Sombor.info

Za razliku od ljudi, mačke plaču bez suza.

Ljudi su stvorenja koja plaču kada ih nešto boli ili kada su nesrećni. Relativno je lako zaključiti šta druga osoba oseća kada je vidimo kako plače i suze joj teku niz lice.

Ako ste se ikada zapitali da li vaša mačka plače kada je tužna ili joj se nešto ne sviđa – odgovor je da.

Međutim, mačke ne plaču kao ljudi, što znači da nećete primetiti suze na njihovim obrazima. Nedostatak suza ih ne sprečava da glasno izraze tugu ili bol.

Konsultant za ponašanje mačaka, Linda Hol, objasnila je zašto i kada mačke plaču i kako im pomoći da se osećaju bolje, piše „Daily Paws“.

Mačke plaču bez suza, ali mogu da budu glasne

Iako mačji plač ne uključuje suze, zapravo ćete brzo znati kada se to dešava jer će mačka pokazati promene u ponašanju, koje uključuju stvaranje glasnih zvukova. U slučaju da mačka oseća fizički ili psihički bol, njen glas će trajati duže i imati drugačiju frekvenciju od uobičajene.

Savetnik naglašava da mačka tugu ispoljava na više načina, osim što pravi glasne zvukove. Moguće je da će se vaša tužna mačka manje tresti, jesti i kretati, više se skrivati i spavati, menjati svoje navike negovanja i možda biti agresivnija.

Da biste na vreme uočili ove probleme, svakog meseca pregledajte mačku od glave do pete. Ako je nešto zaboli, moguće je da će vam na to ukazati dok je pregledate jer ćete sigurno dodirnuti povređeno mesto.

Mačke mjaukanjem komuniciraju sa nama

Mačke međusobno komuniciraju putem mirisa, dodira i govora tela. Mjaukanje je rezervisano za ljude, a različite vrste mjaukanja bi trebalo da nam prenesu različite poruke. Ako primetite promenu u mjaukanju vaše mačke, to može biti anksioznost, žalost, kognitivna bolest, artritis ili neko drugo zdravstveno stanje.

Anksioznost kod mačaka može biti povezana sa strahom od odvajanja, što se najbolje vidi ako postavite kameru u kuću i snimite mačku kako plače dok je sama.

Takođe je moguće da je mačka uznemirena zbog neke velike promene u vašem domaćinstvu, kao što je dolazak novog člana porodice (čoveka ili životinje) ili preseljenje na novo mesto.

Da, mačke mogu oplakivati ljude i kućne ljubimce sa kojima su bile povezane. Ako je neko ko je provodio mnogo vremena sa vašom mačkom nedavno preminuo, pazite na ponašanje vaše mačke. Možda ćete primetiti znake žalosti, uključujući glasan plač.

Ako imate mačku stariju od deset godina, moguće je da je počela da razvija demencija i artritis. Mačke sa demencijom su posebno ranjive noću jer postaju zbunjene i izgubljene, glasno plačući da im ljudi pomognu.

Procenjuje se da preko 95 odsto starijih mačaka ima artritis koji im izaziva bol. Mačka sa artritisom će teže skakati, izbegavati stepenice i kretati se drugačije nego ranije, prenosi Index.hr.

Budite puni razumevanja i družite se sa mačkom

Ako primetite da je vaša mačka počela da plače, prvo je odnesite veterinaru da biste se uverili da nije zdravstveni problem. Ako je to slučaj, veterinar će se pozabaviti njenom tugom. Ali ako je sve u redu sa njenim zdravljem, uradite ono što biste radili da je to vaš ljudski prijatelj. Družite se sa mačkom.

Posvetite svojoj tužnoj mački puno pažnje, dajte joj stvari koje najviše voli – svoje vreme i njene omiljene poslastice ili igračke. Zapamtite da mačke komuniciraju mirisom, pa im dozvolite da uvek imaju nešto u blizini što će mirisati na vas. To će je smiriti.

Izvor: n1info.rs

Konjički klub Vojvođanin, danas od 15 časova, na Gradskom hipodromu u Somboru organizuje treći konjički dan ove esezone. Kako se navodi u pozivu organizatora, na programu će biti deset kasačkih trka, od kojih je glavna „Probni Derby“. Sve trke su u dužini od 2.2 kilimetra, nagradni fond se kreće od 100 do 180 hiljada dinara.

Više informacija o trkama možete pročitati u Propozicijama takmičenja. Predstavnici somborskog kluba uputili su poziv svim našim sugrađanima da dođu na hipodrom u što većem broju kako bi mogli uživati u čarima konjičkog sporta !

