Sombor.info

Sutra u regionu slab sneg, zatim suvo uz mraz i temperaturnu inverziju, a postoje naznake da oko 23. januara može doći do građenja skandinavskog anticiklona - kaže Marko Čubrilo u svojoj novoj prognozi.

„Danas uglavnom suvo, u nizijama već često tmurno i maglovito, slab sneg samo ponegde na planinama. Vetar će biti slab, dok će se dnevni maksimum kretati od 0 do +6 stepeni Celzijusa. U sredu će se po istočnoj periferiji anticiklona koji će jačati ka nama spustiti još jedno jezgro hladnog vazduha koje bi od sredine dana nad severozapadnim, delom središnjim i severnim oblastima regiona donelo slab sneg povremeno te bi u ovim predelima posle pode ponegde moglo biti simboličnog snežnog pokrivača na tlu, ali samo tamo gde sneg bude malo jači i na bude se mešao sa susnežicom. Vetar severoazapadni, dok će se dnevni maksimumi i dalje kretati od 0 do +5 stepeni Celzijusa, a primorju oko +8 stepeni Celzijusa“, navodi Marko Čubrilo, meteorolog amater čije prognoze na mrežama prati ceo region.

„Od četvrtka pa sve do oko 23.01. dominacija anticikona uz suvo, ali kako te najčešće zimi i biva maglovito i tmurno vreme uz temperaturnu inverziju. Noći hladne uz mrazeve od -8 do -3, lokalno i oko -15 stepeni Celzijusa. Tokom dana u nizijama često maglovito i tmurno uz maksimume oko 0 stepeni Celzijusa, dok bi iznad inversnog sloja na planinama bilo sunčano i toplije. Vetar će biti slab. Oko 23.01. ima dosta proračuna koji upućuju na građenje anticiklona nad Skandinavijom. U takvom položaju anticiklon bi zaustavio vrlo snažne zapadne vetrove sa Atlantika i po svojoj istočnoj periferiji bi ka nama sa istoka Rusije povukao hladan vazduh. Kako su ovo tek najave i taj anticiklon da bi se formirao mora savladati veliki broj nepovoljnih faktora sve to je za sada i verovatno još 4-5 dana u domenu teorije i dok ansamble niz ECMWF-a oko 23.01. ne pokaže jasan trend zahlađenja cela ta sinoptika može za kratko nestati“, napominje Čubrilo i sumira svoju novu prognozu - piše Nova.rs.

„Narednih dana hladno, sutra ponegde slab sneg, zatim dosta magle. Oko 23.01. moguća izmena sinoptike“, ističe uz napomenu da su „svi izneti podaci i procene rezultat njegove obrade i tumačenja numeričkih modela, za zvanične informacije pratite državne prognostičke zavode“.

Postoji mnogo toga što nam je majka za života dala, a da toga nismo ni svesni – uključujući i našu inteligenciju, ako je verovati naučnim istraživanjima.

Žene imaju XX hromozome, dok muškarci imaju XY hromozome. Hromozom je poput tvrdog diska u našim ćelijama koji prenosi naše gene potomcima. Prema nedavnoj studiji, naša inteligencija dolazi direktno iz vrlo važnih X hromozoma. Pošto naše majke imaju dva takva hromozoma, verovatnoća da je inteligencija nasleđena s majčine strane je dvostruko veća, prenosi Zadovoljna.rs.

Šta je sa očevim doprinosom?

Ista studija pokazuje da su XY hromozomi, koje dobijamo od oca, odgovorni za fizičke aspekte deteta.

Nisu samo hromozomi ključni

Međutim, hromozomi majke nisu jedini faktor koji pomaže deci da postanu inteligentnija. Poznato je da bliska veza i majčinska ljubav značajno utiču na razvoj mozga.

„Značaj emocionalnog odnosa za razvoj mozga dokazali su istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, koji su otkrili da su sigurna povezanost i majčinska ljubav ključni za rast određenih delova tela, uključujući mozak.“

Ovi istraživači su sedam godina analizirali odnos majki prema deci i otkrili da je hipokampus kod 13-godišnje dece, čije su majke pružale emocionalnu podršku i intelektualnu stimulaciju, bio za 10 odsto veći u poređenju sa decom čije su majke bile emocionalno hladne.

„Hipokampus je deo mozga povezan sa pamćenjem, učenjem i reakcijama na stres.“

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. januar

Policijska uprava u Somboru, saopštila je da se tokom prethodne nedelje na ovom području, dogodilo ukupno devet saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba zadobila teške, a šest lake telesne povrede.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača, a na teritoriji Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Ukupno je napisano 55 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 370 prekršajnih naloga, saopšteno je iz Policijske uprave u Somboru.

