska unija, a sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja.

U četvrtak, 8. maja 2025. godine u Domu kulture „Studentski grad“ održana je prva vanredna izborna sednica Skupštine Bibliotekarskog društva Srbije (BDS) u mandatnom periodu 2023-2027. godine, sa sledećim dnevnim redom:

Izbor članova verifikacione komisije i verifikacija mandata delegatima Skupštine sa plaćenom članarinom u 2025. godini

Usvajanje Zapisnika sa redovne sednice Skupštine BDS, održane 10. marta 2025. godine

Izbor članova komisije za sprovođenje izbora

Potvrđivanje liste predloženih kandidata za pozicije član Upravnog odbora BDS

Podela izbornih listića i glasanje

Saopštavanje rezultata glasanja sa imenovanjem dva člana Upravnog odbora BDS

Za članove za Upravnog odbora BDS izabrani su Anđela Ognjanović iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca i Vasilije Milnović iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda.

Po završetku radnog dela sednice prisutni su imali priliku da posete Biblioteku Doma kulture „Studentski grad“.

Kao predstavnici podružnice Zapadnobačkog okruga sednici su iz somborske biblioteke prisustvovale Anđelija Pruginić, predsednik podružnice i Nataša Plavšić, delegat.

Izvor: biblioso.org.rs

Ovih dana, Teniski klub „Dunav“ Apatin uveliko radi na sređivanju teniskih terena kod Banje Junaković. S tim u vezi, obaveštavaju sve ljubitelje ovog sporta i buduće polaznike da će klub uskoro početi raditi na dve lokacije.

Podsećamo, ovaj apatinski klub postoji od 2008. godine. Trenutno broji dvadesetoro dece koja treniraju, ali i 50 rekreativaca. Treninzi se održavaju na terenima kod Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, a uskoro i na novoj lokaciji.

Upis novih članova uvek je aktuelan i mogu se upisati deca uzrasta od 5 do 15 godina.

Decu trenira Milan Medić, licencirani teniski trener. Za sve dodatne informacije, zainteresovani se mogu javiti putem telefona, na broj 060/077-88-52.

Izvor: radioapatin.com

Dinosaurusi nisu bili blizu izumeranja kada je asteroid udario u Zemlju i izbrisao ih, tvrde naučnici.

Umesto toga, ideja da je raznovrsnost dinosaurusa opadala pre nego što je asteroid udario pre 66 miliona godina verovatno se zasniva na pogrešnim podacima fosila, navodi se u studiji koja je proučavala skoro 18 miliona godina fosilnih dokaza.

Fosilna otkrića su dugo ukazivala na to da su dinosaurusi smanjivali brojnost i raznovrsnost pre nego što je došlo do udara asteroida na kraju perioda krede.

Prethodno su neki istraživači verovali da je to znak da su dinosaurusi već bili na putu ka izumiranju čak i pre kataklizmičkog susreta sa svemirskom stenom.

Međutim, ova ideja je dugo bila kontroverzna, jer su drugi istraživači tvrdili da je raznovrsnost dinosaurusa bila sasvim dobra u vreme njihove propasti, prenosi Danas.rs.

„To je bila tema debate više od 30 godina - da li su dinosaurusi bili osuđeni na propast i već na putu ka izumiranju pre nego što je asteroid udario?“, rekao je autor studije Kris Din, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju.

Sada, novo istraživanje objavljeno u časopisu "Current Biology" ukazuju na to da se očigledna retkost dinosaurusa pre njihovog izumiranja možda jednostavno može pripisati lošem fosilnom zapisu, piše Live Science.

Naučnici su proučili zapise oko 8.000 fosila iz Severne Amerike koji potiču iz Kampaijanskog (83,6 miliona do 72,1 miliona godina) i Maastrihštijanskog perioda (72,1 milion do 66 miliona godina), fokusirajući se na četiri porodice: Ankilosauride, Ceratopside, Hadrosauride i Tiranozauride.

Na osnovu njihove analize, dinosaurusi su dostigli vrhunac raznovrsnosti pre oko 76 miliona godina, a zatim su opadali do trenutka kada je asteroid uništio neptičke dinosauruse. Ovaj trend bio je još izraženiji u poslednjih šest miliona godina pre masovnog izumiranja, kada je broj fosila sve četiri porodice opao u geološkom zapisu.

