Sombor.info

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i međunarodna policijska ogranizacija Interpol sproveli su akciju na teritoriji Subotice i Sombora protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, saopšteno je danas iz MUP-a.Međunarodna akcija "Hotspot", koja je trajala od 2. do 5. oktobra i tokom koje je kontrolisano ukupno 516 osoba, imala je za cilj i identifikaciju ilegalnih migranata, članova terorističkih organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem i trgovinom ljudima.

U akciji su zajedno sa policijskim službenicima Interpola učestvovali i pripadnici Uprave kriminalističke policije MUP-a, Uprave granične policije, Uprave za tehniku, kao i policijskih uprava Sombor i Subotica.

Međunarodna akcija "Hotspot", koja je sprovedena u prihvatnim centrima u Subotici i Somboru, kao i na "divljim" lokacijama koje se koriste za smeštaj migranata, kako se navodi u saopštenju, dala je odlične rezultate.

Dodaje se da je akcija doprinela podizanju nivoa opšte bezbednosti u tim opštinama i "potvrdila da je Srbija pouzdan partner u vršenju poslova međunarodne policijske saradnje".

Mada centralna gradska Pijaca u lancima postoji više od dva veka, široj javnosti je poznata po, tek nešto „mlađem“, sunčanom satu i neobičnom muralu na pročelјu Plebanije, odnosno ureda Rimokatoličke župe somborske, koji prodavce i kupce, najmnogobrojnije petkom, opominje „Jedan od ovih ti je poslednji“, aludirajući na neizesnost živlјenja što ne utiče na sklonost Somboraca da masovno posećuju svoju najomilјeniju pijacu.

Pijaca u lancima, jer samo nju Somborci za pravu pijacu i priznaju, nastala je još daleke 1820. godine kad je Ištvan Estergomi, tadašnji senator Grada i predsednik Katoličke crkvene opštine, predložio i ishodovao u Varmeđi da se male pijace do Župnog dvora i na ovoj strani od Gradske kuće, zaokruže i lancima ograde. U tu svrhu Katolička crkvena opština doznačila je 292 forinte, a i sam Estergomi je snosio deo troškova. Tako su nastale Pijace u lancima (tek posle u imenicu jednine se premetnuše), pošto su između 25 crvenkastih mramornih i onižih stubova, od kojih najveći broj njih nedostaje, razapeti lanci, kao za odbranu konstantinopolјskog Zlatnog roga, debeli.

Zbog ove investicije dugo vremena je ubirana pijačarina pripadala Plebaniji, posle ga jednopartijska soc-država uzela pod svoje i tako dan-danji pijačari od inkasanata JKP-a „Poslovni prostor“ svaki dan strepe. Ni vezu zeleniša ne prodaju, a evo ih sa sve blokčićima u rukama. Al’ takav je život pijačarski, odvajkada bez poštovanja spram paorske i salašarske muke i znoja.

Pamte i bolјe dane stari somborski pijačari- proizvođači, jer još su i njihove babe i dede štajervagenom povrće iz glasovitih bašta kupusinskih i salašarskih na „Pijacu u lancima“ dovozili, a deca u slami do prvog svanuća i ulaska u varoš truckanjem uspavlјivana. Sada se na ovoj pijaci nalaze i unučad paorska koja, pored prodaje pomaže i oko gazdašaga, mada ih često stare mušterije u širokom luku obilaze, nepoverlјive prema pirsinzima i prstenovima ukrašenim palčevima unučadi oba pola, al’ takva je danas mladež, sve i ako je sa sela il’ salaša.

Na jednoj od tezgi druga muka muči Ružu, kojoj se stare mušterije obraćaju sa „strina“, jer je takav običaj u njenom starom kraju, Ravnim kotarima, iz kojih je tuđom volјom, paležom i oružjem overenom, u drugu ravnicu došla. Doduše kod nje se paradajz pomidorom zove, a crnom luku je špicnamen kapula, pa kako se ko snađe. Sva sreća pa je onkraj varoši kućicu sa ogromnom baštom uspela sebi da kupi, pa se sad istim poslom, povrtarskim, bavi. Samo da ih ne uguše ovi nakupci i prekupci što kinesku kapulu i makedonski pomidor na šlepere dovoze. Ne naravno zbog nje, ma nije ni ona ni komšinica po tezgi Mirjana, salašarka iz Nenadića ili Janja, agronom po obrazovanju koja prodaje samo organski, u obližnjem Svetozar Miletiću uzgojeno povrće, jer nisu one pored svojih bašta i polјa na nakupce spale. Ne prodaje ništa sem domaćeg ni Vlada što je još kao dete u branje kukuruza iz Bosne došao, a da se radi o isklјučivo ovdašnjoj domaćoj povrtarskoj proizvodnji u oči se kune i tamnoputi Omer, došao iz „Leskovac pre ćetres godine“, kuću sazidao, decu ovde izrodio...

