Sombor.info

Ukoliko ste vlasnik bilo koje vrste nepokretnosti u Republici Srbiji, kao pravno ili fizičko lice morate redovno da plaćate porez na nepokretnosti, u ovom slučaju svaka tri meseca.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu, porez na nasledstvo i poklon, kao i porez na prenos apsolutnih prava su uključeni u kategoriju imovine.

Ko je obveznik poreza na imovinu?

Istim zakonom je definisano ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu, koji se utvrđuje na godinu dana. Ovo uključuje i fizička i pravna lica koja imaju pravo svojine na bilo kojoj nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Lice odgovorno za plaćanje poreza je kako vlasnik koji svoju nekretninu koristi za stanovanje ili rad, tako i vlasnik koji je poseduje radi ulaganja.

U kategoriju nepokretnosti spadaju svi stambeni prostori kao što su kuće i stanovi, garaže i pomoćni objekti, sve vrste poslovnih prostora u vlasništvu raznih organizacija, preduzeća ili drugih pravnih lica, kao i sve vrste zemljišta u vlasništvu fizičkih ili pravnih lica.

Obračun poreza na imovinu

Stope poreza na nekretnine su:

1) na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige – do 0,40%;

2) na zemljištu u svojini poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige – do 0,30%.

3) na nepokretnostima u svojini obveznika koji ne vodi poslovne knjige – progresivne stope na osnovu poreske osnovice vrednosti nepokretnosti – do 0,40%, do 0,60%, do 1% i do 2%;

Kao što smo pomenuli, visina poreza se utvrđuje na godinu dana, a plaća se redovno svaka tri meseca, odnosno tromesečno.

Faktori koje Poreska uprava uzima u obzir za obračun poreza na nepokretnosti jesu vrednost nepokretnosti koja zavisi od njene namene, veličine, stanja i, naravno, lokacije.

Takođe, prilikom utvrđivanja vrednosti uzima se u obzir korisna površina objekta ili zemljišta, kao i prosečna cena kvadratnog metra uporedivih nekretnina koje se nalaze na istoj lokaciji.

Ova vrednost se zatim mora pomnožiti sa poreskom stopom. Ona takođe nije apsolutno određena, već zavisi pre svega od lokacije imovine i njene vrednosti. Skuplje nekretnine na vrednijim lokacijama oporezuju se višom poreskom stopom.

Kako proveriti porez na imovinu?

I dalje možete da proverite svoje otvorene ili izmirene poreske obaveze kod lokalnih poreskih vlasti. Ali, proces je lakši i vremenski efikasniji ako to uradite onlajn.

Morate da se registrujete na sajtu www.lpa.gov.rs, gde ćete se prijaviti na portalu lokalne poreske uprave pod sekcijom „Prijava u sistem“. Zbog osetljivih podataka, registacija u sistem zahteva proverljive nivoe poverenja, što se može uraditi preko besplatne aplikacije Consent ID, koja je dostupna korisnicima operativnih sistema iOS i Android.

Na sajtu Uprave, koji je posvećen instaliranju aplikacije, možete pronaći spisak svih mesta na kojima možete dobiti potrebne dokumente sa parametrima za korišćenje aplikacije. Unosite ih u aplikaciju ili pokrećete aplikaciju skeniranjem QR koda. Kada koristite aplikaciju na svom telefonu, potrebno je da se prijavite sa primljenom PIN lozinkom.

Drugi način da se proverljivo prijavite u sistem Poreske uprave je elektronski sertifikat. Možete ga dobiti u nekoj od ovlašćenih filijala, ili onlajn na portalu eUprave.

Možete se registrovati u sistemu onlajn prijavljivanja kao fizičko ili pravno lice. Tada su vam dostupne sve različite opcije i upiti u vezi sa informacijama o vašim poreskim obavezama i mogućim dugovima. Osnovna uputstva su dostupna u sekciji „Pomoć“.