Međutim, istraživači nisu našli nikakve naznake o promenama u životnoj sredini ili drugim faktorima koji bi objasnili ovaj pad.

Sve četiri porodice dinosaurusa bile su raširene i uobičajene, prema modelima koje su razvili istraživači - i zbog toga su bile na niskom riziku od izumiranja, osim u slučaju kataklizmičkog događaja poput udara asteroida.

Umesto toga, Maastrihštijanski period mogao je imati lošije geološke uslove za fosilizaciju, ukazuju istraživači.

Događaji poput povlačenja Zapadnog unutrašnjeg mora, koje je nekada prolazilo od Meksičkog zaliva do Arktika, i podizanje Stenovitih planina počevši od pre oko 75 miliona godina mogli su ometati ili prekidati fosilizaciju, što je dovelo do toga da se činilo da je broj dinosaurusa manji i da je raznovrsnost bila manja u tom periodu.

Tim je takođe otkrio da geološki izlazi iz Maastrichtijastog perioda (posljednji stadijum perioda krede, a samim time i mezozojske ere). Severne Amerike nisu bili otkriveni, ili su bili prekriveni vegetacijom.

Drugim rečima, stena iz ovog perioda koja bi mogla sadržati fosile dinosaurusa nije bila lako dostupna istraživačima koji su tražili ostatke. Pošto je polovina poznatih fosila iz ovog perioda potekla iz Severne Amerike, nalazi ove studije mogli bi imati globalne implikacije.

Među 8.000 proučenih fosilnih zapisa, tim je otkrio da su ceratopsijani - grupa koja uključuje rogate dinosauruse poput Triceratopsa i njegovih rođaka - bili najčešći, verovatno zato što su nastanjivali ravničarske regione koji su bili najpogodniji za očuvanje u Maastrihctijanskom periodu.

Hadrosaurijani - dinosaurusi sa račastim kljunom - bili su najmanje česti, verovatno zbog njihove sklonosti rekama. Smanjenje protoka reka moglo je dovesti do manjeg taloženja sedimenata koji bi mogli očuvati ove dinosauruse, napisali su istraživači u studiji.

„Dinosaurusi verovatno nisu bili neizbežno osuđeni na izumiranje na kraju Mezozoika [252 miliona do 66 miliona godina]“, rekao je koautor studije Alfio Alessandro Kiarenza, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju i dodao „da nije bilo tog asteroida, možda bi još uvek delili ovu planetu sa ovim sisarima, gušterima i njihovim preživelim potomcima - pticama.“

U digitalnom dobu, sve informacije su nam dostupne na jedan klik. Ali pravo pitanje nije šta želimo da saznamo, već da li smo spremne na posledice. Jer, radoznalost nas ponekad ne vodi ka odgovorima, već ka anksioznosti, nesanici i nelagodnom osećaju koji ostaje dugo nakon što ugasimo ekran, a evo kojih 7 stvari nikada ne bi trebalo da guglate.

Internet jeste moćan alat, ali nije uvek naš saveznik. Pogotovo odgovore tražimo iz straha, sumnje ili emocionalne nestabilnosti. Zato vam donosimo sedam stvari koje nikada ne bi trebalo da guglate. Ne zato što odgovora nema, već zato što ti odgovori mogu da ostave emotivne posledice koje niko ne želi.

Zdravstveni simptomi

Uneli ste "bol u kolenu", a završili čitajući o retkim, neizlečivim bolestima? Znamo taj scenario.

Umesto da vas umiri, Google vas često uvuče u lavirint panike. Šapat bola pretvara se u krik anksioznosti. Istina je jednostavna: Google nije lekar. A dijagnoze sa interneta češće stvaraju haos nego što pomažu.

Istinite priče o zločinima i tragedijama

Neke priče je teško zaboraviti. Još teže kad ih čitate kasno uveče, same, u tišini.

Nestanci, zločini, tragedije – jednom kad ih pročitate, one ostaju. Ne samo u mislima, već i kao senke koje prate svaki sledeći dan. Ne zaboravite – nisu svi sadržaji bezopasni.

Znakovi izdaje u vezi

"Da li me vara?" – jedno guglanje može otvoriti vrata paranoji. Odjednom svaka poruka, pogled ili tišina postaju "dokaz".

Ali Google ne zna vašu priču. On nudi univerzalne odgovore na najličnija pitanja. A kad jednom uđe sumnja… teško se vraća poverenje.

