Sombor.info

Dva tipa gripa, A (H3), a od pre nekoliko dana i A (H1), šire se Srbijom, a prenose se vazduhom, putem kašlja, kijanja, pa čak i glasnijeg govora i rukovanja. Čekaonice domova zdravlja pune su dece i odraslih zaraženih i različitim stomačnim virusima, potom velikim kašljem, a pre svega respiratornim infekcijama, među kojima su i grip i kovid-19. Lekari upozoravaju na simptome gripa koji se kod većine ljudi javljaju naglo, “iz punog zdravlja”, ali ga najčešće prenosi mali broj pacijenata, koji imaju asimptomatsku infekciju, pa i ne znaju da su bolesni.

Sezona gripa krenula je iz Vojvodine gde je početkom novembra registrovan prvi slučaj A (H3), dok je u Valjevu prošle nedelje potvrđen zaraženi drugim tipom A (H1), a lekari naglašavaju da tek očekuju nalet “gripoznih” u Beogradu.

Kliconoše ne osećaju simptome

“Ne treba da nas brine što su otkriveni različiti tipovi A virusa gripa, jer biće možda i B tipova, sad kad je krenula sezona. Ono što više zabrinjava je što mali broj ljudi oseća samo blage simptome ili ih ne osećaju uopšte, pa ne znaju da su zaraženi, a oni su najopasniji. Odlaze na posao, ulaze u saobraćaj, u zatvorene prostorije, posećuju slave, rođendane i šire virus, koji kod većine ljudi, posebno hroničnih ili onkoloških bolesnika, ili trudnica, može izazvati teške komplikacije”, objašnjava za Nova.rs dr Ivana Begović Lazarević, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Simptomi gripa slični su koronavirusu, a tačna dijagnoza postavlja se isključivo nakon testiranja.

“Kada se pacijent sa simptomima gripa, koji traju duže od dve ili tri dana, javi izabranom lekaru, on će proceniti da li treba da se rade testovi na grip ili kovid. Dok se ne urade testovi, ne možemo znati pravu dijagnozu. Broj oboljenja sličnih gripu je u naglom porastu. Prethodne nedelje došlo je do povećanja za 25 odsto u odnosu na period od pre dve nedelje, a u Beogradu su to još oboljenja koja samo liče na grip. Tek ćemo osetiti sezonu gripa sa hladnijim vremenom i slavama na koje ide veliki broj ljudi, posle kojih je talas zaraženih očekivan. Grip se prenosi sitnim kapljicama, putem vazduha, a vazduh nikada ne možete potpuno pročistiti, ali možete da provetravate prostorije i stavljate maske”, savetuje dr Begović Lazarević.

Sve manje vakcinisanih

Vakcina je jedina zaštita od gripa, koju naši građani koriste u minimalnom procentu.

“U Srbiji je nažalost ove godine došlo do pada interesovanja za vakcinaciju protiv gripa. Apelujemo da svi koji su u rizičnim kategorijama prime vakcinu. Zaliha ima dovoljno, a imunitet se stiče u roku od dve nedelje”, kaže doktorka.

Pročitajte još:

Grip napada naglo, upozoravaju lekari, da čovek ne zna šta ga je snašlo.

“Pacijent je pre podne sasvim zdrav, bez ikakvih smetnji, a popodne jedva hoda, što ukazuje na grip. Vazduh nam je pun virusa, samo čekamo šta je sledeće. Za sada još nismo imali potvrđen slučaj gripa u glavnom gradu, ali imamo mnogo zaraženih različitim respiratornim infekcijama. Imamo oboljenja koja su slična gripu, a A (H1) i A (H3) u Beogradu tek očekujemo. Ne testiramo svakog pacijenta, samo pojedine. Ukoliko se kod nekoga ko je bio zdrav, kako kažemo iz ‘punog zdravlja’, odjednom jave simptomi poput visoke temperature koja se teško obara, nagle slabosti, jake glavobolje, bolova u mišićima, velika je verovatnoća da je dijagnoza gripa u pitanju. Grip se, kao i sve respiratorne infekcije, prenosi kapljično, kada osoba kija, kašlje, pa čak i ako glasno govori”, kaže doktorka Opše prakse iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Ona naglašava da je, osim respiratornim infekcijama, poslednjih nedelja, neuobičajeno mnogo odraslih zaraženo stomačnim rota virusom, koji je inače karakterističan za decu.

Podsetimo, iz Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” su 9. nоvеmbrа оvе gоdinе pоtvrdili prvi slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H3) nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје (АP Vојvоdinе), a 23. nоvеmbrа saopštili su da je pоtvrđеn slučај infекciје virusоm gripа tipа А (H1) nа tеritоriјi Коlubаrsкоg окrugа.

“U biоlоšкоm mаtеriјаlu, tačnije brisu ždrеlа i nоsа, којi је dоstаvljеn оd strаnе Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Vаljеvо, pоtvrđеnо је prisustvо virusа gripа tipа А (H1). Virus gripа је pоtvrđеn коd pаciјеntкinjе stаrоsti 29 gоdinа, која sе lеči u кućnim uslоvimа”, kažu u Batutu.

Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta „Batut“, pre nekoliko dana saopštila je da je u poslednja dva meseca u Srbiji registrovano oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnim gripu, da je i dalje prisutan kovid 19, a da imamo više od 270 potvrđenih slučajeva velikog kašlja kod dece i odraslih. Reč je o bolesti protiv koje postoji, i obavezna je imunizacija..

Epidemiolozi upozoravaju da se simptomi gripa javljaju ponekad u roku od samo nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja, jer može doći do komplikacija ako se razvije teža forma bolesti.

Uobičajeni simptomi gripa su: povišena telesna temperatura koja naglo skače, groznica, malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa.

Za koga je grip najopasniji?

Ovaj virus je najopasniji po trudnice, hronične i onkološke bolesnike, lica starija od 65 godina, pacijente koji su prošli transplantaciju, kao i one koji su na imunosupresivnoj terapiji.

Najefikasniju meru prevencije, vakcinaciju, lekari preporučuju svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, odnosno spadaju u rizičnu grupu. Imunitet se stiče za dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a traje do kraja sezone, zbog čega se vakcinacija sprovodi svake godine. Neželjene reakcije nakon vakcinacije su uglavnom blage i povlače se posle najviše tri dana, a najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine. Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.

Takođe, lekari savetuju opšte mere prevencije, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa zaraženima, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, kao i jačanje imuniteta odmorom i vitaminima kroz ishranu.

izvor: nova.rs

Priča oko izgradnje pogona za preradu plastike “Bioneks”, nakon višemesečne pauze ponovo se nastavlja. Uprkos otporu velikog broja građana izraženog i kroz peticiju, koju je potpisalo 3.500 ljudi, radovi su ovih dana nastavljeni i to izgradnjom trafo-stanice.

Istina, na parceli budućeg pogona juče nismo zatekli nikog. Jedina razlika u odnosu na prethodne mesece su velika tabla na ulazu, na kojoj su navedeni investitor, projektant, izvođač radova, stručni nadzor, rokovi... i hrpe građevinskog materijala u krugu budućeg gradilišta ali i van njega.

