Sa uobičajene prvomajske šetnje u srpskoj prestonici u Beogradu, pre dve godine, Nezavisnost upućuje najvažnije solidarne reči sada, budite zdravo i zajedno!

* 1. maj. Počeo, Međunarodni praznik rada. I ja krenuh na uranak, s njim. Praznikom. Dok počinjem da pišem nastojeći to po svaku cenu da bude prigodno, simbolično dočekujem dakle uranak i trenutno je 04:16 časova. Pravi uranak, da (o)svane zora, čekam. I šta je to čudno za novinare, i za sve sve ine srodne il' slične nam profesije, pa sutra eto i pravoslavni Vaskrs a slavi mnogima se Đurđevdanom slavljenje nadovezuje pa tako i meni - i šta je tu išta „nenormalno“ i za državne dakle, provomajske upravo u ovom trenutku, počinjavše praznike i za sve svece. Tako smo odabrali bar eto mi, novinar je novinar - i kad se sunča i kad ruča. Staro pravilo, nisam ga sam izmislio, već primenio samo. Naročito sad, dok je interneta, i dok je radnog vremena 24/7

A, u - ko bi rekao - već drugu godinu zaredom, pandemijskom pošasti takvim-kakve su okolnostima, rad ne sme da stane. Zato ću pošto su situacije na današnji dan od prošle, i ove godine iste ili slične, ponoviću, neke reči što sam ih napisao ovde dragi naši čitaoci: nedostaje mi teren na današnji, prvomajki dan. Rad koji sam naučio i na koji sam navikao i nedostaje mi moj Beograd za 1. maj. I moj Novi Sad gde smo se mi iz Sombora, "prestrojavali" iz jednog u drugi autobus i zajedničkim energijama hitali na isto mesto protestnih prvomajskih šetnji u prestonici, kako se to na ovaj dan inače u čitavom svetu prigodno i čini.

Nedostaju mi kolege iz svih krajeva SFRJ sa kojima sam se sretao, i moji sindikalci, nedostaje mi (fizički kao i lane, na ovaj dan) moja „Nezavisnost“. Sve normalno mi danas nedostaje. A slobodarski, moj kraljevski slobodni rodni grad Sombor i sutra će imati čistoljubivu tu solidarno, domaćinski pruženu ruku za sav normalan svet jer i posle karantene/karantina (lanjskog) i „neuravnoteženog“ kretanja još uvek, godinu dana posle - na današnji dan, živeće i 1. maj. Pozitivno protestno i simbolično kao i čitava planeta, opet nećemo moći kao decenijama pre, nećemo moći ZAJEDNO da izrazimo svoju volju i nevolju, svoja dobra sećanja i svoje propale privatizacije još iz početka prošle decenije, kad smo mnogi od nas ostali bez posla i bez ičega a produžili dalje. Pa ako je vanredno, mogu smelo reći... nateraše me tada u toj iznebuha strmoglavo padajućoj nevolji, prijatelji, moji sportisti, brojni drugi, te počesmo saradnici i ja osnivajući 23. septembra 2016. Novi Radio Sombor kao dovstruki elektronski medij i kao „čedo“ našeg izdavača, Udruženja „PODIUM“, gle čuda, na isti dan, 23. septembra ali 2011; pa tako imamo molim vas, i duplu radost - za jubilarno slavlje. Naravno, bilo je trenutaka odustajanja i padanja u „žutu minutu“, ali imam li pravo na to? Ne. I zato:

DA NE BUDE ZABUNE

Nismo krivi što smo danas uskraćeni. Okupljanja, onog pravog, većeg, pa i druženja što uz to ide. Ujedinjenost nam ipak kaže da ćemo, solidarni, svesni i savesni, mi radnici, koji smo, mnogi od nas početkom i polovinom prošlog desetleća kako rekoh ostali bez posla  - združeno i jedinstveno možemo mnogo jer sutra je novi dan a i posle korone, ostaje nam sloboda da donesemo odluke za dalje puteve.

Međunarodni praznik rada ili Prvi maj praznik je da evo upotpunim današnji verujem prigodan tekst, kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radno-klasna prava.

Prvi maj je dakle kao što svi znamo, proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti. Slavi se prigodnim manifestacijama u vidu prvomajskih protesta za ostvarivanje, solidarnost i poboljšanje radničko-klasnih prava u većini zemalja sveta. Preslišavam se ujedno... I čekam uranak, nikako još da svane...