Katastrofe koje ruše osećaj sigurnosti

Plašite se letenja? Renoviranja? Guglanje nesreća, kvarova i najgorih mogućih scenarija može vas ostaviti bez i trunke mira.

Informisanost jeste važna – ali kad postane opsesija, ona više ne pomaže. Naprotiv.

Forumi o mentalnom zdravlju bez stručnog nadzora

U želji da pronađemo razumevanje, često naletimo na tuđu tugu. Na ovim forumima, bez ikakve kontrole, delimo i upijamo bol.

Umesto podrške, dobijemo preplavljenost. Ponekad to više odmaže nego što pomaže. Zato se pitajte – da li vas to zaista umiruje ili vas još više udaljava od mira?

Saveti o osveti i manipulaciji

Ljuti ste? Normalno. Ali ako ukucate "kako mu vratiti", ulazite u mračan svet otrovnih saveta.

Umesto olakšanja, dobijate nove rane. Umesto pravde – gorčinu. A vi zaslužujete mir, ne osvetu.

Sve ono čega se najviše plašite

Plašite se bolesti? Klimatskih katastrofa? Kraja sveta? Internet ima sve to – i još više.

Ali umesto da vas uteši, on često pojača vaše strahove. Iako tragate za odgovorima, dobijete samo potvrdu svojih najvećih noćnih mora. A to nije znanje – to je zamka.

Ponekad je najzdraviji korak upravo to – da ne guglate. Sledeći put kada osetite poriv da pretražujete iz panike, stanite. Udahnite. Možda vam ne treba novi odgovor, već malo više poverenja u sebe. Jer, ne tražimo uvek istinu, ponekad samo tražimo potvrdu svojih strahova. A to nikada nije put ka miru, prenosi Večernji list.

Novo istraživanje otkriva da funkcija jednog dela srca može da ukaže na povećan rizik od ozbiljnih poremećaja.

Demencija i moždani udar

Demencija i moždani udar spadaju među najstrašnija stanja koja dolaze sa starenjem, ali novo istraživanje ukazuje da bi upravo srce moglo da pruži ključne naznake o riziku od ovih bolesti.

Studija objavljena u martovskom broju naučnog časopisa Stroke (Mart 2025) pokazala je da je srce, tačnije leva pretkomora, snažan pokazatelj rizika i za ishemijski moždani udar i za demenciju. Ishemijski udari nastaju kada ugrušak blokira protok krvi ka mozgu, objašnjava Američko udruženje za moždane udare, piše Healthy.

Istraživački tim sastavljen od kardiologa i naučnika sa prestižnih institucija poput Harvarda, Medicinskog fakulteta Univerziteta Minesote i Univerziteta u Pizi, pratio je više od 4.700 odraslih osoba u okviru studije Atherosclerosis Risk in Communities tokom osam godina, prenosi Danas.rs.

Prosečna starost učesnika bila je 74 godine, a 59% činile su žene.

Tokom tog perioda, 769 ispitanika razvilo je demenciju, dok je 193 pretrpelo ishemijski moždani udar.

Tim je proučavao više parametara koji se odnose na funkciju leve pretkomore srca, navodi se u saopštenju Univerziteta Minesote.

Iako je razmatrano više merenja, dva pokazatelja su se izdvojila kao posebno relevantna kada su dodata standardnim dijagnostičkim alatima koje lekari već koriste:

• Sposobnost leve pretkomore da se istegne (distenzija)
• Prisustvo proteina NT-proBNP u krvi, koji je poznat biomarker srčanog stanja

Međutim, kako ističu istraživači, upravo sposobnost pretkomore da se isteže pokazala se kao najprecizniji prediktor.

"Naši nalazi ukazuju na to da lekari mogu koristiti ovu metodu kako bi identifikovali pacijente sa povećanim rizikom i uključili ih u redovnije praćenje ili preventivnu terapiju" – izjavio je dr Lin Ji Čen, elektrofiziolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Minesote.

U narednoj fazi istraživanja, tim planira klinička ispitivanja koja će ispitivati da li lekovi za razređivanje krvi (oralni antikoagulansi) mogu smanjiti rizik od demencije i moždanog udara kod osoba sa takozvanom miopatijom leve pretkomore – ozbiljnim stanjem koje se često povezuje sa atrijalnom fibrilacijom i određenim vrstama moždanih udara.