Sombor.info

Drugi osnovni sud u Beogradu izrekao je danas prvostepenu presudu okrivljenoj S.Đ. iz Grocke kojom je oglasio krivom za krivično delo nasilje u porodici, odnosno svojim maloletnim detetom i osudio je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

S.Đ. se teretila za nasilje u porodici, kao i da je zajedno sa P.P izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

„Nakon izvođenja svih dokaza na glavnom pretresu usled nedostatka istih da su S.Đ. i P.P. izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica , tužilštvo je odustalo od krivičnog gonjenja za ovo krivično delo protiv okrivljenih“, navode iz Drugog OJT.

Zbog toga je predloženo da se S.Đ. oglasi krivom za krivično delo nasilje u porodici i osudi na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, koju je sud prihvatio i izrekao okrivljenoj, pišu Novosti.

Direktorka Treće beogradske gimnazije Olga Čokaš potvrdila je za "Danas" da se u utorak na fudbalskoj utakmici, u okviru sportskog i humanitarnog turnira „Gimnazijada“, dogodio incident u kojem je profesor te škole, u pokušaju da razdvoji učenike, zadobio teške telesne povrede.

„Treća beogradska gimnazija je donela odluku da se ovogodišnja ‘Gimnazijada’ prekida jer je svaki oblik nasilja apsolutno neprihvatljiv. Sva takmičenja koja je trebalo da se održe u sredu (15. maja) i četvrtak (16. maja) su otkazana”, navodi direktorka za Danas.

Ona dodaje da je incident prijavljen policiji koja će dalje ispitati činjenice vezane za ovaj slučaj.

„Naš kolega jeste zadobio navedene povrede i trenutno se nalazi na pregledu. Nastava se danas odvija redovno“, rekla je Čohaš za Danas.

Ona nije potvrdila, ali ni demantovala nezvanična saznanja Danasa da će u Trećoj gimnaziji sutra biti prekinuta nastava u znak protesta zbog napada na profesora.

Podsetimo da je za sutra najavljen protest prosvetnih radnika zbog prebijanja nastavnika u Bačkoj Palanci.

O prekidu “Gimnazijade” Treća gimnazija je sinoć obavestila ostale škole učesnice.

Izvor: nova.rs

Predstavnica Srbije na najprestižnijem svetskom dečijem takmičenju „Miss & Mister World“, Rajna Batalo iz Čonoplje, donosi kući čak dve lente.

Ovo veliko takmičenje održano je u Turskoj, gde je Rajna, u pratnji svoje majke, provele poslednjih desetak dana, i odakle se vraća puna lepih utisaka.

Rajna je pobednica u svojoj kategoriji, devojčice od 7 do 11 godina, u konkurenciji od ukupno 27 takmičarki iz celog sveta (Photomodel Of The Globe), a takođe je i proglašena za Top model „Junior Top Model Of The Universe“.

Kako saznajemo, zahvaljujući mladoj Čonopljanki, nakon 36 godina postojanja ovog svetskog takmičenja, Srbija po prvi put osvaja dve najjače titule.

Podsećamo, Rajna Batalo odlična je učenica petog razreda OŠ „Miroslav Antić“ u Čonoplji. Posvećeno se bavi gimnastikom godinama unazad. Obožava da vozi bicikl, rolere, trotinet, da igra odbojku sa drugaricama, skijanje i plivanje, ali iznad svega izdvaja gimnastiku. Uči mađarski, engleski i francuski jezik. Izuzetno je vredna, odgovorna, ali i skromna. Potiče iz velike porodice, čiji su roditelji vredni ljudi i dobri domaćini, i koji pored Rajne imaju još troje dece. Voli da pomaže roditeljima na farmi i u mlekari oko proizvodnje i pakovanja.

Izvor: Radio Apatin

U periodu od 6. do 12. maja na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci četiri, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci zadržana su po dva vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan.

U pomenutom periodu napisano je 65 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 313 prekršajnih naloga.

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ biće upriličena svečanost povodom Dana slovenske pismenosti i dodela priznanja ZLATNO PERO RAVANGRADA.

Dobitnica ove nagrade za 2024. godinu je Nada Dušanić, književnica iz Sombora

Svake godine, a uz Dan slovenske pismenosti, Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor priređuju svečanost povodom dodele društvenog priznanja „Zlatno pero Ravangrada“. Dan je to sećanja na solunsku braću Ćirila i Metodija, tvorce glagoljice, prvog slovenskog pisma, odnosno dan sećanja na njihovo veliko misionarstvo i vizionarstvo kojim zauvek ostaše upamćeni kao „solunski apostoli jedinstvene hrišćanske crkve“. U pravoslavnom kalendaru taj dan je uvek 24. maja .

U realizaciji programa organizatorima se od ove godine ulogom domaćina priključuje Srpska čitaonica „Laza Kostić“ koja, inače, mnogim svojim programskim sadržajima takođe daje i te kakav doprinos afirmaciji knjige i stvaranja, očuvanju srpskog jezika i ćirilice, svega onog što je oličenje srpskog nacionalnog i duhovnog bića, identiteta našeg naroda.

Odlukom žirija na čijem je čelu književnik Stojan Berber, inače, predsednik Udruženja građana „Ravangradsko proleće, priznanje „Zlatno pero Ravangrada“ za 2024. godinu, dobiće Nada Dušanić, književnica koja živi i stvara u Somboru.

Svečanost povodom dodele nagrade biće održana u petak, 24. maja, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ s početkom u 18 časova.

Grad Sombor nastavlja sa realizacijom projekata participativnog budžetiranja, a tim povodom, završene radove u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice i izvođača radova ispred JKP „Zelenilo“ Sombor, obišao je član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić. Tokom obilaska završenih radova na postavljanju ulične rasvete i pratećeg mobilijara pored biciklističko – pešačke staze koja prolazi pored reke Mostonge, a koja je izgrađena u okviru participativnog budžetiranja prošle godine, gradski većnik Dojić je iskoristio priliku da se informiše , kako o ovom, tako i o narednim projektima koji će se realizovati u ovoj godini.

Kada je reč o realizaciji projekata participativnog budžetiranja, završeni su i radovi na postavljanju sportske multifunkcionalne PVC podloge na rukometnom terenu u Osnovnoj školi „Bratstvo jedinstvo“ u Bezdanu. Tim povodom, radove je u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Bezdan“ i direktorice škole Klare Francie Đolai, obišao gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, gradskim većnicima Anitom Stojakov i Savom Dojićem. Nova podloga će u značajnoj meri smanjiti potencijalne povrede đaka tokom fizičke aktivnosti, a pored učenika ove škole, sportski teren će koristiti i drugi sportisti i rekreativci.

„Danas smo završili još dva projekta iz participativnog budžetiranja. U MZ „Gornja Varoš“ smo osvetlili biciklističko – pešačku stazu koja ide uz reku Mostongu i opremili je sa potrebnim mobilijarom. OŠ „Bratstvo jedinstvo“ u Bezdanu je dobila novu podlogu za rukometno igralište koje će koristiti kako učenici škole, tako i sportisti iz Bezdana“, rekao je gradski većnik Sava Dojić tokom obilaska završenih radova.
Izvođač radova na postavljanju multifunkcionalne PVC podloge u OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Bezdan je „MUSCULUS“ d.o.o. Beograd.

Sofija Savić poklonila je Muzeju pet slika Vujadina Baneta Sekulića (Sombor, 1921—1941), studenta i učesnika NOB-e, streljanog od strane okupatora.

Zavičajna zbirka Likovnog odeljenja obogaćena je vrednim poklonom gospođe Sofije Savić, rođene Doroški, iz Novog Sada. Gospođa Savić Muzeju je poklonila pet slika Vujadina Baneta Sekulića (Sombor, 1921—1941), studenta i učesnika NOB–a, streljanog od strane okupatora. Slike su iz porodičnog vlasništva. Iako rađene prema uzorcima poznatih slika, one pokazuju zavidan talenat inače višestruko nadarenog mladog čoveka (slike su verovatno nastale u nižim i višim razredima gimnazije).

U Zbirci zavičajne likovne umetnosti našeg muzeja već se nalazi jedno Sekulićevo delo koje je naslikao kao učenik 6. razreda gimnazije.

Heliko bakterija – Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete, izrazito pokretan i Gram negativan bacil.

Heliko bakterija je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.

Helicobacter pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom, piše Stetoskop.info.

Kako se prenosi Heliko bakterija?

Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:

želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.

Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.

Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio – ekonomskim uslovima. Infekcija heliko bakterijom je najčešća kod dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i kod dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.

Simptomi

Agresivnost bakterije sa jedne, i osetljivost čoveka sa druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja.
Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane.
Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane.

Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i:

gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom,
nadutost,
podrigivanje,
mučnina i
povraćanje.

Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Kako se dijagnostikuje infekcija

Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:

invazivni – pregled sondom (endoskopski pregled) uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika, piše Stetoskop.info.

Lečenje Heliko bakterije

Želudačni ulkus izazvan bakterijom heliko bakterijom leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. Heliko bakterija se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.

Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:

H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
Inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)

Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija sa dva antibiotika protiv heliko bakterije u kombinaciji sa lekom koji blokira lučenje kiseline ili sa protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na heliko bakteriju vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije.Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan heliko bakterijom nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline.

Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija (gastroskopija, kolonoskopija) ili hirurški zahvat.

Izvor: stetoskop.info

Uzimanje vitamina D u šezdesetim moglo bi da smanji šanse za srčani udar do 5%, pokazuje novo istraživanje.

U najvećem ispitivanju te vrste, ljudi koji su uzimali suplemente, imali su 19 odsto manje srčanih udara od onih na placebu.

Iako je poznato da vitamin D štiti kosti i mišiće, istraživanja o njegovim efektima na zdravlje kardiovaskularnog sistema su manje ubedljiva. U ovoj studiji, 21.315 Australijanaca, starosti između 60-84 godine, dobijalo je ili tablete vitamina D ili placebo svakog meseca do 5 godina. Istraživači su zatim pregledali bolničke zapise za sva glavna kardiovaskularna stanja, uključujući srčane udare, moždani udar i koronarnu revaskularizaciju – tretman za obnavljanje normalnog protoka krvi u srcu.

Tokom ispitivanja, 1.336 učesnika je imalo srčani udar – 6,6 procenata onih koji su uzimali placebo i 6 procenata u grupi koja je uzimala vitamin D. Stopa srčanog udara bila je 19 procenata niža, a stopa koronarne revaskularizacije bila je 11 procenata niža kod vitamina D. Ali nije bilo razlike u stopama moždanog udara između ove dve grupe, prema nalazima objavljenim u BMJ.

Vitamin D je vrsta vitamina koju ljudsko telo dobija kroz hranu i proizvode kada je izloženo sunčevoj svetlosti. Pomaže u regulisanju količine kalcijuma i fosfata u telu, hranljivih materija potrebnih za održavanje zdravih kostiju, zuba i mišića.

Između proleća i leta, smatra se da većina ljudi može da proizvede sav vitamin D koji im je potreban kroz sunčevu svetlost na svojoj koži i uravnoteženu ishranu. Ali SZO preporučuje suplemente koji sadrže 10 mikrograma vitamina D tokom jeseni i zime.

Istraživači sa institucija, uključujući Univerzitet u Melburnu, izračunali su da bi 172 osobe trebalo da uzimaju suplemente vitamina D mesečno da bi sprečile srčani udar. Međutim, ova brojka bi se mogla poboljšati ako bi se primenila na druge populacije, kao što su ljudi kojima nedostaje vitamin D. Njihova studija sugeriše da suplementacija vitaminom D može imati zaštitni efekat i smanjiti rizik od opasnih kardiovaskularnih stanja, piše The Sun.

Izvor: danas.rs

Državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije od 1. juna biće znatno olakšan boravak u Nemačkoj, pošto je ta zemlja odlučila da udvostruči broj radnih viza za građane ovih zemalja. Preciznije, oni će imati povlašćen položaj na tržištu rada u toj državi, koja "vapi" za radnicima različitog stepena obrazovanja - od onih sa fakultetskom diplomom do "fizikalaca". A plate, zaista, mogu biti ogromne.

Mnogi naši ljudi u Nemačkoj vide šansu za bolji život, a mnogi su je već tamo i pronašli. Takođe, sudeći prema oglasima na posao koji su aktuelni na internetu, i Nemačka tako vidi radnike sa Balkana, jer se u ovoj zemlji daju plate koje se mere hiljadama evra mesečno za deficitarna zanimanja koja su u Srbiji plaćena trostruko manje.

Sada će prema Uredbi o Zapadnom Balkanu, i srpskim radnicima biti znatno olakšan boravak u Nemačkoj, zbog čega se očekuje da će veliki broj njih (nas) pohrliti u ovu zemlju u potrazi za boljim poslom.

U nemačkim firmama tradicionalno se traže fizikalci i to građevinci, moleri, gipsari, električari, ali i pekari, kuvari, konobari, i, naravno, vozači za sve kategorije.

Medicinari „zlata vredni“

Medicinske sestre, tehničari i doktori su odavno „vredni zlata“, te su oni, kako kažu iz jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj za Nova.rs, verovatno najtraženiji profil s početnom platom od 7.000 evra.

„Tokom protekle decenije iz Srbije je otišao najmanje jedan grad veličine Novog Sada. Najviše naših ljudi otišlo je i boravišnu dozvolu zatražilo baš u Nemačkoj. Kada se uopšte razmišlja o poslu ‘preko’, ljude prvo zanima kolika je plata, a onda posle se pitaju kako naučiti nemački jezik, kako se dobija radna dozvola, državljanstvo, a naposletku i koliko koštaju stanovi, kirija i kakve su cene u marketima. Zbog toga su tu agencije koje su i nastale kao odgovor na potrebe tržišta za posredovanjem pri zapošljavanju“, navode iz ove agencije.

Na sajtu agencije može se videti niz oglasa u kojima se traže medicinske sestre i to pretežno u domovima za stare. Naravno, i lekari su poželjni.

„Medicinske sestre i tehničari mesečno mogu zaraditi u Nemačkoj od 2.000 do 4.000 evra, dok je lekarima plata oko 7.065 evra, što je nacionalni prosek. Negovateljima se nudi plata od 2.500-3.000 evra. Ako se osvrnemo na plate u Srbiji gde specijalisti imaju 1.072 evra, diplomirani doktori medicine 918 evra, a medicinski tehničari sa četvrtim stepenom stručne spreme 568 evra, to je, složićete se, velika razlika“.

Da naglasimo, sa platom od oko 2.500 evra u Nemačkoj se veoma lepo može živeti.

Velika potražnja i za električarima

Dosadašnja praksa je pokazala da su među najtraženijim zanimanjima i električari, kažu iz ove agencije koja se bavi zapošljavanjem Srba u zemljama nemačkog govornog područja.

„Radnicima koji imaju ovaj zanat u rukama se trenutno nudi plata od 2.000 do 3.000 evra, uz naglašenu mogućnost rasta. Njihov posao se odnosi na izvođenje radova u industrijskim ili stambenim objektima, a gotovo uvek im je obezbeđen smeštaj. Samim tim, firma obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu. Negde se navodi da satnica košta od 16-19 evra. Zatim se traže zavarivači kojima se nudi zarada i do 4.000 evra, dok im je prosečna plata 3.000 evra“, objašnjavaju oni.

Ako pogledamo oglase na sajtu ove agencije, videćemo da Nemci traže i tesare, zidare i armirače za rad, te da za ove poslove nude platu tri puta veću nego što ovi radnici imaju u Srbiji.

„Za ove poslove se nudi plata od 3.000 do 3.600 evra za puno radno vreme, negde i do 5.000 evra. U jednom oglasu je naglašeno da 14 evra po satu dobijaju pomoćni radnici, dok se majstorima plaća 16 evra. Početni sat građevinskim radnicima je 12-13 evra. E sad, kod nas su ova zanimanja deficitarna, pa i ono malo majstora što ima, odlazi u Nemačku jer su tamo bolje plaćeni“.

Majstorima na građevini i do 6.000 evra

Majstori za rad sa „alu“ fasadama ili oni koji ugrađuju solarne panele sve su traženiji u nemačkim gradovima. Prvima mesečna zarada može biti već od 2.500 za početnike, a 6.000 evra dobijaju vodeći majstori. Monterima poslodavci plaćaju od oko 2.600 evra do 4.000 evra.

Što se tiče bagerista ili viljuškarista koji rade na utovaru i istovaru robe, oni imaju platu od 1.850-2.300 evra.

Kuvari, konobari i drugi ugostiteljski radnici iz Srbije koji su rešeni da odu „trbuhom za kruhom“ lako mogu naći posao u Nemačkoj.

Prema rečima našeg sagovornika iz agencije, početna plata konobarima je 1.450 evra, ali ona može rasti i preko 1.600 evra. S druge strane, kuvari mogu dobiti i trostruko više.

Kako do posla u Nemačkoj?

Inače, građanima Srbije koji žele turistički da odu u Nemačku, viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS – Koordinaciona uprava.

Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg).

Za boravak duži od 90 dana ili za obavljanje određene delatnosti potrebno je od nadležnih nemačkih organa zatražiti i dobiti nemačku nacionalnu vizu kategorije „D“.

Propisi kojima se reguliše putovanje i boravak u Nemačkoj, sadržani su u Zakonu o boravku, pri čemu su moguće sledeće osnove za boravak: školovanje, zaposlenje, spajanje porodice, posebno definisano pravo na ponovni dolazak.

Državljani Srbije koji su u Nemačku došli na rad ili studiranje moraju odmah prijaviti mesto i adresu boravka u nadležnoj službi (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj Službi za strance (Ausländermat), gde će biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu rada tj. školovanja.

Poznavanje jezika

Za određene svrhe boravka je već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize potrebno dokazati nivo znanja nemačkog jezika:

Prilikom podnošenja zahteva za vizu, poznavanje jezika se dokazuje predočavanjem sertifikata izdatog od strane ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda ALTE-a za izdavanje sertifikata o položenom ispitu.

Izvor: nova.rs