Sombor.info

U nizu brojnih mera koje bi trebale da ne samo zaustave već i preokrenu negativni trend depopulacije u Somboru, od oktobra 2018. godine u okviru gradske organizacije Crvenog krsta u Somboru radi Servis za podršku roditeljstvu, po čemu je ova varoš jedinstvena u Srbiji.

U drugim sredinama slični projekti organizovani su preko udruženja građana ili nevladinih organizacija.

Ovaj poduhvat se do nedavno finansirao najvećim delom iz nacionalnog projekta podrške porodicama i mera populacione politike, da bi od ove godine finansiranje preuzela somborska lokalna samouprava, iz čijeg je gradskog buyeta za poslovanje servisa koji bi trebao da olakša roditeljstvo bilo izdvojeno 2,5 miliona dinara. Suština ovakvog vida podrške mladim, pre svega zaposlenim roditeljima dvoje i više dece, mlađe od 15 godina, je da, potpuno besplatno, u servis donose veš na pranje, sušenje i peglanje. Na njima je samo da u jednom momentu, kada im obaveze i vreme koje provode sa svojim potomstvom to dozvole dođu i odnesu čist i ispeglan veš. Kako kaže sekretar Gradske organizacije somborskog Crvenog krsta Biljana Klipa, osnovni cilj servisa jeste da se olakša zaposlenim roditeljima, kako bi mogli što više vremana da provedu sa svojom decom.

Zaposleni roditelji dvoje i više dece, mlađe od 15 godina, besplatno mogu da donesu u servis veš na pranje, sušenje i peglanje.
-Prvi poziv koji smo realizovali 2018. odziv roditelja je bio odličan , pa je usledio drugi poziv roditeljima da se jave i koriste usluge našeg Servisa za podršku roditeljstvu - kaže Klipa i dodaje da usluge servisa trenutno koristi oko 230 osoba iz grada, kao i pet iz naseljenih mesta sa teritorije grada.- Servis za podršku roditeljstvu funkcioniše svakim radnim danom od sedam do 15 časova, a sve porodice sa decom uzrasta do 15 godine koje žele da koriste ovu vrstu usluge mogu da se jave u Crveni krst svakog radnog dana - pojašnjava Biljana Klipa, sekretarka CK Sombora.

Radnici u servisu se trude na na najbolji način opravdaju poverenje roditelja i da veš bude na vreme opran, ispeglan i spakovan za korišćenje, a koliki se trud ulaže svedoči i to da servis ne prekida rad, naravno uz sve mere zaštite zaposlenih i korisnika usluga, i u uslovima epidemije koronavirusa, koji i u Somboru predstavlja ne samo veliku opasnost po zdravlje stanovništva, već i usložnjava gotovo sve vidove privređivanja i života uopšte.

Srećni kad vide zadovoljne roditelje

Tokom sedam meseci u Servisu je oprano, osušeno i ispeglano skoro 30.000 komada raznog veša, posteljine i ćebadi, a ceo, obiman posao je mogao biti obavljen na zadovoljstvo mnogodetnih porodica zahvaljujući pre svega tome što su na njemu angažovane tri osobe. Jedna od njih je i Jasna Engert, koja radi na peglanju majica i dečje garderobe, ističući da joj nije teško, te da je srećna kad vidi zadovoljne roditelje koji dolaze po čist i ispeglani veš.

Izvor: Dnevnik

Skoro mesec dana prošlo je od pucanja ringišpila u selu Kolut, kod Sombora kada je povređeno osmoro dece, ono što zabrinjava je što još niko nije odgovarao za tu nesreću.

Podsećanja radi, osmoro dece, od kojih najmađe ima osam godina, povređeno je 12. jula kada je pukao nosač ringišpila, dok se ringišpil okretao.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru rečeno nam je da je tužilaštvo formiralo predmet i da je u toku prikupljanje obaveštenja u skladu sa članom 282 stav 4 Zakonika o krivičnom postupku.

"Trenutno zbog istog događaja nijedno lice nije uhapšeno", navode iz OJT u Somboru.

Iz tužilaštva je rečeno da je PU Sombor prikupila obaveštenja od građana i o tome sačinila službene beleške.

Hospitalizovano petoro

"Telegrafu" je nakon ovog događaja iz Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović“ u Somboru odgovoreno da je u noći 12.07.2020. godine na Odeljenju za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor dovezeno kolima hitne medicinske pomoći petoro dece, u dobi od 8 do 15 godina, zbog povreda nastalih nakon urušavanja ringišpila u selu Kolut, pored Sombora.

"Odmah po prijemu započeta je dijagnostika povreda. Na bolničkom lečenju i posmatranju zadržano je četvoro povređenih od kojih je jedno dete sa teškim telesnim povredama – prelom nadlaktice. Jedno dete je pušteno kući sa postavljenom mobilizacijom prelomljene ključne kosti. Kako se navodi, troje, inicijalno sa lakim telesnim povredama, primljeno je na Odeljenje za hirurgiju Opšte bolnice Sombor radi posmatranja. - Svi povređeni su stabilnog opšteg stanja i nisu životno ugroženi", bilo je navedeno u odgovoru.

Ko je nadležan?
Nakon što se u selu Kolut kod Somobra u nedelju veče srušio ringišpil, prilikom čega je povređeno osmoro dece, od kojih jedno teško, "Telegraf" je pokušao da sazna da ko je dao dozvolu za postavljanje tog ringišpila.

JKP "Prostor" iz Sombora je istakao da oni dozvolu nisu izdali, te da u ovom slučaju nisu bili ni nadležni.

Podsetimo, direktor JKP "Prostor" Goran Nonković rekao je ranije za Telegraf.rs da se nesreća nije desila na javnoj povšrini, već na crkvenom imanju i da je to razlog iz kog JKP nije imalo mogućnost odlučivanja.

Župnik crkve svetog Mihovila u Bačkom Bregu, pod čijom je nadležnošću crkva svetog Ivana Krstitelja u Kolutu, na čijem se zemljištu nesreća dogodila rekao je da nije dao dozvolu za postavljanje ringišpila, te da ga niko za nju nije ni pitao.

Kazao je i da je na službi protekle 22 godine, te da godinama unazad pamti ringišpil o Svetom Iliji, ali da nijedanput tim povodom nije kontaktiran.

Iz Mesne zajednice Kolut rekli su nam da oni nisu nadležni za davanje dozvola ni na kojoj površini u selu, te da je za javne površine nadležno JKP "Prostor", a u ovom slučaju crkva.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu saznanja iz medija da je osmoro dece povređeno usled pada prilikom pucanja glavnog stuba ringišpila u naselju Kolut kod Sombora, postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Gradske uprave grada Sombora.

Izvor: mondo.rs

Odeljenje poljoprivrede i zaštite životne sredine Gradske uprave grada Sombora podseća poljoprivredne proizvođače da je u toku Javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu.

Pravo prečeg zakupa imaju poljoprivrednici po osnovu vlasništva nad poljoprivrednom infrastrukturom ili po osnovu stočarstva. Za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu vlasništva nad poljoprivrednom infrastrukturom poljoprivredni proizvođači su dužni da blagovremeno, a najkasnije do 1. septembra 2020. godine, podnesu Zahtev za izlazak Republičke poljoprivredne inspekcije, a za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu stočarstva zaintereovani poljoprivrednici su dužni da Zahtev za izlazak Republičke veterinarske inspekcije podnesu najkasnije do 1. septembra 2020. godine.

Rok za dostavljanje potrebne kompletne dokumentacije iz ovog javnog poziva je 31. oktobar 2020. godine. Zahtev sa potrebnom dokumentacijom se podnosi neposredno na pisarnici grada (šalter 10, 11 i 12) ili poštom, u zatvorenoj koverti sa naznakom na prednjoj strani: „Zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu vlasništva poljoprivredne infrastrukture za 2021. godinu“ ili „Zahtev za ostvarivanje prava prečeg zakupa po osnovu stočarstva za 2021. godinu“, na adresu Gradska uprava grada Sombora, Uslužni centar Gradske uprave grada Sombora-Trg cara Uroša br.1, 25101 Sombor, sa naznakom „Za Komisiju za izradu Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2021. godinu“.

Na poleđini koverte navodi se naziv/ime i prezime i adresa podnosioca zahteva.

Sve potrebne informacije možete dobiti na telefone 025/468-106, 468-163, ili lično u sobi 55 (prizemlje) Gradska uprava Grada Sombora, Trg cara Uroša br.1.

Originalno saopštenje pogledajte ovde.

Tekst Javnog poziva za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Sombora za 2021. godinu dostupan je ovde.

Uhapšenima određeno zadržavanje do 48 sati.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru zaplenili su 12,6 kilograma marihuane i uhapsili B. B. (49) iz Bora i B. V. (32) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga.

