Sombor.info

Ranko Rajović već godinama upozorava roditelje, nastavnike i vaspitače na greške u odgoju i obrazovanju koje utiču na to da su deca iz generacije u generaciju sve slabija.

Ranko Rajović, regionalni osnivač Mense, specijalista interne medicine, neuroendokrinolog, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru, istakao je u jednoj emisiji da je zadatak svih nas da decu učimo da misle, a ne da znaju napamet.

“Deca počinju da misle i uče da misle mnogo pre škole. Zato je važno krenuti sa tim aktivacijama misaonih procesa. To je senzo-motorno-asocijativna integracija. Moramo početi sa nekim dokazanim neuro-naučnim procesima da pomognemo deci. Jer ako ih mi pustimo da se sami razvijaju, pogrešićemo, neće se razviti”, kaže Ranko Rajović, a prenosi Zelena učionica.

On tvrdi da znanja iz medicine moramo primenjivati u radu s decom. Kako objašnjava, okruženje se brzo menja, a s njim i mozak naše dece. Ako mi to ne shvatimo, imaćemo svaku novu generaciju s većim problemima.

“Svaka nova generacija je sve slabija i to traje već 10-15 godina. Ne samo kod nas. Evo na primer u Hrvatskoj ove godine 4.000 dece nije primljeno u prvi razred. To je 10% generacije. I godinama su govorili i nadali se da će biti bolje, a sad su me zvali s Fakulteta za sport u Zagrebu da objasnimo šta se dešava”, otkriva Rajović i dodaje da telefoni o kojima i on sam govori nisu jedini problem.

Ekrani su, prema njegovim rečima, jedan od šest faktora koji mogu da uspore razvoj deteta.

Ranku Rajoviću često se zamera i to da se, kao lekar, internista, meša u posao obrazovanja i vaspitanja. On je objasnio i kakva je tačno povezanost njegove struke sa pedagoškim radom.

“Ali ako to ostavimo po strani i vidimo da je problem koji imamo star 10 ili 15 godina, zapitajmo se, da li rešenje možemo naći u knjigama ili teoriji ili u onome što smo učili pre 10 ili 15 godina? Pa ne možemo. Zašto ga onda tamo tražimo? E zato je važno primenjivati neuronauke u obrazovanju i vaspitanju. Da bismo nova znanja doneli i da bi ih ljudi koji kreiraju programe za vrtiće i škole i koji rade s decom iskoristili”, kazao je Rajović.

Faktori koji utiču na usporen razvoj dece

Vraćajući se na temu usporenog razvoja dece i faktora na koji to utiču, on je otkrio i rezultate novijih istraživanja o korišćenju mobilnih telefona kod trudnica, baš u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

“Oko 50% trudnih žena koristi telefon pet sati dnevno. Telefon je u redu, ali ako ste u položaju tako da ga pet sati dnevno držite iznad glave fetusa, možda time stvaramo neki problem. Mi nemamo dokaze ni aparate u medicini koji mere tu štetu. Znaćemo za 10 ili 15 godina. Ali istraživanja jesu vršena na malim životinjama. Ženka, recimo, koja ima bebu, odnosno fetus i ako ona živi u polju mobilnih telefona, imaće posledice.”

Kao drugi faktor koji utiče na usporen razvoj Rajović navodi hranu.

“Hrana nam je prepuna mikroplastike. Mi smo toliko zagadili planetu, a mikroplastika može da utiče na formiranje mozga kod fetusa. Pa su tu toksini i teški metali u hrani. Moramo malo više da pričamo o tome da bi makar ta trudnoća prošla uz zdravu hranu”, objašnjava ovaj stručnjak za neuronauke.

“A onda kad se beba rodi, mama uzme da je doji, pa s njom uradi 10 selfija, pa izabere jedan i pošalje mami, kumi, drugarici. I tako svaki podoj po 10 selfija. To je žena koja je bila trudna, nedavno se porodila, doji. Ona je bebi potrebna. Šta ona radi dok doji bebu ili kad beba zaspi? Spusti telefon tu negde kod glave. Ja savetujem mladim mamama, pričajte s bebom kao da sve razume. Gledajte u nju, uspostavite kontakt očima, jer njen mozak raste od ljubavi.”

