NKD - Nacionalna koalicija za decentralizaciju objavljuje / Projekat Lokalni poziv ka EU: Razvojni grantovi - sistematična rešenja u zajednici

Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sa partnerima, Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, raspisuje konkurs za autentične lokalne inicijative koje rade u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti, predstavljaju inovaciju u kreiranju društvenih promena i koje imaju dugoročnu viziju promene u zajednici. Putem platforme promeni.rs inicijative mogu prijaviti svoje akcije u okviru konkursa Razvojni grantovi - sistematična rešenja u zajednici, a koji se realizuje uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji

U okviru projekta Lokalni poziv ka EU“, biće podržano do 16 inicijativa u iznosu od 5.000 do 10.000 evra koje su usmerene na konkretne potrebe građana u svojim zajednicama u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti. Kroz oblast vladavine prava podržavamo lokalne akcije usmerene na promovisanje vladavine zakona i razvijanje demokratije. Kroz konkurs podržavamo i lokalne akcije koje su usmerene na polje kulturne raznolikosti sa fokusom na jačanje svesti o delu istog društva u celini, stvaranju trajnih oblika političke i društvene integracije.

Aktivnosti koje lokalne inicijative predlažu treba da budu usmerene na sistematična rešenja u zajedinici zasnovana na konkretnim potrebama građana i građanki i da imaju potecijal izgradnje partnerstava sa drugim akterima u zajednici. Predložene aktivnosti treba da omoguće aktivno uključenje građana i građanki u planiranje i realizaciju aktivnosti, povećanje učešća građana u odlučivanju kao i promenu, primenu ili monitoring javnih politika, unapređenje rada i/ili kreiranjem društvenih servisa usmerenih na zadovoljenje potreba većeg broja ljudi.

Konkurs je kontinuirano otvoren i ideju autentične lokalne inicijative mogu poslati stalno preko platforme promeni.rs, a najkasnije do 1. septembra 2021. godine ili ukupne potrošnje predviđenih sredstava u okviru konkursa opredeljenih za 2021. godinu.

Duboko verujući da lokalne zajednice imaju dovoljno resursa i potencijala da postanu bolja mesta za život, mi obezbeđujemo materijalnu i nematerijalnu podršku da ljudi prepoznaju lokalne resurse i potencijale, kao i da rade na unapređenju kvaliteta života ljudi u zajednicama.

******************************

Projekat ,,Lokalni poziv ka EU’’ koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa partnerima Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, osnažuje lokalne inicijative za doprinos procesima pridruživanja EU, stvarajući decentralizovano društvo koje neguje kulturnu različitost i participatornu demokratiju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Pojedini predstavnici strukeg govore za portal

Umesto “iz helikoptera” pomoć deliti selektivno

* Da bi uspešno ublažila ekonomske posledice virusne pandemije Vlada Srbije treba ciljano da pomogne najpogođenijim sektorima privrede i najugroženijim građanima, umesto što novac deli “iz helikoptera” svima. Javnosti treba da bude jasno da se finansijska pomoć svim punoletnim građanima obezbeđuje iz stranih kredita koje će morati da vraćaju svi poreski obveznici, ukazuju stručnjaci u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost

Treći paket ekonomskih mera Vlade Srbije za pomoć građanima i privredi u uslovima pandemije vredan 249 milijardi dinara, trebalo bi da počne da se realizuje 8. aprila isplatom prve polovine minimalne zarade za zaposlene, dok će naredne isplate uslediti u maju i junu.

Direktnu podršku države od jednog i po minimalca dobiće milion i po preduzetnika i zaposlenih, a paket dodatno uključuje i novčanu pomoć građanima i nezaposlenima, što je, po ocenama stručnjaka, i dalje na tragu prošlogodišnjih prolećnih i letnjih mera. Doduše, ovog puta nešto selektivnije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je treći paket u osnovi zadržao pristup prethodnih, odnosno da se pomoć dodeljuje za plate zaposlenih i “helikopterski”, kao jednokratna pomoć svim odraslim stanovnicima na skoro univerzalnoj osnovi. Dodata je i pomoć zaposlenima u velikim preduzećima, što treći paket čini obuhvatnijim.