Mada, ako poranite i sa prvim svanućem kraj pijace prošetate, najveći broj prodavaca tiska se ispred kamiona sa BG, LE i VR registarskim tablicama, da li teraju nakupce ili pazare, na vama je da zaklјučite... Za sada su, od ovakve konkurencije sigurne samo snaše u zgradi namenjenoj prodaji svežeg pilećeg mesa, mleka i sireva. Dok to dođe iz puste Turske ili Maćedonije, uskvasi se, pa si džabe i petlјao. A mušterije Pijace u lancima kao da se u ova dva veka nisu promenile. I dalјe na svaku cenu primedbu imaju, a ni neprestano opipavanje robe nije im strano. I tako skoro svakog dana ova dva poslednja veka, jer možda ti je jedan od ovih poslednji, ali pazariti se mora.

Izvor: dnevnik.rs

Na dečijem igralištu u Klјajićevu postavlјeno je sedam sprava za igranje naših najmlađih, kao što su lјulјaške, klackalica, vrteška, tobogan, na kojima će moći da provode svoje slobodno vreme.

Pored Klјajićeva i Čičova koji su već dobili dečije igralište, gradonačelnik je istakao i da je postavlјeno igralište na Čonoplјanskom putu u Somboru, a cilј je da svako naselјeno mesto dobije nov i opremlјen prostor za bezbednu igru.
Izvođač radova na postavlјanju dečijih igrališta je JKP „Zelenilo“ Sombor.

Za neke ljude je lako staviti potrebe drugih ljudi ispred svojih. Daju, a ne očekujući ništa zauzvrat.

Ako mogu da pruže ruku ili ponude svoje usluge na bilo koji način, oni će biti prvi koji će volontirati i retko će reći ne ako ih pitate.

Ispostavilo se da bi njihov horoskop mogao da bude razlog zašto su tako otvoreno obzirni, smatraju astrolozi.

Pogledajte da li ste među njima.

Bik
Bikovi su nesebični jer vole da znaju da možete da računate na njih. Oni su neverovatno pouzdani, podržaće vas kao niko drugi i žele da budu sigurni da se svi osećaju dobrodošlo i udobno.

„Briga o tuđim potrebama daje im zadovoljstvo“, kaže astrolog Tara Benet i dodaje da ovaj zemljani znak nikada ne očekuju priznanje ili zahvalnost za svoja dobra dela.

Lav
Osim što su poznati po svojoj harizmi i otvorenoj ličnosti, Lavovi imaju i velika srca. Astrolog Rakel Rodrigez kaže da su oni izuzetno velikodušni i često koriste svoje prirodne liderske veštine da se zalažu za druge.

Lavovi će učiniti sve što mogu da izvuku najbolje iz drugih.

„Oni uživaju u podizanju ljudi, a njihova ljubazna dela se kreću od velikih gestova do iskrenih komplimenata“, dodaje Rodrigez.

Riba
Kao vodeni znak, za Ribe je prirodno da prelaze brda i doline za svoje najmilije. Rodrigez napominje da njihova radost dolazi iz samog čina davanja, što ih čini duboko nesebičnim pojedincima.

Međutim, ponekad imaju problema kada je u pitanju postavljanje granica.

„‘Ne’jednostavno nije u rečniku ribe“, objašnjava Benet.

Oni će poremetiti sopstvene planove kako bi bili sigurni da drugi ljudi rade nesmetano. Iako to nije realno, ove ribe sanjaju o svetu u kome su apsolutno svi srećni.

Devica
„Bilo da pomažete prijatelju da organizuje svoj život ili vas jednostavno sluša, Device nude praktičan oblik nesebičnosti koji je neprocenjiv“, kaže Rodrigez.

Ovaj zemaljski znak ima oko za detalje i mogu brzo da predvide šta vam treba pre nego što to i sami shvatite, piše Best Life.

Vaga
Vaga živi da bi druge učinila srećnim. Uvek se staraju da se svi oko njih osećaju cenjenima i da će lako ostaviti sopstvene želje po strani ako će im to pomoći da izbegnu sukob.