Još jedan problem koji ne treba zanemariti je i prezaštićivanje, za koje Rajović kaže da čak može da ošteti neke delove mozga i uspori razvoj. Dobar primer je način na koji mama nosi bebu, najčešće prvu. Ona je instinktivno štiti držeći je uz sebe sa potpuno fiksiranom glavom, a bebi je, naprotiv, potrebno da može da je okreće levo-desno i razvija reflekse. Na sreću, kaže Rajović, tu su tate koje to ne rade, dok im mame ne “zabrane”.

“A onda kad ih pitam ko im je rekao da tako drže glavu, oni kažu pedijatar. Nije tačno. Pedijatar će vam reći da glavu novorođenčeta pridržavate, ne da je fiksirate. Ja ne osuđujem mame, to je prirodan instinkt, ali u toj ravnoteži između mame i tate raste zdravo dete.”

Edukacija je roditeljima neophodna

Da moramo da se edukujemo i da ne možemo, kao naši preci, decu da odgajamo po instinktu, nije nikakva novost. Rajović objašnjava i zbog čega je važno da roditelji i nastavnici uče.

“Kažu mnogi kako su naši roditelji mogli da odgajaju nas, nisu im trebale edukacije ni psiholozi. Tačno je, ali zaboravljaju da je to tako moglo jer se okruženje nije menjalo. Sada se okruženje menja neverovatnom brzinom i naša deca su vrlo rano podložna različitim uticajima. Na njih više utiču društvene mreže nego roditelji. Zato roditelji moraju da se edukuju da se u tome snađu”, kazao je Rajović.

Izvor: nova.rs

Ako ovo osetite tokom noći, to može biti znak da se holesterol nakupio u vašim arterijama.

Glavni temelj rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova jeste upravo povišen holesterol. Neki simptomi mogu da se jave u prilično ranoj fazi, odnosno nakon što masnoća na zidu arterije tek počne da se nakuplja, a po rečima lekara, prvi znaci ovog stanja javljaju se uglavnom noću.

Nakupljanje masnoće u arterijama uslovljeno je izbegavanjem lečenja visokog nivoa holesterola. Pored toga, javlja se manji protok krvi u krvnim sudovima, piše Express.co.uk.

Doktor Adam Stejten objašnjava da to znači da mišići i tkiva u telu nemaju dovoljno dobro snabdevanje krvlju, što veoma lako može dovesti do stanja poznatog kao bolest perifernih arterija, prenosi City Magazine.

“To je isti proces koji dovodi do srčanog i moždanog udara, ali sa ovim stanjem prvenstveno su zahvaćene arterije na nogama, a ređe u rukama”, dodaje Stejten.

Prema izveštajima sa Klinvlendske klinike, prvi simptomi visokog holesterola kod bolesti perifernih arterija najčešće su bol, grčevi i nelagodnost u nogama, a najčešće se javljaju noću, ometajući san obolele osobe.

U Bačkom Bregu kraj Sombora završeni su radovi na rekonstrukciji sakristije u Rimokatoličkoj crkvi „Sveti Mihael Arkanđeo“.

Radovi su podrazumevali izgradnju objekta, nakon čega se pristupilo uređenju spoljne fasade i unutrašnjih zidova. Takođe, postavljena je nova stolarija, pločice u objektu, te prateća oprema.

Radove je finansirao Grad Sombor, koji je za ovu namenu izdvojio sredstva u iznosu od dva miliona dinara.

Izvor: novosti.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. i 18. maj

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je uhapšen D.M. iz Sombora zbog pretnje ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

U saopštenju se navodi da je zbog pretnje ugrožavanja bezbednosti predsednika Srbije, određeno D.M. policijsko zadržavanje od 48 sati.

Vučić je na društvenoj mreži "Iks" naveo juče da je šokiran atentatom na slovačkog premijera Roberta Fica i da se "moli za zdravlje velikog prijatelja Srbije".

Ispod te objave pojavile su se preteće poruke u kojima piše da je predsednik Srbije sledeća meta.

Portal "Politika" preneo je da su premijer Srbije Miloš Vučević, predsednica skupštine Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali najoštrije osudili pretnje upućene Vučiću.

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, danas je zajedno sa predstavnicima MZ „Kljajićevo“ i MZ „Crvenka“, te predstavnikom JKP „Prostor“ Sombor, obišao novoizgrađena autobuska stajališta sa nadstrešnicama u Kljajićevu i Šaponjama.

U okviru pomenutih radova izvršena je priprema podloga za izgradnju, nakon kojih je usledilo betoniranje, te postavljanje samih nadstrešnica i klupa. Dva autobuska stajališta u Kljajićevu su završena, a trenutno se završavaju radovi na autobuskom stajalištu u Šaponjama.

Autobuska stajališta su napravljena od kvalitetne metalne konstrukcije i zaštićena su leksanom od vetra i kiše. U 2024. godini su pored ova tri, planirana i autobuska stajališta u Stanišiću, Bezdanu, Riđici, Biliću, Rastini i Aleksi Šantiću.
Prema rečima gradskog većnika Zorića, pored planiranih, projekat će biti nastavljen i na ostalim lokacijama na kojima se ukaže potreba.

Nakon mesec dana pauze nastavljeno je prvenstvo Prve bowling lige Srbije. Bowling Stonsi su ove nedelje u Bačkom Dušanovu u 18. kolu ugostiti šampionski sastav Crvene Zvezde.

Somborci su slavili sa 11:5 (4.493:4.321) ostvarivši tako desetu prvenstvenu pobedu. Iskusni veteran Oto Imre srušio je 1.194 pina, dok je najbolji igrač Stonsa Predrag Mandić oborio 1.113 pinova. Nastupili su još i Marko Minić (775), Slobodan Naumov (717), Milka Rebić (358) i Nikola Ilić (338).

Somborski sastav trenutno sigurno drži četvrtu poziciju sa 21 bodom.

Novosadska Fortuna je ubedljivo prva sa 30 bodova, Crni Bombarderi su odmah iza sa šest bodova manje, dok su trećeplasirani Sremci Tex sa 22 boda.

Četiri kola pre kraja prvenstva Stonsi su gotovo sigurno obezbedili mesto koje vodi u doigravanje za titulu. Samo ostaje pitanje sa koje pozicije će ući u plej – of. Naredni rival biće im osmoplasirani Inel. Ovaj duel trebao bi da se odigra u ponedeljak, 20. maja sa početkom u 17 časova.

Izvor: somborsport.org

Opština Apatin je u prethodnom periodu realizovala niz aktivnosti u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ koje su imale za cilj osnaživanje socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom.

Kao poslednju aktivnost, predvideli smo mini sajam organizacija koje se bave pitanjima podrške osobama sa invaliditetom.

Pozivamo vas da u petak 24.05. u 10 časova posetite sajam u pešačkoj zoni u glavnoj ulici, gde ćete imati priliku da vidite radove nastale tokom trajanja projekta, upoznate predstavnika i članove različitih udruženja i institucija, kao da prisustvujete radionici na otvorenom gde ćemo prikazati tehnike izrade suvenira i upotrebnih predmeta.

Izložba će biti prodajnog karaktera.

Kada u braku nešto ne štima, evo šta da radite da biste to prevazišli.

Divimo se dugim brakovima, srebrnim i zlatnim svadbama, privrženosti koja traje decenijama... I treba, jer brak i jeste savez dvoje ljudi da odgaje zdravo potomstvo i uz njih prožive svoje zemaljske dane.

Stari brakovi imaju svoje priče. Neki počivaju na iskrenoj ljudskoj ljubavi, dok u mnogima navika i tolerancija srode ljude da ne mogu da zamisle život jedno bez drugog. Trpi se, prelazi preko mana, veličaju vrline, a vezivno tkivo su uspomene, kao poklon zajednički provedenog vremena.

Moderni brakovi, uprkos ljubavi, ne pokazuju želju da traju po svaku cenu. Fitilji su kraći, niko ne želi da se muči ni da trpi, a filozofija takvih zajednica glasi: bolje dobar razvod nego loš brak.

A da bi sve prošlo bezbolnije, treba primetiti prve znakove da u bračnoj zajednici nešto ne štima, da se supružnici polako udaljavaju. Najgore je kad okrećemo glavu pred naizgled nevažnim sitnicama, a onda "iznenada" shvatimo da smo davno ostavljeni, iako i dalje živimo u istoj kući.

Zbog toga obratite pažnju na nekoliko signala koji mirišu na kraj.

Previše vremena s drugima

Čini se normalnim da svako od partnera ima sopstveno društvo. Sve je to u redu, ali ako se vreme s drugima povećava u odnosu na vreme koje možete da provedete zajedno, onda je brak ušao u kolotečinu. Ljudi žude za onim što ne dobijaju ili ne žele da dobiju kod kuće. Čim dom postane manje drago mesto od kafića i kafana, čim u njemu nema slobodnih, već samo obaveznih aktivnosti, to je znak da je mužu i ženi zapravo lepše s drugima. Uvek se nađe neki dobar razlog, slavlje koje se ne može izbeći, a gde bračni drug nije poželjan, izgovora ima napretek, i ako se takve situacije sve češće ponavljaju... upalila se crvena lampica! Treba je primetiti.

Tako blizu, a tako daleko

Mnogi brakovi se gase veoma tiho, neprimetno, jer su supružnici - za razliku od onih koji izbivaju iz kuće - zajedno non-stop. Popodnevne i večernje trenutke provode jedno s drugim, ali ako nema onog starog žara da se diskutuje o provedenom danu ili ljudima, ako svako gleda na svom televizoru ono što voli, bliskosti očigledno više nema. Ljudi sede jedni do drugih gledajući film, a u mislima su miljama daleko, ne komentarišu, ne kritikuju, ne dive se, samo su dva tela koja dele isti prostor. Još ako jedno stalno provodi veče igrajući igrice na kompjuteru, a drugo gleda seriju... Blizina ne znači bliskost, a prisustvo bračnog druga nije garancija da je on i emotivno blizu. Prema tome, ako je zajednički provedeno vreme nekvalitetno, otuđeno, bez emocija - otreznite se.

Kuckanje je možda puckanje

Dok jedan nešto priča i objašnjava, drugi uzima telefon, gleda svoj Fejsbuk, piše poruke i uopšte ne sluša partnera... Loš je to znak ako postane praksa. Ljudi su danas zaista okupirani mobilnim telefonima, pomoću njih se i završavaju poslovi, ali je ružno i uvredljivo da se bez izvinjenja on grabi čim se ukaže slobodnih pet minuta, a na biće pored vas ne obraća pažnja. Čim neko počinje da izbegava važne razgovore kao što su ponašanje dece, finansije u kući ili zdravstveni problemi porodice, taj je otplovio iz bračne luke suštinski iako je tu. Bezobzirnost, nekultura, nepoštovanje zrače jače od mobilnog i zato zamolite partnera da ga odloži dok mu govorite bitne stvari. Ili vi odložite svoj telefon, neće pobeći.

Prevelika ljubaznost ili prevelika nervoza

Ne zna se šta je gore: kada jedan od partnera plane za svaku sitnicu ili kada je veoma kulturan i fin kada je atmosfera usijana. U prvom slučaju znači da ga kod vas sve nervira, a u drugom da mu je svejedno šta se zbiva. Za brak još ima nade ako dođe do razgovora, ako se u sličnim situacijama stvari rasprave, dođe do nekog zaključka, makar i ne bio najsrećniji. Partner može da kaže šta mu smeta, i to je dobro za početak. Ali ako se i najmanja svađa završava da neko ode iz kuće, bez objašnjenja izgovorivši otrcanu frazu da "nema tu šta da se priča", onda i - nema. Ne vredi da zavlačite glavu u pesak, isterajte stvari na čistac.

Gde ti je pogled?

Iako partneri najčešće padaju na ženske obline i muške mišiće, pogled je ono što zavodi. Koliko se puta dogodilo da vas pogled nekog neznanca ili neznanke pomeri? Šta tek reći o pogledu nekoga sa kime živite godinama, možda i decenijama? Navikli ste da se volite gledajući, bez reči. I onda jednoga dana primetite da taj pogled ne gleda u vas, već kroz vas. Nema kontakta očima, izbegava se gledanje u oči. On ne zapaža njenu novu frizuru, novu haljinu, a ona ne vidi da je on neobrijan i svejedno joj je što mu je košulja izgužvana. Dovoljan je samo jedan od ovih nagoveštaja da se brak promenio, da polako propada i da je samo pitanje trenutka kada će i ko da svira kraj.

Izvor: direktno.rs

Pre 73 godine, 12. februara 1951, iranski šah Mohamad Reza Pahlavi venčao se sa Sorajom Esfandijari-Bahtijari u raskošnoj palati Gulistan u Teheranu. No, samo sedam godina kasnije, 1958, par se razveo, a Soraja je iz tog braka izašla sa epitetom koji ju je pratio do kraja života - "princeza tužnih očiju". Mnogi tvrde da su supružnici imali pravu ljubav, ali, nažalost, nisu uspeli da pobede prepreke.

Priča kaže da je iranski šah, tada sveže razveden od egipatske princeze Favzije Fuad, video sliku 18-godišnje Soraje, koju mu je pokazao njen blizak rođak, i istog trena se "zaljubio".

Odmah ju je pozvao u svoju palatu na večeru sa kraljicom majkom, Tadž Ol-Muluk. Nakon svečane večere Sorajin otac joj je navodno rekao: "Šahu si se mnogo dopala. Da li si spremna da se udaš za njega?" Već sutradan par je bio veren, a Reza je ovu lepoticu zaprosio vereničkim prstenom sa dijamantom od 22,37 karata.

Međutim, Soraja nije naišla na dobar prijem kao princeza u Iranu, njeno katoličko vaspitanje i odrastanje u Nemačkoj, te školovanje u Švajcarskoj i Engleskoj, učinili su je osobom u koju narod nije imao poverenja, a islamski sveštenici javno su govorili da šah nije trebalo da oženi ženu koja je polu Evropljanka i koja nije vaspitana kao muslimanska. Mnogo godina kasnije Soraja će napisati: "Bila sam glupača. Nisam znala skoro ništa o geografiji, legendama moje zemlje; ništa o svojoj istoriji, ništa o muslimanskoj religiji".

Nakon što se nevesta razbolela od tifusne groznice, venčanje je odloženo sa 27. decembra 1950. na 12. februar 1951, dve godine od njihovog prvog susreta. Iako se Soraja nije u potpunosti oporavila do dana venčanja, doneta je odluka da ono mora da se održi. Kako legenda kaže, šah joj je svaki dan donosio dragulj tokom borbe sa tifusom, stavljajući svoje darove na njen jastuk.

Venčanje sa 1, 5 tonom cveća, 2.000 zvanica i venčanicom od 6.000 dijamanata

Venčanje je održano u Gulistan palati, a bilo je u najmanju ruku spektakularno - ukrašeno je sa 1, 5 tonom orhideja, lala i karanfila, koje su dopremljene avionom iz Holandije. Svadbi je prisustvovalo preko 2.000 zvanica, a zabavljao ih je čak i konjički cirkus iz Rima.

