Sombor.info

RGZ indeks cena stanova u drugom tromesečju 2024. iznosi 164,56 što predstavlja rast cena stanova od 4,68 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je danas Republički geodetski zavod.

Cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 4,41 odsto, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora imala veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,15 odsto, prenosi Blic.

U Beogradu se beleži blagi pad prodaje stanova od 0,57 odsto i vrednosti kupoprodaja za 5,61 odsto.

Kako je navedneo, RGZ indeks cena stanova za drugo tromesečje 2024. pokazuje blagi godišnji rast cena.

U poređenju sa prvim tromesečjem 2024. cene stanova u Srbiji su zabeležile blagi rast od 1,26 odsto.

Ovaj porast cena u odnosu na prošlu godinu i umeren tromesečni rast ukazuju da tržište nekretnina ostaje stabilno i bez velikih fluktuacija, što je pozitivan znak za ekonomiju i investitore, navodi RGZ.

Tokom drugog kvartala 2024. došlo je do povećanje potražnje za stanovima, sa zabeleženih 11.532 ugovora o prometu stanova (odnosno, 7,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 978 miliona evra (7,3 odsto više nego prošle godine).

Razlike u cenama stanova

Gledano po regionima u Srbiji, primetne su određene razlike u trendovima na tržištu stanova.

Kada je reč o broju prodaja i vrednosti prometa, južna i istočna Srbija beleže značajan rast prodaje stanova od 16,7 odsto i vrednosti kupoprodaja za 37 odsto.

U Vojvodini je broj prodaja stanova porastao za 14,03 odsto, a vrednost kupoprodaja je veća za 35,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Region Šumadije i zapadne Srbije takođe beleži rast, sa povećanjem prodaje stanova od 9,70 odsto i vrednosti kupoprodaja za 22,22 odsto.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na drugi kvartal 2023. godine, cene su porasle u regionu Vojvodine za 4,49 odsto, Gradu Beogradu 3,98 odsto, Šumadije i zapadne Srbije za 5,05 odsto, a kao i u prethodnih nekoliko kvartala najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Južne i istočne Srbije i iznosio je 7,40 odsto.

Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, Srbija je imala umeren i stabilan rast cena.

Prema dostupnim podacima Eurostata za prvo tromesečje 2024, veći broj država beleži umeren opravak tržišta, međutim u nekim zemljama je i dalje zabeležan pad cena stambenih nepokretnosti (Luksemburg, Nemačka, Francuska), dok u isto vreme Poljska, Bugarska i Litvanija beleže dvocifren međugodišnji rast cena.

RGZ indeks je razvijen u skladu s međunarodnim metodološkim smernicama i obezebeđuje građanima i privredi da na jednostavan način, ažurno i besplatno prate kretanja na tržištu nepokretnosti, navedeno je u saopštenju.

Izvor: nekretnine.rs

Zakonska regulativa u većini evropskih zemalja, pa i kod nas, nalaže da u periodu od 1. novembra do 1. aprila sva vozila u zimskim uslovima moraju imati četiri zimska pneumatika sa oznakom "M+S", tj. "MS" ili "M i S" kod kojih dubina dezena ne sme biti manja od 4 mm. Međutim, Nemačka je prva zemlja koja ovde uvodi promenu.

- Od kraja septembra se povlači oznaka koja je bila do sada M+S inu upotrebu dolazi isključivo pahulja sa planinicom ili alpin oznaka - kaže Mladen Pupovac, vlasnik radnje za prodaju auto guma.

Šta ovo konkretno znači?

- Problem je u tome što proizvođači guma nemaju zakonsku obavezu da rade sertifikaciju tih guma, oznaka M+S u ovlašćenim laboratorijama, nego i sami stavljaju po svojim nahođenjima. Njihova jedina obaveza je da zimske gume testiraju i kada izvrše testiranje u tim laboratorijama oni dobijaju znak tri planinska vrha sa snežnom pahuljom u sredini. All season, univerzalne, gume za sva godišnja doba, mogu da se koriste kod nas, ako ima tu oznaku, planinu sa tri vrha i snežnom pahuljom u sredini. Kod nas većina guma ima tu oznaku, što znači da su sertifikovane za zimske uslove, tako da naši vozači koji krenu na put u Nemačku, neće imati nikakvih problema - navodi Saša Stepović iz "Beoguma".

Dakle, ukoliko na pneumaticima imate samo oznaku M+S, budite spremni da u Nemačkoj platite kaznu od 60 evra, s tim što ako dođe do nezgode, taj iznos može biti udvostručen.