Benet ih opisuje kao nesebične do srži. Ponekad mogu otići predaleko u zanemarivanju sopstvenih potreba, ali briga o drugima je pre svega najvažnija.

„Ako osećaju da su mogli više, a nisu, osećaju se veoma neprijatno zbog toga“, dodaje Benet.

Rak
Nema sumnje da je Rak najnesebičniji horoskopski znak, a Rodrigez ide toliko daleko da kaže da im je briga o drugima nešto prirodno poput disanja.

Niko ne bi odbacio ono što radi da bi se brinuo o vama kao ovaj empatični vodeni znak. Rak ima duboku ljubav prema svojoj porodici i prijateljima i ima tendenciju da budu lepak koji drži sve na jednom mestu.

„Zanimljiva stvar u vezi sa Rakovom nesebičnošću je da je toliko duboko ukorenjena da oni to skoro i ne vide kao izbor – oni jednostavno to jesu“, dodaje Rodrigez.

Izvor: n1info.rs

Za razliku od dece koja idu u državne vrtiće i kojima je od 1. septembra boravak u njima besplatan, roditelji mališana koji idu u privatne predškolske ustanove suočavaju se sa ogromnim problemom - em su privatni vrtići podigli cene, em im naplaćuju svaki izostanak deteta oko 600 dinara po danu. Roditelji se bune, osećaju da su diskriminisani jer im subvencije koje grad daje više nisu dovoljne, pa iz džepa neretko moraju da dodaju i do 30.000 dinara. A posebno su u problemu one porodice sa dvoje ili više dece, koji idu u privatne vrtiće. Ne treba zaboraviti da mnoga deca idu u privatne kolektive jer nema mesta u državnim.

Roditelji dece, koji su na listi za upis u vrtiće ostali ispod crte, nemaju drugog rešenja nego da pošalju dete u privatni vrtić. Grad subvencioniše boravak u ovim vrtićama, ali do određenog iznosa.

Od 1. septembra, grad je povećao subvenciju za sve vrtiće – i državne i privatne u jednakom iznosu od 28.140 dinara. Iako su u sistemu, vlasnici pojedinih privatnih vrtića toliko su podigli cene da subvencije nisu dovoljne, pa su roditelji primorani da iz džepa dodaju i do 30.000 dinara.

Roditelji se žale i na to što ukoliko dete izostane iz privatnog vrtića, njih to dodatno košta oko 600 dinara po danu, jer se refundira samo 50 odsto. Ova odluka je trebalo da bude promenjena i da, uz izveštaj lekara ili rešenja o godišnjem odmoru, taj trošak ne ide na teret roditelja. Ali je ipak ostala na snazi.

Prvobitna odluka da će se refundirati deset izostanaka deteta bez opravdanja, promenjena je nakon deset dana.

Prema novoj Odluci, o pravu na naknadu kompletno je izbačen deo u kom se pominje da će Grad refundirati deset neopravdanih izostanaka deteta. Da stvar bude još gora, u novoj odluci se ne pominju opravdani izostanci, pa će roditelji iz svog džepa plaćati kada dete bude bolesno ili kada odu na godišnji odmor.

Majka dvoje mališana od pet i tri godine koji idu u privatni vrtić u beogradskom naselju Zemun navodi za Nova.rs da su roditelji ljuti i razočarani što su na ovaj način diskriminisani u odnosu na one čija deca idu u državne vrtiće – em plaćaju vrtić, em plaćaju i kada im je dete bolesno i ne dolazi u kolektiv.

„Kad sam upisala dete u vrtić, mesečno smo izlazili na oko 7.000 – 8.000 dinara, što je bilo prihvatljivo. Nikada nisam očekivala da privatni vrtić bude u potpunosti besplatan, ali rekoh, možda će nam ukinuti te penale, pa Bože moj, plaćaću 6.000 svaki mesec, nije strašno. Međutim, ja plaćam kada mi dete ne dolazi u vrtić. Zanima me, onda, koju uslugu ja plaćam, ako mi dete ne ide u vrtić?“, pita se ova majka.

U slučaju državnih vrtića, grad nikada nije obračunavao penale kada dete ne ide u vrtić. Čak štaviše, tada je račun, uz opravdanje, izveštaj lekara ili potvrde o godišnjem odmoru, umanjen. Ali u privatnim vrtićima je situacija drugačija.