Iako je šah goste zamolio da umesto poklona novac doniraju dobrotvornim organizacijama, par je dobio skupocene darove poput stola sa crnim dijamantima od Josifa Staljina, staklenu činiju koju je dizajnirao legendarni Sidni Vo od američkog predsednika Harija S. Trumana, srebrne antikvarne svećnjake od kraljice Elizabete i još mnogo toga ekstravagantnog i skupog.

Soraja je nosila haljinu brenda Christian Dior, napravljenu od 34 metara srebrnog lamea optočenog biserima, 6.000 komada dijamanata i 20.000 pera marabu ptice. Haljinu je upotpunila sakoom u velom za svečanu ceremoniju, a ova spektakularna kreacija je navodno težila 20 kilograma. U stvari, haljina je bila toliko teška da je usred venčanja jedna od Sorajinih pratilja otišla sa makazama do šlepa kako bi pokušala da je učini lakšom. Nakon ceremonije, sako i veo zamenjeni su kompletom nakita, odnosno ogrlicom, narukvicama, prstenjem, minđušama i krunom, od smaragda i dijamanata. S obzirom na to da je bila sredina februara i da se palata nije grejala, mlada je u večernjim satima nosila i ogrtač od nerca i vunene čarape, koje je skrivala ispod haljine, kako bi se ugrejala.

Gala venčanje i lepa ljubav, ali neslavan kraj

Istoričari svedoče da je ova dama obožavala Evropu i da je za nju stari kontinent bio model za sve u životu. Tako je i svog supruga hvalila kada je pokazivao "evropske" osobine ličnosti, dok ga je kritikovala kada se ponašao na "orijentalan" način. Ona nije volela Iran i teško je podnosila tamošnji stil života i atmosferu u Teheranu. S druge strane, bila je srećna jer se školovala u Evropi i obožavala je Pariz, pišući o njemu najlepše reči: "Tamo je moje srce svakog dana ispunjeno suncem. Život je tamo bio lagan... Bilo je divno što mogu da odem u bioskop, popijem čašu limunade na terasi bara... mala, "zabranjena" zadovoljstva".

Par je uživao u balovima pod maskama, i sa zadovoljstvom su ih često organizovali, a Soraja je jednom prilikom otkrila i da je jedino što je moglo njenog supruga da izvuče iz depresije, u koju bi ponekad upadao, bio - seks. Ona ga je zato, po sopstvenom priznanju, često i rado pozivala u svoju postelju.

Uprkos međusubnoj privlačnosti i slozi Soraja i Reza imali su i niz problema u braku - ona se loše slagala sa njegovom majkom i sestrom, koje su bile posesivne i dominatne i težile su da svu njegovu ljubav zadrže za sebe, a kamen spoticanja je bio i njen slobodan duh, koji se nije uklapao sa iranskim vrednostima. Tako je njena fotografija u kupaćem kostimu iz Majamija, nastala prilikom posete Americi, naišla na oštre osude u Iranu, a potom je i zabranjeno njeno objavljivanje.

No, ono što je bio početak kraja u braku iranskog šaha i kraljice bila je činjenica da ona nije uspela da obezbedi šahu muškog naslednika. Kada su im lekari saopštili da Soraja nikada neće moći da ima decu, nastupila je velika kriza u braku. Šah se susreo sa pritiscima da dobije naslednika po svaku cenu, a i sam je to želeo, te je predložio Soraji da formalno oženi drugu ženu kako bi mu rodila dete. S druge strane, ona je insistirala da on promeni Ustav tako da tron može da nasledi njegov polubrat, ali niko se nije slagao sa idejom onog drugog.

Uprkos Sorajinoj borbi da do razvoda ne dođe, te opsežnim pregovorima koje je šah imao sa njom kako bi je nagovorio da oženi još jednu ženu da mu rodi dete, ona nije želela da podlegne pritiscima i "naruši svetost braka". "Ne mogu da prihvatim da delim ljubav svog muža sa drugom ženom", rekla je tada.