Uvid u sve transakcije

U sistemu možete da proverite pregled svih izvršenih transakcija. Takođe, ukupan dug, ako postoji, upit o trenutnom stanju, pregled utvrđenih obaveza i mnoge druge korisne stvari.

Pregled stanja možete pogledati i po pojedinim gradovima ili opštinama. To dobro dođe ako ste kao fizičko ili pravno lice vlasnik nekretnine sa adresama u različitim delovima zemlje.

Takođe možete pristupiti svom korisničkom nalogu ako ste zaboravili ili izgubili lozinku.

To ćete učiniti tako što ćete se prijaviti u sistem sa svojim ličnim i kontakt podacima odnosno imenom i prezimenom, brojem telefona i e-mail adresom, kao i vašim korisničkim imenom. Sledeći korak je da resetujete lozinku i generišete novu.

Aktivaciju nove lozinke završavate kada kliknete na link koji će biti poslat na vašu e-mail adresu.

Izvor: forbes.n1info.rs

Međunarodni tradicionalni festival organske etno hrane i pića, domaće radinosti i folklora održaće se u subotu, 5. oktobra, u Somboru, najavila je Turistička organizacija Srbije (TOS).
Festival se održava na somborskom Trgu Svetog Trojstva od 8 do 18 časova.

U okviru ove manifestacije, 19. po redu, posetioci će moći da pogledaju, probaju i kupe širok asortiman organske i etno hrane i pića, kao i eko tehnike i preparata, ali i proizvoda domaće radinosti.

Izlagači su kako lokalni proizvođači, tako i gosti iz inostranstva.

Festival organizuje Udruženje za proizvodnju organske hrane "Eco energy" u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Sombora.

Izvor: RTV

U Skupštinskoj sali zgrade Županije, održana je promocija monografije „Plemićke porodice bačkih Bunjevaca“, autora Milana Stepanovića i dr Atile Pfajfera. 

„Još jedna lepa i obimna knjiga o istoriji ovog prostora rezultat je dugog i upornog rada naša dva sugrađanina. Njome se razotkriva do sada malo poznat, zanimljiv i značajan segment prošlosti onog društvenog sloja, koji je presudno uticao koliko na vojnički i ratni, toliko i na civilni i privredni život naših predaka u prethodnim vekovima. Sombor i njegovo bliže okruženje su, bez sumnje, jedno od središta koja su jasnim i snažnim nitima bila vezana za temu istraživanja ove obimne studije. Nadam se da ćete uživati čitajući knjigu i otkrivajući brojne činjenice za koje do sada možda niste znali“, rekao je Milan Stakić, zamenik gradonačelnika Grada Sombora koji je prisustvovao promociji.

Prisutnima se obratila i urednica monografije i predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, dr Suzana Kujundžić Ostojić, koja se zahvalila na podršci i naglasila da je ova monografija za sve vreme postojanja saveta zaista pravi izdavački poduhvat.
„Ova knjiga razlog je za ponos svakog ko sebe naziva Bunjevcem ili Bunjevkom, razlog je za ponos ovog grada i zato smo danas u zgradi Županije da ono što je lepo i vredno podelimo sa svima“; naglasila je Kujundžić Ostojić.

Po završetku uvodnog dela, o knjizi je nešto više rekao njen prvi autor, Milan Stepanović, publicista koji se već decenijama bavi prošlošću Sombora, Bačke i Vojvodine, o čemu je napisao ili priredio više od 40 knjiga i monografija. Stepanović je naglasio da ovo izdanje predstavlja prvu istorijsku monografiju koja se naučno, kritički i izrazito dokumentovano, bavi celokupnim bunjevačkim plemstvom od kraja 17. do početka 20. veka.