Treći paket pomoći ima elemente i direktne zaštite ugroženih radnih mesta, kroz dodatni krug targetirane pomoći, gde se daju veće subvencije za plate zaposlenih, ili direktne subvencije firmama na primer po hotelskom krevetu, putničkom autobusu i slično. Ipak, primećuje Arandarenko, Vlada i dalje smatra važnijom indirektnu zaštitu, kroz stimulativno upumpavanje novca u celu privredu i u stanovništvo kako bi se održala investiciona i potrošačka tražnja i podstakla optimistička očekivanja.

- Taj pristup je dao rezultate prošle godine, ali ako se zdravstvena kriza produži on može da postane preskup. Segmenti privrede koji su duboko pogođeni nisu preveliki i bilo bi neophodno dodatno ih podržati u slučaju prelivanja nepovoljnog razvoja u drugu polovinu 2021. i posebno u 2022. godinu. Ako se kriza produži na sledeću godinu, tada će verovatno doći na red i zamrzavanje plata u javnom sektoru i druge solidarističke mere koje smo već videli tokom fiskalne konsolidacije - upozorava profesor Arandarenko.

Ekonomska novinarka NIN-a Petrica Đaković, autorka analize “Ekonomske mere za ublažavanje posledica pandemije”, smatra da su lanjski i ovogodišnji paketi ekonomskih mera slični, s tim što je novi manje vredan od prethodnih.

Ona ocenjuje da je iz ugla opravdanosti svih mera pomoći najgora podela novca svim punoletnim građanima, jer iziskuje ozbiljan novac iz budžeta, odnosno iz kredita koje će u narednom periodu vraćati svi poreski obveznici. Uz to, taj novac po njenom mišljenju ne doprinosi povećanju potrošnje a time ni privrednom rastu, a čime vlast pravda tu pomoć.

- Iskustvo Srbije, odnosno malih, otvorenih ekonomija, dokazuje da takvi podsticaji jako malo doprinose privrednom rastu, ali zato utiču negativno na spoljnotrgovinski jaz, jer se višak novca obično troši na uvoznu a ne na domaću robu - kazala je Đaković.

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić nema dilemu da je Srbija među onim evropskim državama koje su uvele najmanji mogući nivo protiv-pandemijskih restrikcija kretanja i zatvaranja privrede, upravo zato što je donosiocima odluka veoma stalo da nacionalni privredni rezultati budu što manje pogođeni pandemijom.

- Neselektivna podela pomoći, tzv. ‘novac iz helikoptera’, morala je da bude zamenjena ciljanim merama podršku isključivo najpogođenijim pod-sektorima privrede, umesto raspodele novca čak i onim sektorima na koje pandemija nije uticala ili im je čak povećala tražnju i poslovanje. Osim toga, iako je prvobitna novčana pomoć od 100 eura po punoletnom stanovniku Srbije u drugom kvartalu 2020. godine dala kratkoročni rezultat po smanjenje siromaštva, podela dva puta po 30 eura u ovom trenutku neće ostvariti praktično nikakav uticaj na smanjenje siromaštva, ali će predstavljati veliki izdatak po državni budžet - smatra Protić.

Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva i turizma "Nezavisnost" ističe da su turizam i ugostiteljstvo među najpogođenijim delatnostima i da je zato dobro što će zaposleni u tom sektoru dobiti tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu. Međutim, on napominje da je ostao neispunjen jedan veoma važan zahtev sindikata.

- Treba otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja. To je lako utvrditi i sprovesti, i sigurno bi bila značajnija pomoć najugroženijim sektorima - zaključuje Titović za portal UGS Nezavisnost.

Izvor: UGS "Nezavisnost" / Sažeo: novinar Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Popravljena, obnovljena klupa, uz samo jedno pitanje: kome li ona može da smeta...

* Somborsko „Zelenilo“ okončalo je danas posao popravke klupa u Rokovačkoj šumici, koje su u prethodnom periodu bile oštećene i devastirane

Malo koja od ukupno 16 postavljenih klupa u šumici, je bila neoštećena, pa su radnici Odeljenja mehanizacije i održavanja prionuli na posao i zamenili sve napukle štafle.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor apeluje na sve korisnike igrališta, trim staze i otvorene teretane, u okviru Rokovačke šumice, da poštuju javnu imovinu i ne uništavaju sprave za rekreaciju.