SAMO PRAZNIKE DA NE POBRKAM

Zato ide dalje moje preslištavanje: Prvi put, javne i masovine demonstracije dakle, pre ravno 134 godine održaše se, a drugi put već nakon sveg tog vremena, koje je sastavilo tri veka - pod maskama piknika. Proći će i to. U ujedinjenoj - svako u svom pandemijsko/roštilj-vikendica kutku - želji, veri, nadi i snazi koliko nam je god do nje stalo i od nje ostalo, a sad nam, združeno potrebnija no ikad, da istrajemo u putu sveopšte međusobne veze, solidarnošću zvane. Ona je sada bitnija nego ikad, da bismo mogli što ujedinjeniji računajući na sve veći značaj i sadejstvo civilne sfere, da dočekamo lepše, bolje, zdravije, plaćenije i dostojanstvenije, sutra. A ko radno - ko ne, nije ni važno. Samo da se ne pobrka...

Jer baš se eto, da ponovim kako ništa slučajno nije, potrefilo da će prvi maj to sutra, smeniti pravoslavni vaskrs. I da - da, trpeza kako vaskršnja vam, tako i ova prvomajska, bude isto tako dostojanstvenija kako i rad i Bog nalažu. Ma, gurajmo dalje. Druge nam nema. U zdravlju bili, i pridržavajte se mera. To se mora - dok se mora. Pa, da završim evo sad u 04:46, do sledeće već skorašnje danas rubrike, zaslužio sam bar kratku pauzu da skuvam sebi kafu i to pravo po Zakonu o radu na tih pola sata, što mi pripada. :-) Odoh raditi dalje, kao i mnogi od nas na današnji dan. Solidarno, moram ponoviti, sve je u redu, samo nikako još da osvane, pa nek uranak i zvanično počne. Živeli.

Vaši, odg. urednik Siniša Stričević i ekipa Novog Radio Sombora i Udruženje „PODIUM"

Raspored rada JKP „Čistoća“ Sombor za vreme Vaskršnjih praznika

* Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor delatnost sakupljanja i transporta otpada neće obavljati za vreme uskršnjiih i prvomajskih praznika, odnosno od 30. aprila (petak), do 4. maja (utorak)

JKP „Čistoća“ Sombor redovno nastavlja sa radom od srede, 5. maja.

- Molimo građane da prikupljeni otpad iznesu naredne nedelje u redovnom terminu predviđenom za transport otpada - kažu u  somborskoj "Čistoći".

Tokom uskršnjih praznika, biće angažovani dežurni radnici Odeljenja javne higijene koji će održavati higijenu unutar Venaca i na ostalim javnim površinama, u skladu sa redovnim rasporedom čišćenja, održavanja ulica i pražnjenja korpi za otpad. Za vreme praznika obavljaće se i vanredno pražnjenje kontejnera u okviru prve zone - uži centar grada, zbog povećanih količina otpada tokom prazničkih dana. Takođe će biti pražnjenji kontejneri na javnim površinama kod kolektivnog tipa stanovanja u gradskoj mesnoj zajednici „Nova Selenča“.

Odeljenje selekcije otpada - Reciklažni centar, neće raditi za vreme praznika.

JKP „Čistoća“ Sombor zahvaljuje se korisnicima svojih usluga na dosadašnjoj uspešnoj saradnji.

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Dve decenije Socijalno-ekonomskog saveta u Srbiji

* Ima li socijalnog dijaloga u Srbiji, da li je taj dijalog iskren i efikasan, koliko Socijalno-ekonomski savet učestvuje u kreiranju socijalnih, ekonomskih i drugih javnih politika... samo su neka od pitanja na koja su odgovarali učesnici video konferencije „Dve decenije socijalnog dijaloga u Srbiji“, održanoj u Beogradu, kako je izvestio portal UGS Nezavisnost

Na pitanje o produktivnosti socijalnog dijaloga ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević odgovorila je da sastanci Socijalno-ekonomskog saveta (SES), ključne institucije socijalnog tripartizma sastavljene od predstavnika države, poslodavaca i sindikata nisu uvek prijatni razgovori jer se u njima iznose različita mišljenja, predlozi i komentari.

Povodom primedbi socijalnih partnera, posebno sindikata, da su oni u socijalnom dijalogu sa državom često ignorisani, odnosno da nisu konsultovani o najvažnijim socijalno-ekonomskim pitanjima, ministarka je kazala da lično uvažava predloge predstavnika sindikata i poslodavca, ali i da postoje jasno definisane procedure o načinu usvajanja zakona i drugih propisa.

- Sindikati u Srbiji su duboko potcenjeni, ne radimo ono što je evropska mantra o socijalnom dijalogu - izjavio je predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković. Pojasnio je da se SES nikada nije bavio temama kao što su demokratske promene, statistika i planiranje privrednog razvoja, pa čak ni budžetom. Kako je Stojiljković rekao, „najsrećniji slučaj je bio kada je neki ministar povodom rebalansa budžeta došao da nam usmeno, neobavezno i ukratko kaže šta misli o tome... Nas su naučili da sindikati treba da se pitaju o zaradama i eventualno o kolektivnom ugovoru, kakva strategija privrednog razvoja”.      

Stojiljković je dodao da u poslednje vreme ima nekih pozitivnih pomeranja u radu SES-a, „sad se sastajemo jednom mesečno, provuče se i neka velika tema“, ali da je „moć inicijative SES-a toliko redukovana kao da smo na sporednom koloseku“.

Govoreći o dometima socijalnog dijaloga predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je takođe ocenio da ima pozitivnih promena u radu SES-a, ali i da je od suštinskog značaja da sindikati i poslodavci kao socijalni partneri države učestvuju aktivno u kreiranju javnih politika, strategija i zakona. Naglasio je da je osnovni smisao SES-a upravo da konsenzusom sva tri partnera dođe do rešenja koja će preduprediti konfliktne situacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko podsetio je na razloge uspostavljanja SES-a i ukazao na rastući deo radno angažovanih koji nisu obuhvaćeni socijalnim dijalogom, kao što su radnici po ugovorima na određeno vreme ili samozaposleni, ljudi u nekim fleksibilnim formama povremenog radnog angažovanja ili u radu na daljinu... Naglasio je Arandarenko da je veoma važno naći način kako sve njih uključiti u socijalni dijalog.  

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković saglasila se da je socijalni dijalog izuzetno važan, ali i primetila taj dijalog ne uključuje interese svih građana i da je zato neophodno omogućiti širi, društveni dijalog. Kao primer, navela je da SES nije razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iako je to moralo da bude u njegovoj agendi. Njena primedba je bila i da država nema nameru da u saradni sa socijalnim partnerima, ali i civilnim društvom kreira plan razvoja Republike Srbije koji bi uključivao i soacijalno-ekonomski razvoj.

Video konferenciju su organizovali Sindikat Nezavisnost i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Moderator debate bila je novinarka Ljubica Gojgić

Prvi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije osnovan je 2001. godine sporazumom o uspostavljanju socijalnog dijaloga između Vlade, sindikalnih centrala i Unije poslodavaca Srbije.

Tri godine kasnije donesen je Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu kojim je taj tripartitni organ definisan kao nezavisno telo sastavljeno od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Savet ima 18 članova: šest predstavnika Vlade, isti broj predstavnika Unije poslodavaca Srbije i šest predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

U nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta su kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalni razvoj, zapošljavanje, zarade i cene, konkurenciju i produktivnost, privatizaciju i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, kao i zaštita radne i životne sredine, obrazovanje i profesionalna obuka, zdravstvena i socijalna zaštita, demografska kretanja… Takođe, Savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Градско веће града Сомбора одржало је 40. седницу на чијем дневном реду се нашло 10 тачака.

Чланови Градског већа усвојили су предлог Програма мерења нивоа буке у животној средини на територији Града Сомбора за период од јуна 2021. до маја 2022. године. Са циљем заштите здравља људи и очувања и унапређења животне средине, бука ће се мерити на 9 локација у граду. Мерење нивоа буке вршиће се континуирано 24 сата са референтним временом од 15 минута на сваком од девет мерних места.

Градско веће утврдило је текст Јавног конкурса за реализацију Локалног акционог плана за децу у 2021. години. За реализацију конкурса у буџету Града издвојена су средства у укупном износу од 1.500.000,00 динара. Учесници Јавног конкурса моћи ће да поднесу највише један предлог пројекта, а максималан износ тражених средстава је 150.000,00 динара.

На 40. седници Градско веће утврдило је и предлог Одлуке о изради плана детаљне регулације дела Блока 50 у Сомбору. Овај предлог одлуке ће се наћи пред одборницима на некој од наредних седница Скупштине Града.