„Monografija „Plemićke porodice bačkih Bunjevaca“, jedna je opširna studija na preko 540 strana koja priča o jednom društvenom sloju koji se stvorio krajem 17. i tokom 18. veka među bačkim Bunjevcima. Taj sloj je imao veliki uticaj na politički, privredni, vojnički i ratni život ne samo Bunjevaca, već i na širem etničkom prostoru. Neke od tih porodica su bili utemeljivači graničarskog i građanskog Sombora i Subotice. Te porodice su ostavile veliki trag u istoriji Bunjevaca i Bačke. Zanimljivo je da su se mnoge bogate plemićke porodice odnarodile dok su seoske i relativno siromašne plemićke porodice sačuvale svoj bunjevački i nacionalni osećaj. Temi ove monografije smo prišli veoma temeljno i kritički, trudili smo se maksimalno da budemo objektivni i da naučnom metodologijom dođemo do nekih novih činjenica koje čine značajan segment istorije Bunjevaca

Promociju knjige uveličao je nastup vokalne solistkinje Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine, Zorane Iđuški u pratnji tamburaškog sastava „Kulturica“ iz Sombora.

Somus festival 2024 u Somboru – Muzičke niti, porodične priče

Od 24. do 28. oktobra 2024. godine, Sombor će po dvanaesti put biti domaćin prestižnog SOMUS festivala, koji ove godine nosi naslov “Muzičke niti, porodične priče”. Tokom pet dana i sedam koncerata, publika će uživati u bogatom programu koji ističe značaj muzičkih porodica i tradicija, preplićući klasičnu i savremenu muziku. Svi koncerti će se održati u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru.

Program festivala:

Četvrtak, 24. oktobar 2024. u 20h

Svečano otvaranje – Muzika koja spaja

Prvi koncert ovogodišnjeg Somus festivala donosi nastup Maje Bogdanović (violončelo) i Danijela Roulanda (violina), uz goste Lidiju Bizjak (klavir) i Pabla Šacmana (violina). Ovaj jedinstveni gudački duo poznat je po izvanrednim interpretacijama širokog repertoara, od klasičnih dela Hendla, Sibelijusa i Pjacole, do modernih kompozitora poput Vasksa, Nisinmana i Kodalja. Njihove zajedničke interpretacije osvajaju nagrade i priznanja širom sveta, a sada će prvi put nastupiti na Somusu.

Petak, 25. oktobar 2024. u 20h

Rodjen 1793. Čajanka kod gospodina Tvajningsa

Ovaj koncert vraća nas u 18. vek kroz autentični zvuk starog klavira iz 1793. godine. Dušan Toroman, jedan od naših vodećih stručnjaka za staru muziku, izvešće dela Johana Kristijana i Karla Filipa Emanuela Baha. Uz gosta Sanju Bizjak, publika će imati priliku da doživi zvuk klavira koji je bio deo aristokratskih salona tog vremena, oživljavajući atmosferu prošlih vekova kroz izvanredno muzičko putovanje.

 Subota, 26. oktobar 2024. u 20h

Čivutski vrt – Jevreji u muzici, od stvaranja do nestanka

Koncert sa nesvakidašnjim repertoarom bavi se uticajem jevrejske kulture na svet muzike. Pablo Šacman (violina), Lidija i Sanja Bizjak i Mihajlo Zurković (klaviri), zajedno sa mnogobrojnim gostima, izvešće dela Korngolda, Bloha, Šenberga, Klajna, Vebera, kao i savremenih kompozitora poput Goliova i Koen-Vajserta. Program osvetljava bogatstvo jevrejske muzičke tradicije, kao i kompozicije koje su nastajale u teškim okolnostima, poput koncentracionih logora. Na programu je i savremeno delo argentinsko-izraelskog kompozitora Goliova, koje prožima teme rata i nade u našoj današnjici.