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. i 18. jun

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 214. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, usvojen je Predlog za raspisivanje Javnog konkursa za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji grada Sombora. Pravo učešća na Javnom konkursu imaju učesnici koji ispunjavaju sledeće uslove: da su upisani u registar Agencije za privredne registre ili drugi nadležni registar, kao i da imaju sedište odnosno registrovan ogranak na teritoriji grada Sombora, da poseduju sertifikat, da nisu nelikvidni, da nije pokrenut stečajni postupak i postupak likvidacije, da su registrovani pre 1. januara 2024. godine i da obavljaju poslove sadržane u Pravilniku o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.

Takođe, usvojen je i Predlog za raspisivanje Javnog konkursa za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji Grada. Pravo učešća imaju učesnici koji ispunjavaju sledeće uslove: da su upisani u registar Agencije za privredne registre ili drugi nadležni registar, kao i da imaju sedište odnosno registrovani ogranak na teritoriji grada Sombora, osnivač i zakonski zastupnik žena, da nisu nelikvidni, da nije pokrenut stečajni postupak i postupak likvidacije i da su registrovani pre 1. januara 2024. godine.

Na 214. sednici, Gradsko veće je prihvatilo ponudu JKP „Čistoća“ Sombor za sanaciju divljih deponija na poljoprivrednom zemljištu na katastarskim opštinama Gakovo i Sombor 2.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru, dodelom priznanja za jubilarna davanja krvi, obeležen je Svetski dan dobrovoljnih davaoca krvi. Ispred lokalne samouprave, svečanosti su prisustvovale zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović.

Priznanje za 35. put datu krv dobili su Davor Budisavljević, Milenko Bulović, Igor Fridrih, Igor Kerezović, Slobodan Kmezić, Dejan Lukić, Leona Mironicki Zubović, Slaviša Šuša, Marko Veselinović, Brankica Vučković i Kristijan Vuković, a priznanja im je dodelio dr Milisav Vujović, pomoćnik direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Priznanje za 50. put datu krv dobili su Kristijan Bešlin, Đuka Budimčević, Dalibor Drvar, Ilija Momčilović, Borko Prakatur, Mihajelo Pupovac, Saša Vranešević i Saša Žeželj, a priznanja im je takođe dodelio dr Vujović.
Priznanje za 75. put datu krv dobili su Irena Maunić, Tomo Črnila i Đurđević Slobodan, a priznanje im je dodelio predsednik Crvenog krsta Sombor Doc. dr Miloš Petrović.

Priznanje za 100. put datu krv dobio je Josip Bem, sugrađanin koji aktivno više od 25 godina, čineći izvanredno humano i nesebično delo, pomaže da se spasi nečiji život. Priznanje mu je uručila zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica koja je ujedno i pozdravila sve dobrovoljne davaoce krvi i pozvala ih da nastave sa tim humanim pozivom.

„Poštovani davaoci krvi, dame i gospodo prisutni na ovom skupu. Čast mi je da vas pozdravim u ime Grada Sombora i u svoje lično ime. Dobrovoljnim davaocima krvi želim da čestitam ovaj dan i verujem da je impresivan osećaj kada ste u stanju da nešto što pripada samo vama i teče kroz vaše vene, poklonite nekome i produžite mu život. Zadivljena sam ljudima koji su dobrovoljni davaoci, a posebno, danas gledajući sve ovde prisutne koji su to uradili mnogo puta, bez obzira koliko su puta dali krv, učinili su nešto što je veliko, što je vredno pažnje i poštovanja, što je vredno svake zahvalnosti i ja im se u to ime zahvaljujem u ime Grada Sombora. Želim vam dobro zdravlje i da nastavite da budete dobrovoljni davaoci. Živeli“, rekla je zamenica gradonaljelčnika Ljiljana Tica i uručila priznanje.

Svečanost je svojim prisustvom uveličala devojačka grupa „Jule“.