Podsetimo, na 19. sednici SO Apatin, održanoj 21. juna prošle godine, prihvaćen je predlog Aneksa ugovora između opštine Apatin i doo “Bioneks”. Većinom glasova, odbornici su izglasali da se “Bioneksu” odobri novih 18 meseci za izgradnju trafo stanice, pošto to nisu učinili u prvom roku (koji je istekao dan nakon sednice SO).

Prisetimo se: Od ukupno 29 odbornika, toj, 19. sednici nije prisustvovalo devetoro i to Marija Ivanović, Maria Molnar, Anica Kovač, Milan Malbaša, Dejan Stojaković, Bojan Tomašević, Saša Lukić i Žužana Dukić. Marija Rapaić je stigla sa zakašnjenjem, a sednicu je, pre glasanja o “Bioneksu”, napustio Danijel Ajduk. Dakle, od 20 odbornika koliko je bilo u sali, ZA aneks ugovora sa “Bioneksom” je glasalo njih 14, tri odbornika su bila PROTIV (Perica Popić (NSP), Milorad Mrđa (SRS) i Željko Ikonić (tadašnji POKS, danas SNS)) i troje UZDRŽANIH (Miloš Đerić (SPS), Vesna Pavlović (SPS) i Stevan Žužić (SNS)).

Na početku sednice opozicioni odbornik Popić je tražio da se ova tačka izbaci iz dnevnog reda a da se umesto nje glasa o raskidu ugovora sa “Bioneksom”.

-Predsednica opštine pokušava da svoju nesposobnost i neodgovornost, zajedno sa “Bioneksom”, prebaci nama, da mi peremo fleke i peglamo tuđe probleme. Ja vas molim da uvrstimo u dnevni red moj predlog o raskidu ugovora i da izađemo iz svega ovoga kao pobednik, jer ako tako ne bude, svi ćemo biti gubitnici, rekao je Popić, što su odbornici, sa 17 glasova vladajuće većine, odbili.

Nakon svega ovog, sasvim je očekivano da “Bioneks” podnese zahtev opštini za još jedno produženje ugovora. Po navodima UG “Bez straha”, on je već podnet. Iako Skupština o njemu još nije odlučivala, radovi su počeli.

-Briga ih za dozvole, briga ih za ljude, briga ih za propise. Briga ih za 3.500 potpisa građana, koji su im jasno rekli da su protiv spaljivanja plastike u Apatinu. Predsednica ćuti i skriva se kao i ceo mandat. Da li i mi treba da ćutimo? Ili da nešto menjamo? I oteramo..., navode u UG “Bez straha” i dodaju da je ovo poslednja šansa ovog lokalnog režima, da kad su već izgubili institucije, prugu, šansu za bilo kakav razvoj grada, da bar delimično sačuvaju obraz i oteraju "Bioneks", ako ništa drugo zbog opravdanog straha da ono što je nedavno bilo u Osijeku, može sasvim lako da se ponovi i u Apatinu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Tokom prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 14 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i osam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i tri lake telesne povrede.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je tri vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Napisana su 46 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 316 prekršajnih naloga.

Gradsko veće grada Sombora održalo je 181. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 8. tačaka.

Na sednici je utvrđen Predlog odluke o donošenju Plana detalјne regulacije ulica Blagoja Parovića, Sime Šolaje, Miodraga Petrovića Čkalјe, Dinarske, Dinarske – Jug Nova 2, Majora Tepića i Svetog Nikole u Somboru. Nacrt Plana detalјne regulacije navedenih ulica izrađen je od strane JKP „Prostor“ Sombor, a cilј izrade Plana je definisanje javne površine saobraćajnica i smeštaja potrebne infrastrukture i zelenila.

Pored toga, Gradsko veće je utvrdilo i Predlog odluke o donošenju Plana detalјne regulacije Bloka 54 u Somboru. Nacrt Plana detalјne regulacije Bloka 54 takođe je izradio JKP „Prostor“ Sombor, a cilј izrade Plana je plansko definisanje novih javnih površina – uličnih koridora, definisanje pravila uređenja i građenja za javne i ostale površine u predmetnom obuhvatu, a u skladu sa potrebama korisnika prostora.

Na 181. sednici, data je saglasnost na Odluku Sportskog centra „Soko“ Sombor za cene za Spa centar na zatvorenom gradskom bazenu. Prema navedenom cenovniku, građani će moći da koriste spa i velnes po ceni od 1.000 dinara radnim danima, a vikendom će plaćati 1.200 dinara. Zakup privatnih termina će koštati 5.000 dinara za do 5 osoba, a tu će biti i druge usluge, odobrene ovim cenovnikom.

Gradsko veće je, takođe, prihvatilo ponudu JKP „Čistoća“ Sombor za sanaciju divlјe deponije u naselјenom mestu Gakovo. Stručni nadzor nad izvođenjem radova na uklanjanju divlјe deponije vršiće Odelјenje za komunalne delatnosti, imovinsko pravne i stambene poslove Gradske uprave Grada Sombora.

Takođe, članovi Gradskog veća su odobrili Predlog zaklјučka u vezi sa sufinansiranjem projekta za uvođenje gasnih instalacija u objekat vrtića „Pčelica“ u Čonoplјi, kako bi grejanje u ovom objektu bilo efikasnije i ekološki prihvatlјivije od dosadašnjeg.

U utorak, 5. decembra u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Balkanska kula“, umetnika Aleksandra Bajunovića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 22.12.2023. godine.

Biografija:

Aleksandar Bajunović (Šabac, 1995) Osnovnu školu završio u Badovincima, a školu Primenjenih umetnosti završava u Šapcu. Akademiju umjetnosti u Banja Luci upisuje 2014. godine, smer Slikarstvo u klasi Vese Sovilja. Diplomira 2018. godine, a iste godine upisuje master studije na istoj akademiji u klasi Borjane Mrđe. Zvanje Demonstratora-stručnog pomoćnika stiče na smeru Slikarstva, na Akademiji umjetnosti u Banja Luci (2018/19). Radio je kao profesor Likovne kulture u Srednjoj Mačvanskoj školi u Bogatiću (2018/19). Član je Udruženja likovnih stvaralaca Šapca (od 2019). Od 2023. godine je u Umetničkom savetu udruženja likovnih stvaralaca Šapca. Održao 16 samostalni izložbi i učestvovao u 20 grupnih izložbi u zemlji i regionu. Dobitnik više nagrada i priznanja za svoj rad od kojih se izdvajaju: • Plaketa za najboljeg studenta smera Slikarstvo na studijskom programu Likovnih umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci u akademskoj 2017/18. godini, KC Banski dvor; • Nagrada fondacije „Igor Belohlavek” za najboljeg mladog umetnika na 64. Oktobarskom salonu, Narodni muzej, Šabac (2021); • Druga nagrada za crtež fondacije „Vladimir Veličković”, galerija „Haos”, Beograd (2022).

U četvrtak, 30. novembra, od 16 do 18 časova, povodom 16 Dana aktivizma protiv nasilјa nad ženama Muzej organizuje kurs veza za žene.

Povodom 16 Dana aktivizma protiv nasilјa nad ženama Gradski muzej Sombor organizuje kurs veza za žene u četvrtak, 30. novembra, od 16 do 18 časova. Učešće na kursu je besplatno, a zainteresovane treba da ponesu igle, makaze, ramove i konce.