(Fotosi: 1, 2, 3: Popravka klupa

4. Oštećenje; klupa popravljena - slika naslovna)

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Predstavljanje aplikacije TERRA

Platforma DDOR TERRA poljoprivrednim proizvođačima omogućava prijavu štete odmah po nastanku neželjenog događaja i to sa njihove njive ili iz voćnjaka. Prateći trendove kako digitalnih navika korisnika, tako i povećanog rizika od šteta u poljoprivredi izazvanih prirodnim katastrofama, DDOR osiguranje je u saradnji sa BioSens institutom razvilo posebnu mobilnu aplikaciju DDOR TERRA. Pomoću ove platforme, postupak procene šteta je brži, jednostavniji i efikasniji, a proizvođači  brže mogu da nastave sa radom. Aplikacija je besplatna za sve osiguranike DDOR-a, sa polisama koje pokrivaju njihove useve i plodove i dostupna je za preuzimanje na Google Play prodavnici. Ova inicijativa potvrđuje društvenu odgovornost DDOR-a kao lidera u osiguranju svih članova agro-lanca.

„DDOR osiguranje je instucija od poverenja u ovim krajevima. Pored klasičnih vrsta osiguranja namenjenih stanovništvu i privredi, našoj kući poverenje ukazuje značajan broj kako primarnih poljoprivrednih  proizvođača tako i drugih predstavnika agro lanca. Izgradnja ovakvog poverenja zasnovana je na činjenici da mi ispunjavamo našu svrhu, a to je briga o kontinuitetu poslovanja naših klijenata, tj. Isplati štete. Samo u poslednje tri godine, u Somboru i okolini smo isplatili 122 miliona dinara oštećenim poljoprivrednicima.  Nova aplikacija biće od velikog značaja jer će olakšati i ubrzati proces prijave štete. Ovo je još jedan pokazatelj da pored izuzetno kvalitetne ponude i širine pokrića brinemo i tome da klijenti dobiju vrhunski nivo usluge." izjavio je Aleksandar Milošev, direktor filijale Sombor DDOR osiguranja.

"DDOR osiguranje i Zadružni savez Vojvodine imaju dugogodišnju poslovnu saradnju, čiji je cilj da zajednički utičemo na povećanje stepena edukacije i kulture osiguranja u poljoprivredi, što našim članicama, zemljoradničkim zadrugama i njihovim zadrugarima, donosi veću sigurnost u proizvodnji. Korišćenje usluga osiguranja u poljoprivredi kod proizvođača je od velikog značaja i za zemljoradničke zadruge, koje ugovaraju poljoprivrednu proizvodnju sa njima, jer će pored proizvođača, negativne efekte izostanka prinosa ili smanjenog prinosa u proizvodnji, jednako snositi i zadruga, kroz nemogućnost proizvođača da se razduži zadruzi. Biće nam drago da danas čujemo kakve inovacije u uslugama je pripremio DDOR u saradnji sa BIOSENS-om i nadamo se da će i ova nova usluga našim zajedničkim akcijama unaprediti sektor osiguranja u poljoprivredi, kako kod zemljoradničkih zadruga, tako i kod njihovih članova – zadrugara i kooperanata." rekla je mr Jelena Nestorov, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine.

„Institut BioSens je multidisciplinarni institut, pionir digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Teži da domaćem, ali i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja. Mnogobrojni nacionalni i internacionalni projekti i nagrade su zaštitni znak Instituta. BioSens snažno podržava transfer znanja i stvaranje jakih veza između nauke i privrede kroz strateška partnerstva i podsticaanje uključivanja kompanija u proces digitalizacije. Zajedno sa DDOR-om, jednom od vodećih osiguravajučih kompanija u Srbiji, koja je prepoznala važnost digitalizacje osiguranja u poljoprivredi,

razvili smo platformu DDOR TERRA. Kroz ovu platformu, proces osiguranja dobija potpuno drugu dimenziju - omogučava transparentnost, brzu komunikaciju, aktivno uključuje poljoprivrednike u proces obrade šteta. Ovaj projekat predstavlja značajne korake na dugom putu digitalizacije poljoprivrede” izjavila je Mililjana Vujasinović, rukovodilac Centra za razvoj proizvoda Instituta BioSens.