Šah je na kraju 1958, sedam godina posle venčanja, u suzama objavio njihov razvod u govoru koji je emitovan na radiju i televiziji. Soraja je naknadno izjavila da on nije imao drugg izbora osim da se razvede od nje, a da je ona sama "žrtvovala svoju sreću".

"Pošto je Njegovo carsko veličanstvo Mohamed Reza Pahlavi smatrao neophodnim da naslednik prestola mora da bude direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju, ja ću, uz najdublje žaljenje, u interesu budućnosti države i dobrobiti naroda i u skladu sa željom Njegovog Veličanstva Cara, žrtvovati svoju sreću i izjaviću da pristajem da se razvedem", izjavila je tada 25-godišnja carica iz kuće svojih roditelja u Kelnu u Nemačkoj.

Britanski ambasador u Iranu medijima je tada rekao da je "Soraja bila šahova jedina prava ljubav" i da je on "čovek na emotivnoj raskrsnici koji nije mogao da se suoči sa tim da se upravo razveo". Sam šah je jednom novinaru nakon razvoda, na pitanje o osećanjima prema bivšoj ženi, odgovorio da "niko ne može da gaji tajnu ljubav duže od njega".

Sorajin život posle razvoda od šaha

Godinu dana kasnije Mohamad Reza Pahlavi ponovo se oženio, sa Irankom Farom Dibom, sa kojom je dobio četvoro dece, uključujući i dva sina. Ironično, na kraju se ispostavilo da mu naslednik nije ni bio potreban. Naime, nakon političkih pobuna 1978. i 1979. godine i Iranske revolucije monarhija je u ovoj zemlji ukinuta. Šah je umro godinu dana kasnije, u julu 1980.

Soraja je, pak, bila dobro nagrađena za razvod od šaha; zadržala je titulu NJ.K.V. Soraja od Iran, a dobila je i neverovatnu finansijsku odštetu. Šah joj je kupio penthaus u Parizu procenjen na 3 miliona dolara, isplaćivana joj ogromna mesečna alimentacija sve do 1979, kada je šah svrgut sa prestola. a uz to je dobijala u različite luksuzne poklone u vidu luksuznih automobila i skupocenog nakita.

Ona je živela na visokoj nozi i u gala stilu u Evropi, a čak je na kratko bila i glumica, pojavivši se u filmu "I tre volti" iz 1965. godine. Takođe se pojavila kao lik po imenu Soraja u filmu "She", a imala je i nekoliko usputnih romansi sa evropskim glumcima i režiserima.

Imala je sve, ali je izgubila ljubav

Tokom svojih poslednjih godina Soraja je živela u luksuznom kvartu u centru Pariza, često je posećivala zabave koje je organizovala vojvotkinja de La Rošfuko i uživala je u ispijanju pića u baru hotela "Plaza Athénée", koji se nalazio preko puta njenog stana. Često je bila u društvu drugih uticajnih, slavnih ličnosti, uključujući Lili Kler Saran, još jednu damu omiljenu u pariskom visokom društvu.

Iako je Soraja bila okružena bogatstvom i luksuzom, do kraja života nije uspela da pronađe pravu sreću: romantičnu vezu sa italijanskim rediteljem Frankom Indovinom prekinula je njegova tragična smrt u avionskoj nesreći. O tome koliko je zapravo čeznula sa bliskošću možda najbolje svedoči naziv njenih memoara - "Palata usamljenosti".

Soraja je navodno do kraja života volela šaha

Kada je krajem 70-ih saznala da njen bivši muž, šah Reza, umire od raka, pisala mu je da ga i dalje voli i da bi volela da ga vidi. On joj je odgovorio, izrazivši želju da i on nju vidi. Međutim, dok je doputovala u Kairo, gde se šah tada nalazio, on je već preminuo. Njihova ljubavna priča, iako nesrećna, dovela je do toga da ih je istoričar Abas Milani opisao kao ljubavnike koji su bili pravi jedno za drugo, ali im nije bilo suđeno da opstanu.

Izvor: blic.rs