„Valjda je normalno da mi se ne naplaćuje ako mi dete ne ide u vrtić, a meni se dan kada ne dolazi naplaćuje oko 600-700 dinara. Plaćam nešto što mi nije pruženo. A kada ide, plaćam 400 dinara po danu Pa, kako to? Pritom, ako je dete bolesno, roditelj mora da otvori bolovanje kod poslodavca i onda je i zarada umanjena. Osećam se izigrano, dostojanstvo mi je povređeno, napravila se neka diskriminacija jer mi apsolutno imamo pravo na taj državni vrtić, ali država nema kapaciteta za prijem dece. Nismo mi krivi što nema dovoljno mesta za svu decu“, podvlači naša sagovornica.

Privatni vrtići koštaju i do 50.000 dinara
Boravak u najvećem broju privatnih vrtića u Beogradu košta oko 35.000 dinara mesečno, ali ima i onih koje roditelji plaćaju i do 50.000 dinara.

Za većinu, upis deteta u privatnu predškolsku ustanovu nije stvar prestiža.

„Cena našeg vrtića nije visoka koliko obično zna da bude, ali što se tiče tog tretmana kada su u pitanju izostanci, to je svuda isto. Nama se jednom zaređao ceo mesec da deca ne idu, pa sam morala da dodam 24.000 dinara iz svog džepa, pored subvencije. Sada u septembru vratili su mi subvenciju iz avgusta koja je bila po staroj odluci, a vrtić je već počeo da primenjuje svoju cenu od 1. septembra, pa sam onih 20.000 što sam dobila od države kao pomoć, morala da dam za vrtić“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su mnogi njeni prijatelji u septembru, iz nužnosti, a ne prestiža, upisali decu u privatan vrtić, misleći da nema penala ukoliko dete ne dolazi u kolektiv.

„Potpisali smo ugovore 1. septembra, međutim, 13. je doneta odluka koja je identična odluci koja je prethodila julu, jedina razlika je što umesto 22.000 odnosno 80 odsto te cene koju su oni odredili da je za državni vrtić, samo sada 100 odsto, odnosno 28.140. Ali u septembru su vrtići uglavnom povećali cenu za 10 odsto. S druge strane, ja razumem te ustanove, ipak je inflacija u pitanju. Nekako se snalazimo da sve to iznesemo, ali ima i roditelja koji rade za manju platu. Suludo je da im pola plate, ako ne i cela, ode na vrtić“, zaključuje ova majka.

S druge strane, mama dvoje mališana koji idu u privatnu predškolsku ustanovu na Voždovcu, plaća vrtić 42.000 dinara po detetu, te joj ova odluka o penalima jako teško pada.

„Deca nisu dobila državni vrtić i zbog toga idu u privatni. Konkurisali smo redovno, ali nije bilo mesta za njih. I onda smo primorani da plaćamo vrtić 37.000 dinara, odnosno od oktobra 42.000 po detetu. Jedina dobra stvar je što naš vrtić daje ustupak pošto nam ide dvoje dece, pa je onda cena po detetu 39.000. Svakako, to je puno. Sada, po novom, suvbencija bi trebalo da iznosi 28.140, ali mi još uvek nismo dobili tu novu subvenciju. Pre toga je bila 22.000, pa smo mi dodavali otprilike 15.000 po detetu. U našem privatnom vrtiću, dete bilo da ide ili ne, plaća 37.000, odnosno sada 42.000, a subvencija se smanjuje 50 odsto za taj dan kada nije bila. Pošto su tada cene bile 1.000 dinara dnevno, kada je bila 22.000 subvencija, umanjivala se, znači, za 500 dinara. Tako da smo mi, u najboljem slučaju, ako dete ide ceo mesec, doplaćivali 15.000 dinara, ako ide manje, od toga onda cena, naravno, ide više“, objašnjava ona.

Dodaje da im se umanjuje cena vrtića 50 odsto ukoliko imaju najavu da deca neće dolaziti više od mesec dana u kontinuitetu.

„Dakle, ako najavimo da deca neće dolaziti, onda u tom periodu plaćamo 50 odsto, odnosno 18.500, ali je umanjena cena subvencije za sve to vreme koje dete ne ide. Znači, dobićemo, na primer, 11.000. Kada dete ne ide, dan je oko 500 dinara. Oni su nama obećali da će se subvencija povećati sa 22.000 na 28.000, ali su nam takođe rekli da se svako opravdanje deteta računa i ne umanjuje se subvencija. Pritom, dete ima pravo na deset dana da izostaje, ako ide kod bake i deke, uz opravdanje i ne umanjuje se. Za bolest ipak mora da donese opravdanje doktora i ne umanjuje se. Mi smo u svakom slučaju, ukoliko deset dana opravdavamo, dobijali punu subvenciju odnosno 28.140, ali sada su oni sve to promenili i vratili na ono staro – deteta nema u vrtiću, sa opravdanjem ili bez njega, umanjuje se subvencija“, naglašava ova majka.