 „DDOR TERRA predstavlja još jedan korak u značajnom procesu naše digitalizacije, čiji je cilj unapređenje kvaliteta usluga koje pružamo našim klijentima. Isplata štete jeste najznačajniji trenutak u našem poslovanju i zbog toga smo odlučili da ovaj proces pojednostavimo i digitalizujemo. Sa druge strane, poljoprivreda je izuzetno značajna industrija i u ovom delu Srbije sarađujemo sa velikim brojem klijentata. Svakako je osiguranje useva i plodova segment koji je više zastupljen i time je DDOR TERRA bitna za veći broj korisnika. Pored toga, imamo i veliki broj klijenata koji osiguravaju svoj stočni fond te smo i za njih uveli nove pakete proizvoda sa osnovnim i dopunskim pokrićima, prilagođene specifičnostima potreba svakog proizvođača." izjavio je Lazar Bogdanović, direktor Sektora za osiguranje poljoprivrede DDOR osiguranja.

DDOR TERRA je jedinstveno tehnološko rešenje namenjeno svim poljoprivrednim proizvođačima koji od sada mogu da na svom pametnom telefonu imaju pregled svojih aktivnih polisa osiguranja useva i plodova, ali i da brzo i lako prijave štetu na svom polju ili voćnjaku. Aplikacija je razvijena sa Institutom BioSens, evropskim liderom u razvoju agrotehnoloških rešenja i koristi najsavremenije GIS (Geografski informacioni sistem) modele za prijavu i procenu štete, upotrebom satelitskih fotografija i naprednih filtera za odabranu parcelu sa osiguranim usevima ili plodovima, te prati njihov rast i napredak do termina za žetvu. Čitav aplikativni sistem obezbeđuje jasniju procenu rizika, a u slučaju štete preciznije kvantifikovanje gubitaka. Na ovaj način, pored brzine i tačnosti, DDOR TERRA ubrzava postupak procene i likvidacije štete.

-----------

(U slajd-dodatku pogledajte još dve fotografije sa današnjeg događaja)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Novi šampioni pokrajine - nove uzdanice najtrofejnijeg somborskog sportskog kolektiva, Rvačkog kluba Radnički

* Prošlog vikenda, 11. aprila u Subotici je održano Prvenstvo Vojvodine za mlađe pionire i kadete u rvanju grčko-rimskim stilom. Rvači somborskog „Radničkog“ su u uzrastu mlađih pionira, od 12 ekipa zauzeli ekipno 1. mesto sa osvojih 157 bodova, čak 32 boda više od drugoplasirane Sente

Najuspešniji takmičar u redovima „Radničkog“ bio je Srđan Todorović koji je dominirao u kategoriji do 70 kg, sa tri pobede i bez izgubljenog boda osvojio zlatnu medalju. Srebrne medalje osvojili su Nikola Gunj i David Mazinjanin. David je sa tri pobede ušao u finale i u jednom momentu „zaspao“ što je protivnik iskoristio i pobedio.

Bronzane medalje zaslužili su: Filip Šarkezi, Jovan Kosovac, Uroš Ilić, Marko Mamula i Mladen Batalo. Bez medalja ostali su: Vojin Savić, Miloš Ranisavljević, Milan Kosovac, Nemanja Lončarević, Milan Mazinjanin i Strahinja Čubra.

U uzrastu kadeta najuspešniji je bio Mladen Patarčić koji je u najtežoj kategoriji osvojio bronzanu medalju. Bez medalja ostali su: Milan Tolić, Aljoša Ilić, Veljko Ranisavljević, Milan Krstić, Srđan Rišar i Milan Mamula.

Sponzori i prijatelji kluba na ovom takmičenju bili su: Kolović Expres, Mesoproizvod Sombor i Sreća 025. Ovom prilikom zahvalili bismo se i Branislavu Jokiću koji je finansirao postavljanje koša u sali i time omogućio dodatnu aktivnost kao vid zagrevanja naših rvača.  