Izvor: direktno.rs

Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava neosnovanu eskalaciju anksioznosti u vezi sa zdravljem, nastalu upornim pretragama i čitanjem sadržaja o simptomima i bolestima na internetu.

Razlike između sajberhondrije i hipohondrije

Hipohondrija je anksiozni poremećaj čije su osnovne odlike strah i verovanje osobe da je obolela od ozbiljnog telesnog oboljenja. Sličnost je u tome što u oba slučaja postoji prekomerna zabrinutost za telesno zdravlje. Međutim, sajberhondriju karakteriše ekscesivna upotreba interneta sa upornim i često nekontrolisanim pretragama informacija u vezi zdravlja čiji sadržaji potom izazivaju stres, uznemirenje i anksioznost. Očigledno, sajberhondrija je vezana za nove tehnologije, pa se često označava kao bolest modernog doba, piše Stetoskop.info.

Uzroci sajberhondrije

Uzroci sajberhondrije nisu do kraja jasni, ali opšta sklonost ka brizi, hronični stres, iskustva sa bolestima (bilo lična ili člana porodice), već prisutna anksiozna ili depresivna stanja, jesu najčešći faktori koji povećavaju sklonost za razvoj sajberhondrije. Sa druge strane, laka dostupnost medicinskih informacija na internetu, ušteda vremena i novca zbog neodlaska kod lekara, privatnost i potreba za instant odgovorima podstiču pretraživanje interneta.

Kako prekomerno pretraživanje simptoma na internetu utiče na mentalno zdravlje?

Veliki broj osoba koristi zdravstvene informacije sa interneta na adekvatan način. One nekada mogu pomoći da se identifikuje problem, pomoću njih se možemo informisati o načinu tretmana ili kome je potrebno obratiti se za pomoć. Najčešće dobra informisanost dovodi do realnog sagledavanja problema i olakšanja, odnosno redukcije anksioznosti u vezi sa zdravstvenim smetnjama.

Kod drugih, medicinske informacije dobijene putem interneta mogu izazvati potpuno suprotan efekat. One ih mogu zbuniti, uplašiti i uznemiriti jer saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena. Na taj način može nastati uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, što pojačava anksioznost u vezi sa zdravljem. Pretrage se nastavljaju, a anksioznost eskalira dovodeći do narušavanja mentalnog zdravlja, opšte funkcionalnosti i kvaliteta života.

Uticaj sajberhondrije na postavljanje prave dijagnoze

Iako su, bar u početku, pretrage interneta motivisane bezazlenim telesnim simptomima, senzacijama ili promenama na telu, kao što su blaga glavobolja, osećaj težine u želudcu, zujanje u ušima ili promena na koži, ishodi pretraga su obično drastični. Kod ovih osoba se stvara uverenje da boluju od ozbiljne i teške bolesti sa lošom prognozom, što bitno odstupa od objektivnog stanja.

Sadržaji na internetu često mogu biti nepouzdani, nestručni, pa i netačni, ili su pisani u senzacionalističkom stilu radi privlačenja pažnje. Forumi i socijalne mreže gde laici iznose navodna zastrašujuća iskustva dodatno pogoršavaju situaciju. Na taj način se dešava da informisanje oko bezazlenih tegoba kod nekih osoba eksalira u neosnovan, ali vrlo intenzivan strah, najčešće u vezi neke opasne bolesti. Primer može biti simptom u vidu blage glavobolje gde se nakon upornih pretraga i narastanja anksioznosti zaključuje da bi taj simptom mogao biti znak maligne bolesti, upozorava Stetoskop.info.

Postavljanje dijagnoze od strane laika na osnovu pogrešno protumačenih ili netačnih informacija sa interneta ili, još gore, pokušaji samolečenja – predstavljaju ozbiljan problem. Lekarima je otežan rad jer pacijenti dolaze sa predubeđenjem da imaju neku bolest i traže potvrdu i tretman umesto pregleda i utvrđivanja faktičkog stanja. Pokušaji razuveravanja mogu biti zahtevni i troše vreme lekara koje bi moglo biti posvećeno drugim pacijentima. Nisu retke ni promene lekara zbog nepoverenja i sumnji u vezi njihove kompetentnosti kao i neosnovano izlaganje brojnim dijagnostičkim procedurama. Sve ovo govori o opterećenju zdravstvenog sistema uopšte.