 Nedelja, 27. oktobar 2024. u 11h

Matine – Mladi Somborci

Somus tradicionalno posvećuje pažnju mladim talentima iz Sombora. Ove godine, somborska publika će imati priliku da uživa u resitalu Katarine Malbaše, mlade pijanistkinje potekle iz Muzičke škole “Petar Konjović”. Na programu su dela Betovena, Šumana i Mokranjca, u interpretaciji jedne od najperspektivnijih umetnica svoje generacije, trenutno studentkinje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

 Nedelja, 27. oktobar 2024. u 20h

Fa-mi-li na Jadranu – Muzika naših kompozitora Milana Mihajlovića i Isidore Žebeljan

Klavirski duo Lidije i Sanje Bizjak predstaviće dva dela naših velikih kompozitora, Milana Mihajlovića i Isidore Žebeljan. Biće izvedene dve svetske premijere: Mihajlovićevo delo “Fa-mi(ly)” za dva klavira, kao i transkripcija jedne od najpoznatijih kompozicija Isidore Žebeljan, “Konji Svetog Marka”. Ova kompozicija, čiju je verziju za dva klavira počela Isidora Žebeljan, a dovršio njen tadašnji student, kompozitor Marko Kovač, predstavlja poseban omaž ovoj velikoj umetnici. Maja Bogdanović i Daniel Rouland će sa Sanjom i Lidijom izvesti još niz kamernih dela ovih kompozitora.

 Ponedeljak, 28. oktobar 2024.

Zatvaranje festivala – SOMUS Familija svoj(oj) deci

Matine za školsku decu u 11h

Zatvaranje festivala u 20h

Poslednji koncert festivala posvećen je mladima, sa temom “Životinjski karnevali”. Umetnici u najvećem sastavu na ovogodišnjem SOMUS-u, izvešće Kamija Sen-Sansa “Karneval životinja” i srpsku premijeru Gijoma Konesona “Jurrasic Trip”. Ovaj muzički spektakl spaja klasične motive sa modernim zvukovima, pružajući publici jedinstveno iskustvo.

SOMUS festival nudi jedinstvenu priliku da doživite vrhunske izvođače, bogatu muzičku tradiciju i savremene kompozicije u intimnom ambijentu Sombora. Ne propustite priliku da budete deo ovog muzičkog putovanja!

U Velikoj sali Skupštine grada, danas je održana Javna rasprava o rebalansu budžeta za 2024. godinu. Pojedini budžetski korisnici iskazali su potrebu za prestrukturiranjem aproprijacija, kako bi mogli neometano funkcionisati u skladu sa zakonskim odredbama, a takođe, analizom izvršenja budžeta za period januar – avgust, stvorila se potreba za korekcijama pojedinih aproprijacija prvobitne Odluke o budžetu grada Sombora.

Ukupna sredstva budžeta na osnovu Odluke o rebalansu iznose 5.348.522.782 dinara računajući i transfere sa viših nivoa vlasti, dok bez sredstava transfera iznosi 4.748.794.000 dinara, a najveći prihod ostvaren je putem naplate poreza u iznosu većem od 3,6 milijardi dinara.

Rashodi i izdaci su definisani na sledećem nivou: Opšte usluge lokalne samouprave i politički sistem lokalne samouprave 13,32%, komunalna oblast 34,3%, društvene delatnosti 22,2%, obrazovanje 21,2% i rashodi opšte namene 8,98%.

Izdvajanja za komunalnu oblast su najznačajnija i zahvataju najveći procenat sredstava budžeta jer prioritet lokalne samouprave predstavljaju kapitalni investicioni projekti.

Tokom Javne rasprave, na nacrt Odluke o rebalansu budžeta grada Sombora za 2024. godinu, pristiglo je sedam primedbi i predloga, od čega je šest usvojeno a jedna odbijena.

U organizaciji Udruženja građana „Centar za prevenciju, edukaciju i bezbednost Sombor“ (Centar PEB), a uz podršku Grada Sombora, pokrenuta je akcija prikupljanja i reciklaže aluminijumskih limenki.

Reč je o akciji koja promoviše zaštitu životne sredine i ponovnu upotrebu recikliranih materijala, a čiji je cilj da se prikupljenim sredstvima pomogne opremanje objekata socijalne zaštite, obrazovanja i da uopšte, podstakne sugrađane na aktivnije delovanje kada se govori o zaštiti životne sredine.

