Novu jesen građani Srbije dočekali su s novim povećanjem cene struje od 6,6 odsto i spuštanjem praga za crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova.
Prethodna povećanja cene struje u januaru, maju i novembru 2023. godine, za po osam odsto, učinila su da Srbija izgubi status zemlje sa najjeftinijom strujom.
Podaci Eurostata za drugu polovinu 2024. godine pokazuju da su jeftiniju cenu struje (sa svim državnim nametima) od Srbije imali građani Turske, Gruzije, Mađarske, BiH, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Holandije.
Međutim, ono što je zanimljivo u ovim podacima evropskog statističara jeste da bi cena struje za domaćinstva u Srbiji bila i niža da je ne opterećuju državni nameti.
Naime, procena Eurostata jeste da udeo državnih nameta u ukupnoj maloprodajnoj ceni struje u Srbiji iznosi oko 30 odsto, što je, u poređenju sa drugim zemljama, na nivou udela u mnogim zapadnoevropskim državama.
Udeo od 30 i više odsto državnih nameta u ukupnoj ceni struje za domaćinstva imaju Italija, Finska, Nemačka, Slovačka, Portugal, Kipar, Švedska, Poljska i Danska.
Sve ostale evropske zemlje imaju udeo državnih nameta manji od 30 odsto u ukupnoj ceni struje za građane.
Prosečan udeo ukupnih poreza i naknada na nivou EU u drugoj polovini 2024. godine iznosio je 25,1 odsto, što je manje od udela u Srbiji.
Zanimljivo je da je udeo poreza u drugoj polovini 2024. godine bio najniži u Luksemburgu, gde su vrednosti zapravo bile negativne (-49,2 odsto).
Negativni porezi, koji odražavaju subvencije i naknade, primećeni su i u Holandiji, Austriji i Irskoj.
Slika je potpuno drugačija kada je reč o struji za privredu
Međutim, udeo poreza i drugih državnih nameta u ukupnoj ceni struje za privredu u Srbiji iznosi tek nešto više od 10 odsto.
Manji državni nameti u ceni struje za privredu u odnosu na namete za građane su inače trend u svim evropskim zemljama.
U drugoj polovini 2024. godine, udeo državnih nameta u ceni struje za privredu bio je najveći u Poljskoj i Italiji, gde su činili 36,9 odsto i 27 odsto. Bugarska je čak imala negativne poreze za drugu polovinu 2024. godine (-21,4 odsto).
Udeo poreza za EU u drugoj polovini 2024. godine iznosio je 15,9 odsto, što je nešto više od udela ovih nameta u Srbiji.
Međutim, kada je reč o ukupnoj ceni struje za privredu (sa svim državnim nametima), u Srbiji je viša nego u čak 11 evropskih zemalja, te je privreda u nešto nepovoljnijem položaju od građana.
Jeftiniju cenu struje za privredu od Srbije imale su Norveška, Gruzija, Finska, Crna Gora, Švedska, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Turska, Malta, Albanija i Bugarska.
„Država bi mogla da snizi državne namete da je EPS efikasniji“
Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić kaže da su državni nameti u ukupnoj maloprodajnoj ceni električne energije za domaćinstva visoki, ali da bez njih ne bi bilo moguće finansirati važne javne potrebe, poput podsticaja za obnovljive izvore energije.
„Cena struje bi teoretski mogla biti niža da nema državnih nameta, ali postavlja se pitanje: kako bismo onda finansirali RTS, zelenu energiju i ostale troškove koji se sada pokrivaju kroz račune za struju? Ako se ti izdaci ne pokriju kroz račun za električnu energiju, morali bi iz nekog drugog izvora, što na kraju opet znači da bi građani platili“, objašnjava Bumbić za Danas.
Dodaje da slične stavke na računima za struju postoje i u drugim državama, ali da je u Srbiji specifično to što se iz računa za struju direktno izdvaja taksa za javni medijski servis, što nije uobičajeno u većini zemalja.
Govoreći o razlici u opterećenju struje državnim nametima između građana i privrede, Bumbić ističe nije fer što građani snose veći teret.
„Ali ako bi se ti troškovi prebacili na privredu, ona bi to kompenzovala kroz povećanje cena svojih proizvoda, što bi se opet na kraju prelilo na potrošače. Dakle, nema lakog rešenja“, kaže on.
Bumbić smatra da bi država mogla da smanji namete, ali za sada to ne želi da učini jer nije jasno iz kojih sredstava bi se onda pokrili ti troškovi.
Kao jedino održivo rešenje vidi povećanje efikasnosti u javnom energetskom sektoru.
„Praktično jedino rešenje jeste da EPS postane efikasniji, da se smanji korupcija i rasipanje. Tada bi država možda mogla da smanji cenu struje ili bar iznos nameta. Međutim, za tako nešto potrebno je vreme, a malo je verovatno da će se EPS brzo reformisati“, zaključuje Bumbić.