(U dodatku ispod teksta još pogledajte slajdove:

1. Trener Milan Marić na pobedničkom postolju sa peharom za najbolju pionirsku ekipu u rvanju grčko-rimskim stilom;

2. Srđan Todorović na najvišem stepeniku podijuma neprikosnoven)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Glumci kojima se veruje, scena koja se voli - somborski teatar
* Do kraja ove sedmice na repertoaru na repertoaru vašeg pozorišta, Narodnog pozorišta Sombor:
 
SREDA, 14. april u 18:00h
Verner Švab PREDSEDNICE režija: Jana Maričić
Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
 
ČETVRTAK, 15. april u 18:00h
Ken Ludvig MESEC IZNAD BAFALA režija: Darijan Mihajlović
Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
 
PETAK, 16. april u 18:00h
Ivan Viripajev KISEONIK režija: Milja Mazarak
Studio 99
 
SUBOTA, 17. april u 11:00h
Po Ezopovoj basni CVRČAK I MRAV režija: Sonja Petrović
predstava za decu u izvođenju muzičke i pozorišne grupe Alice in WonderBand
Gradsko pozorište Bečej
Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
 
SUBOTA, 17. april u 18:00h
KISS režija: Višnja Obradović
produkcija: Otvoreni krug, Novi Sad
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
Velika scena Narodnog pozorišta Sombor
------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora

* Stanovnici Sombora i okolnih mesta, rečeno je na današnjoj konferenciji za javnost čije navode prenosimo u ovoj rubrici, mogu da počnu sa reciklažom stakla jer je na ulicama postavljeno prvih 70 kontejnera za skupljanje ambalaže dok se postavljanje dodatnih 80 kontejnera očekuje u narednim nedeljama, a iskustva Niša gde je za svega nekoliko nedelja prikupljeno više od dve tone stakla pokazuju da građani žele da budu odgovorni prema životnoj sredini

Za gradsku zonu namenjeno je 70 kontejnera, 10 za prigradsku, 40 za ruralnu i 30 za ugostiteljske objekte. Kontejneri su obezbeđeni zahvaljujući regionalnom projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ koji u saradnji sa lokalnom samoupravom sprovode Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) i NALED, zajedno sa kompanijom Sekopak uz finansijsku podršku Apatinske pivare.

Kako je istakao gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, Sombor važi za grad zelenila i u skladu sa tim lokalna samouprava svake godine ulaže sredstva u projekte kojima će zaštiti životnu sredinu i unaprediti njen kvalitet.

- Verujem da će naši sugrađani prikupljanje staklene ambalaže u namenske kontejnere shvatiti kao jednostavnu, a u isto vreme i veoma korisnu aktivnost. Promenom percepcije svih stanovnika da planeta na kojoj živimo ima ograničene resurse i da ponekad jedan mali korak, poput odvajanja staklene ambalaže od ostalog otpada, koji može i treba da učini svako od nas, ima ogroman značaj i uticaj na budući život svih ljudi na Zemlji - rekao je gradonačelnik Sombora.

- Projekat Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu osim u Somboru, sprovodimo u Nišu, Kragujevcu i Varvarinu, kao i u odabranim pilot opštinama u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Nemačka razvojna saradnja želi da podrži region Zapadnog Balkana u unapređenju reciklaže kako bi i kroz regionalnu razmenu iskustava brže uhvatili korak sa Evropdkom Unijom koja već sada prikuplja oko 76% stakla, a do 2030. se planira da taj procenat premaši 90%, dok je prosek tri zemlje obuhvaćene projektom trenutno oko 29% - rekla je Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare, koja kao jedan od osnivača Sekopaka doprinosi realizaciji projekta, istakao je da je razvoj sistema sakupljanja ambalažnog otpada jedan od nacionalnih prioriteta, a ujedno i prioritet kompanije.

- Kao odgovorna kompanija, Apatinska pivara godinama unazad inicira i realizuje projekte u cilju smanjenja ambalažnog otpada, poput projekta “Reciklirajte i vi”. Zato je i odluka da učestvujemo u projektu i obezbedimo reciklažna zvona bila logičan, prirodan izbor. Posebno nam je drago da je Sombor jedna od pilot opština jer su mnogi naši zaposleni upravo iz ovog grada - rekao je Vukašinović uz napomenu da će Apatinska pivara i u budućnosti podržavati ovakve akcije.