U akciju mogu da se uključe svi sugrađani, tako što će odvajati aluminijumske limenke i predati ih u objektima osnovnih i srednjih škola, kao i objektima javnih ustanova kulture, gde su postavljene kutije za sakupljanje. Prikupljene limenke biće dostavljene u ovlašćeni reciklažni centar, a sva dobijena novčana sredstva usmerena na opremanje navedenih ustanova, kako bi, pre svega, najmlađi sugrađani imali što prijatniji boravak u njima.

Povodom pokretanja akcije održan je sastanak u prostorijama Gradske uprave, na kom su predstavnici Grada Sombora pružili podršku ovom programu.

Kamp na jezeru “Arka” u Apatinu, biće domaćin jedinstvene manifestacije pod nazivom “Pasuljijada” (takmičenja u kuvanju pasulja po receptima takmičara) u subotu 5. oktobra 2024. godine.

Takmičenje u kuvanju pasulja će početi u 13 sati podelom sastojaka, dok se uzorci jela uzimaju u 16 sati. Najbolji kuvari biće proglašeni u 17 sati, a organizatori su obezbedili bogate nagrade za one koji pokažu najviše umeća u spremanju ovog tradicionalnog jela.

Takmičari će moći da izaberu 700 grama pasulja iz više sorti, dimljenu slaninu i kobasice, kao i drva i sto sa klupama za 6 do 8 osoba. Da bi obrok bio kompletan, obezbeđen je i hleb. Kotizacija za učesnike iznosi 2500 dinara, a takmičari sa sobom donose samo neophodne začine i opremu, uključujući kotlić i kutlače.

Posetioci će tokom dana moći da uživaju u bogatom zabavnom programu, među kojima se izdvaja “Izložba bundeva i jesenjih suvenira”, koja će trajati od 12 do 18 sati. Za najmlađe su pripremljene posebne aktivnosti, uključujući radionicu na kojoj će upoznati svet samoniklog bilja i kamperske veštine, dok će se najbrži i najspretniji mališani okušati u trci za hvatanje zeca. Za ljubitelje zanata, od 15 sati će biti organizovana radionica namenjena deci, gde će moći da ispolje svoju kreativnost.
Kako bi se obezbedilo mesto za učešće, organizatori pozivaju zainteresovane da rezervišu svoj termin na broj 062/85 59 947 (Vlado, Jezero Arka)

Izvor: Radio Dunav

U Srbiji je u 2023. godini umrla 97. 081 osoba, a približno svaki drugi stanovnik preminuo je od bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti od malignih tumora i svaki 13. od posledica šećerne bolesti.

Kako je navedeno u Zdravstveno-statističkom godišnjaku Srbije, koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u 2023. godini u Srbiji je umro 97.081 čovek.

Približno svaki drugi stanovnik Srbije preminuo je od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora i svaki 13. od posledica šećerne bolesti (2,9 odsto).

Odnosno, prema popisima stanovništva u periodu od 1991. do 2022. godine, broj stanovnika se smanjio za blizu 930.000, dok je očekivano trajanje života u 2023. najduže u poslednjih 10 godina (76,3 odsto ukupno, od toga 73,8 odsto muškarci i 78,7 odsto žene).

Prema istom izvoru, najduži očekivani životni vek imaju ljudi u Zlatiborskom okrugu, najkraći u Severnobanatskom.

Kada je reč o smrtnosti stanovništva u Srbiji, vodeći uzroci smrti su bolesti sistema krvotoka i maligna oboljenja.

Vodeći uzroci smrti:

Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori činili su više od dve trećine (70,6 odsto) svih uzroka smrti u 2023. godini, pri čemu su bolesti sistema krvotoka bile odgovorne za skoro polovinu (49,7 odsto) smrtnih ishoda.