U okviru grupe na Fejsbuku „Zdrava beba“, pokrenuta je peticija „Za bolje uslove boravka dece u vrtićima u Beogradu i protiv povećanja finansijskih nameta roditeljima novom odlukom grada“, čiji je cilj da se izjednače uslovi boravka za svu dece na teritoriji grada.

Redakcija Nova.rs uputila je pitanja Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu o tome zašto je odluka u privatnim vrtićima takva da roditelji plaćaju izostanak deteta, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isklјučili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg vozača taksija, koji je vozio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Policija ga je zaustavila u „fordu“ i utvrdila da vozilom upravlјa pod dejstvom kokaina.

Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava.

Mada, s obzirom na visoke spolјašnje tempreature koje pre liče na one letnje nego na ranojesenje, relativno mali broj Somboraca razmišlјa o početku grejne sezone, u ovdašnjoj gradskoj toplani, odnosno Javnom komunalnom preduzeću „Energana“ su već početkom oktobra bili spremni da zagreju preko 4.000 stanova priklјučenih na sistem dalјinskog grejanja.

Prema rečima direktora Đurađa Milanovića, po ustalјenom redosledu još na kraju prošle grejne sezone započeti su remonti koji su obezbedili nesmetan početak ove.

- Mi svake godine na kraju grejne sezone započinjemo remont toplovoda, ali i onih, da tako kažem sekundarnih, delova sistema koji od toplovoda vode energiju do samih stambenih i poslovnih objekata, što je posao koji smo završili sa prvim oktobarskim danom, pa se može reći da smo u potpunosti spremni da isporučimo toplotnu energiju svim našim korisnicima kada za to dođe vreme – kazao je Milanović, precizirajući da je formalni početak grejne sezone, po zakonskim i podzakonskim aktima predviđen za 15. oktobar. – Tokom remonta svake godine se trudimo da zamenimo kompletno cele delove toplovoda, odnosno cilјamo kritične tačke, pa smo tako ovog leta to uradili na dve lokacije, a očekujem da ćemo u skladu sa finansijskim mogućnostima sličan obim posla obaviti i sledeće godine.

Glavno postrojenje somborske gradske toplane, koje ima instalisanu snagu od oko 30 megavata, kao energent koristi gas, za koji u JKP „Energani“ kažu da je obezbeđen za predstojeću sezonu.

- Imamo uverenja od snabdevača da će biti obezbeđene dovolјne količine gasa tokom predstojeće grejne sezone pa Sombroci koji su priklјučeni na sistem dalјinskog grjeanja ne moraju da brinu kada je u pitanju zagrevanje njihovih stanova i poslovnih objekata. Pored glavnog postrojenja mi u gradu imamo i četiri manje kotlarnice od kojih dve koriste gas, a dve mazut. Naš osnivač, lokalna samouprava je obavio javnu nabavku i očekujemo da ćemo obaviti „prebacivanje“ kotlarnice u Ulici Nike Maksimovića sa mazuta na gas, te da će svi radovi biti završeni do formalnog početka sezone ili prvih dana njenog početka tako da i korisnici priklјučeni na nju ne moraju da brinu kada je u pitanju predstojeća grejna sezona – potvrdio je Milanović.

Kako ima obavezu da cenovnu politiku svojih isporučenih usluga provodi u skladu sa odobrenjem osnivača, odnosno, Grada Sombora, iz ovog JKP su u zakonskom roku uputili zahtev osnivaču za korekciju cena, za koju tvrde da će biti minimalna, kako bi ih korisnici mogli što lakše podneti. Za razliku od eventualnog povećanja cena usluga „Energane“, drugi veliki varoški snabdevač energijom, „Somborgas“ d.o.o., koji je u većinskom vlasništvu zagrebačke „Montmontaže“ i koji snabdeva gasom dvostruko manje domaćinstava, odnosno oko 2.000 stambenih jedinica, već je dobio odobrenje nadležne republičke Agencije za energetiku R.Srbije za korekciju cena od 1. novembra, pa će korisnike njihovih usluga tokom sledeće grejne sezone takođe dočekivati uvećani računi.