Dom zdravlja Dr Đorđe Lazić objavio je na svom sajtu obaveštenje da će ambulanta u Stanišiću biti zatvorena od 14. januara, do daljnjeg.

Razlog je opasnost od obrušavanja krova.

Meštani Stanišića će zbog toga u narednom periodu morati da putuju u Svetozar Miletić ili Sombor, ukoliko im je potreban pregled kod lekara opšte prakse.
Na sajtu somborskog Doma zdravlja se navodi da će zdravstvene usluge pacijentima do 19. januara biti pružane ubambulanti u Svetozaru Miletiću od 13:30 do 20 časova. Kontakt telefon je 025/840 051.

U Somboru će pacijenti biti primani u ambulanti u dvorištu Doma zdravlja u Mirnoj ulici, od 7 do 13 časova. Kontakt telefon je 069/725 423.

Izvor: 021.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će se sprovesti u četvrtak 16. januara, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19, u periodu od 9.00 do 13.00 časova.

Pozivamo sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija.

Američke sankcije NIS-u negativno bi mogle da se odraze i na tržište nekretnina, ocena je stručnjaka. Za 2025. godinu prognoziran je rast cena kvadrata za pet do sedam odsto, međutim, ukoliko dođe do povećanja cene goriva, poskupeće i gradnja, kažu eksperti. Država je još prošle godine kroz novi Zakon o stambenim kreditima za mlade i ograničenjem kamatnih stopa, najavila nove mere za lakši dolazak do prve nekretnine.

Tržište nekretnina dinamično je već godinama, a uslovi su manje - više svake godine isti - velika potražnja, nepovoljni uslovi za kupovinu i inflacija koja smanjuje platežnu moć građana. Agent za nekretnine Milić Đoković za Blic navodi da bi i američke sankcije NIS-u mogle negativno da se odraze na tržište.

- Ako cena goriva skoči, ako je teže nabavljati energente i gas, pre svega naftu i tako dalje, to je dosta veliki transport i trošak i ostalo, onda možda se desi da se poskupi gradnja. Samim tim poskupeće i starogradnja, jer je kod nas to automatski jedno i drugo povezano. Nažalost, krediti su takvi kakvi jesu, hajde da kažemo 5% je neka margina što se tiče stambenih kredita, pa je to tu, na nekoj granici isplativosti, ocenjuje Đoković.

Navodi i da se sa padom Euribora, koji će usloviti i pad cene kredita, očekuje porast cena stanova.

- Ako padne cena stanova, poskupljuju cene kredita, i uvek se mi ganjamo između dva manja zla. A kada i nemate dovoljno nekretnina, a potražnja je veća, onda će doći do poskupljenja svega što je bilo. Imamo primer Niša i Kragujevca gde sve što je bilo 60-65 hiljada evra, sada je 75 hiljada. Zakon tržišta je jednostavno takav, kaže Đoković.

Komentarišući najavljeni Zakon o stambenim kreditima za mlade, Đoković očekuje da ta mera zaživi nakon leta, i donese izvesne promene na sekundarnom tržištu. Opširnije o tom uticaju čitajte u našoj posebnoj analizi.

- U Beogradu je takvih nekretnina jako malo. To je limitirano cenom od 2200 evra po kvadratu, i limitirano sa 120.000 evra ukupnom cifrom. Najtraženije su naravno lokacije koje su prijemčive za narod - Mirijevo, gradski deo Zvezdare, Palilule, Čukarice, kraće rečeno - šire, gradsko jezgro Beograda.

Dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Rogljić izjavio je danas da neto plata, bez minulog rada, redovnog profesora na tom fakultetu iznosi 136.000 dinara.

Rogljić je agenciji Beta kazao da ne zna na kojim fakultetima profesori zarađuju po 520.000 dinara, kako je to juče saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Osnovna plata redovnog profesora, bez minulog rada, je 136.000 dinara. Plata vanrednog profesora iznosi oko 122.000 dinara, docenta 110.000, dok je plata asistenta 98.000, a saradnika u nastavi oko 90.000 dinara“, rekao je dekan.

On je kazao da ne zna na koje je fakultete predsednik Vučić mislio kada je kazao da njihova primanja iznose 520.000 dinara.