Povezanost sajberhondrije i zavisnosti od tehnologija

Razvijena sajberhondrija se manifestuje smenom opsesivnih pretraga interneta u potrazi za objašnjenjem simptoma i strahom od bolesti koji generišu sadržaji pretraga. Vreme provedeno u pretragama interneta se može meriti satima, što za posledicu ima zapostavljanje drugih aktivnosti.

Navedena ispoljavanja imaju elemente zavisničkog ponašanja, pre svega u vidu prisile da se pretrage interneta započnu i otežane kontrole vremena provedenog u pretraživanju i čitanju sadržaja. Ekscesivna upotreba interneta na račun drugih aktivnosti govori u prilog veze između sajberhondrije i zavisnosti ili problematične upotrebe interneta.

Ko je podložan sajberhondriji?

To su, pre svega, osobe koje već imaju neki vid anksioznosti, posebno ako je tema te anksioznosti prekomerna briga oko zdravlja, bolesti, telesnih simptoma i senzacija. Na prvom mestu tu je zdravstvena anksioznost ali i brojna druga anksiozna stanja koja su u vezi sa hipohondričnim ponašanjima. Navedena stanja zbog svoje prirode predisponiraju ove osobe za razvoj sajberhondrije.
Nemogućnost tolerancije neizvesnosti, čak i kod bezazlenih telesnih tegoba, stvara potrebu za proveravanjem zdravstvenog stanja. Informacije dobijene putem interneta odnosno saznanja o bolestima i simptomima mogu biti pogrešno protumačena stvarajući uverenje da osoba ima ozbiljan zdravstveni problem, podseća Stetoskop.info.

Kako da se pacijent kontroliše?

Potrebno je ukazati na neproduktivnost takvog ponašanja. Pokušaji da se anksioznost ublaži čitanjem medicinskih informacija o simptomima upravo dovodi do suprotnog efekta, odnosno intenziviranja anksioznosti. Treba im skrenuti pažnju da informacije na internetu mogu biti netačne i da se često tendenciozno plasiraju sadržaji koji plaše zbog privlačenja pažnje. Kontrola potrebe da se započnu pretrage radi objašnjenja simptoma može biti olakšana savladavanjem i primenom vežbi relaksacije, kao što su vežbe dubokog disanja i progresivna mišićna relaksacija. Potrebno je preispitati pogrešna uverenja ovih osoba o zdravlju i bolesti koja se obično zasnivaju na katastrofiranju. Modifikacija netačnih i usvajanje novih i ispravnih uverenja kroz proces kognitivne restrukturacije olakšava kontrolu obrazaca ponašanja tipičnih za sajberhondriju.

Veštačka inteligencija i drugi alati danas su sve moćniji i već postaje zastrašujuće šta sve mogu uraditi.

Novi AI alat koji je predstavila Meta ima namenu stvaranja i uređivanja videa, audio zapisa i fotografija, a može stvoriti realistične snimke na osnovu samo jedne fotografije, piše Zimo.

Slične alate već su predstavile kompanije OpenAI i Google, a sada im se pridružila i Meta.

Kako možete videti na brojnim primerima objavljenim na njihovim stranicama, jako je teško, ponekad i nemoguće razlikovati snimke koji su stvari i snimke koje je stvorila veštačka inteligencija.

Za sada su samo prikazali mogućnosti alata Movie Gen i on nije dostupan javnosti, iako će se to verovatno jednom promeniti.

I do sada je na internetu i društvenim mrežama bilo teško prepoznati istinu od laži i fejk njuza, a nije teško zaključiti da će jednom, kada ovakvi alati postanu dostupni svima, tako nešto biti još teže.

Iz Mete kažu kako Movie Gen neće zameniti umetnike i animatore, već su ovaj alat napravili kako bi “poboljšali unutrašnju kreativnost” i veruju da će ga ljudi koristiti za stvaranje i uređivanje svakodnevnih videa za društvene mreže, stvaranje personalizovanih animiranih čestitki za rođendane i slično.

Putem ovog alata korisnici mogu stvarati snimke samo putem tekstualnih upisa, a takođe mogu uređivati postojeće video snimke te ubacivati nove scene u te videe.

Trajanje ovih videa za sada je ograničeno na do 16 sekundi, uz rezoluciju videa od 1080p.

Stvaranje ovakvih videa može zahtevati dosta truda i ponekad je potrebno konstantno menjati inpute dok se ne dobije željeni rezultat, piše Ars Tehnica.