Mada su sistemi dalјinskog grejanja ili distribucije energije, tj. gasa, daleko efikasniji još uvek najveći broj domaćinstava u samom gradu i pogotovo u njegovim naselјenim mestima, koristi druge izvore poput ogrevnog drveta ili peleta, dok je broj onih koji se opredelјuju za ugalј gotovo zanemarlјiv. Ova domaćinstva su se u najvećem broju slučajeva već poodavno obezbedila za predstojeću grejnu sezonu, što je opteretilo njihove kućne budžete, s obzirom na to da je kubni metar tvrdog ogrevnog drveta (bukva, jasen, bagrem ) tokom leta bilo gotovo nemoguće naći po ceni ispod 10.000 dinara, dok je meko drvo, poput topole ili vrbe, bilo od 6.000 do čak 8.000 dinara u zavisnosti od toga da li kupac sam obezbeđuje i prevoz. Jedan broj domaćinstava je kalkulisao sa mogućnošću da će u osvit početka grejne sezone cene ogrevnog drveta padati, ali se ispostavilo ne samo da do toga nije došlo, već su i retka skladišta drveta koja uopšte imaju na lageru tvrdo ogrevno drvo, koje je pri tome i „mokro“ što dodatno umanjuje njegovu energetsku moć.

Svojevremeni hit, grejanje na pelet, u situaciji turbulencija na tržištu ovog energenta započetih prošle sezone, primoralo je vlasnike etažnih sistema grejanja na ovu vrstu energenta da za jednu tonu plaćaju više od 30.000 dinara, što je nemali udar na njihove kućne budžete, ali visoke cene novog prilagođavanja tih kućnih sistema na druge energente nisu im ostavile puno „manevarskog prostora“, pa su i ovako skupi pelet u najvećem broju slučajeva već nabavili.

Izvor: dnevnik.rs

Članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović, sekretar Sportskog saveza grada Sombora, Imre Oto i osnivač RTS krosa, Stevan Kovačević, održali su danas sastanak u prisustvu medija povodom organizovanja ovogodišnjeg izdanja RTS krosa.

Peto izdanje RTS krosa u Somboru, održaće se u parku Ivo Lola Ribar (Železnički park), u subotu 7. oktobra, a organizatori manifestacije očekuju preko 2.500 učesnika koji će biti raspoređeni u 29 trka.

Grad Sombor je obezbedio besplatan prevoz svim učesnicima koji dolaze iz prigradskih i seoskih naselјa, a rok za prijavu na takmičenju je do petka, 07. oktobra do 12 časova.

U meču 2. kola Košarkaške lige Srbije ekipu Slobode u subotu od 19 časova očekuje gostovanje u Somboru, ekipi Džokera.

Oba sastava doživela su poraze kao domaćini na startu nove sezone – Užičani su izgubili na svom parketu od Novog Pazara sa 90:83, dok je somborski sastav poražen od Sloge (104:98).

„Ekipa Džokera je novajlija u KLS-u i sigurno su motivisani. Ovo im je drugi meč uzastopno kod kuće, sigurno će biti puna dvorana. Mi trebamo da istrajemo u našoj igri, da ne dopustimo sebi padove koji su nas koštali protiv Novog Pazara i svakako možemo pobediti“, kaže prvotimac Slobode, Đorđe Božić.

Trener Užičana, Vladimir Lučić, smatra da je šansa njegove ekipe u igri na manji broj poena.

„Džoker je ekipa čiji je vlasnik naš najbolji košarkaš Nikola Jokić i oni su jedna veoma pozitivna priča u srpskoj košarci. Imaju samo četvoricu stranaca, halu su prelepo renovirali, imaju mnogo publike i pre svega dece na tribinama. Možda su pod pritiskom prvog meča bili malo stegnuti i izgubili od Sloge, ali igraju na veliki broj poena i brzo. Ako uđemo bez pristiska u meč možemo pobediti, ali moramo zaustaviti njihovu tranziciju i igrati na manji broj poena“, kaže Lučić.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, danas je u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora bio potpisnik Ugovora za finansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom na osnovu podnetog zahteva Nedelјka Krlјića iz Alekse Šantića.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

Gradski većnik Smilјanić je izrazio veliko zadovolјstvo na postignutom dogovoru o finansiranju još jedne kuće za naše sugrađane koji žele da žive na selu i naveo da će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelјe.