Sombor.info

Predstavljamo vam listu od pet najgorih jela na svetu.

Putnički i gastronomski sajt "Tejstatlas" sproveo je analizu najboljih i najlošijih jela među svojim korisnicima. Od 600 hiljade recenzija, odabrali su 100 najlošije ocenjenih jela, a ovo su pet jela sa najnižim ocenama.

1. Blodpalt

Najgore jelo na svetu, prema "Tejstatlas" korisnicima, je bodpalt, koji ima ocenu 1,6. To je jelo iz severne Evrope, iz Laponije.

Ove finsko-švedske knedle se prave od raženog ili ječmenog brašna i pomešane sa životinjskom krvlju – nekada je dodavana krv irvasa, a danas je najčešća svinjska krv, piše "Punkufer".

Ponekad se blodpalt puni dinstanim pečurkama i slaninom i kuva u mesnom temeljcu. Najčešće se služi kao prilog uz džem od brusnice.

2. Sendvič sa sardinama

Na drugom mestu liste najgorih jela našao se španski sendvič "bocadillo de sardinas", koji ima ocenu 1,9 od 5.

Reč je o sendviču koji se najčešće pravi od duguljastog hleba, "bara de pan", i punjen sardinama. Možete koristiti sardine u ulju, salamuri ili paradajz sosu.

U sendvič se mogu dodati i kuvana jaja, avokado, masline, majonez, senf, jogurt, pečurke i drugi slični sastojci.

3. Calskrove

Nakon španskog sendviča sledi švedsko jelo "calskrove". To je kalcone punjen hamburgerom i prženim krompirom – izum restorana Tre Kroner u Šelefteu za ljude koji ne mogu da odluče da li da naruče picu ili hamburger nakon noći u kojoj su previše pili.

4. Angulas a la cazuela

"Angulas a la cazuela" je tradicionalno jelo iz Baskije, a uključuje redak sastojak – mlade jegulje koje se dinstaju u maslinovom ulju sa belim lukom, čilijem i solju u posebnom jelu zvanom kazuela.

5. Želatinaste jegulje

Jegulje su zvezde petog najgoreg jela prema korisnicima "Tejst Atlasa". Tačnije, svojevrsna verzija čorbe od jegulje koja dolazi iz Engleske i sprema se od 18. veka.

Ovo jelo je nekada bilo izuzetno jeftino – jegulje su se hvatale u Temzi, sekle na manje komade, kuvale u loncu sa začinima, a onda hladile i služile. Danas se prave sa želatinom i začinjavaju belim biberom i sirćetom.

Izvor: kurir.rs

Saobraćajna nezgoda dogodila se danas u blizini graničnog prelaza Bezdan, javljeno je preko društvenih mreža.
„Prevrnut kamion nešto pre graničnog prelaza Bezdan“, piše u objavi Intagram stranice „192_rs“.

Kako je još navedeno, nema povređenih.

Najveći broj devojčica koje su iznesene iz porodilišta širom sveta, ali i naše zemlje nose ime Sofija. Lako se izgovara na mnogim jezicima, a znači mudrost.

Do ovog zaključka došla je američki stručnjak za imena Laura Vatenberg, koja navodi da se među zemljama u kojima ima najviše Sofija nalaze Meksiko, Italija, Rusija i Amerika, prenose elektronski mediji.

- Zapanjujuće je da na toliko različitih jezika i u toliko različitih kultura jedno ime zvuči isto. To sigurno govori nešto o načinu na koji se kultura danas prenosi - kaže Vatenberg.

Meksiko, Rusija, Argentina, Italija, Švajcarska, Estonija, Čile i Slovačka zemlje su u kojima roditelji svojim devojčicama najčešće daju ime Sofija. U čak 20 zemalja nalazi se među tri najpopularnija imena.

Sofija na grčkom znači mudrost, a tajna popularnosti tog imena je dijelom u tome što se na različitim jezicima isto izgovara. Neki njegovu popularnost povezuju s poznatim damama, poput Sofije Vergare i Sofije Loren.

Naftna industrija Srbije (NIS) je obavestila poljoprivrednike da 27. januara ističe uredba po kojoj imaju pravo na povlašćenu cenu dizela od 179 dinara po litru.

Poljoprivrednici su telefonskom porukom pozvani da do tog datuma kupe gorivo ako do sada to nisu učinili.

Po uredbi Vlade, poljoprivrednici koji su registrovali domaćinstvo, imaju pravo na 100 litara dizela po hektaru.

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Jovica Jakšić je rekao da je dobio tu poruku, ali i da ne kupuje dizel po toj povlašćenoj ceni, jer je lošeg kvaliteta i traktor troši 20 odsto više goriva.

„Kada se preračuna potrošnja i cena, nema tu matematike. Kupim gorivo na privatnoj pumpi iako je skuplje nekoliko dinara po litru, jer traktor troši 20 odsto više dizela sa NIS-ove pumpe nego sa neke privatne. Nešto je kvalitetnije gorivo sa Gaspromovih (suvlasnik u NIS-u) pumpi“, rekao je Jakšić - piše Danas.rs.

Lepota ima mnogo oblika, ali neki ljudi zrače šarmom i privlačnošću koja pleni na prvi pogled.

Dok se lepota često pripisuje unutrašnjem sjaju, astrologija tvrdi da su najlepši ljudi rođeni u ovom horoskopskom znaku.

Dakle, kada govorimo o lepoti, Rakovi su pravi dokaz da ona dolazi iznutra i zrači spolja. Ovaj horoskopski znak poseduje posebnu, nenametljivu privlačnost koju je teško opisati rečima.

Njihova lepota nije „bučna“ – ona ​​je kao topli zagrljaj ili mirno letnje veče uz more. Rakovi su ljudi čije je prisustvo kao melem za dušu.

Lepota nije samo u njihovom izgledu

Lepota ovog znaka Zodijaka leži u njihovim očima – dubokim, kao ogledalo u kome se vide sve njihove emocije. Njihov pogled uvek nosi dozu nežnosti, ali i misterije, što ih čini neodoljivima.

Takođe, ono što Rakove čini jedinstveno lepim je njihov osećaj za druge ljude. Njihova briga, pažnja i sposobnost da vas saslušaju čine da se osećate kao najvažnija osoba na svetu.

Ne postoje skupe haljine ili savršene frizure koje mogu da nadmaše tu unutrašnju toplinu i autentičnost.

Ipak, nemojte se zavaravati. Rakovi znaju kako da istaknu svoju spoljašnju lepotu kada to žele. Bilo da nose jednostavnu haljinu ili najnoviji modni trend, njihova kombinacija nežnosti i elegancije uvek dolazi do izražaja, prenosi Index.hr.

Njihova lepota nije samo u njihovom izgledu – ona je u njihovim srcima, i zato je nemoguće zaboraviti pripadnika ovog znaka koji vam je ulepšao dan.

U ovom periodu godine mnogo se govori o virusima, a ovih dana glavna tema takvih razgovora je - metapneumovirus (HMPV). Mišljenje stručnjaka je da panici nema mesta jer, kako kažu, virus nema potencijal da preraste u epidemiju, a tek nema potencijal da dostigne razmere pandemije.

„Oko ljudskog metapneumovirusa (HMPV) napravila se velika drama. To je klica koje ima svuda“, kaže prof. Zoran Radovanović, epidemiolog - pše n1info.rs.

U zimskim mesecima prisutnost virusa je normalna

Negde u toku zimskih meseci dominiraju jedni virusi, negde drugi.

„Ima puno izazivača infekcija disajnih organa, tako da u nekom delu sveta, recimo dve do tri godine učestalost nekog od njih je manja, onda usledi godina kada taj mikroorganizam dominira, tako da je to očekivana dinamika“, objašnjava profesor.

On dodaje da u Kini ima i kovida 19, ima i gripa, ali i HMPV.

„Takođe se javljaju i rinovirusi, poput običnog nazeba. Kod ovog virusa nema temperature, ali je prisutno curenje iz nosa i gušobolja, ali je opšte stanje dobro“, kaže prof. Radaovanović.

Postoje i drugi virusi, ima ih mnogo, ali se sve učestalije javljaju u zimskom periodu.

„Za grip već znamo godinama. Taj epidemijski porast počinje u poslednjoj nedelji decembra ili u prvoj polovini januara“, navodi profesor i dodaje da se ne radi virusološka dijagnostika rutinski, pa se ne zna kakav je odnos između pojedinih uzročnika.

Kako kaže ne evidentira se posebno grip, već se govori o bolestima sličnim gripu.

„Ako samo curi nos, dete ili odrasla osoba se oseća dobro, onda je to nazeb. Ali ako se javlja gušobolja, glavobolja i izrazita malaksalost uz povišenu temperaturu onda je u pitanju bolest slična gripu (ILI – Influenza-like illness) i tako se evidentira“, objašnjava epidemiolog.

Bespotrebna panika oko HMPV-a

„Prošlo je oko pet godina od pandemije kovida 19, pa se opet nešto dešava u Kini, pune su bolnice, pa su i na drugim mestima pune, a oni sami su rekli da u toj strukturi obolevanja je učestaliji nego obično taj HMPV. U pitanju je klica koja nema epidemijski, a pogotovo ne pandemijski potencijal da ugrozi ceo svet“, kaže profesor.

Tu je više u pitanju ona sumnjičavost prema Kini, jer je ranije ona dosta bila zatvorena po tim pitanjima, takav je društveni sistem.

„Nema razloga za strah od epidemije iz Kine u ovom trenutku“, ističe prof. Radovanović.

Veća pretnja svetu je H5N1

Epidemiolog je ukazao na veću opasnost – ptičji grip (H5N1) u Americi.

Profesor kaže da se ovaj virus preneo na krave, ima ga i u kravljem mleku. Takođe se preneo i na druge sisare. Taj virus je realna i stalna opasnost.

„To je jedna od verovatnijih kombinacija za narednu kataklizmu i veću pandemiju, mnogo ozbiljniju nego što je bio grip. Taj ptičji grip je prešao i na ljude, ali nema još izrazitog interhumanog prenosa – ne prenosi se sa čoveka na čoveka. Inače je mnogo ozbiljnija bolest i od kovida“, navodi epidemiolog.

On dalje objašnjava da kada bi mutacijom taj virus stekao sposobnost lake prenosivosti s čoveka na čoveka, onda bi došlo do pandemije. Da li će to da se desi i kada, to je neizvesno.

Obaveštavamo sve zaljubljenike u ribolov da je JVP ,,Vode Vojvodine’’ počelo sa prodajom ribolovnih dozvola za 2025. godinu, čije su vrednosti identične onima iz prethodne godine.

Godišnja dozvola za rekreativni ribolov na teritoriji Srbije, osim na zaštićenim područjima, iznosi 9.000 dinara, sedmodnevna 2.600 dinara, a dnevna 1.300 dinara.

Posebni popusti važe za korisnike starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjima od 60-79% za koje godišnja dozvola košta 4.500 dinara, dok je za osobe sa telesnim oštećenjima višim od 79% ona 800 dinara.

Izuzetno interesovanje vlada za ribolov na zaštićenim područjima, a za svako je potrebna posebna dozvola. Godišnje dozvole za ,,Begečku jamu’’, ,,Jegričku’’ i ,,Beljansku baru’’ iznose 4.000 dinara.

Uz svaku kupljenu dozvolu, rekreativni ribolovci na poklon dobijaju namensku kartu ribarskih područja u Vojvodini i knjižicu za evidenciju ulova.

Dozvole su dostupne u zgradi JVP ,,Vode Vojvodine’’ u Novom Sadu, radnim jedinicama u Somboru, Odžacima, Vrbasu, Bečeju, Novom Bečeju, Zrenjaninu i Vršcu, kao i u udruženjima sportskih ribolovaca.

Cene i vrste dozvola određene su Pravilnikom o vrednosti dnevne, višednevne i godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2025. godinu koji je propisalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Za sve ostale informacije pozvati Službu za ribarstvo JVP ,,Vode Vojvodine’’ na broj 021/4881-575

Na 29. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda", u Narodnom pozorištu Užice, Narodno pozorište Sombor sa predstavom "Ljudi od voska" Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača i predstavom "Protekcija" Branislava Nušića, u režiji Milana Neškovića (koprodukcija sa Grad teatrom Budva), osvojilo je šest nagrada.

"Ljudi od voska" osvojili su nagradu Ardalion za najbolju predstavu, Ivan Vanja Alač nagradu Ardalion za najbolju režiju za predstavu "Ljudi od voska", Ivana V. Jovanović nagradu Ardalion za najbolju žensku ulogu (za uloge Jasne i Jasnine sestre u predstavi "Ljudi od voska" i ulogu Perside u predstavi "Protekcija"), Biljana Grgur nagradu Ardalion za najbolju kostimografiju (za kostimografiju u predstavama "Ljudi od voska" i "Protekcija"), Aleksandar Ristoski nagradu Ardalion za najboljeg mladog glumca, kao i nagradu Politike Avdo Mujčinović (za ulogu Joze u predstavi "Ljudi od voska").

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. januar

Završeni su radovi na rekonstrukciji fasade Istorijskog arhiva u Somboru, zdanja koje je središte arhiva od 1948. godine, a tim povodom, završene radove su u prisustvu direktorice Istorijskog arhiva Sombor Nataše Stojanović, obišli gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, pomoćnik gradonačelnika Uroš Buzadžić i gradska većnica Jasmina Ilić. Radovi su se izvodili u okviru Konkursa „Gradovi u fokusu 2024“ gde je sredstvima Ministarstva kulture u iznosu od 12,7 miliona dinara i Grada Sombora u iznosu od oko 4,7 miliona dinara, potpuno rekonstruisana fasada s ulične strane zgrade, te zamenjeni prozori i restaurirana ulazna vrata.

Tom prilikom, direktorica Istorijskog arhiva Stojanović zahvalila se Ministarstvu kulture i Gradu Somboru na podršci i sredstvima kako bi ova ustanova zaživela u novom sjaju, te dodala da je pored fasade Krušperove palate, uređena i čitaonica u okviru Istorijskog arhiva.

„Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i Grada Sombora, realizovana je prva faza rekonstrukcije zgrade Istorijskog arhiva Sombor. Uređena je fasada Krušperove palate i zamenjena je kompletna stolarija, a tokom ove godine planiramo da nastavimo sa uređenjem. Zahvaljujući sredstvima Grada, završili smo i rekonstrukciju i opremanje čitaonice, čime smo rešili višegodišnji problem istraživača, koji su do sada boravili u istim prostorijama sa zaposlenima“, rekla je Stojanović.

Projektom sanacije, konzervacije i restauracije, odnosno revitalizacije fasade objekta Istoriskog arhiva u Somboru u kom se čuva više od 3.000 metara arhivske građe, doprinelo se kako očuvanju originalne autentične kompozicije objekta sa svim detaljima, tako i dodatnom lepšem izgledu grada koji se zasniva na bogatom kulturnom i istorijskom nasleđu.