Moguće je ubacivati i sebe ili svoje poznanike u videe – ono što je zanimljivo jest da je Metinom generatoru video snimaka dovoljna samo jedna fotografija da na osnovu nje napravi realističan video s tom osobom unutar videa. Zaista impresivno.

No i te kako opasno jer se isto tako može ubaciti slika nekog političara, poznate osobe ili npr. vašeg kolege s posla i napraviti nekakav lažan, odnosno deepfake video koji ih može prikazati u nekoj ponižavajućoj ili protivzakonitoj situaciji i stvoriti im velike probleme.

S dostupnom tehnologijom, danas je generisanje takvih videa postalo izuzetno jednostavno.

Takođe, Metin alat može generisati i muziku i zvukove koji će pratiti ambijent generisanih videa.

Iako primeri prikazani na Metinim stranicama izgledaju odlično, iz ove kompanije kažu kako trenutni modeli ipak imaju svoja ograničenja koja s vremenom nameravaju da isprave tako što će ubrzati generisanje videa i poboljšati opšti kvalitet.

Izvor: danas.rs

Ako ste ljubitelj cveća i želite da vaš balkon ostane živopisan čak i tokom hladnih dana, onda je ovaj cvet savršen izbor za vas.

Erika (Erica) je zimzeleni žbun koji se pojavljuje u oko 800 različitih vrsta, od kojih neke mogu ulepšati vašu baštu ili dom čak i tokom zime.

Različite sorte erike

Erica gracilis, jedna od najpoznatijih sorti, krasi se cvetovima u beloj, roze i svetloljubičastoj boji. Njeni cvetovi se pojavljuju u jesen, ali je njeno lišće ono što zimi postaje pravi ukras, menjajući boju iz zelene u braon. Ako zima postane oštra, korenje biljke bi trebalo zaštititi granama ili korom. Ova vrsta može rasti napolju, ali najbolje uspeva na cvetnim lejama i može dostići visinu od 30 cm.

Erica arborea, član porodice vresova, ima igličaste, mekane listove i sitne, bele cvetove nalik zvončićima. Ova sorta može narasti čak do četiri metra u visinu.

Kupina (Erica carnea) može se pojaviti u obliku žbuna visine od 10 do 30 cm, ali može narasti i u malo drvo koje dostiže visinu od 60 cm. Njenim cvetovima, koji su zvonasti i dolaze u beloj, crvenoj ili roze boji, nije strano da procvetaju već u decembru, a posebno početkom proleća. Čak i pod snegom, cvetovi se ne smrzavaju.

Nega erike

Erika voli delimičnu senku i temperaturu između 5 i 15 stepeni. Najbolje uspeva u kiselim zemljištima, a supstrat za rododendrone je idealan dodatak. Redovno zalivanje je ključno, koristeći odstajalu vodu, a povremeno je potrebno i orošavanje listova. Nakon cvetanja, biljku je potrebno orezati, uklanjajući grančice koje su završile svoj ciklus.

Ovaj zimzeleni grm nije samo ukras, već i medonosna biljka, koja pomaže pčelama u proizvodnji kvalitetnog, tamnog meda.
Erika se može razmnožavati reznicama, koje se uzimaju u julu i avgustu, ili deljenjem busena tokom avgusta i septembra. Reznice treba da budu duge tri centimetra i nakon što se stave u zemlju, potrebno ih je zaštititi najlonom. Već nakon 20 dana, biljka će se ukoreniti.

Zašto erika krasi jesenje i zimske balkone?

1. Otpornost na hladnoću: Erika uspeva u hladnim uslovima, a kiselo i dobro drenirano zemljište je ključ za njen uspeh.

2. Boja u zimskim mesecima: Dok zima isprazni balkone, erika donosi boje poput bele, ružičaste, ljubičaste i crvene, osvetljavajući i najtmurnije dane.

3. Jednostavna nega: Erika zahteva minimalnu pažnju – jednom kada se posadi u saksije sa dobrom drenažom, zaliva se jednom ili dva puta nedeljno. Nakon što se prilagodi novim uslovima, dovoljno je zalivati je jednom sedmično. Na proleće, jednostavno uklonite osušene cvetove i grane kako bi nova vegetacija mogla da procveta.

Erika je idealna biljka za svakoga ko želi da njegov balkon bude šaren i živ i tokom zimskih meseci, a njena jednostavna nega i otpornost na hladnoću čine je savršenim izborom za početnike, prenosi „Krstarica“.