Operater ambalažnog otpada Sekopak pruža stručnu ekspertizu sprovođenju projekta, kao i podršku u upravljanju prikupljenim staklom, koje se zbog nedostatka pogona u Srbiji, izvozi radi reciklaže. - Jedan od ciljeva projekta je da postavljanjem infrastrukture u vidu kontejnera povećamo prikupljanje staklene ambalaže za 20% i uspostavimo isplativ sistem tretmana i ponovne upotrebe otpada od stakla kako u Srbiji tako i u regionu. Zbog toga će jedan od važnih proizvoda projekta biti i Vodič za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja staklenom ambalažom, namenjen lokalnim samoupravam - rekla je Violeta Kokir Belanović, generalna direktorka Sekopaka.

Slobodan Krstović, Šef jedinice za životnu sredinu NALED-a, izjavio je da su partneri na projektu zadovoljni dinamikom sprovođenja, kao i prvim reakcijama građana i dodao da će za uspeh projekta biti dragocena edukacija javnosti o važnosti reciklaže stakla. - Želimo da građanima približimo informacije da je staklo materijal koji može u potpunosti da se reciklira, da reciklažom samo jedne flaše obezbeđuju energiju za 10 minuta rada njihove veš mašine ili 20 minuta rada televizora. Podrška građana olakšaće nam i da ostvarimo još jedan važan cilj projekta, a to je unapređenje propisa u oblasti zaštite životne sredine i njihove primene - poručio je Krstović.

***

..........Za Novi Radio Sombor oblast ekologije prati, beleži ...........

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Najlepša slika koja može da postoji - najperspektivniji sportisti Sombora svi zajedno

* U velikoj sali zgrade Županije gradonačelnik Sombora Antonio Ratković uručio je danas 28 ugovora o stipendiranju najperspektivnijh sportista sa područja Grada Sombora, za 2021. godinu. Svečanom činu prisustovali su i gradska većnica za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Zoran Bojić. U atmosferi sportskog dostojanstva, viteškog držanja i međuuvažavanja bili smo svedoci veličanstvenog skupa zdravih, dobrih i kvalitetnih mladih ljudi sportista, susretu toliko svojstvenom njima, prisnom i bliskom. O ovom događaju izveštavali smo i u našem radijskom programu (ukoliko niste čuli u prvom emitovanju danas u 16 časova, moći ćete da čujete u repriznim ponavljanjima, u 20:00, kao i nadalje, na linku Novog Radio Sombora: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html - kao i u programu, i na ovoj stranici objavljemo kompletno obraćanje mladim sportistima Sombora, od strane gradonačelnika Antonija Ratkovića

Gradonačelnik je najpre izrazio zadovoljstvo što je danas sa mladim sportistima, jer to je prilika da im uruči ugovore o stipendiranju. - Na taj način vam se ujedno zahvaljujem na trudu i uspesima - rekao je najpre Antonio Ratković i nastavio podsećanjem na slavnu ovdašnju sportsku prošlost i ukazivanjem na kvalitetnu stvarnost koja upućuje na još bolju budućnost: - Sombor je definitivno grad sporta i grad sportista. Naš grad već duže od jednog veka neguje organizovanu sportsku tradiciju. Prvo sportsko udruženje organizovano je još daleke 1887. godine a među sportovima u kojima su Somborci dominirali s kraja devetnaestog veka bili su plivanje, vaterpolo, a potom u dvadesetom veku i rvanje, dizanje tegova, gimnastika, rukomet.

Ulaganje u sve vidove sportskih aktivnosti tokom dugog niza godina doveli su Sombor na mapu onih gradova u našoj zemlji koji su višestruko olimpizovani. Sombor u svojoj bogatoj sportskoj istoriji ima upisana imena bezmalo pedeset sportista i trenera koji su učestvovali na olimpijskim igrama, naglasio je Ratković. - Mi izuzetno uvažavamo i cenimo ove činjenice i u tom smislu naše jasno opredeljenje je da kao Grad obezbedimo sve potrebne uslove za kvalitetno bavljenje sportom, od najmlađe populacije, pa do veteranskog sporta.

