Sombor.info

U velikoj Sali SO Apatin danas je predstavljena nova aplikacija „Za moj grad“ kompanije Telekom Srbija. Cilj ove aplikacije je da omogući našoj opštini da u saradnji sa građanima kreiraja bezbednije uslove u školskom okruženju, rešavanju komunalnih problema, unapređenju saobraćajne mreže, kao i na boljem organizovanju aktivnosti u domenu turizma.

Pored generalnog direktora Telekoma Srbija, Vladimira Lučića i predsednice opštine Apatin, Dubravke Korać, prezentaciji aplikacije „Za moj grad“ prisustvovali su predstavnici javnih preduzeća i škola naše opštine, kao i mesnih zajednica.

Razvojem aplikacije „Za moj grad“ Telekom Srbija želi da doprinese boljem povezivanju građana i lokalnih samouprava, efikasnijem rešavanju različitih problema i većoj vidljivosti i prohodnosti inicijativa građana koje treba da doprinesu poboljšanju uslova života u lokalnim zajednicama.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać zahvalila se kompaniji Telekom što je našoj opštini uz Mali Iđoš omogućila da prvi počnemo sa korišćenjem ove aplikacije.

„Ova digitalna aplikacija će biti veoma korisna svim našim građanima, jer omogućava veoma brzu komunikaciju sa nama, odnosno lokalnim samoupravama, gde je naš posao da rešavamo njihove probleme. Videli smo u toku prezentacije da ona obuhvata probleme sa kojima se naši sugrađani najčešće susreću, kao i pomoć u snalaženju turista. Nadam se da ćemo u budućnosti svi zajedno uspešno da koristimo i razvijamo ovu aplikaciju“, poručila je Dubravka Korać.

Predsednica Korać je pozvala građane opštine Apatin da instaliraju aplikaciju „Za moj grad“, te da se za sve nejasnoće ili pojašnjenja u vezi rada iste obrate lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujući Somborskom Paraglajding Udruženju, svi avanturisti, zaljubljenici u prirodu i ekstremne sportove, imaju mogućnost doživeti nezaboravne trenutke upravo u Somboru.

Kako navode u ovom udruženju, njihovi piloti imaju zavidno iskustvo i strast prema letenju, a u okviru svog delovanja nude panoramske letove sa motornim paraglajderom, obuke paraglajding pilota, te tandem letove i termično slobodno letenje.

“Somborsko Paraglajding Udruženje poziva sve avanturiste, zaljubljenike u prirodu i one željne adrenalina da se pridruže našoj porodici ljubitelja letenja. Dođite u Sombor i osetite čaroliju neba s nama”, poručuju iz ovog udruženja.

Sve potrebne informacije zainteresovani mogu dobiti putem telefona, na broj 063/60-73-62.

Izvor: Radio Apatin

Tokom trke "Za srećnije detinjstvo" u Somboru je prikupljena humanitarna donacija od 138 hiljada dinara, koja će biti uplaćena na račun Fondacije "Budi human" i to za sugrađanku Biljanu Radonić.

U organizaciji trke učestvovao je Crveni krst Sombor, uz podršku Grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor i ARK "Somaraton".

Trka "Za srećnije detinjstvo" okupila je veliki broj učesnika, to je rekreativno-humanitarna aktivnost Crvenog krsta Srbije, u kojoj deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje za zdrav način života i najviše humanitarne vrednosti.

U trci su učestvovala školarci uzrasta od prvog do osmog razreda Osnovnih škola, a za najuspešnije su obezbeđene medalje.

Trka "Za srećnije detinjstvo" se organizuje u sklopu Evropske nedelje sporta, koja se održava od 23. do 30. septembra, a poslednjeg dana ovog događaja, organizovana je kajakaška tura na Velikom Bačkom kanalu gde su se deca koja se bave ovim sportom provozala sa svojim roditeljima u kajacima.

Ispred Grada Sombora, rekreativno-humanitarnoj manifestaciji prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Izvor: RTV

EUBC Balkansko prvenstvo za muškarce i žene za elitne starosne kategorije održava se ovih dana u bugarskoj Albeni. Jovan Nikolić (75 kg), srpski reprezentativac i član Bokserskog kluba Sombora pokorio je Balkan.

Srpski reprezentativac je na putu do finala prvo slavio nad Ukrajincem Pavlom Iljušom, da bi potom iskovao zlato dominantom i ubedljivom pobedom nad domaćim takmičarem Vilijamom Čolovim.

Treba napomenuti da je pored Nikolića, zlato za Srbiju osvojila i Milena Matović (66 kg) savladavši u finalu Grkinju Mavrometi Paraskevi, Anđela Branković koja je u finalu pobedila Rumunku Banciu Nikoletu, kao i Nina Radovanović koja je savladala Bugarku Venelinu Valent Poptolevu. Bronzanim odličjem okitio se Stefan Camović.

Izvor: somborsport.org

Zavod za statistiku Republike Srbije objavio je zvanični podatak za avgust 2023. godine, u kom se navodi da je u Somboru, tokom meseca avgusta, bilo 115% više turista, a 235% više ostvarenih noćenja u poređenju sa prethodnim mesecom.

Ukupan broj noćenja domaćih i stranih turista u odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 38%, odnosno 9078 turista je noćilo u Somboru. Kada je reč o prosečnoj dužini boravka, svaki turista je u proseku boravio četiri dana u Somboru.

Fizička lica na teritoriji našeg grada kontinuirano kategorišu smeštajne objekte u domaćoj radinosti vrste apartman, soba i kuća, time povećavajući smeštajne kapacitete. Iz godine u godinu, Sombor postaje atraktivnija i poznatija turistička destinacija, a razvojem i povećanjem smeštajnog kapaciteta i kontinuiranim ulaganjem Grada Sombora u spomenike kulture i turističke atrakcije, očekujemo da se taj trend i nastavi.

U Velikoj sali Skupštine grada, danas je održana Javna rasprava o rebalansu budžeta za 2023. godinu. Analizom izvršenja budžeta za period januar – avgust, stvorila se potreba za korekcijama pojedinih aproprijacija prvobitne Odluke o budžetu grada Sombora.

Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.663.470.000 dinara, što predstavlјa uvećanje plana tekućih prihoda u odnosu na prihode iz prvobitne Odluke o budžetu na nivou od 1,2%. Grad Sombor je najveći prihod ostvario putem napalte poreza, u iznosu većem od 3,2 milijarde dinara, zatim transferi 1,2 milijarde dinara, drugi prihodi 1,1 milijardu dinara i preneta sredstva iz 2022. u iznosu od 200 miliona dinara.

Rashodi i izdaci su definisani na sledećem nivou: Opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave 12,9%, stanovanje, urbanizam i prostorno planiranje, komunalne delatnosti, organizacija saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, lokalni ekonomski razvoj, energetska efikasnost 42,95%, socijalna i dečija zaštita, zdravstvena zaštita, razvoj kulture i informisanja, razvoj sporta i omladine 22,24%, predškolsko vaspitanje, osnovno i srednje obrazovanje 17,35%, razvoj turizma 0,94% i polјoprivreda i ruralni razvoj i zaštita životne sredine 3,73%.

Izdvajanja za komunalnu oblast su najznačajnija i zahvataju najveći procenat sredstava budžeta jer prioritet lokalne samouprave predstavlјaju kapitalni investicioni projekti, dok se s druge strane, udeo troškova budžeta namenjen za funkcionisanje organa grada, u odnosu na plan budžeta, svake godine smanjuje.

Tokom Javne rasprave, na nacrt Odluke o rebalansu budžeta grada Sombora za 2023. godinu, pristiglo je osamnaest primedbi i predloga, od kojih je trinaest usvojeno a pet odbijeno.

Narodno pozorište Sombor će sa 8. oktobra sa predstavom "Besnilo", po romanu Borislava Pekića, učestvovati na 30. Međunarodnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“.

U predstavi igraju Marko Marković, Branislav Jerković, Ninoslav Đorđević, Nikola Knežević, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Ana Rudakijević, Srđan Aleksić, Nemanja Bakić, Ksenija Mitrović, Aleksandar Ristoski, Stefan Beronja, Biljana Keskenović, Dragana Šuša.

Mala gazdinstva u Srbiji, zbog neisplativosti proizvodnje tovnih bikova i mleka, posle uzimanja subvencija rasprodaju stoku, izjavio je danas predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević i pozvao državu da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje stočnog fonda.

On je za Betu rekao da se tov bikova ne isplati iako je cena govedine u trgovinama visoka, a da je malim proizvođačima mleka neisplativa proizvodnja jer ih otkupljivači ucenjuju sa cenom od po 25 dinara po litru.

„Država pod hitno mora da zaustavi smanjenje stočnog fonda, veterinar sam i vidim na terenu da poljoprivrednici masovno prodaju krave i bikove jer je proizvodnja mleka i mesa neisplativa“, rekao je Palamarević.

Dodao je da je on takođe proizvođač mleka, ali spada u velike farmere i da otkupljivači njemu plaćaju mleko 60 dinara i uz premiju države od 19 dinara ta cena mu obezbeđuje zaradu.

Mala gazdinstva, koja imaju po jednu ili nekoliko krava, ali imju veliki udeo u ukupnom stočnom fondu, prema njegovim rečima, ucenjena su i ne mogu da opstanu sa cenom i po 25 dinara po litru mleka, pa rasprodaju krave.

Palamarević je pozvao državu da pod hitno napravi strategiju očuvanja stočnog fonda jer bez stočarstva nema poljoprivrede, ne može da se obezbedi stajsko đubrivo, jer uz samo mineralno đubrivo nije moguća poljoprivredna proizvodnja.

Uz to, kako je rekao, kada se smanji broj goveda neće imati ko da pojede proizvedenu stočnu hranu.

On je rekao da u Srbiji sada ima oko 150.000 krava, a da je netačan podatak o 220.000, „što znaju i u resornom ministarstvu“.

Mnogi su, prema njegovim rečima, naplaćivali subvencije na nepostojeće krave zbog čega je pooštrena kontrola.

Na sajtu Male biblioteke počelo je javno glasanje za najbolju novu srpsku reč. U užem izboru su 32 reči, a glasanje će trajati do 15. oktobra.

Reči u užem izboru su objavljene na sajtu Mala biblioteka iz Londona. Tu su svi predlozi i objašnjenja samih takmičara. Svako može da glasa jednom i odabere najviše tri reči.

Među odabranim predlozima za koje možete glasati su: opazica, uzrenje kao zamena za introspekciju, zascenje (umesto bekstejdža), neželjak umesto spama. Tu su i reči: beztebnost, zrčak, podatika, susramlje, sviđ (lajk), svidić/nesvidić (like/dislike), večnutak, beznemož (kao zamena za izraz must have).

Osim nagrađenih reči koje bira žiri – tri novčane nagrade za prvo, drugo i treće mesto, nakon 15. oktobra biće objavljen i pobednik Javnog glasanja. Pobednici žirijskog glasanja će takođe biti objavljeni tek posle tog datuma.

Nagrade žirija dobijaju novčane nagrade od 600 evra, 400 evra i 200 evra.

Prema rečima urednika sajta Mala biblioteka Veljka Žižića, pobednik javnog glasanja kao i svi takmičari čije su reči navedene u uži izbor žirija kao nagradu dobiće fototipsko izdanje rečnika srpskog jezika Dr Miloša Moskovljevića. U pitanju je poslednji opisni rečnik srpskog jezika pisan za svakodnevnu upotrebu.

Takmičenje je počelo 15. maja, a do 15. septembra stiglo je oko 400 predloga.

Izvor: n1info.rs

U poslednje vreme, mnogi ljudi su bolesni, a lekarske ordinacije su prepune pacijenata koji se žale na kašalj, bol u grlu i curenje iz nosa. Kako ojačati imunitet?

Imunolog doktor Dragoslav Popović ističe da ulazimo u sezonu respiratornih oboljenja u isto vreme kada se očekuje i povećano zagađenje vazduha.

Imunitet se gradi zdravom ishranom i kretanjem, rekao je lekar, gostujući na TV Prva.

Najvažnije je da se pridržavamo zdrave i uravnotežene ishrane, redovno vežbamo, izbegavamo konzumaciju alkohola i pušenje, i da imamo dovoljno sna, jer su to ključni faktori za jačanje imunološkog sistema, naveo je doktor, prenosi Danas.

Što se tiče dodataka ishrani, dr Popović ističe da u slučaju akutnih respiratornih infekcija, cink može biti koristan.

Suplementi mogu biti korisni, ali ako želimo da se zaštitimo od kovida i gripa, nisu od velike pomoći, kaže.

Kada je reč o zaštiti od virusa i jačanju imuniteta, dr Popović naglašava da postoje dva glavna načina – prvi je teži i podrazumeva preležavanje bolesti, dok je drugi lakši – vakcinacija.

Dragoslav Popović takođe napominje da je vakcinacija protiv gripa dostupna i da se preporučuje primena do sredine novembra, kako bi nas zaštitila tokom vrhunca sezone gripa koji obično nastupa krajem januara i početkom februara.

Na pitanje novinarke, koliko je stres ključan za loš imunitet, dr Popović je rekao da stres jeste važan za to kako se osećamo, ali kada dođemo u kontakt sa virusom gripa ili kovida ne postoji dovoljno snažan imunitet koji će nas zaštititi.