Edukatorka veza koja će voditi kurs je Ljilјana Zlatar. Kontakt za prijave je Nevena Živadinović Kusonić, kustos pedagog, na adresu e–pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pred Višim sudom u Somboru počelo je suđenje P. P. (40) iz okoline Apatina koji se sumnjiči za saobraćajnu nesreću na putu Apatin-Svilojevo u kojoj je stradao stariji muškarac.

Okrivljeni se optužnicom tereti za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, piše Dnevnik.

Suđenje će biti nastavljeno 6. decembra, kada bi trebalo da budu saslušani svedok i veštak saobraćajne struke.

Okrivljenom je rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 1. septembra ukinut pritvor i istovremeno određena mera zabrane napuštanja stana.

"Dnevnik" podseća da je P. P. je na putu Apatin-Svilojevo 10. maja izazvao saobraćajnu nesreću upravljajući automobilom "dodge caliber" neprilagođenom brzinom, pod dejstvom kokaina, kanabisa, amfetamina i benzodijazepina i sa 1,06 promila alkohola u organizmu.

On je, kako se sumnja, prešao u suprotnu saobraćajnu traku i udario u golf koji je vozio sedamdesetčetvorogodišnji muškarac iz Kraljeva koji je poginuo na licu mesta, dok je njegov pedesetdevetogodišnji saputnik iz Sonte teško povređen.

Nesreća se dogodila oko podneva nekoliko stotina metara od kružnog toka kod banje Junaković.

"Veliki skok unapred", divovski program ubrzanog ekonomskog razvoja kroz naglo i drastično povećanje proizvodnje hrane i čelika, trebalo je da omogući ostvarenje prosperitetnog komunističkog društva na kojem bi Kini zavidela čitava međunarodna zajednica, ali se završio neverovatnom društvenom kataklizmom - masovnom glađu koja je odnela više desetina miliona života, fizičkim razaranjem naselja, uništavanjem prirodne sredine i političkim terorom.

Malo je društvenih eksperimenata u istoriji čovečanstva koji se bez zadrške doslovce mogu nazvati kataklizmom. Među njima su Staljinova kolektivizacija i njome prouzrokovana glad, koja je odnela oko pet miliona života u Sovjetskom Savezu početkom tridesetih godina prošlog veka i ideološki motivisani teror Crvenih Kmera krajem sedamdesetih u Kampućiji (današnjoj Kambodži), koji je progutao između jedan i po i dva miliona života.

No, nijedna od tih nesreća se po razmerama ne može meriti sa zapanjujućom glađu koja se desila krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka u najmnogoljudnijoj zemlji sveta Kini tokom Maovog "Velikog skoka unapred", kada je usled lošeg ekonomskog upravljanja državom i terora koji ga je propratio život izgubilo, moguće, čak 45 miliona ljudi.

Međunarodni položaj kineskih komunista

Pošto su komunisti 1949. odneli prevagu u kineskom građanskom ratu, njihov lider, promućurni ali surovi Mao Cedung razmišljao je o načinima da uveća međunarodni prestiž svoje države.

Bio je uveren da Kina, uprkos strašnom razaranju tokom nekoliko decenija unutrašnjih borbi i žestokog sukoba sa okupacionim japanskim trupama, kao zemlja sa najvećom svetskom populacijom i stoga vrlo brojnim seljaštvom i radničkom klasom, ima potencijal ne samo da izgradi idealno komunističko društvo već i da se nametne kao lider čitavog komunističkog sveta.

Mao je tokom više decenija teške borbe da oformi i proširi uticaje komunističke partije u Kini trpeo ponižavanje Josifa Visarijonoviča Staljina. Vođa istorijski prve i teritorijalno najveće komunističke zemlje sveta, tokom Drugog svetskog rata i predvodnik divovske antifašističke borbe, uživao je neprikosnoveni ugled među komunistima širom sveta.

Naime, Gruzijac na čelu Sovjetskog Saveza smatrao je da su nacionalističke, antikomunističke snage Čang Kajšeka, kao brojnije i materijalno opremljenije, korisnije za ispunjenje njegovog glavnog geopolitičkog cilja vezanog za Kinu, a to je držanje Japana, koji je, okupirao najpre Tajvan i Mandžuriju, a potom i ceo obalski pojas Kine i gajio ambicije prema ruskom Dalekom istoku i Sibiru, dalje od Sovjetskog Saveza.

Staljin je zato u više navrata naložio Maou da se pritaji i strpi, odnosno, ne napada Čang Kajšekove snage, uprkos tome što je ovaj 1927. godine masakrom u Šangaju počeo sa progonom komunista.

Staljin je čak Čang Kajšekovim nacionalistima pružao krupnu materijalnu vojnu pomoć, koja je uključivala stotine ratnih aviona, posade, mehaničare, veziste i lekare, dok je kineskim komunistima najčešće upućivao samo floskule i propagandni materijal. Sovjeti su zaista pritekli u pomoć Maovim komunistima tek po završetku rata kada su Mandžuriju, koju su velikim jurišem u avgustu 1945. preoteli od japanskih okupacionih snaga, predali njima u ruke, a ne Čang Kajšeku.

Uprkos manama kao što su paranoičnost i sadizam, Staljin je bio izuzetno obrazovan i načitan čovek koji je detaljno proučavao političku misao. On je prostudirao i prevod ranih Maovih spisa o komunizmu, ali o njihovom sadržaju nije imao visoko mišljenje, što se reflektovalo i u njegovom lakonskom odnosu prema kineskom komunističkom lideru tokom njegovih poseta Sovjetskom Savezu.

Uprkos ljubomori i animozitetu prema Staljinu i Sovjetskom Savezu uopšte koji je proisticao iz takvog tretmana, Mao je bio prisiljen da se tokom pedesetih godina oslanja na pomoć Moskve u pokušajima da sprovede industrijalizaciju zemlje i seljačke mase pretvori u radničku klasu.

Ta neprijatna situacija, kao i činjenica da je zemlja intervencijom u Korejskom ratu ušla u otvoreni sukob sa SAD i Zapadom, diktirala je potrebu da se Kina ubrzanim ekonomskim razvojem podigne iz siromaštva i stekne veću vojnu moć.

Naročito je bila teška situacija oko Tajvana, gde je američka vojska razmestila taktičke nuklearne bombe kako bi zaštitila mladi režim Čang Kajšeka u Tajpeju, koji je tamo prebegao nakon poraza u građanskom ratu s komunistima. Zato je Kini trebala atomska bomba, kao i kapaciteti i znanje za proizvodnju vojnih aviona i brodova.

Velike ambicije

Kada je nekoliko godina nakon smrti Staljina sovjetski lider Nikita Hruščov, u sklopu nastojanja da se posle više petogodišnjih planova usmerenih na industrijalizaciju zemlje u cilju izgradnje infrastrukture i jačanja armije obrati više pažnje na proizvodnju za potrebe stanovništva, objavio kao cilj vlade u Moskvi da po industrijskoj proizvodnji nadmaši SAD u narednih 15 godina, Mao, koji se upravo nalazio u sovjetskoj prestonici, nije odoleo da ne saopšti sličnu megalomansku nameru - preticanje Velike Britanije.

Naime, Mao se u sovjetskoj prestonici obreo u novembru 1957, na proslavi četrdesetogodišnjice Oktobarske revolucije, samo mesec dana nakon što je Sovjetski Savez uspešno lansirao prvi veštački satelit u istoriji čovečanstva "Sputnjik 1" i samo nekoliko dana pošto je u kosmos poletelo prvo živo biće, čuveni pas Lajka. SSSR je time demonstrirao da je, uprkos ogromnom gubitku života i teškim razaranjima koje je pretrpeo u Drugom svetskom ratu, sposoban da industrijski i tehnološki nadmaši Zapad.

U atmosferi zanosa i optimizma u vezi sa mogućnostima komunističkih društava da se ekonomski nose sa bogatim zemljama Zapada koja je tada zavladala, Mao je osetio snažnu želju da, poput Sovjetskog Saveza, svojoj zemlji na međunarodnoj sceni donese prestiž i ugled naprednog socijalističkog društva sposobnog da ostvari veliki ekonomski prosperitet.

On je otud skovao plan da u roku od 15 godina kroz istovremeno višestruko povećanje poljoprivredne proizvodnje i produkcije čelika nadmaši Veliku Britaniju, koja je u to vreme, mada je već bila izgubila Indiju, još uvek posedovala nemalo kolonijalno carstvo i važila za industrijski uzor i simbol ekonomskog bogatstva.

Mao je bio uveren da će demografski adut Kine, činjenica da poseduje desetine miliona seljaka i radnika, omogućiti taj "veliki skok unapred" u društvo obilja na kojoj će joj zavideti međunarodna zajednica.

Tako je Kina ušla u period ubrzanog ekonomskog razvoja koji nosi naziv po pomenutoj krilatici.

Taj se "veliki skok unapred" uprkos, ili možda upravo zbog velikih nerealnih ambicija završio nacionalnom katastrofom epskih razmera - strašnom glađu koja je odnela nekoliko desetina miliona života, praćenom fizičkim razaranjem naselja i zagađivanjem prirodne sredine.

Veliki skok unapred

"Veliki skok (ili "iskorak") unapred" sastojao se iz nastojanja da se kroz krupne projekte za obezbeđivanje redovnog navodnjavanja, kao što su izgradnja brana i kanala, i kroz kolektivnu zemljoradnju osetno poveća proizvodnja hrane i istovremeno udare temelji industrijalizacije.

Za nju je esencijalan čelik, legura gvožđa i ugljenika koja čini kičmu teških vozila, mašina i brodova i ima važnu primenu u građevini. Otud je fokus Maove ekonomske politike u dobroj meri pao upravo na mnogostruko povećanje količine proizvedenog čelika, kao zamajca industrijskog razvoja i uopšte prosperiteta.

Pred početak Maovog utopističkog skoka unapred u Kini je 1957. godine bilo proizvedeno nešto više od pet miliona tona čelika. Ambiciozni lider procenio je, međutim, da bi njegova zemlja već do 1962. godine mogla da pretekne SSSR i SAD po proizvodnji te legure sa 100 miliona tona, te da bi do 1975. trebalo da dosegne fantastičnih 700 miliona tona i tako daleko iza sebe ostavi i Veliku Britaniju.

Kako je izgradnja velikih čeličana i kombinata proces koji zahteva puno novca, znanja i vremena, ideja je bila da se skok u proizvodnji ostvari podizanjem mnogo (desetina) hiljada jednostavnih (čitaj: primitivnih) peći malog kapaciteta širom zemlje. One bi bile napravljene od peska, kamena, cigli i drveta.

Neuralgije megalomanskog plana

No, vrlo brzo počeli su da se naslućuju nabori i nepravilnosti u megalomanskoj viziji Velikog iskoraka.

Provincijama i komunama koje su funkcionisale unutar njih dodeljivane su kvote koje su one bile dužne da ispune. U slepom jurišu u svetlu budućnost seljacima je dopalo bavljenje svim i svačim, od seče drva i kopanja uglja, preko rušenja kuća radi ekstrakcije materijala kao što su drvene ploče i cigle, do miniranja u svrhu otvaranja novih rudnika.

Međutim, nedostatak tehničkog znanja, nestašica rude gvožđa i uglja potrebnih za proizvodnju čelika, kao i nedovoljni kapacitet i tehnološka manjkavost peći značili su da komune i lokalne vlasti ne mogu da ispune rastuće kvote koje je diktiralo rukovodstvo iz Pekinga.

Otud, one su često bile prisiljene da tragaju za predmetima od gvožđa i čelika koji bi se mogli istopiti i predstaviti kao novi proizvod - u tu svrhu su žrtvovani tiganji, alati, pa i mašine i stubovi. Mnogi su pribegli i prijavljivanju fiktivnih proizvodnih rezultata.

Štaviše, tragično, između 30 i 50 odsto čelika koji je bio proizveden u komunalnim pećima bio je tako lošeg kvaliteta da je bio neupotrebljiv.

Skok u masovnu glad

Osim toga, čitave šume su nestajale za tili čas ne bi li se obezbedilo gorivo za održavanje vatre u pećima i stekla obradiva zemlja za povećanje poljoprivredne proizvodnje.

Najgore od svega, za rad u pećima i rudnicima, te izgradnju irigacionih sistema u sklopu Velikog skoka unapred mobilisane su desetine miliona seljaka, što je useve ostavilo nepožnjevenim i zemlju neobrađenom.

Posle zemljišne reforme, odnosno nacionalizacije, u Kini je sredinom pedesetih otpočeo proces kolektivizacije usmeren na stvaranje seoskih komuna u kojima ne bi postojalo privatno vlasništvo.

Po ugledu na sovjetske kolhoze, stvarane su komune veličine i do 20.000 domaćinstava u kojima se zajednički radilo i živelo. Građene su zajedničke kuhinje i obdaništa za decu, te uvođena stroga disciplina koja je regulisala radne obaveze i ispunjenje proizvodnih kvota.

Krajem 1958. godine završen je proces transformisanja unutrašnjosti zemlje u komune - uspostavljeno je njih oko 26.000. To bukvalno sprovođenje komunističkog ideala šefa partije Mao Cedunga je ispunjavalo ponosom - on je bio mišljenja da njegova zemlja zavređuje da predvodi ceo komunistički svet ne samo zato što je najmnogoljudnija, već i zato što je u realnosti ostvarila komunističko društvo, dok je Sovjetski Savez još uvek u fazi socijalizma.

No, brza kolektivizacija je značila da seljaci moraju da poljoprivrednoj kooperativi, odnosno, komuni predaju svoju zemlju, alate i mašine, pa i stoku i rezerve žitarica. Da bi to predupredili, mnogi od njih bi poklali stoku i razdelili porodici pirinač, ječam, povrće i druge kulture koje su odgajali.

Poznati su i brojni slučajevi u kojima su imućniji seljaci, očekujući zaplenu imovine, na crno prodavali okućnicu i mašine koje su posedovali i povlačili novac iz banaka i namerno ga brzo trošili na gozbe, pijanke i luksuznu robu, kao što su cigarete i satovi.

Taj iznuđeni talas potrošnje činio je da u vrlo kratkom roku ostanu bez svega što su godinama stvarali i padnu na milost i nemilost (ne)uspeha žetvi i sistema podele kolektivno proizvedene hrane.

Situaciju je dodatno pogoršala ambicija rukovodstva da radi vraćanja dugova Moskvi, brže kupovine novih industrijskih postrojenja, tehnologija i naoružanja od SSSR-a, te međunarodnog prestiža drastično podigne izvoz u inostranstvo.

U 1958. godini, naime, Kina nije ispunila svoje izvozne obaveze i isplatila dugove ne samo Moskvi, nego i Istočnom Berlinu, Budimpešti i Pragu.

Planirano povećanje izvoza za narednu 1959. godinu prevashodno se odnosilo na hranu, pamuk, odeću i obuću. U 1958, prvoj godini sprovođenja Velikog skoka unapred, vlada u Pekingu je dobila informaciju iz unutrašnjosti da se mogu očekivati bogate žetve, zbog čega je odredila nerealno visoke kvote za izvoz žitarica.

Štaviše, u želji da se parira Sovjetskom Savezu (i Japanu), krajem pedesetih se hrabro krenulo i u izvoz mesa, ali i nerezonsku prodaju bicikala, šivaćih mašina, cementa, stakla i druge robe ispod proizvodne cene.

Kada se ispostavilo da žetva, mada bogatija nego prethodne godine, nije donela koliko se očekivalo, te da stočna proizvodnja nije toliko visoka koliko su zahtevala galantna obećanja kineskih diplomata stranim kupcima, partijski vrh je počeo da od stanovništva zahteva da smanji konzumiranje hrane, naročito mesa, kako bi država mogla da ispuni svoje obaveze prema inostranstvu.

Visoki funkcioneri poput Džou Enlaja i Deng Sjaopinga govorili su da su za to da se smanji potrošnja hrane u zemlji kako bi se ispunile obaveze prema socijalističkim zemljama i sačuvao obraz države.

Naročito je čuvena Maova izjava najbližim funkcionerima u kojoj on naglas razmišlja o tome kako bi bilo dobro da narod pređe u vegetarijance, jer kad sve domaće životinje poput svinja, konja i krava mogu da žive bez mesa i ništa im ne fali, može to i narod - on se tom prilikom i upitao da li bi bilo moguće izdati rezoluciju kojom bi se zabranilo konzumiranje mesa i naložio izvoz sve raspoložive količine.

Pritisak da se brzo poveća proizvodnja i odvoji od usta stanovništva, kako bi Kina postala ekonomski svetionik u komunističkom svetu, međutim, ne samo što je doprineo gladi već je i doveo do niza tehničkih propusta, koji su kineskoj robi u Istočnoj Evropi i drugde doneli reputaciju bofla.

Tako su se iz SSSR-a neprestano žalili na bakteriološku nesipravnost kineskog mesa, u Hongkongu, koji bio pod britanskog upravom, su tvrdili da je papir proizveden u matici Kini neupotrebljiv, dok su se Švajcarci jadali da je u uglju koji su uvezli iz Kine petina bila običan kamen.

U Zapadnoj Nemačkoj su detektovali salmonelu u jajima kupljenim u Kini, a u Maroku pronašli insekte u semenu bundeve dopremljenom iz nje.

Sve navedeno, dakle, gurnulo je seoske komune u glad. Neuhranjeni seljaci širom zemlje počeli da jedu bobice, korenje i koru s drveća, da prikupljaju leševe uginulih životinja, love ptice i žabe, te gutaju blato. Grickali su trsku s krovova, sekli i omekšavali kožu sa nameštaja da bi je koristili kao hranu. Zbog svega toga neretko su teško oboljevali od trovanja biljnim toksinima i bakterijama životinjskog porekla.

Više partijskih izveštaja iz 1961. godine ukazivalo je na slučajeve kanibalizma, odnosno, nekrofagije. Bilo je prijava da su u pakovanju mesa nađeni delovi ljudskih tela, da kruže glasine da se na crnoj berzi ljudsko meso meša sa psećim.

Na primer, inspekcija u gradu Linsija u provinciji Gansu, u kojem su uglavnom živele manjine kao što su Hui i Tibetanci, našla je da su tela 76 ljudi bila pojedena tokom trajanja velike gladi, od čega su 12 bile žrtve ubistava, 16 osobe koje su doživele prirodnu smrti i smesta bili raskomadane, dok je 48 leševa bilo iskopano iz grobova u fazi raspadanja. Slično tome, u okrugu Šidžu u provinciji Sečuan registrovano je 16 slučajeva nekrofagije.

Spas u malverzacijama

Ironično, veću tragediju su sprečile prevare. Sistem racionisanja hrane izdavanjem kupona i tačkica trebalo je da posluži da se proizvedene količine relativno pravedno distribuiraju na osnovu broja, pola i starosti stanovnika.

Da bi taj mehanizam mogao da bude efikasno sproveden bilo je nužno sprečiti kretanje stanovništva, pre svega migracije u gradove, pa je uveden administrativni sistem u kojem ako bi osoba bila upisana u registar žitelja u selu i uprkos tome otišla u grad na rad, tamo ne bi imala pravo da dobije hranu i zdravstvenu negu.

Lokalne uprave nastojale su da iskoriste taj sistem da naduvavanjem broja stanovnika za sebe obezbede nešto veće količine hrane. Slično su činila i preduzeća, koja su prijavljivala da imaju više zaposlenih nego što je zaista bio slučaj ili tvrdila da njihovi radnici obavljaju teške fizičke poslove zbog čega im treba više kalorija.

Zaštitu od gladi mogla je da pruži i pripadnost partiji, budući da su njeni kadrovi bili privilegovani kada je u pitanju raspodela hrane: u prvoj godini velike gladi, 1958., partija je brojala 12,4 miliona članova, a u pretposlednjoj, 1961.godini - 17,3 miliona.

Zažmuriti i prebaciti krivicu na drugoga

Kao činjenica da su prenagla agrarna reforma i industrijalizacija prouzrokovali masovnu glad, jednako fascinantan je bio i način na koje je rukovodstvo u Pekingu ignorisalo pošast.

Naime, prve izveštaje o patnji stanovništva, o simptomima neuhranjenosti i smrti od gladi, te neuspesima da se ispune proizvodne kvote, Mao je olako otpisao kao minorne neuspehe koji su neizbežni i koji su nebitni u poređenju s velikim uspehom koji je postignut.

Kada je, uprkos prikrivanju i ulepšavanju činjenica na nižim nivoima, u državnom vrhu sazrela svest o tome da je ipak reč o ozbiljnom problemu, započela je čistka onih koji su se usudili da iznesu kritiku Velikog iskoraka i onih koji su bili odgovorni za nepostizanje zadatih ciljeva - proglašavani su za desničare, reakcionare, sabotere i agitatore. Osim pritvora, prebijanja i slanja u gulage, vršena su mučenja zakopavanjem u zemlju ili sneg.

Konačno, kada je 1960. godine Sovjetski Savez povukao svoje inženjere i naučnike iz Kine zbog pogoršanja odnosa između dve države, vrh u Pekingu je krivicu za glad u zemlji svalio na Moskvu. Ne samo što su Sovjeti napustili projekte u Kini, već je Moskva kriva i zbog pritiska na Peking da vrši isplate dugova u trenutku kada se zemlja nalazi u teškoj situaciji i treba svo raspoloživo znanje i finansijske resurse - tako je glasila zvanična linija u Pekingu.

Istina je, međutim, tvrde istoričari iz neutralnih zemalja, da su Sovjeti bili angažovani na podizanju industrijskih postrojenja i transferu vojnih tehnologija, te da nisu bili umešani u agrarne projekte irigacije i kolektivizacije, kao i da je zapravo ponosni Mao bio taj koji je insistirao da se uprkos gladi poveća dinamika isplate dugova Moskvi kako bi se smanjila zavisnost od SSSR-a i sačuvala čast države.

Štaviše, rukovodstvo u Pekingu je te godine i hranu uvezenu iz inostranstva umesto svom narodu usmeravalo građanima Albanije, Cejlona (današnje Šri Lanke) i Gane kako bi u međunarodnom nadmetanju za prestiž svoju državu pozicioniralo kao svetskog lidera zemalja u razvoju.

Pri tom, Mao je pre svega imao na umu pariranje SSSR-u, u koji je bio razočaran ne samo zato što je Hruščov javno osudio Staljinovu samovolju i kult ličnosti, što je imalo uticaja i na njegov sopstveni status u Kini, već i zato što Moskva nije otvoreno podržala njegovu zemlju u pograničnom sporu sa Indijom (koja je upravo prihvatila tzv. izbegličku vladu Tibeta na čelu sa dalaj-lamom), već se samo ponudila da posreduje u pregovorima u tom sporu.

S obzirom na krupne kineske žrtve u Korejskom ratu i problem američkog vojnog prisustva na Tajvanu, njemu je bilo neprihvatljivo i proklamovano opredeljenje post-staljinističkog sovjetskog rukovodstva za miroljubivu koegzistenciju sa Zapadom.

Neverovatna crna hronika

Krajem pedesetih godina Kina je imala oko 650 miliona stanovnika. Više demografskih studija, zasnovanih na popisima stanovništva i zvaničnim podacima o natalitetu i broju umrlih, stavilo je broj žrtava Velikog iskoraka na između 30 i 38 miliona, a neke slobodnije procene, koje su uzimale u obzir prikrivanje posledica pogrešne politike i to da je u uslovima masovnog umiranja bilo nemoguće voditi preciznu statistiku, na čak oko 55 miliona.

Velikoj razlici u pomenutim procenama doprinosi to što su razne vrste demografskih istraživanja krajem pedesetih bile nepotpune, a partijski kadrovi doterivali statističke kolone kako im je odgovaralo.

Ipak, pojedini istaknuti istoričari danas smatraju da je verovatno najprecizniji zaključak istraživačke grupe od 200 birokrata upućene tokom osamdesetih u unutrašnjost da proceni posledice Maove vladavine. Prema njihovim nalazima, oko 45 miliona građana je nastradalo u periodu od 1958. do 1962. tokom trajanja Maovog utopijskog čeda, društvenog eksperimenta "Veliki skok unapred".

Takve posledice ni strogi autoritarni sistem izgrađen oko kulta Maove ličnosti, kao vođe revolucije koji je potukao desničarske i okupatorske snage, nije mogao da podnese bez ozbiljnih promena u vrhu vlasti.

Nekoliko političkih figura u državnom aparatu i armiji, među kojima i tadašnji predsednik Liu Šaoći, sve otvorenije i snažnije je kritikovalo partijskog vođu, pa je on 1962. potisnut na margine visoke politike u zemlji.

Jedini način da ponovo prigrabi kormilo države bio je da probudi narodne mase i okrene ih protiv svojih kritičara. Mao je to i učinio kroz još jedan neverovatni i tragični društveni eksperiment kolosalnih razmera - "kulturnu revoluciju".

Izvor: RTS

Biće i za 15 stepeni toplije od proseka za ovo doba godine

U noći između ponedeljka i utorka očekuje se promena vremena, uz prodor toplog fronta, koji će doneti naoblačenje sa padavinama. U većem delu Srbije očekuje se kiša, u brdsko-planinskim predelima i na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije sneg i kiša koja će se lediti pri tlu i stvarati poledicu.

Slično vreme očekuje se i u utorak ujutro, a tokom dana u svim predelima očekuje se kiša, na višim planinama sneg.

Duvaće umeren do jak južni i jugozapadni vetar, na planinama sa olujnim udarima, dok će u košavskom području duvati veoma jak jugoistočni vetar, na jugu Banata sa olujnim udarima.

Jutarnja temperatura biće od -5°C na jugu do 7°C na severu Srbije i u Beogradu. Maksimalna temperatura biće od 6°C na severozapadu Bačke do 10°C u centralnim i zapadnim predelima, u Beogradu do 9°C, a u Timočkoj i Negotinskoj Krajini do 2°C.

Krajem dana u severnim, a tokom večeri i noći i u ostalim predelima Srbije očekuje se prodor hladnog fronta, uz zahlađenje, a vetar će biti u skretanju na severozapadni. Sneg će padati u svim brdsko-planinskim predelima, a u noći ka sredi kiša će ponegde i u nižim predelima preći u susnežicu i sneg.

U sredu se na severu Srbije očekuje prestanak padavina i delimično razvedravanje. U ostalim predelima očekuje se oblačno sa kišom, susnežicom i snegom, a prestanak padavina i deliično razvedravanje u ovim predelima očekuje se posle podne i uveče.

Maksimalna temperatura biće od 3 do 7°C, Beogradu do 5°C.

Prema vremenskoj prognozi, u četvrtak ujutro mraz, tokom dana suvo i toplije. Jutarnja temperatura biće od -5 do 0°C, maksimalna temperatura od 8 do 15°C, u Beogradu do 14°C.

Očekuje se pojačanje jugoistočnog vetra.

Prolećni dan u petak

U petak će Srbija biti pod uticajem veoma snažnog ciklona i u njegovom prednjem delu.

Očekuje se oblačno, uz veoma jak južni i jugoistočni vetar, koji će u u košavskom području i na planinama imati olujne udare.

Sa severa Afrike preko Mediterana očekuje se priliv i veoma tople vazdušne mase, pa će biti veoma toplo.

Jutarnja temperatura biće od 2°C u južnim do 12°C u košavskom području i u Beogradu. Maksimalna dnevna temperatura biće od 16 do 22°C. Najtoplije će biti u Podrinju, u Kolubarskom okrugu, u Beogradu, Mačvi u košavskom području i to zbog fenskog efekta košave.

Krajem dana centar ciklona odmaknuće svojim centrom ka istoku, pa će se Srbija naći u zadnjem delu, uz veoma snažno severozapadno strujanje.

U noći ka suboti očekuje se prodor hladnog fronta, pa će vikend doneti jače zahlađenje vremena.

Prema vremenskoj prognozi, za vikend će biti oblačno i osetno hladnije sa kišom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom.

Duvaće veoma jak severozapadni vetar.

Maksimalna temperatura biće od 1 do 7°C.

Kiša će ponegde i u nižim predelima preći u susnežicu i sneg.

U nižim predelima očekuje se formiranje ponegde manjeg snežnog pokrivača, a u brdsko-planinskim predelima palo bi 10-20 snega.

Prosečna maksimalna temperatura za ovo doba godine je od 5 do 9°C. Maksimalna temperatura će narednih dana biti uglavnom oko prosečnih vrednosti. U petak se očekuje i za 10 do 15 stepeni toplije od proseka, dok će vikend doneti pad temperature na prosečne vrenosti, pa i nešto ispod.

Izvor: telegraf.rs

I oni koji su je samo jednom sreli, i oni koji su je bolje poznavali, potvrdiće isto, i bez premišljanja da je Olivera Vasić hodajući optimizam. Olivera (46) iz Beograda je majka dvoje dece - Manje i Petra, a uz majčinstvo kome je posvećena, ona je i uspešna ekonomistkinja.

Punih 10 godina je trajao njen put dijagnostike bolesti i tek 2020. joj je dijagnostikovana Kronova bolest. Nikada nije imala tipične simptome Kronove bolesti, te iako je Olivera radila brojna testiranja, sve do tačke kritičnog stanja koje je dovelo do operacionog stola lekari nisu posumnjali na Kronovu bolest.

"Uvek sam sumnjala da je problem u stomaku, čak i kada sam imala anksioznost"

Olivera navodi da je oduvek znala da je njen glavni zdravstveni problem u stomaku. Prva zdravstvena tegoba koju je osetila je bila anksioznost koju je osetila nakon prve trudnoće. Pacijentima zapaljenskih bolesti creva se savetuje da svoje mentalno zdravlje drže u balansu, jer se stres izuzetno odražava na digestvni trakt. Svoje tadašnje stanje anksioznosti Olivera objašnjava: "Redovno sam imala potrebu da sa neko bude sa mnom, da ide sa mnom na polaganje ispita... Stalno sam žudela za tim da moram da imam nekoga pored sebe. Tada nisam prepoznala da je to bila anksioznost. Otkada imam dijagnozu moja anksioznost je nestala."

Pre dijagnoze Kronove bolesti

- Moj kum boluje od Kronove bolesti i kod mene je uvek postojala sumnja, naročito jer sam zaključila da ljudi koji imaju Kronovu bolest, imaju i psihosomatske probleme. Iako moram naglasiti da anksioznost nije bolest, već samo jedno od psihičkih stanja. Zatim, dešava se druga trudnoća nakon koje ja idem na sve analize koje su mi preporučili, čak sam radila i ultrazvuk abdomena. Ono što jeste bilo simptomatično jeste da sam napipala nešto sa leve strane stomaka, u donjem delu stomaka - na ultrazvuku, nažalost, nisu videli šta je to tačno. Govorili su da je to sve u redu, da je to stomačna kila. Apsolutno su me ubedili da sam hipohondar i da treba da se obratim psihoterapeutu. Tako ja odlazim kod psihoterapeuta koji mi potvrđuje anksioznost. I ja sam godinama sve pripisivala tome - govori Olivera.

Napipavala je ispupčenje, međutim, ne može se ustanoviti kada je tačno mogla dobiti dijagnostiku Kronove bolesti. Stolicu je nekoliko puta nosila na proveru, i samim tim je isključila mogućnost bilo koje bolesti.

- Često sam kuma pitala kako to izgleda Kronova bolest, međutim, sve ono što je on meni objašnjavao nisu bili moji simptomi. On je stalno imao bolove, a ja ih uopšte nisam imala. To je velika razlika kod mene - naglašava Olivera, te zaključujemo da jedini simptom koji je imala bilo ispupčenje sa leve strane stomaka i dodaje:

- Nisam imala česte, retke stolice, kod mene je bilo različito - čas retke, čas normalne. Tragovi krvi u stolici nisu postojali. Znate, dosta ljudi to povezuje sa hemoroidima jer se posle porođaja to tako često dešava i onda mi tome ne pridajemo značaj. Nakon druge trudnoće se anksioznost povećava, gde ja dolazim u stanje da imam strah od ljudi na ulici - govori naša sagovornica, divna Olja.

Stres je uvek bio prisutan u njenom životu

- Nekako je stres kod mene uvek bio prisutan. Ja sam osoba koja voli da je sve u redu, da sve ide svojim tokom. Volim uredan život i kod mene je sve moralo da bude na svom mestu, deca na svom mestu, a ja sam u jednom trenutku želela da budem sve - najbolja supruga, najbolja majka, najbolja domaćica, najbolja žena na poslu.Takvim tempom u jednom trenutku gubite konce jer ne možete sve to da postignete. I onda tu dolaze brojna pitanja koja postavljate sami sebi - pa kako, pa zašto. Često se dešavalo i da planem, i da se iznerviram. Taj svoj perfekcionizam sam, nažalost, prenosila i na svoju decu. Danas znam da to za njih nije bila najbolja opcija - opisuje Olivera svoju potrebu za perfekcionizmom pre dijagnostikovanja.

Iako je vodila računa o ishrani, stomak joj je uvek bio nadut

Vreme korone, kada nigde nije moglo da se uđe, Olivera je operisana 2020. godine. Operaciji su prethodili nagli i intenzivni bolovi. Takođe, naša sagovornica se priseća da joj je sve vreme bio nadut stomak. Instinktivno je prvi specijalista kojem se obratila bio ginekolog.

Podsetimo se da je nadut levi deo stomaka Olivera napipala još posle prve trudnoće, 2004. godine.

- I tada mene ginekolog šalje na eho abdomena Otišla sam u Klinički centar, gde mi je dijagnostikovana stomačna kila, koja je bila potpuno pogrešna dijagnoza - kaže ona.

Dva dana nakon pogrešno postavljene dijagnoze, počeli su bolovi i u levoj i u desnoj strani stomaka – sada je to bio pun krug bolova. Pored bolova, pojavila se i nadutost, ali i povišena temepratura od 38 stepeni koju nije ni osetila.

Danas, Olja smatra da svoju temperaturu nije osetila zbog velikih bolova u stomaku.

- Verovatno sam dala primat stomaku i nisam bila fokusirana na temperaturu koja je mogla da bude znak neke upale. Samoinicijativno zovem profesora dr Nedeljka Radlovića, kome dugujem beskrajnu zahvalnost, i opišem mu svoje simptome. Na njegov predlog, ujutru uradim CRP čiji je rezultat bio 110, a do 5 je normalna vrednost. Prof. dr Nedeljko Radlović me hitno upućuje na lekara uz sumnju da je u pitanju upala. Naravno, korona je, vi nemate kome da se javite. Još ja imam temperaturu – sumnjaće odmah da sam zaražena! Tako ja odlazim privatnu bolnicu gde me prime uz prethodno testiranje na virus na kojem sam, naravno, bila negativna. Na ultrazvuku abdomena, doktor je između tankog i debelog creva video apsces - upalni deo creva, što je čep gnoja i tipično za Kronovu bolest. I on mene pita da li imam Kronovu bolest, na šta mu ja odgovorim da čak nisam čula za tu bolest. Nakon skenera su za deset minuta konstatovali da sumnjaju na Kronovu bolest. Umirili su me, dali mi lekove i ja sam pespavala i ustala čila i vesela, kao da mi nije ništa. Kada shvatite da bol prestane, to je neverovatno jer tada prestaju sve muke. Ja vama taj bol ne mogu ni da opišem, to je čudan bol - boli vas, pa vas ne boli, naizmenično varira - priseća se svega Vasićeva.

Operacija

Dan nakon dijagnostikovanja Kronove bolesti, konzilijum lekara je odlučio da bi najbolja opcija bila operacija, na šta je Olivera odmah pristala. Operacija je bila kompleksna i trajala je četiri sata. Tom prilikom je očišćen apsces, a na 5-6 mesta je uzet uzorak koji je poslat na histopatološko ispitivanje. Olivera je drugog dana nakon operacije ustala, te se predviđalo da će njen oporavak teći uspešno i lako, bez komplikacija.

- Ja sam postala veliki borac i kod mene nema toga da ne možeš nešto. Kada sam saznala da bolujem od Kronove bolesti, za mene nije postojala opcija da padnem u krevet, već da koračam napred i borim se sa tom bolešću - govori Olivera o svom suočavanju sa dijagnozom i operacijom.

Na operaciji nisu videli brazde na crevima, što je simptomatično za Kronovu bolest, te je ovo još jedna pojedinost koja Oliverinu priču čini drugačijom i zbog čega je put dijagnostike bio još komplikovaniji. Takođe, Olivera je u razgovoru o operaciji iskazala veliku zahvalnost hirurgu dr Borivoju Karadžiću.

Nakon operacija, Olja je imala 45 kilograma

Naša sagovornica se priseća perioda prilagođavanja hrani nakon operacije, i kaže da je prvih 20 dana spremala samo bujon, te je tada imala 45 kilograma. Jedina čvrsta hrana koju je uzimala jeste keks – naglašavamo, samo jedan keks dnevno!

- Nakon ovog perioda, počela sam da uvodim voće i povrće, ali sve mi je prijalo samo u formi kaše – izblendirano - kaže.

Tokom razgovora o privikavanju na ishranu nakon operacije, utvrdili smo da je nakon operacije debelog i tankog creva potrebno postepeno uvoditi namirnice u ishranu – baš kao kod beba. Olivera detaljno opisuje ovaj period.

- Najpre krećete sa krompirom - dve tri kašike, pa šargarepa - dve tri kašike, i sve uvodite tako postepeno, jedno po jedno. Više mi je odgovaralo da jedem pasirano, kao beba, nego da jedem u komadima. Tu su se javljali i grčevi, bukvalno kao kod bebe jer posle te operacije organizam uči sve ispočetka. Spremala sam kuvane jabuke, šargarepu, krompir, bundevu - navodi Olivera Vasić.

Potpuni oporavak od operacije je trajao šest meseci, a nakon toga Olivera odlučuje da je vreme za postavljanje adekvatne terapije.

Olja će zauvek biti zahvalna prof. dr Dinu Tarabaru

- Za mene je najbolji, naravno, profesor doktor Dino Tarabar – ko drugi? Ne znam kako opišem koliko je taj čovek meni pomogao, ja njemu dugujem ogromnu zahvalnost i takav lekar mora da postoji dugi niz godina - govori Olivera o profesoru Tarabaru.

Terapija koju je Olivera dobila jeste Imuran od 125 mg i probiotik. Zatim, naša sagovornica skreće pažnju čitaocima sledećim rečima:

- Ono što sam zaboravila da napomenem i ono što bih savetovala svakom pacijentu jeste da kada primetite da ste duži vremenski period malokrvni, obavezno proverite creva. To je prvi simptom da negde krv odlazi. Redovno sam radila biohemiju i gvožđe mi je uvek bilo nisko: hemoglobin nije, ali gvožđe jeste - kaže Olja.

Olivera uzima terapiju Imuran i nakon šest meseci odlazi na kolonoskopiju, nakon koje joj prof. dr Dino Tarabar govori “Vi ste za mene zdrava žena“. Nije krila svoje oduševljenje, ali se nije prepustila čarima remisije, te se od tada redovno i konstantno edukuje o ishrani koja je prilagođena osetljivom digestivnom traktu.

UKUKS - Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije

- Često sam se konsultovala sa UKUKS-om, oni su mi se našli i zaista su bili divni. Čak sam se čula sa Ljiljanom i uvek sam ga mogla pitati šta god da me je zanimalo. Mnogo su mi pomogli i hvala im na svemu, na svim savetima - ogvori Olivera o UKUKS-u.

Kako kaže oseća se dobro danas.

- Ono što bih spomenula je da zaista morate brinuti o svom mentalnom zdravlju, i ako je potrebno, ne treba bežati od terapije za smirenje. Naš stomak je izuzetno osetljiv i on reaguje na stres. Mislim da je važno da pomognemo sebi - kaže Olja.

Ishrana pre i nakon operacije

- Moja ishrana je i ranije bila veoma zdrava, ja nikada nisam jela brzu hranu jer to inače ne volim. Ranije sam redovno trenirala, kod mene je sport bio zastupljen, međutim, ova operacija me je usporila, prve dve godine nisam trenirala ali mi je plan da krenem na pilates reformer. To mi je nešto što volim i nadam se da će sve biti kako treba. A ishrana je zaista i pre toga kod mene bila uredna - kuvano je kod mene bilo obavezno. Moja mama i ja nikada nismo zapršku stavljale u kuvana jela, mi to ne volimo - govori Olivera o ishrani pre operacije.

Što se tiče trenutne dijete, ističe da se hrani još zdravije, ali ipak sebi dozvoli po koju zabranjenu poslasticu.

Porodica je njena najveća podrška

Nakon operacije, Oliveri je ćerka Manja pomagala u svakodnevnim obavezama. Kao majka jedne devojčice, bila je izuzetno ponosna na nju koja se samoinicijativno ponudila svoju pomoć i podršku. Oliveri je tada ćerka Manja dokazala da čak i probleme „za odrasle“ može da reši jedna devojčica. Osim najbliže porodice, prijatelji i šire okruženje je bilo uz nju i činilo je da se oseća voljenom. Upravo zato, njen oporavak je tekao glatko.

- Imala sam punu podršku prvenstveno svojih roditelja i niko mi nijednom nije rekao "ti si bolesna i lezi, ti ne možeš ništa". Bodrili su me da sve to prevaziđemo zajedno. Naročito moj suprug koji je jedan vedar čovek i koji izuzetno pozitivno utiče na mene, hvala mu na svemu što je do sada uradio za mene- govori Olivera i dodaje da reči koje joj često ponavljaju, a njoj prijaju jesu „ti za nas nisi bolesna“.

- Nema čekanja, kod mene odmah ide i operacija i saglasnosti i sve. Vrlo sam revnosna i verujem lekarima. Slušam ih, ali i verujem svojoj intuiciji. Svi mi imamo teške trenutke u životu - sama spoznaja da ja bolujem od Kronove bolesti je bila teška, ali sam rekla: ako se predaš i ostaneš da budeš takva i kažeš sebi ja sam bolesna - gotovo je. Ja sam sebi rekla da nisam bolesna, čak i skijam, putujem, često idem kod sina u Ameriku - kaže Olja ponosna mama studenta elektrotehnike u Americi.

Oljin savet obolelima

- Iako dijagnoza kaže da smo mi bolesni. ja govorim: ne, mi nismo bolesni! Mi sve možemo da izdržimo i sve svojim osmehom sve pobedimo. Nema padanja, a kada je teško, pronađite neki način da se smejete, slušajte motivacione govore, ja volim često da slušam Miškovića. Sa sobom često nosim njegovu knjigu „Ja tajkun“., jer me inspiriše i motiviše. Zapamtite jedno: i kad vam je najteže, osmehom i svojom voljom sve možete rešiti! To je neki moto koji za mene radi i kojim se ja ponosim - zaključuje ona.

Izvor: blic.rs