Izvor: nova.rs

Postoje stanovi oko kojih na ostavinskim raspravama, posle smrti vlasnika, nema ko da se svađa. Naslednici, ni u najdaljim rodbinskih vezama ne postoje. Takvi stanovi su prazni, ali ne znači da će zadugo tako i biti, prenosi sajt 4zida.

Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji danas ima 123.584 napuštena stana.

Kada ne postoji zakonski naslednik, pokretna ili nepokretna imovina prelazi u ruke Republike Srbije. Takav postupak je dug, višegodišnji, pa često te nekretnine budu godinama prazne i prepuštene zubu vremena, piše 4zida.

Advokat Brane Krunić kaže da su takvi slučajevi izuzetno retki, jer zakon daje vrlo širok princip zakonskog, pa i testamentalnog nasleđivavnja.

Sve po slovu zakona

„Zakon o nasleđivanju RS, članom 8. propisuje krug zakonskih naslednika i to mogu da budu potomci preminulog, njegovi usvojenici ili njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi I babe i njihovi potomci i ostali preci“, kaže advokat Krunić.

Krug je vrlo širok i nasleđuje se po naslednim redovima. Kako objašnjava advokat Krunić, bliži naslednici isključuju one dalje.

„Međutim, u slučaju da iza pokojnika nema nikakvih naslednika, Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju zemlja nasledi postaje državna“, navodi advokat.

Ipak, ne dešava se često da Srbija nasleđuje imovinu iza pokojnika, jer zakon daje vrlo širok princip nasleđivanja.

„Recimo, u četvrtom naslednom redu nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe, pa čak i ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, taj deo može da dobije njegov bračni drug, ako je predak preminulog“, objašnjava advokat Krunić.

Kako dodaje, po ovom sistemu, sud, odnosno javni beležnik, će pronaći nekoga od naslednika, ma gde se nalazio. Samo ako se sve mogućnosti iscrpe, tek tada imovinu naleđuje Republika Srbija.

Podaci Popisa iz 2022. godine pokazuju da na području severnog dela zemlje ima ukupno 33.771 napušteni stan, od toga u Beogradskom regionu 10.021, a u Vojvodinin 23.750. Na jugu zemlje ima ukupno 89.813 napuštenih stanova.

„Razlozi za napuštene stanove su različiti, najčešće se radi o nerešenim imovinskim odnosima, o nasledstvu gde vlasnici ne žive u zemlji, ili o stanovima koji nisu u funkcionalnom stanju i zahtevaju renoviranje. Ti stanovi jesu možda prazni ali imaju vlasnike“, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.

Iako ima slučajeva praznih stanova u novogradnji, oni su obično u procesu prodaje, ili ih vlasnici koriste povremeno, kao vikend stanove ili nekretnine za izdavanje na kraći rok (npr. za stan na dan), a postoje oni ljudi koji su investirali u nekretninu u kojoj ne žive, ne koriste je ali ne žele ni da je izdaju, pojašnjava Mihajlović.

Kako navodi, prodaja nekretnina koje su u vlasništvu države je proces koji nije tipičan za klasične oglasne platforme.

Dug proces od pokojnika do države

Kada nekretninu nasledi država, imovina se onda i formalno pravno upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, objašnjava advokat Krunić.

„Jedinice lokalne samouprave, odnosno grad, ne stiču pravo javne svojine na takvim nepokretnostima. Kada nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati osobe koje polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa“, kaže advokat.

Kako kaže, ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

„Po isteku roka od jedne godine ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenja kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji“, dodaje advokat Krunić.

Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a 10 za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Država kao poslednji u redu naslednik

Advokat Krunić naglašava da je stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. godine ukazuje da se pravo države da nasleđuje mora restriktivno tumačiti i ona može biti naslednik samo kada zakonskog nema.

Cilj ustanovljena države kao zakonskog naslednika je da se spreči nastajanje imovine bez vlasnika i takozvano ležeće nasleđe, a što bi dovelo do pravne nesigurnosti.

Pojava zakonskog naslednika u bilo koje vreme stvara osnov da on od države, koja je postala formalni vlasnik, potražuje vlastito nasledstvo.

„Takav zaključak proističe iz odredbe člana 221. stav 1. Zakona o nasleđivanju po kojoj pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Taj stav nije protivan ni stavu 2. Člana 221. Zakona o nasleđivanju po kome se ne može dirati u pravila o održaju sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja“, navodi advokat Krunić.

Šta radi država sa nasleđenim nekretninama?

Kada dođe u posed nekretnine, Republika Srbija, u praksi, ne prodaje sopstvenu imovinu.

