Poslodavci u Srbiji moraju da do srede 7. maja u potpunosti usklade poslovanje sa novim propisima Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a koji se odnose na veću zaštitu za zaposlene, uvođenje preventivnih mera i efikasniju kontrolu uslova rada. Novine koje je zakon predvideo odnose se i na rad od kuće i rad na daljinu, koji do sada nisu bili jasno uređeni, što je stvaralo pravnu nesigurnost, kako za poslodavce tako i za radnike.
Iako je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio na snagu 2023. godine, rokovi za njegovu punu primenu ističu u sredu 7. maja.
Pored veće zaštite za zaposlene, uvođenje preventivnih mera i efikasnije kontrole uslova rada, novine koje je zakon predvideo odnose se i na rad od kuće i rad na daljinu. Ovi oblici rada do sada nisu bili jasno uređeni, što je stvaralo pravnu nesigurnost, kako za poslodavce tako i za radnike.
Advokat Nevena Petrović objašnjava za Nova.rs da je izmenjenim propisima situacija znatno jasnija kada je u pitanju rad od kuće, kako za zaposlene, tako i za poslodavce.
„Poslodavci su dužni da omoguće bezbedne uslove za rad i u okolnostima kada zaposleni radi od kuće, što uključuje i donošenje akta o proceni rizika, kao i omogućavanje zaposlenima da učestvuju u tom procesu“, ističe ona.
Veliki naglasak stavljen je i na edukaciju i kontinuiranu obuku zaposlenih.
Zakon predviđa da se periodično organizuju treninzi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako za zaposlene tako i za rukovodioce. Posebno se insistira na obukama koje se odnose na upotrebu zaštitne opreme i pravilno ponašanje u rizičnim situacijama. U slučaju povreda na radu – bilo da su teške, smrtne ili kolektivne – obavezna je dodatna obuka zaposlenih u pogođenoj organizacionoj jedinici.
Redovni lekarski pregledi
“Osim toga, novi propisi uvode obavezu obavljanja redovnih lekarskih pregleda zaposlenih, što do sada nije bilo striktno uređeno. Pregledi moraju odgovarati specifičnim rizicima radnog mesta, a trošak snosi poslodavac. Ova odredba naročito je važna za radnike angažovane na poslovima sa povećanim rizikom, poput rada na visini, u dubini, u blizini opasnih hemikalija ili na elektroenergetskim objektima”, objašnjava advokat Petrović.
Uz zakon donet je i niz podzakonskih akata koji preciznije definišu pojedinačne obaveze.
Među njima su pravilnici koji se odnose na procenu rizika, ispitivanje opreme i instalacija, kao i pravilnici o stručnom ispitu i izgledu službene odeće inspektora rada. Posebnu pažnju privlače dva nova pravilnika – jedan se odnosi na bezbedan rad na visini, a drugi na vođenje evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja.
Rad od kuće postao jedan od zakonom propisanih načina rada
Kako se navodi u Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće, koje je u 2021. objavilo Ministarstvo rada, ovaj način obavljanja posla je jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva sprovođenje zakonskih, kao i drugih mera.
“Poslodavac treba da ima isti pristup sprovođenju mera bezbednosti i zdravlju na radu od kuće kao i u slučaju kada zaposleni obavljaju poslove u prostoru koji je namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca u objektu namenjenom za radne i pomoćne prostorije, u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. To znači da će poslodavac upravljati bezbednošću i zdravljem na radu na isti način u svim slučajevima kada zaposleni obavljaju poslove koji su u njegovom interesu. Sa druge strane, se očekuje da sarađuju sa poslodavcem i da posao obavljaju u skladu sa pisanim uputstvima i smernicama koje je poslodavac pripremio”, navodi se u Vodiču.
Rad od kuće postao je jedan od zakonom propisanih načina rada, ali samo tamo gde je to moguće organizovati uzimajući u obzir delatnost poslodavca, jer je očigledno da se ne mogu svi poslovi i zadaci obavljati van prostorija poslodavca, odnosno konkretnog radnog mesta.
Naime, postoje delatnosti, zanimanja i poslovi u kojima rad od kuće nije izvodljiv, odnosno nemoguće ga je obaviti, istaknuto je u ovom dokumentu.
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) jasno propisuje da su poslodavci dužni da zaposlenima koji rade od kuće isplaćuju naknadu troškova za korišćenje sredstava za rad koji su u vlasništvu radnika, kao i da im nadoknade druge troškove.
Kazne za poslodavce
Poslodavci imaju obavezu da do 7. maja u potpunosti usklade svoje poslovanje sa novim propisima, a posledice zanemarivanja te obaveze mogu biti ozbiljne – uključujući stroge novčane kazne koje premašuju iznos od milion dinara.
Novčanom kaznom od milion do milion i po dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Kazna od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj sleduje poslodavcu koji je preduzetnik.
Iznosom od 30.000 do 150.000 dinara biće kažnjen direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca, a isto važi i za poslodavca fizičko lice.
Izvor: nova.rs
