Zaboravite na blage zime i beskonačna leta na koja smo navikli proteklih godina – 2026. nam sprema povratak "staroj normalnosti", ali na prilično ekstreman način. Prema dugoročnoj prognozi meteorologa Ivana Ristića, očekuje nas godina velikih obrta koju on opisuje kao pravu „klimatsku ludnicu“.
Sve počinje snežnim blokadama i dubokim minusom, nastavlja se kroz opasnost od prolećnih poplava, a kulminira u julu kada će vreli afrički fen pržiti asfalt na rekordnim temperaturama. Ristić najavljuje da se vraćamo uobičajenim ciklusima godišnjih doba, uz napomenu da će, uprkos tropskom letu, ostatak godine biti primetno svežiji nego ranije.
Ruska zima
Meteorolog je najavio da će ubrzo nakon kalendarskog početka zime do Srbije stići jače zahlađenje, što se i dogodilo, i da će živa u termometru pred novogodišnju noć pasti na maksimalne vrednosti od -2 do 3 stepena, dok će se minimumi kretati od -7 do -2 stepena, uz umeren mraz.
Sa ovim prodorom hladnoće stižu i snežne padavine, pa se očekuje formiranje i značajnije povećanje snežnog pokrivača - piše Blic.
- U ovakvim situacijama, kada prodre hladan vazduh iz Rusije, formiraju se cikloni u Sredozemlju koji našem regionu donose obilne padavine. Zato je izvesno da ćemo tokom zimskog raspusta imati sneg i na planinama i u nižim predelima. Od debljine tog pokrivača zavisiće i koliko će jutra biti ledena – objašnjava Ristić.
Mapa za 2. januar, petak
Ledeni talas do Svetog Jovana
Ristić predviđa da će se veoma hladan period zadržati tokom celog januara, a naročito do 20. januara. Tamo gde se sneg zadrži, temperature bi mogle da skliznu i do -15 stepeni.
- U mestima bez snežnog pokrivača minimalne temperature će biti oko -7 stepeni, dok će se dnevni maksimumi kretati od -5 do nule. Iako očekujemo seriju ledenih dana, biće kratkih intervala kada bi temperatura mogla da pređe u blagi plus, do nekih 3 stepena – kaže Ristić za “Blic”.
Tek u trećoj dekadi januara moguć je kratkotrajni skok do 10 stepeni, ali to otopljenje neće biti dugog veka, jer se već od početka februara ponovo vraća prava zima.
Strmoglavi pad temperature do -20 stepeni
- Prva polovina februara biće u znaku snega, susnežice i mraza. Ne isključujem ledene dane kada temperatura tokom celog dana neće prelaziti nulu. Pravi zimski meseci biće upravo januar i februar. U Beogradu bi u najhladnijim jutrima moglo biti do -10 stepeni, dok će u planinskim predelima i kotlinama Srbije mraz ići i do -20 stepeni – upozorava Ristić.
Značajniji preokret i skok temperature za oko 15 stepeni očekuje se tek krajem februara.
Promenljivi mart i rizik od prolećnih poplava
Mart donosi tipično rano proleće – smenu kiše, snega i sunčanih perioda. Ipak, kalendarski početak proleća mogao bi doneti nagli skok temperature na preko 20 stepeni.
- Iako smo prethodnih godina imali sneg u aprilu, 2026. bi on mogao da izostane u nižim predelima. Ipak, na planinama poput Kopaonika, sneg će se nagomilati i krajem aprila bi moglo da ga bude – kaže meteorolog.
Odstupanja temperature u aprilu
On posebno upozorava na opasnost od naglog topljenja tog snega. Kombinacija naglog otopljenja i prolećnih kiša u maju može dovesti do brzog rasta vodostaja reka, pa je potreban pojačan oprez zbog potencijalnih poplava.
Od tropskog juna do vrelih +42 u julu
Maj će nas postepeno uvoditi u letnje temperature (20-25 stepeni), dok će jun doneti prve prave žege. Prvi toplotni talas sa temperaturama do 35 stepeni očekuje se oko 25. juna, što će brzo zagrejati more u Grčkoj i na Jadranu.
- Godina će imati najmanje četiri velika toplotna talasa. Najekstremniji će biti krajem jula, oko 24. i 25. jula, kada očekujemo vrhunac od 42 stepena u Srbiji, dok će u Beogradu biti oko 41 stepen – predviđa Ristić.
Superćelijske oluje, rana jesen i prvi sneg
Druga dekada jula biće kritična zbog opasnosti od superćelijskih oluja. Visoke temperature mora, blizu 30 stepeni, i specifična kretanja vetrova na visini stvaraju idealne uslove za ove nepogode, praćene gradom i olujnim vetrom.
Avgust ostaje vreo i sparan, sa dugotrajnim toplotnim talasima koji će otežavati svakodnevicu.
Međutim, za razliku od prethodnih godina, leto se neće "razvući" na oktobar. Već u septembru prodori hladnog vazduha sa severa prekidaju vrućine.
- Prvi sneg možemo očekivati već u novembru. Decembar će biti promenljiv, sličan onom iz 2025. godine, sa smenama zahlađenja i blagih otopljenja. Suštinski, 2026. će biti hladnija godina u odnosu na prosek, pri čemu će jedino leto zadržati ekstremno visoke temperature – zaključuje Ivan Ristić.