Policija je u specijalno napravlјenom bunkeru, u podu automobila „opel zafira“ borskih registarskih oznaka kojim je upravlјao B. B. pronašla 38 paketa marihuane.

B. V. se sumnjiči da je ovu drogu nabavio radi dalјe prodaje.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni u Više javno tužilaštvo u Somboru.

Izvor: Telegraf

Polen biljke ambrozije, koja cveta u avgustu, izaziva alergijske reakcije i šteti zdravlju velikog broja naših sugrađana. Broj osoba koje su alergične na ovu korovsku biljku povećava se iz godine u godinu i zato je potrebno da se svako uključi u njeno suzbijanje.

Ambrozija se može uništavati dozvoljenim hemijskim sredstvima i mehaničkim putem: čupanjem i košenjem. Čupanje se preporučuje iz korena, a košenje što bliže zemlji, kako ne bi ostali izdanci koji mogu opet da izrastu. Ambroziju je potrebno ukloniti i sa strnjišta – njiva sa kojih su skinuti usevi i dela atarskog puta koji se međi sa parcelama poljoprivrednog zemljišta.

Suzbijanje ambrozije regulisano je Odlukom Skupštine grada Sombora, prema kojoj su svi građani, a naročito poljoprivredni proizvođači, obavezni da je uklone sa svojih poseda.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora uputili su apel građanima da poštuju Odluku u zajedničkom interesu, a protiv lica koja ne pristupe uništavanju, odnosno uklanjanju ambrozije biće primenjene propisane sankcije.

Olujni vetar sa grmljavinom, ponegde praćen gradom veličine lešnika, pogodio je juče oko 18,30 h područje Sombora, prouzrokujući lomljenje stabala i velikih grana, pa su interventne ekipe JKP “Zelenilo” Sombor otklanjale posledice nevremena tokom kasnog popodneva, cele noći i danas pre podne.

Prema podacima meteorološke stanice u Somboru, olujni vetar koji je dostizao udare od 18,8 m/s, (oko 70 km/h), osim grada Sombora, najveće štete prouzrokovao je u Bezdanu, Bačkom Monoštoru, Riđici, gde su polomljena stabla padala na stambene objekte i saobraćajnice.

Uz intervencije u naseljenim mestima, u Somboru su ekipe “Zelenila” uklanjale posledice nevremena i u ulici Matije Gupca, gde su dva bođoša pala preko kolovoza, potom i u ulici Radivoja Ćirpanova, Čihaš Benea, u industrijskoj zoni, kod Uljare “Sunce”, a polomljeno je i veliko stablo vrbe kod marketa “Aman,” na Novoj Selenči.

Od juče popodne, do jutarnjih sati, danas, na području Sombora palo je oko 68,9 litara kiše po kvadratnom metru, a velike štete na usevima i voćnjacima, banderama, ostalim objektima, koje se tek procenjuju, pričinio je grad veličine lešnika .

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dejan Bulatović ocenio je juče da je protivgradna odbrana „katastrofalno zakazala“ u okolini Sombora, a posebno Bačkog Monoštora kome je današnje nevreme nanelo veliku štetu upropastivši zasade soje, kukuruza i industrijske paprika.

On je dodao da je nevreme praćeno gradom normalna pojava, ali da nije normalno da protivgradna odbrana opet zakaže.

„Kao ni za sve ostale probleme srpskog seljaka, ni za ovaj gorući, ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović nema sluha”, konstatovao je u saopštenju Dejan Bulatović, dodajući da se mesecima navodi kao alarmantan problem urušavanje sistema protivgradne zaštite.

„To na godišnjem nivou srpskoj poljoprivredi, pa samim tim i privredi nanosi višemilionsku štetu koja se izražava u evrima. Manjak protivgradnih raketa, ali i kvalifikovanih strelaca, čini da srpski seljak sa zebnjom gleda u nebo puno oblaka. Zašto i dokle više tako ministre Nedimoviću“, upitao je Bulatović.

On je naveo da je poslednji čas da režim shvati da Srbija nije zemlja koja živi od motanja kablova i investicija sa Dalekog Istoka, već od poljoprivrede kao jedne od primarnih privrednih grana, te da napravi jasnu strategiju i prateći projekat, koji će obezbediti sredstva za nabavku adekvatnog broja raketa koji iznosi oko 25.000 na godišnjem nivou.

„Srbija može da proizvede mnogo, ali ni izbliza koliko režim Aleksandra Vučića može da uništi, na žalost „, zaključio je Bulatović.

Izvor: Danas

Crveni krst Sombor, u saradnji s partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 4. avgusta, zbog smanjenog broja jedinica krvi, organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Akcija će se odvijati u terminu od 9 do 13 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

U Somboru je postojala ideja o „Somboru na vodi“ još pre dve decenije kojom bi se stvorili sadržaji na Velikom Bačkom Kanalu i njegovoj Tromeđi (ukrštanju sa kanalima DTD).

Realizacija ove ideje je ipak morala da čeka godinama, da bi nedavno Tromeđa kao atraktivno i omiljeno izletište bila delimično uređena, a kako najavljuju iz varoških vlasti s jeseni bi, zahvaljujući projektu participativnog budžetiranja, trebala da nikne i staza koja bi spojila ovo izletište sa Apatinskim putem.

Ovaj projekat nije i jedini koji se ostvaruje zahvaljujući neposrednom učešću građana u „krojenju“ gradskog budžeta, poduhvat koji je Sombor započeo 2015. godine, čime se svrstao među prvih deset lokalnih samouprava koje su sprovele proces Participativnog budžetiranja. Tada su u okviru dva ciklusa anketiranja najpre prikupljeni idejni predlozi građana, a zatim i izglasan predlog za izgradnju platoa ispred Mesne zajednice „Stanišić“ u istoimenom selu. Naredne, 2016. godine nastavljeno je anketiranje građana kada je prva na listi predloga bila izgradnja izletišta na „Tromeđi“, dok je 2017. godine pobedio predlog za renoviranje objekta predškolske ustanove u Kljajićevu. U okviru programa Participativnog budžetiranja 2018. godine, građani su sa 2.235 glasova podržali predlog „Izgradnja šetališta i osvetljenja uz kanal (od restorana „Slon“ do kupališta na Tromeđi)“. Pomenuto šetalište do danas nije izgrađeno zbog neuspešne javne nabavke jer ponuđač nije podneo ispravnu dokumentaciju, pa je kompletan proces realizacije projekta pomeren.

Konačno, prema informacijama iz Gradske uprave, projekat za izgradnju šetališta i osvetljenja uz kanal od restorana „Slon“ do kupališta na „Tromeđi“ je završen početkom ove godine i trenutno se priprema dokumentacija za raspisivanje javne nabavke za izvođenje radova. Ako ne bude nepredviđenih okolnosti prilikom sprovođenja postupka javne nabavke, radovi bi trebali da počnu na jesen, a plan je da pomenuta staza bude gotova najkasnije na proleće 2021.godine.

Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede i predsednik Radne grupe za za realizaciju Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih na osnovu poreza na imovinu Sava Dojić je podsetio da je prošle godine spreveden postupak participativnog budžetiranja i među učenicima somborskih srednjih škola, te da je na osnovu rezultata njihovog glasanja sprovedena i završena javna nabavka. Izabrani su ponuđači za robu i usluge, pa će Gimnazija „Veljko Petrović“ dobiti projektor, mobilnu tablu i dva lap topa, Srednja ekonomska škola 15 klima uređaja sa ugradnjom, Srednja poljoprivredno prehrambena škola 15 metalnih ormana za garderobu i obuću, a u Srednjoj medicinskoj školi i u Srednjoj školi „Sveti Sava“ se radi na obnovi toaleta. Kako se u proces participativnog budžetiranja iz godine u godinu uključuje sve više građanja, koji na ovaj način odlučuju gde će se utrošiti njihov novac iz budžeta, i ove godine će biti sproveden postupak „Participativnog budžetiranja“, najavili su iz somborske Županije, odnosno sedišta ovdašnje Gradske uprave.

Rekonstruiše se kuglana u Kljajićevu
Prethodne godine građani su sa 1.583 glasova odlučili da podrže projekat „Uređenje objekta rekreativnog centra u Kljajićevu“ odnosno uređenja tamošnje kuglane. Prema rečima Save Dojića, zaduženog za varoške finansije i sam projekat, radovi na rekonstrukciji Kuglane u Kljajićevu su počeli protekle sedmice a rok za završetak je 40 dana. Izvode se limarski radovi i zamenjuju se ulazna vrata u kuglanu.

Izvor: Dnevnik

Ciriška investiciona kompanija Ruvercap, preko koje je švajcarska firma Batagon International kupila Fabriku akumulatora u Somboru, doživljava ovih dana velike finansijske potrese, zbog kojih je ugrožen i rad pojedinih banaka i penzionih fondova u Švajcarskoj, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) iz Novog Sada.

Švajcarski mediji pisali su proteklih meseci o sumnjivim investicijama Ruvercapa u zemljama Zapadnog Balkana, a kao glavni razlog za to navode finansijske transakcije sa kompanijom Batagon u vlasništvu Dalibora Matića, koji je u Švajcarskoj, prema medijskim navodima, bio hapšen zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca, navodi VOICE.

Kao što je VOICE ranije pisao, Matić je Fabriku akumulatora u Somboru (FAS) iz stečaja kupio krajem 2017. godine za 7,35 miliona evra. Međutim, švajcarski mediji pišu da je Batagon ustvari krajem 2017. kupio Fabriku akumulatora posredstvom Ruvercapa.

"Transakcija je kao zalog uključivala kreditnu liniju plus fabriku. Ali investitori sumnjaju da li je Batagon iskoristio navedeni iznos od 63,7 miliona evra u celosti za kupovinu", piše švajcarski portal finews.ch.

FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja. Prva prodajna cena iznosila je 3,6 miliona evra i osim predstavnika bivših radnika u Odboru poverilaca, bila je neprihvatljiva za ostala četiri člana odbora. Isti slučaj bio je i pri ponudi Batagona od 4,5 odnosno 5,05 miliona evra. Vašingtonski IFC (ogranak Svetske banke) prihvatio je ponude od šest, a kasnije i sedam miliona evra, ali prodaja ni tada nije uspela jer su preostala tri člana odbora bila protiv.

Tek je cenu od 7,35 miliona evra prihvatio i predstavnik Mediolanum investa pa je 1. decembra 2019. ozvaničena prodaja FAS-a iz stečaja.

Novi vlasnik fabrike Dalibor Matić retko se pojavljivao tokom procesa prodaje. Njegov ovlašćeni zastupnik bio je advokat Dejan Simić, široj javnosti poznat po aferi "Kofer", slučaju iz 2006, kada je Simić, kao tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije, optužen da je od predstavnika Dunav TBI grupe tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga, navodi VOICE.

Mediji su izveštavali da je u aferu bio umešan i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Švajcarski portal insideparadeplatz.ch piše da bi zbog lošeg poslovanja Ruvercap mogao pretrpeti velike gubitke, uključujući i švajcarske penzione fondove, koji sada gube mnogo novca.

"Samo u ovom slučaju, govori se o gubitku od 500 miliona švajcarskih franaka. To bi moglo biti i više", rekao je za portal insajderski izvor.

"I dok je u Švajcarskoj finansijsko klupko počelo da se odmotava u Srbiji nema naznaka za tako nešto. Štaviše, Fabrika akumulatora, kako pišu ovdašnji mediji, radila je i tokom vanrednog stanja, ali smanjenim obimom, i na evropsko i rusko tržište izvozila akumulatore", navodi VOICE.

Dodaje se da su potresi u Ruvercapu doveli i do ostavke člana Saveta banke Graubündner Kantonalbank (GKB) Thomasa Hubera, koji je istovremeno bio i u bordu direktora Batagona, a finews.ch ga povezuje i sa kupovinom Pavlović banke u Bosni i Hercegovini.

Kako su pokazala istraživanja finws.ch, Batagon je bio na pravoj kupovnoj turneji sa švajcarskim penzijskim fondovima na Balkanu. Početkom 2019. Pavlović banka je objavila je da Batagon učestvuje u njenoj dokapitalizaciji i da će u početku kupiti oko 20 odsto akcija kako bi kasnije preuzeo kontrolu.

Portal dalje piše da su se sredstva iz švajcarskih penzionih fondova koristili bez njihovog znanja za kupovinu banke čiji su vlasnik Slobodan Pavlović i tri njegova radnika koji su uhapšeni 2016. zbog sumnje na pranje novca.

Batagon je u jednom trenutku posedovao više od 20 odsto akcija da bi se zbog pokrića gubitka iz 2018. sveo na 18,5 odsto akcija. Potom su sredinom 2019. najveći akcionari sa po 22 odsto akcija postali novosadska građevinska kompanija Galens invest i preduzeće Pavgord iz Foče.

Izvor: N1