„U grupaciji fakulteta prirodnih nauka primanja profesora su uglavnom slična kao na Hemijskom fakultetu, razlike eventualno mogu da budu 10-15 odsto. Bilo bi lepo od predsednika Vučića da kaže na kojim fakultetima profesori primaju po 520.000 dinara, a ne da generalizuje primanja. Po toj logici i mi bismo mogli da kažemo da svi u ovoj zemlji nose odela koja koštaju 20.000 evra“, kazao je dekan Rogljić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče na televiziji Pink da je izračunao da profesori Univerziteta u Beogradu mesečno zarađuju 520.000 dinara.

Prema najnovojim podacima hrvatskog Ministarstva nauke i obrazovanja, objavljenim u tamošnjim medijima, prosečna neto plata univerzitetskog profesora u Hrvatskoj iznosi 3.160 evra, dok plata vanrednog profesora iznosi 2.390 evra. Docent prima 2.030 evra, a asistent 1.700.

Na Univerzitetu Crne Gore, prema podacima tamošnjeg Ministarstva finansija, osnovna mesečna neto zarada redovnih profesora iznosi oko 1.500 evra, vanrednih profesora 1.400, a docenata oko 1.250 evra - piše Danas.rs.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. januar

Švajcarski pristup sticanju bogatstva se vrti oko automatizacije štednje, života ispod svojih mogućnosti, ulaganja u veštine visoke vrednosti, razmišljanja dugoročno i globalno, i diverzifikacije preko banaka i granica. Put do bogatstva je maraton, a Švajcarci ga trče strpljivo i precizno - pitanje je da li je to moguće u Srbiji, ali usvajanjem njihovih strategija mogli bismo ostvariti finansijski uspeh.

Švajcarska je proglašena za najbolju zemlju na svetu treću godinu zaredom, a Srbi koji tamo žive otkrili su šta im se dopada, a šta baš i ne. O standardu govori i podatak da je jedan od 7 odraslih Švajcaraca milioner, kako piše Business Today i skreće pažnju na 7 stvari koje tamo pristup novcu čine drugačijim.

Ublažavanje rizika i maksimiziranje šansi

Švajcarski milioneri razumeju da različite banke imaju različite prednosti i ponude. Na primer, jedna banka može ponuditi bolje stope za ulaganja u nekretnine, dok se druga ističe u međunarodnoj trgovini. Oni koriste jedinstvene prednosti svake banke kako bi maksimizirali mogućnosti i ublažili rizike - piše Nova.rs.

Bez etiketa i besnih automobila

Nećete videti švajcarske milionere kako se razmeću dizajnerskim etiketama ili egzotičnim automobilima. Žive ispod svojih mogućnosti i reinvestiraju razliku. Ne radi se o lišavanju; radi se o odloženom zadovoljstvu. Ovaj disciplinovani pristup omogućava da njihovo bogatstvo stalno raste tokom vremena.

Diverzifikacija

Švajcarski investitori razmišljaju van granica. Diverzifikacija podrazumeva ulaganje u više različitih vrsta investicija radi umanjenja rizika, a oni se diverzifikuju ne samo u imovini, već i u prebivalištu i državljanstvu. Mnogi imaju druge pasoše ili boravište u drugim zemljama, što otvara više finansijskih mogućnosti i poreske optimizacije. Ovaj globalni način razmišljanja povećava njihovu finansijsku sigurnost i potencijal rasta.

Strpljenje i dugoročno razmišljanje

Švajcarski milioneri ne žele planove za brzo bogaćenje. Oni grade generacijsko bogatstvo uz strpljenje i dugoročnu perspektivu. Pravo bogatstvo nije u brzom zarađivanju novca; radi se o održavanju i održivom rastu tokom vremena.

 Iznajmljivanje preko kupovine kuća

Za razliku od SAD, gde 65% odraslih poseduje kuće, samo 41% odraslih Švajcaraca su vlasnici kuća. Švajcarski milenijalci posebno favorizuju iznajmljivanje u odnosu na kupovinu kuća. Novac koji se uštedi tako usmerava se u investicije sa visokim prinosom, omogućavajući im da akumuliraju bogatstvo brže nego putem tradicionalnog posedovanja kuća.

Automatizacija štednje

Švajcarske porodice daju prioritet štednji tako što automatski izdvajaju deo svog prihoda — obično 20-30% — pre nego što potroše na bilo šta drugo. Ovaj disciplinovani pristup obezbeđuje dosledne i značajne uštede tokom vremena.

Ulaganje u veštine

Obrazovanje u Švajcarskoj se ne ceni samo zbog diploma, već i zbog razvoja veština. Švajcarci ulažu 5-10% svog godišnjeg prihoda u lični razvoj, posebno u jezike, tehnologiju i finansijsku pismenost. Ove veštine nude značajne dugoročne koristi.