„Često se dešava da je država u odnosu suvlasništva sa drugim osobama ili firmama, pa jedino tada postoji mogućnost da se otkupi suvlasnički udeo od države i to se obavlja kroz postupak javne prodaje“, navodi Krunić.

Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu RS, obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje stvarima u svojini države, pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca sa naknadom ili bez, razmena, ulaganje kapitala, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima…

Izvor: n1info.rs

U organizaciji Hrvatsko kulturno prosvetnog društva „Silvije Strahimir Kranjčević“, sinoć je, u čast poznatog violiniste Mike Ivošev Kuzme, održan tradicionalni festival „Mikini dani“ u Domu kulture, u Bačkom Bregu.

Više od 200 gostiju, uživalo je u bogatom programu u kom su učestvovali KUD „Ravangrad“ Sombor, KUD „Laza Kostić“ Gakovo i gosti iz Republike Hrvatske, KUD „Nikola Šubić Zrinjski“ iz Petrijevaca.

Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Uroš Buzadžić, a manifestaciji je prisustvovao i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić.

HKPD „Silvije Strahimir Kranjčević“ ove godine proslavlja 97. godišnjicu postojanja, a čuvenu smotru tamburaških orkestara organizuje od 1994. godine, uz svesrdnu podršku lokalne samouprave.

Jedno od prvih pitanja je ujedno i jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici stanova postavljaju sebi, svojim prijateljima i saradnicima. A kako i ne bi, kada je proces prodaje poprilično zahtevan za nekoga ko nije dovoljno upoznat sa tematikom.

Ukoliko angažujete agenciju, dobićete procenu vrednosti nekretnine, a upravo je ovo jedan od najtežih poslova, koji ćete sami teško uraditi dovoljno precizno. Imaćete na raspolaganju pravni tim, kao i profesionalne i licencirane agente, a agencije imaju i svoje platforme na kojima objavljuju ponudu, prenosi Blic Biznis.

Koliko novca mogu dobiti za stan i kako se dobija ta vrednost, drugo je pitanje koje ljudi sebi postavljaju.

Vrednost stana određuju:

lokacija nekretnine – dva tipa lokacije, od čega se prvi odnosi na lokaciju zgrade u kojoj se stan nalazi (grad, opština, naselje), dok se kod drugog tipa lokacije misli na poziciju stana u samoj zgradi (spratnost, položaj);
struktura stana – najskuplje su garsonjere i stanovi od preko 120 kvadrata (klijentela spremna da plati potrebnu količinu novca);
terase, veranda ili balkon povećavaju cenu;
sistem grejanja – sve popularniji stanovi sa opcijom kontrole količine grejanja i samim tim troškova;
lift u zgradi.

Potrebna dokumentacija za prodaju stana

Neophodno je da kao prodavac dostavite dokumenta za prodaju stana, a to su: vlasnički list, kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ugovor o doživotnom izdržavanju i rešenje o nasleđivanju.

Kako bi kupoprodaja bila finalizovana, neophodno je sastaviti predugovor i ugovor o prodaji nepokretnosti. Kada se kreira ugovor, potpišu ga obe strane, i overi se kod notara.

Kod prodaje stana važno je znati i koji su vam troškovi. Osim onih vezanih za preseljenje (angažovanje nosača, majstora koji će vam rastaviti nameštaj, pa čak i boksova za skladištenje stvari), tu su i troškovi uređenja stana iz kojeg izlazite i stana koji kupujete. To može da vas košta i više hiljada evra.

Vodite računa o tome da, u slučaju da prodajete stan da biste kupili drugi, to uradite u roku od 90 dana. Prema našim zakonima, da biste izbegli plaćanje poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje stana, potrebno je da budete vlasnik nekretnine najmanje 10 godina. Ako prodate stan pre isteka tog roka, obavezni ste da platite porez na kapitalnu dobit, koji iznosi 15% na ostvareni profit (razlika između kupovne i prodajne cene).

Međutim, postoje izuzeci ako novac dobijen prodajom nekretnine koristite za kupovinu druge nekretnine za stanovanje u roku od 90 dana, gde porez na kapitalnu dobit može biti oslobođen ili smanjen.

Izvor: nekretnine.rs

U vreme posta riba iz konzerve je savršeno rešenje da upotpunite obrok. Ipak, ukoliko ste se pitali koliko je takav obrok zdrav i da li je u ovom slučaju bolji izbor tunjevine ili sardina, evo odgovora.