Bolesti srca i krvnih sudova:

Ove bolesti su vodeći uzrok smrti, s većim procentom žena u odnosu na muškarce. Stopa smrtnosti od ovih bolesti blago je porasla u posmatranom periodu. Akutni koronarni sindrom (AKS) predstavlja značajan zdravstveni problem, čineći 49,0 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2023. godini.

Maligni tumori

Zloćudni tumor bronhija i pluća je četvrti najučestaliji osnovni uzrok smrti u 2023. godini. Najviše obolelih muškaraca je registrovano u Severnobačkoj i Zapadnobačkoj oblasti, a žena u Zapadnobačkoj, pa Severnobanatskoj oblasti. Najmanje obolelih muškaraca zabeleženo je u Raškoj i Topličkoj oblasti, žena u Mačvanskoj i Topličkoj.

Najviše muškaraca od raka je umrlo u Severnobanatskoj i Zapadnobačkoj oblasti, žena u Severnobačkoj i Srednjebanatskoj oblasti.

Najmanje muškaraca koji su preminuli od tumora bilo je u Topličkoj i Moravičkoj oblasti, žena u Pomoravskoj i Moravičkoj oblasti.

U godišnjem izveštaju "Batuta" precizirano je i da su muškarci najviše obolevali i umirali od malignih tumora bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i malignih tumora prostate.

Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima, debelom crevu i rektumu.

Što se tiče šećerne bolesti, navedeno je da ona predstavlja globalnu epidemiju, s procenom da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 600.000 osoba ili 8,1 odsto populacije.

Pritom, 95 odsto svih slučajeva čini dijabetes 2.

Takođe, u godišnjaku je navedeno da je u periodu od 2014. do 2023. godine uočen porast opšte stope smrtnosti u Srbiji od šećerne bolesti za 19,9 odsto.

Izvor: b92.net

Naučnici su razvili epigenetski sat pod nazivom "CheekAge" (prev. "godine obraza") koji je u stanju da odredi vašu biološku starost iz ćelija obraza koje se lako sakupljaju.

Iako je to jedina stvar u životu koja je zagarantovana, samo saznanje kada će se smrt desiti je ostaje donekle misterija.

Međutim, kako stvari stoje, stručnjaci bi sada mogli da budu korak bliže testu "datum smrti" nakon što urade jednostavan bris obraza koji može precizno da proceni koliki je vaš rizik od umiranja u narednoj godini, jednostavnom analizom promena na DNK.

Tim iz "Tally Health" - biotehnološke kompanije sa sedištem u Njujorku - razvio je epigenetski sat pod nazivom "CheekAge" ("godine obraza") koji je u stanju da odredi biološku starost iz ćelija obraza koje se lako sakupljaju.

Analiza starosti ćelija

Umesto stvarne starosti osobe, ovo analizira koliko su stare vaše ćelije. Na biološku starost mogu da utiču stvari kao što su genetika, stres, san, ishrana i pušenje, i ona može biti viša ili niža od stvarne starosti osobe.

Naučnici su testirali svoj metod kako bi videli koliko dobro predviđa smrtnost od bilo kog uzroka kod 1.513 žena i muškaraca, rođenih 1921. i 1936. godine, koji su praćeni tokom celog života. Analiza je otkrila da su promene na DNK značajno povezane sa smrtnošću.

Učesnici u najvišoj grupi "CheekAg"e imali su 148 posto veće šanse da umru te godine u poređenju sa onima u najnižoj grupi. Njihova metoda je bila čak tačnija od drugih epigenetskih satova koji su analizirali krv, rekao je tim.

Svi njihovi nalazi bili su retrospektivni, što znači da je njihov metod testiran na učesnicima koji su već preminuli. Buduća istraživanja bi mogla uključiti testiranje metode na ljudima koji su još živi, kako bi se videlo da li može tačno da predvidi kada će umreti.

- Ovo implicira da jednostavan, neinvazivan bris obraza može biti vredna alternativa za proučavanje i praćenje biologije starenja - napisao je tim u časopisu "Frontiers in Aging".