Pogledajte koje nas sve manifestacije očekuju u Somboru do kraja meseca juna:

STANIŠIĆKE GRADELE U STANIŠIĆU
Datum održavanja: 15. jun
Manifestacija se održava u organizaciji MZ Stanišić. Informacije: 064/3646524

SOMBORSKO LETO
Datum održavanja: 17-22.06
Zabavno-muzički programi na Trgu Sv.Đorđa. Informacije : TO Sombor, 025/434-350

SOMBORICA FEST
Datum održavanja: 21.jun
Festival u organizaciji Udruženja Nova reč za Sombor, je osmišljen sa radionicama zatvorenog tipa i koncertom tamburaških društava. Informacije: 063/723-6907

ULICA STARIH ZANATA
Datum održavanja: 21.-22. jun
Manifestacija izložbeno-prodajnog karaktera se održava u centru Sombora. Majstori starih zanata promovišu svoje umeće i proizvode uz prateće zabavno-muzičke programe. Informacije: TO Sombor, 025/434-350

SOMBORSKI KOTLIĆ
Datum održavanja: 22. jun
Tradicionalna manifestacija sa preko 2000 učesnika koji na gradskom trgu kuvaju riblji paprikaš uz bogat zabavni program. Informacije: TOG Sombor, tel. 025/434-350

ZA DUŠU RIĐANU, DANAS VOZIM FRAJ
Datum održavanja: 21.06. i 23.06.
Udruženje ljubitelja konja „Zapadna Bačka“ i udruženje „Ruža“ organizuju promotivne ture fijakerom po centru grada Sombora, kao i školicu jahanja. Manifestacija je posvećena svim ljubiteljima konja i somborske fijakerske tradicije. Informacije: tel. 064/8783805

SEOSKA SLAVA U ČONOPLjI
Datum održavanja: 23.jun
Slava se održava u organizaciji MZ Čonoplja. Informacije: 069/1222912

SEOSKA SLAVA U ALEKSA ŠANTIĆU
Datum održavanja: 24. juna
Slava se održava u organizaciji MZ Aleksa Šantić. Informacije: 063/1160047

GREEN TOWN JAZZ FEST
Datum održavanja: 27.-28.jun
U programu nastupaju domaći bendovi i gosti iz inostranstva. Informacije: Branko Vučković, www.greentownfest.com

TURNIR U KOŠARCI
Datum održavanja: 29.06.
Turnir se organizuje na terenima u Jamama, a organizator je Udruženje 'Student'. Informacije: 0605211011

BICIKLISTIČKA TURA 'Oko Sombora 2024'
Datum održavanja: 30.jun
Vozi se veliki krug "Oko Sombora". Start i cilj je u Somboru, a zainteresovani učesnici mogu da biraju dve zanimljive ture po "Gornjem Podunavlju" . Prva je dužine oko 60 kilometara i namenjena je rekreativcima i zaljubljenicima u prirodu, dok je druga u dužini od 180 kilometara, nešto zahtevnija, ali i puno zanimljivija. Biciklistički klub Sombor, Informacije: 063/7767611

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. jun

Biciklistički klub Lotus Team objavio je da će se ove godine njihov tradicionalni Školarac organizovati po 12. put.

Kako je navedeno, isto će biti organizovano u partnerstvu sa firmom Somborelektro. Ove godine biciklističko takmičenje za učenike osnovnih škola organizovaće se u liga formatu sa tri različite manifestacije. U subotu, 15. juna održaće se poligon spretnosti sa hronometrom.

Mesec dana kasnije, 13. jula na redu je MTB trka, dok će u nedelju, 15. septembra održati finale – noćna trka. Sutrašnji poligon kod šumice OŠ „Dositej Obradović“ počinje u 9 časova, a prijave će se primati na licu mesta od 8 do 9 časova. Kao i svake godine do sada, na takmičenjima će postojati četiri kategorije, 1/2. razredi, 3/4, 5/6 i 7/8, kako kod devojčica, tako i kod dečaka. Za sve kategorije pripremljene su medalje, a za svakog učesnika osveženje i sendvič.

Na svakom Školarcu predviđena je i tombola, dok je na finalnoj noćnoj trci predviđena velika tombola sa dva bicikla. Ovom prilikom BK Lotus Team se zahvaljuje firmi Somborelektro koja je i ove, kao i svih prethodnih 11. izdanja Školaraca, podržala i omogućila da se ova manifestacija razvija i organizuje na nivou na kojem je danas.

Izvor: somborsport.org

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima - od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. "Glatko" funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori - od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Da li je 36,6 i dalje "normalna" telesna temperatura i zašto ne

Dugo godina se verovalo da je "normalna" temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno - depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.
"To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom", pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: "A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?" Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam "uključuje" mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života - i trajno.

Izvor: b92.net

Pripadnici plemena Dani žive potpuno izolovani od ostatka sveta - u dubokim šumama Zapadne Nove Gvineje. Oni važe za jedno od najopasnijih plemena na planeti, a poznato je i po tome što su njegovi članovi ljudožderi.

Pleme Dani ili Ndani kako ga zovu u nekim delovima, naseljava selo u plodnoj dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara na Zapadu Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana.

Prvi put ih je otkrio američki filantrop Ričard Arčbold nakon ekspedicije 1938. i to sasvim slučajno dok je skupljao etnološku građu za američki Prirodnjački muzej.

On je tada zapazio zanimljive detalje vezane za njihov način života, uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Prema njegovom zapažanju, znatno su nižeg rasta, visoki su nešto manje od metar i po.

Pleme je u to vreme još praktikovalo kanibalizam, hraneći se telima ubijenih neprijatelja. Verovali su da onaj ko pojede srce neprijatelja preuzima njegovu snagu i vitalnost.

Kako bi preživeli, pripadnici ovog plemena sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje koje za njih predstavljaju veliku važnost.

Bizarni i zastrašujući rituali

Međutim, oni imaju bizarne rituale koje civilizacija ne može da prihvati. Naime, nakon smrti bliskog člana porodice, ženama se odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Njima se takođe utrljava pepeo i glina na lice. Ovi rituali predstavljaju iskazivanje žalosti.

Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje. Njihov svakodnevica je nezamisliva civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobično rublje koje više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.

Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti režu vrške prstiju, ali novi indonezijski zakon to im zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jest svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.

Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se venčaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i blagdana, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.

Jedu ljudsko meso

Jedan od izuzetno neobičnih običaja vezanih za pleme Dani odnosi se na ishranu. Često se dešava da na njihovim trpezama završi ljudsko meso. Prema njihovoj tradiciji, pojedinac koji konzumira srce neprijatelja smatra se da preuzima snagu i vitalnost preminulog. Verovanje u ovu praksu ide toliko daleko da su verovali da će postati pametniji ako pojedu ljudski mozak, dok su jelo noge kako bi dobili snagu i brzinu.

Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja.

Iako pleme Dani ima zastrašujuću reputaciju kao jedno od najstrašnijih lovaca na glave, oni su veoma srdačni prema posetiocima.

To potvrđuje i priča fotografa Teha Lina koji je 2016. godine otputovao u Novu Gvineju kako bi proveo četiri dana u upoznavanju naroda Dani. Na njegovim fotografijama vide se muškarci koji nose tradicionalni odevni predmet poznat kao koteka - omotač za intimnu regiju.

Obično se pravi od osušene tikvice, a suština je u tome da ovaj odevni komad odražava nečije seksualne moći.

Muškarci i žene stanuju u odvojenim kolibama, a deca su sa ženama. Žive od zemljoradnje. Dok muškarci krče šumu za nove parcele, žene obrađuju zemlju i prikupljaju plodove. Najveća vrednost u ovom kraju su svinje. Njima se “kupuju” žene za brak, a nekad se vode i plemenski ratovi.

Sklapanje brakova

Sklapanje braka u ovom plemenu podrazumeva poseban obred. Otac je taj koji određuje muža, a mladoženja po tradiciji zgrabi mladu dok ona na izvoru zahvata vodu. Ona se otima, a on je hitro nosi u kolibu. U njoj će sedam dana provesti sa svojom prijateljicom. Tokom tih dana ništa ne jede, samo pije pivo od sago palme.

Pripadnici ovog plemena žive retko duže od 50 godina. Taj život im ne mogu prekratiti teške bolesti, jer od njih ne oboljevaju, ali može “taka”, oštri bambus kojim se odseca glava protivničkog plemena za potrebe nekog religijskog obreda.

Nestanak Rokfelera

Majkl Rokfeler bio je četvrto dete guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera i četvrta generacija u porodici Rokfeler. On je misteriozno nestao tokom ekspedicije u Asmatu, regionu u Novoj Gvineji, a jedna od teorija je da su ga ubili i pojeli pripadnici ovog plemena.

On je sa holandskim antropologom Reneom Vesingom zaplovio u jednom lokalnom kanuu; kada se njihov čamac prevrnuo oni su plutali dva dana, a onda je Rokfeler rekao svom prijatelju da može da otpliva 12 kilometara do obale. Međutim, tu mu se izgubio svaki trag, a jedna od teorija je da se utopio zbog iscrpljenosti ili da ga je napala neka vodena životinja.Vesing je spašen dan kasnije. Međutim, u nekim oblastima Asmata (Dani narodi) koja su upražnjavala kanibalizam pa se spekuliše da je Rokfeler možda i uspeo da se dokopa obale, a onda su ga uhvatili i pojeli.

Izvor: blic.rs