Tunjevina u sebi sadrži malu količinu žive, a svi znamo da je živa neverovatno otrovna i opasna po ljudski život. Na sreću, ribe u sebi sadrže male količine ovog metala.

Problem nastaje kada ljudi počnu da unose preveliku količinu tunjevine. Dakle, ako previše konzumirate tunjevinu postoji šansa da se otrujete živom i na taj način ugrozite sebi život.

Naravno unos tunjevine mora da bude ogroman kako bi došlo do ovakvog trovanja.

Naime, samo jedna konzerva tunjevine u sebi sadrži 18.11 mikrograma žive, dok ista količina Albakor tunjevine sadrži 49.53 mikrograma žive.

Živa je jedan od najzastupljenijih toksina u ribljim produktima i izuzetno je štetna za sve, pogotovo za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i decu.

Dozvoljen maksimalni unos žive je 1.6 mikrograma po kilogramu telesne mase i to jednom nedeljno.

Dženifer Fiski, dijetetičarka iz Dalasa, objasnila je kakvu konzervu ribe nikada ne bi trebalo kupovati i konzumirati.

Ona je podvukla tri slova koja ne bi smela da se nađu na konzervi, odnosno savetovala da potražite konzerve na kojima je jasno naznačeno da ne sadrže "BPA"

"Supstanca bisfenol A (BPA) vezuje se za masti, pa tražite tunjevinu ili sardine na kojima piše da ne sadrže tu hemikaliju. Ako imate mogućnost, kupujte ribu u tegli, a ne konzervi", rekla je ona.

Bisfenol A je supstanca o kojoj se mnogo priča poslednjih dvadesetak godina. Uneta u prekomernim količinama, može da poremeti balans hormona zbog čega je u nekim proizvodima, kao što su flašice za bebe, zabranjena.

Zaključak je da konzervirana tunjevina u malim količinama nije opasna. Međutim, ako volite da jedete ribu i ograničeni ste na one iz konzerve, ipak se opredelite za sardinu.

Izvor: b92.net

Sve je više dece i tinejdžera koji provode previše vremena uz video-igrice, mobilne telefone i društvene mreže. Koliko to remeti psihološko sazrevanje dece i koliko ih otuđuje od vršnjaka i realnosti, a kako tome stati na put, govorei Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje i i Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog.

Srbija je pri vrhu liste zemalja u kojima deca i tinejdžeri provode previše vremena uz video-igrice, objavila je Svetska zdravstvena organizacija, piše rts.rs.

Prema istom istraživanju, širom sveta porastao je broj maloletnika koji se ne odvajaju od ekrana bilo da je to mobilni telefon ili računar.

Robert Grujičić, dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje kaže da internet nudi jedan sijaset različitih emocionalnih, socijalnih i psiholoških benefita koji su, pogotovo u adolescenciji, pubertetu, dosta značajni za nekoga ko se nalazi u tim izazovnim godinama.

- Ono što je možda i najproblematičnije jeste jedna doza injekcije dopamina koja se dobija svakim klikom - navodi Grujičić.

- To je osećaj, jedna struja zadovoljstva koja se javlja kada nam neko nešto lajkuje ili komentariše na neki lep način ili ako brzo pronađemo neki sadržaj koji nas interesuje. Dakle, pregašt različitih informacija na samo jednim dodirom, što do sada nikad nije u istoriji bilo moguće - naglašava Grujičić.

Sa druge strane, kako napominje, to je jedna mnogo lakša komunikacija gde adolescent može da kompletno da kontroliše tu komunikaciju.

- Komunikacija je u tom smislu dosta bezbednija za nekoga ko ima poteškoće sa uspostavljanjem socijalnog kontakta uživo - kaže Grujičić.

Kada društvene mreže usmeravaju ponašanje

Ranko Rajović, specijalista interne medicine i neurofiziolog napominje kao veliki problem da je za pet godina istraživanja u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji da već u prvom razredu preko 50 odsto đaka poseduje mobilni telefon.

- Taj trend raste. Ne kažem ja da je to apriori štetno, već kada je bez kontrole i ograničenja - napominje Rajović.

Deca ugrožena preteranim onlajn igranjem i problematičnom upotrebom društvenih mreža

Prema njegovim rečima, tim lajkovima na objavama dobijaju samopouzdanje, ali sve to može krenuti u suprotnom pravcu.

Rajović kaže da je mozak organ za preživljavanje i potrebno mu je da uči.