Međutim, drugi stručnjaci su upozorili da se ovim metodom ne može predvideti dan ili čak godina kada će neko preminuti.

Predviđanje godine smrti

Adel Murrell, profesor epigenetike na Univerzitetu Bat, rekla je da ne vidi dokaze da će "CheekAge" sat moći da predvidi dan ili čak godinu kada će neko umreti. Promene u DNK su teoretski reverzibilne, objasnila je, što znači da bi metoda bila korisna samo za upozorenje ljudi da se možda kreću ka ranoj smrti.

- S obzirom da su ove promene rezultat izbora načina života — pušenja, povećanja telesne težine, loše ishrane i nedostatka kondicije — u kombinaciji sa osnovnom bolešću — rakom, gojaznošću, dijabetesom — svi faktori koji su evidentni bez epigenetskog testiranja, još uvek nije jasno da li su pacijenti veća je verovatnoća da će promeniti svoje životne izbore kada se suoče sa podacima epigenetskog sata nego kada ih lekar opšte prakse upozori da to učine - dodala je ona.

U međuvremenu, oglasio se i Duško Ilić, profesor nauka o matičnim ćelijama na Kraljevskom koledžu u Londonu.

- U stvarnosti, takvi satovi daju verovatnoću procenu rizika, a ne konkretna predviđanja. Isticanje smrtnosti u ovom kontekstu može potencijalno izazvati nepotrebnu anksioznost i podstaći fatalistički način razmišljanja kod nekih ljudi, umesto da promoviše delotvorne uvide u zdravlje i dobrobit. Iznijansiraniji pristup bi bio da se CheekAge uokviri kao alat za procenu biološke starosti i povezanih zdravstvenih rizika, podstičući intervencije koje imaju za cilj produženje zdravog starenja, a ne fokusiranje na smrtnost - ističe naš naučnik, piše Daily Mail

Određeni lekovi mogu da izazovu čireve u želucu.

Ibuprofen leči mnoge od uobičajenih bolova, međutim nije najbolji lek za bolove u stomaku, kaže za Health Digest dr Ming „Frank“ Vu.

„Ibuprofen i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) deluju tako što inhibiraju enzime ciklooksigenazu, COKS-1 i COKS-2, koje telo koristi da napravi signalne molekule zvane eikozanoidi“, objasnio je lekar.

Ako ne govorite medicinski jezik – ovi molekuli izazivaju bol i nalaze se u sluzokoži našeg digestivnog trakta.

Uzimanje ibuprofena tokom vremena može istrošiti sluznicu želuca, što znači da želudačna kiselina može iritirati želudac. Ovo može dovesti do čireva.

Šta uzeti umesto ibuprofena?

Bol u stomaku može imati mnogo uzroka. Ako osetite gasove ili nadimanje, potražite lek bez recepta koji sadrži simetikon. Simetikon će razbiti mehuriće u crevima koji mogu izazvati bol dok se šire.

Pečenje u stomaku može biti gorušica, pa je bolje uzeti antacid. Antacidi često imaju tri sastojka za ublažavanje žgaravice – jedan za smanjenje želudačne kiseline i dva za balansiranje kiselosti u želucu.

Ponekad konstipacija može izazvati bolove u stomaku, pa možete posegnuti za nekoliko namirnica koje će vam pomoći da odmah započnete varenje. Omekšivači stolice i laksativi takođe mogu lečiti zatvor i smanjiti bol povezan sa njim.

Za druge vrste bolova u stomaku, Vu predlaže uzimanje acetaminofena.

„Ovi lekovi deluju u mozgu i kičmenoj moždini tako što se vezuju za specifične receptore u mozgu koji smanjuju signalizaciju bola“, kaže lekar.

Međutim, smatra se da acetaminofen ne poseduje antiinflamatornu aktivnost zbog slabe inhibicije enzima ciklooksigenaze.

Takođe bi trebalo da proverite sa svojim lekarom da li je bol u stomaku jak ili traje nekoliko dana, prenosi danas.rs.