Црвени крст Сомбор, у сарадњи са партнерима из Завода за трансфузију крви Војводине, у среду, 5. маја, организује ванредну акцију добровољног давања крви. Акција ће се одвијати у термину од 9 до 13 сати у просторијама Центра за едукацију Црвеног крста Сомбор, на адреси Апатински пут број 19.

Подршку акцији добровољног давања крви могу да дају сви здрави пунолетни грађани до навршених 65 година живота.

b_200_150_16777215_00_https___025info.rs_wp-content_uploads_2021_04_davanje-krvi-1024x1024.jpg

Председник Скупштине града Сомбора Зоран Рус расписао је изборе за чланове Савета месних заједница „Горња Варош“, „Млаке“, „Нова Селенча, „Селенча“, „Стара Селенча“, „Алекса Шантић“, „Гаково“, „Дорослово“, „Растина“, „Светозар Милетић“, „Станишић“, „Стапар“ и  „Чонопља“.

Избори су заказани за 13.6.2021. године, а рокови за извршење изборних радњи почињу да теку 29.4.2021. године.

Изборе за чланове Савета месних заједница спровешће Изборна комисија за спровођење избора за чланове Савета месних заједница именована Решењем Скупштине града Сомбора број 02-163/2019-I од 10.06.2019. године.

У Малој галерији Kултурног центра „Лаза Kостић“ Сомбор сви љубитељи уметности до 15. маја могу погледати нову актуелну изложбу “Варијације 2.0” Бојане Бојовић Милошевић.

Kолекција дигиталних радова под називом “Варијације 2.0” настала је током 2020. и 2021. године. Истраживање у овој области ауторка је започела као одговор на стање изолације током 2020. године, када је живот стављен у егзистенцијалну матрицу понављања лишену друштвених потреба појединца. Мотиви су лишени атмосфере и присуства човека, сведени на основне геометријске облике који граде слику. У овом концепту сударају се две сфере интересовања – фотографија и дизајн, као спој два правца ауторкине каријере; професионалне и уметничке. У уметничком поступку ауторка комбинује графику, фотографију, дизајн и компјутерски генерисану слику. Радови представљају визуелну игру позадина на којима се репетитивно нижу геометријски облици, сагледани кроз стаклене, провидне објекте различитих форми и дебљина, чиме се креирају занимљиве закривљене форме, поигравајући се мотивима оптичке уметности.

Биографија уметнице

Бојана Бојовић Милошевић (1978. Бор), дипломирала 2001. године на Факултету примењених уметности у Београду на групи за Примењену графику, катедра за Фотографију у класи професора Бранимира Kарановића. Магистрирала 2010. године на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду на групи за Дигиталну уметност. Докторске уметничке студије на Факултету примењених уметности у Београду уписује 2019. године. Члан је УЛУПУДС-а од 2008. године.

Професионални рад започиње по завршетку основних студија у Средњој школи за дизајн у Београду, где предаје Фотографију и Графику књиге. У периоду од 2007. до 2017. године је запослена у маркетиншким агенцијама БЦА Мосаиц и НеwОне адвертисинг на позицији графичког дизајнера и арт директора. Од октобра 2017. године запослена је у Високој школи ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду у звању предавача за области Фотографија и Графички дизајн. Стални је сарадник агенције Фабрика Снова, Магазина за уметност и културу Зенит и САЕ Института. Паралелно са професионалном праксом, бави се уметничком фотографијом. Иза себе има многе самосталне изложбе, такође је излагала на бројним колективним изложбама и фестивалима у земљи и иностранству.

b_200_150_16777215_00_https___025info.rs_wp-content_uploads_2021_04_izlozba-1024x1024.jpg

Градоначелник Сомбора и његови стручни сарадници састали су се са представницима Јавног предузећа „Путеви Србије“ и Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Радни састанак одржан је поводом предстојеће реализације изградње брзе саобраћајнице Сомбор –Кикинда, са циљем да се створе услови за почетак радова на делу пута који ће се налазити на територији Града Сомбора.

Током разговора дефинисани су наредни кораци и обавезе свих учесника овог великог и значајног инфраструктурног пројекта.

Брза саобраћајница Сомбор-Кикинда повезаће две државе са којима се Србија граничи, Мађарску и Румунију, што ће значајно допринети како повезивању, тако и економском и инфраструктурном јачању свих места на планираној траси.

Почетак радова на изградњи пута Сомбор-Кикинда планира се за септембар.