- Dete kad nauči je da vozi bicikl, puno je dopamina iščekivanja i ubrzo se stvori osećaj sreće. Mozak nam daje nagradu kad nešto novo naučimo. I dete kada prohoda, mama i tata kažu "bravo". Međutim, već kasnije u školi, pubertetu, to bravo im poručuje "lajk". I odjednom, neka društvena mreža, neka nepoznati ljudi mogu da usmeravaju ponašanje dece - objašnjava Rajović.

Lakoća sakrivanja iza tastature

Da u jednom trenutku ono što je uloga roditelja preuzimaju društvene mreže, pokazuje i jedno od najnovijih istraživanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ da deca uzrasta petog, sedmog pa i prvog razreda srednje škole kažu da im je lakše da o svojim osećanjima govore na internetu nego uživo.

Dr Grujičić ističe da se se problem ne mora posmatrati samo iz perspektive dece.

- Svako od nas može da se zapita da li mu je lakše da prevali preko jezika reči kao što su "volim te", "neću", "ne mogu", "odmakni se od mene". Mislim da svako od nas može da se složi da je to mnogo lakše uraditi na društvenim mrežama, pogotovo u osetljivom periodu u školskom uzrastu kada vršnjačka grupa preuzima sferu detetovog interesovanja - navodi Robert Grujičić

- Mnogo je lakše imati kontrolu nad komunikacijom bez nekog osećaja da ćemo kada kažemo nekome "volim te" ili "nedostaješ mi" da se ne zacrvenimo, da se ne osramotimo, da možda potencijalno imamo želju da pobegnemo, da se rasplačemo - dodaje dečji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje.

Grujčić konstatuje da je distanca koju daje socijalna mreža i uopšte internet je veliki razlog zašto se mladi pretežno odlučuju da komuniciraju preko društvenih mreža.

Poveznost kretanja i razvoja kongnitivnih sposobnosti

Na pitanje kako može roditelj da uskoči u tu zonu i zadrži neku kontrolu zbog dobrobiti deteta a da pritom ne ugrozi njegovu privatnost, Rajović kaže da prvenstveno potrebno nekako ograničiti pristup deci telefonima u školi za vreme odmora da im se omogući da se druže.

Kao drugi aspekt, Ranko Rajović ukazuje na nedostatak kretanja. "Deca provode sate na telefonu u vreme predveđeno za igru, trčanje, skakanje".

- Amerikanci su pre 12 godina objavili veliku studiju o tome da deca koja se nedovoljno kreću imaju smanjene duboke regije mozga, bazalne ganglije a to znači smanjenje kognitivnih sposobnosti - upozorava Rajović.

Ističe da su društveni kontakt i igra nezamenjivi.

Istraživanje Batuta pokazuje da svako 11. dete iz osnovne i srednje škole provodi na telefonu, odnosno internetu, bilo da je reč o računaru, tabletu ili telefonu više od sedam, osam sati dnevno.

Dr Grujičić ukazuje na to da deca sa psihijatrijskim tegobama imaju tendenciju da provode više vremena na internetu.

Kaže da roditelji teško mogu da se umešaju kada dete duboko zagazi u onlajn svet. Svako pojavljivanje roditelja u tom svetu, u periodu puberteta, shvatiće kao narušavanje privatnosti. - Zato internet treba da se uvodi vrlo kontrolisano, vrlo polako i uz roditelje - navodi Grujičić.

Savetuje da roditelji uvode internet detetu uz njihovu strogu kontrolu gde će recimo majka, otac i dete zajedno istraživati taj novi svet za njih i prolaziti kroz različite situacije.

Roditelji sa decom treba da se raduju, sarađuju, daju do znanja deci da to nije ništa strašno, ali da se zna ko je glavni, dodaje Grujičić.

Dosada je stvorila civilizaciju

Potrebu i važnost da dete oseti i dosadu, Ranko Rajović kaže da tada mora da misli da reši taj svoj problem koji mu stvara stres.

Ranije su deca tada izlazila napolje i tražila drugu decu da bi se igrala ili se sama zanimala loptom. A danas su tu video-igrice, Jutjub i nema dosade. Problem je da mu je dosadno, neće znati da se snađa, a to je sve priprema za život, ukazuje Rajović.

Objašnjava da su nekada ljudi žvakali po osam sati, vidi se po ostacima skeketa da su nekada imali robusne vilice. To se vreme smanjalo na sat vremena, pojavila se dosada. Tako je počeo razvoj civilizacije, a mi sad imamo decu koja ne znaju šta je dosada, zaključuje dr Rajović.

Izvor: direktno.rs