- Da ovo nisu samo prazne fraze, imali ste priliku da se uverite u to već nekoliko godina unazad. Oko 5 procenata gradskog budžeta opredeljeno je za oblast sporta, za izgradnju i održavanje infrastrukture, za aktivnosti u vezi sa sportom, za funkcionisanje sportskih klubova, za plate trenera, za stipendije najperspektivnijih sportista. Međutim - podvukao je gradonačelnik - novčana sredstva iako neophodna za funkcionisanje kako klubova tako i samih sportista, nisu jedini pokretač razvoju sporta i postizanju vrhunskih rezultata. Tu je veoma važno da sportisti imaju priliku da se nađu sa svojim rivalima i odmere snage. A to se čini na različitim manifestacijama, turnirima i kupovima u kojima je takmičenje osnovni razlog susreta.

Iako je Sombor kao grad više puta osvedočen kao odličan organizator i domaćin različitih sportskih manifestacija, u poslednjih godinu dana i mi kao grad i vi kao sportsiti nismo imali uslove da to ispoljimo onako kako je to za nas uobičajeno, već smo vas zbog specifičnih uslova i pošasti zvane koronavirus, bodrili i podržavali u malo izmenjenim uslovima, bile su takođe reči jednako bitne u obraćanju gradonačelnika: - To nikako ne umanjuje vaše zasluge i vaš rezultat. Čak naprotiv, u tom smislu mi smo nastavili da vas podržavamo i obezbeđujemo preduslove za bavljenje sportom što potvrđujemo i današnjim povodom za susret sa vama.

- Za 2021. godinu - nastavio je Ratković - preko Konkursa za sport smo dodelili 28 stipendija - i to 12 kadetskih u iznosu od 8 hiljada dinara, 7 juniorskih vrednosti devet hiljada i 9 seniorskih u iznosu od po 10 hiljada dinara mesečno. Naravno to je samo jedan delić od ukupnih izdvajanja za sport na godišnjem nivou, naime iz budžeta za ovu godinu za sport i omladinu je ukupno izdvojeno oko 172 miliona dinara. S tim sredstvima će biti finansirani sportski klubovi, programi Sportskog saveza, programi u oblasti školskog sporta, zatim finansiraćemo nabavku sprava i druge opreme za vežbanje i trenažne procese a značajna sredstva ćemo uložiti i u objekte i poboljšanje infrastrukturnih uslova za odvijanje sportskih aktivnosti, treninga i takmičenja.

Naravno sve ovo činimo jer imamo očekivanja od vas sportista da svojim rezultatima opravdate zajedničke napore svih nas. I da Sombor, na sportskoj mapi, bude poznat i prepoznat kao lider. Siguran sam da ćete vredno trenirati i ispuniti naša i vaša očekivanja a u prilog tome jesu i činjenice koje se tiču vaših prošlogodišnjih rezultata koji su vas opredelili da danas budemo zajedno na ovom mestu povodom dodele ugovora o stipendiranju najperspektivnijih sportista. Ja vam od srca svima čestitam i zahvaljujem vam se na svim trenucima radosti kojima ste slaveći svoje sportske uspehe proslavljali i ime grada Sombora. Još jednom hvala, dobrodošli, hvala što ste izdvojili vaše vreme i da danas zajednički dodelimo ove ugovore. Hvala vam.

Kroz lepo osmišljen program odlično je vodila Tamara Madžarev.

(U fotogaleriji ispod teksta pogledajte i druge zanimljive momente koje smo tokom današnje svečanosti zabeležili)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

CSU Sombor: Počinje besplatan kurs engleskog jezika

Besplatan kurs engleskog jezika (osnovni nivo) startuje u utorak, 20. aprila sa početkom u 18:30 časova. Grupu polaznika čine zaposleni u obrazovanju i zainteresovani građani Sombora i naseljenih mesta

Uz preporučene epidemiološke mere, časovi će biti održavani dva puta nedeljno i to utorkom i četvrtkom od 18:30 časova, u prostorijama Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor.

Podsećamo na adresu Centra: Venac Radomira Putnika 30 (zgrada Preparandije).

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor: Besplatan kurs mađarskog jezika

* U ponedeljak 19. aprila sa početkom u 17:30 časova startuje kurs mađarskog jezika (početni/osnovni nivo) za zaposlene u obrazovanju i sve zainteresovane građane Sombora

Časovi će biti održavani dva puta nedeljno i to ponedeljkom i sredom od 17:30 časova, u prostorijama Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 30 (zgrada Preparandije).

Biće poštovane sve preporučene epidemiološke mere.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor