Sombor.info

Povodom proslave 21. oktobra – Dana oslobođenja Sombora u nedelju, 19.10.2025. godine, organizuje se koncertni spektakl „Na balu“ u Narodnom pozorištu Sombor.

Tokom ove večeri publika će imati priliku da čuje najlepše simfonijske i operske melodije Srbije i Evrope, a nastupiće solisti Zorica Belić – sopran, Aleksandar Stamatović – bariton, uz simfonijski orkestar pod dirigentskom palicom maestra Dejana Savića.

Na programu će se, između ostalog, naći dela Vivaldija, Mocarta, Verdija, Rosinija, Čajkovskog, kao i Bajića i Biničkog.

Кoncert „Na balu“ počinje u 20 časova, a ulaz je besplatan za sve posetioce uz kartu koja se može preuzeti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor.

Кoncert organizuje Кulturni centar „Laza Кostić“, pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. oktobar

Instant nudle su postale univerzalni simbol brzog života — par minuta do “ručak je gotov”. Otvoriš poklopac, dodaš vrelu vodu, ubaciš začine i dobiješ „egzotičan“ obrok koji miriše na nešto između Azije i studentskog doma. Ali, da li ste ikada pogledali šta se zapravo krije u tim praktičnim pakovanjima?

Kako nastaju instant nudle

Većina nudli koje nalazimo u marketima već je jednom skuvana i zatim osušena, obično od pšeničnog brašna, vode, soli i palminog ulja. Suše se prženjem u dubokom ulju ili vrućim vazduhom, što im daje onu karakterističnu teksturu i omogućava da se “vrate u život” čim ih prelijete vrelom vodom.

U pakovanju se obično krije i kesica sa dehidriranim začinima i solju, mala kesica sa uljem ili sosem (sojin, susamov, ljuti), a ponekad i komadići sušenog povrća, jaja, tofua ili mesa. Sve to zajedno stvara onaj poznati, pojačani ukus koji podseća na ramen ili chow mein.

Šta je u onom “prašku”?

Onaj magični prah koji daje ukus zapravo je miks:

• mononatrijum glutaminata (MSG) – pojačivač ukusa,
• ogromne količine soli,
• šećera, suvih aroma, ekstrakata povrća, soja sosa,
• začina poput belog luka, đumbira, bibera ili čilija,
• i na kraju, veštačkih aroma i boja.

Dakle, ništa što je samo po sebi “otrovno”, ali svakako ništa ni nalik stvarnom obroku. Taj prašak ima vrlo malo nutritivne vrednosti i spada u visoko prerađene namirnice.

Brzo, ali masno

Većina nudli se suši prženjem u ulju na visokoj temperaturi – brže i jeftinije, ali time upijaju dosta masti. Uz to, proces može stvoriti i spojeve poput akrilamida, koji se povezuju sa mogućim štetnim efektima ako se jedu često.
Postoje i one sušene vrućim vazduhom (bez ulja), koje su nutritivno povoljnije, ali su ređe i skuplje.

Koliko su zapravo nezdrave?

Nudle nisu otrovne, ali nisu ni hrana za svaki dan. Najčešći problemi su:

• previše soli (često više od pola dnevnog unosa u jednoj porciji),
• zasićene masti iz ulja,
• manjak vlakana, vitamina i proteina,
• puno aditiva i konzervansa.

Drugim rečima — brzo vas zasite, ali vas ne nahrane.

A šta je s MSG-jem?

Mononatrijum glutaminat (MSG) je pojačivač ukusa koji stvara umami – onaj peti ukus zbog kojeg vam se jede još. Nalazi se u paradajzu, siru i pečurkama, ali industrijski MSG se dodaje u skoro sve instant obroke.
Većina istraživanja kaže da je bezbedan u uobičajenim količinama, iako kod nekih može izazvati glavobolju ili crvenilo ako se pretera. Dakle – nije bauk, ali ni začin koji želite svaki dan u tanjiru.

Zaključak: za brze dane – okej, ali ne svaki dan

Instant nudle su tu kad nemate vremena ni volje da kuvate, i u tome su nenadmašne. Ali ako vam postanu navika, mogu doprineti povišenom pritisku, dehidraciji, problemima sa varenjem i višku kilograma.
Drugim rečima – dobre su kad kasnite na predavanje, ali ne i kad kasnite sa zdravom ishranom, piše Index.hr.

Iako je pronađeno malo dokaza protiv nje, francuski sud ju je proglasio krivom i osudio na smrt.

Najpoznatija žena iz Prvog svetskog rata rodila se 7. avgusta 1876. godine u Leuvardenu u Holandiji.

Mata Hari tokom svog života bila je plesačica, a na kraju i dvostruka špijunka, zbog čega je izgubila život. Streljana je 15. oktobra 1917. godine u Parizu.

Rodila se kao Margareta Gertruda Zele u dobrostojećoj holanskoj porodici. Otac joj je bio vlasnik prodavnice šešira, a kupovao je deonice u naftnoj industriji na kojima je zaista zaradio, tako da su Margareta i njen brat imali vrlo raskošno detinjstvo, prenosi N1.

Međutim, njen otac je izgubio bogatstvo kada je Mata Hari imala 13 godina, a njeni roditelji su se ubrzo razveli. Tada je počela da živi sa svojim kumom i da pohađa školu za obuku učitelja.

U dvadesetim godinama želela je brak i porodični život

Kada je imala 18 godina, javila se na oglas gospodina Rudolfa Meklauda, visokorangiranog oficira holandske vojske koji je tražio ženu. Margareta i Rudolf su se u početku dobro slagali, venčali su se i dobili dvoje dece.

Ali posle nekoliko godina, Rudolf se ispostavio kao nasilan čovek i alkoholičar, i brzo je počeo da ima veze sa drugim ženama.

Margareta je pronašla mir u plesu, pa se pridružila plesnoj grupi, gde se navodno ponovo rodila. Tamo je počela da koristi ime Mata Hari, što na malajskom znači Sunce, ili bukvalno „oko dana“.

Iako su se nakratko pomirili, Hari i Rudi nisu uspeli da izgrade zajednički život i razveli su se 1902. godine. Njihov razlaz je ubrzala smrt njihovog dvogodišnjeg sina.

Nakon razvoda, njihova ćerka Žana je završila sa svojim ocem. Margareta nije bila zadovoljna ishodom, ali je ipak priznala da je on uvek bio dobar otac Žani, pa je popustila.

Mata Hari u tridesetim - plesačica poznata javnosti, željna dobre avanture

Nakon neuspele porodične priče, Margareta se posvetila plesu i postala cirkuska jahačica pod imenom Ledi Meklaud. Pored toga, pozirala je kao model i postajala sve popularnija i slavnija.

Tokom ovog perioda imala je afere sa raznim muškarcima, od kojih su neki bili ugledni članovi holandskog društva. Šaputalo se o njoj da je indonežanska princeza ili ćerka bogatog trgovca začinima.

Iako je bila Holanđanka, prihvatala je ono što su ljudi govorili i čak izmislila da je stigla sa nekog nepoznatog indonežanskog ostrva i da je princeza.

Neki kažu da je upravo ona popularizovala erotski ples u francuskim klubovima i podigla ga iz pukog podzemlja, otvarajući tako karijeru mnogim budućim plesačicama u francuskim salonima u međuratnom periodu.

Godine 1915. nastupila je u svom poslednjem nastupu. Bila je poznata po svojoj senzualnosti i lepoti mnogo više nego kao ugledna glumica, pa kada ju je lepota napustila, napustile su je i kolege.

Međutim, tokom karijere družila se sa mnogim političarima koji su joj kasnije dali dobru ponudu.

Opasna igra četrdesetih - Mata Hari postaje špijunka

Iako je njena karijera glumice završena, Mata Hari je bila srećna jer je pronašla ljubav svog života. Bio je to dvadesettrogodišnji ruski pilot po imenu Vadim Maslov, koji je radio za francusku vojsku.

Kada je ranjen u ratu, Mata Hari je želela da ga poseti, ali protokoli to nisu dozvoljavali. Međutim, ubrzo su stigli predstavnici francuske vlade i ponudili joj milion franaka ako zavede najstarijeg sina nemačkog kajzera Vilhelma II.

Mata Hari je pristala na ponudu, znajući da tim novcem može biti osigurana do kraja života.

Godine 1916. sastala se sa nemačkim vojnim atašeom u Madridu kako bi podelila francuske planove sa Nemačkom u zamenu za još jednu ogromnu količinu novca.

Ostaje nejasno da li je ovaj sastanak dogovoren kako bi mogla da postane dvostruki agent ili je želela da dogovori sastanak sa kajzerovim sinom.

U svakom slučaju, nekoliko meseci kasnije, isti ataše je poslao šifrovanu poruku u Berlin o špijunki H-21, čija se biografija poklapala sa Mata Hari. Francuzi su presreli poruku i dešifrovali je, zaključivši da je Mata Hari dvostruki agent.

Treba napomenuti da je 1917. bila godina kada su priče o špijunima bile uobičajene. Činjenica da je Mata Hari zavodila ljude na visokim položajima u francuskoj i nemačkoj vojsci nije joj išla na ruku, a sumnja je pala na nju čak i pre inkriminišućeg telegrama koji su presrele francuske vlasti.

Suđenje je privuklo veliku pažnju medija. Čuvena pariska kurtizana bila je tema skoro svakog razgovora nedeljama. Iako je pronađeno malo dokaza protiv nje, francuski sud ju je proglasio krivom i osudio na smrt.

Streljana je 1917. u Vensenu kod Pariza, a prema legendi, odbijala je da nosi povez preko očiju i gledala je u oči svojim dželatima do poslednjeg trenutka svog života.

U Somboru 18.10.2025. godine Goran Vinčić i Branko Krsmanović će izvesti svoj novi Stand Up Show “Kaži, brate moj!” od 20.00 časova u sali Hrvatskog doma “Vladimir Nazor”!

Došlo je do promene lokacije, događaj se premešta iz Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor u salu Hrvatskog doma, uz spajanje termina te će svi posetioci imati prilike da pogledaju predstavu u 20.00 časova.

Već kupljene ulaznice važe za novu lokaciju, tako da svi sa ulaznicama za prvobitna 2 termina u 18.00 časova i 20.00 časova mogu doći na jedinstveni termin u 20.00 časova.

Prodaja ulaznica će se vršiti na ulazu od 19.00 časova, a svi kojima ne odgovara nova lokacija mogu refundaciju izvršiti na blagajni Kulturnog centra.

Mnogima je sir jedna od omiljenih namirnica – bogat je ukusom, kremastom teksturom i može se kombinovati na razne načine.

Iako mnoge vrste sira sadrže kalcijum, proteine i zdrave masti, stručnjaci upozoravaju da nisu svi jednako dobri za varenje.

Prekomerna konzumacija nekih vrsta sira može izazvati upale u organizmu, nadimanje ili stomačne tegobe, posebno kod osoba osetljivih na laktozu. Kako navode nutricionisti, sve zavisi od načina prerade i količine dodataka koji se koriste u proizvodnji.

Prema istraživanjima i mišljenju zdravstvenih stručnjaka, visoko prerađeni sirevi, poput topljenog sira u listićima, spadaju među najgore za zdravlje creva. Nutricionisti iz organizacije The Gut Health Doctor objašnjavaju da takvi proizvodi ne prolaze proces zrenja kao kvalitetni sirevi.

"Većina standardnih sireva iz prodavnica, poput onih pojedinačno upakovanih u plastiku, sadrži niz dodataka koji im produžavaju rok trajanja. Ti sirevi se zagrevaju na visokim temperaturama kako bi se uništili mikroorganizmi – upravo suprotno od procesa koji se događa kod kvalitetnog sira", objasnili su, prenosi SheFinds.

Bolja opcija su sirevi bogati probioticima, poput parmezana ili svežeg sira

Osim što ne sadrže korisne bakterije, topljeni sirevi imaju i visok nivo zasićenih masti koje povećavaju "loš" holesterol u organizmu. Kombinacija masti i laktoze može izazvati ozbiljne stomačne tegobe ako se konzumira često.

"Što više zasićenih masti unosimo, to se više upale nakuplja u telu, postepeno slabeći za Technology Networks. Naglasio je da se taj upalni proces u početku ne primećuje, ali dugoročno može imati ozbiljne posledice.

Stručnjaci napominju da povremeni zalogaj topljenog sira neće izazvati veliku štetu, ali redovno konzumiranje može dovesti do nadimanja i osetljivosti stomaka. Umesto takvih proizvoda, preporučuju sireve bogate probioticima, poput parmezana ili svežeg sira, koji podržavaju zdravu crevnu mikrofloru.

Kvalitetan sir, koji prolazi prirodan proces zrenja, može biti deo uravnotežene ishrane, ali ključ je u umerenosti i izboru proizvoda bez nepotrebnih dodataka - piše B92.

Ako želite smanjiti troškove i uštedjeti na računima za energiju, dovoljno je uvesti nekoliko jednostavnih navika – a ključ svega je pravilno korištenje radijatora.

Kako se zima približava, mnogi ljudi pojačavaju grejanje kako bi svoje domove održali toplim. Međutim, za neke je grejanje ceo dan luksuz koji ne mogu sebi da priušte zbog visokih troškova energije. Dobra vest je da postoje načini da uštedite novac, a da pritom održite svoj dom toplijim, piše Express.

Stručnjaci za potrošače iz kompanije Which? podelili su četiri jednostavna trika za radijatore koji vam mogu pomoći da uštedite i do nekoliko stotina evra godišnje. Ova mala podešavanja mogu značajno poboljšati efikasnost grejanja i smanjiti troškove, a preporučuje se da se primenjuju svaki put kada uključite grejanje – posebno ako želite da smanjite potrošnju.

Ovi saveti se nadovezuju na preporuku finansijskog stručnjaka Martina Luisa, koji je nedavno otkrio da jedan uobičajeni kućni predmet iz kuhinje može poboljšati efikasnost grejanja i održati vaš dom toplim, prenosi Danas.

4 trika za radijatore

1. Očistite radijatore od prašine

Pre uključivanja grejanja, preporučuje se temeljno čišćenje radijatora. Prašina deluje kao izolator – sprečava cirkulaciju toplog vazduha i time smanjuje efikasnost grejanja. To znači da sistem mora više da radi da bi dostigao željenu temperaturu.

Redovno čišćenje poboljšava efikasnost radijatora, ali i kvalitet vazduha u prostoriji, jer prašina može da sadrži alergene. Obratite posebnu pažnju na unutrašnje žaluzine, koje najverovatnije zadržavaju prljavštinu.

2. Postavite foliju iza radijatora

Kao što Martin Luis savetuje, postavljanje aluminijumske folije iza radijatora može pomoći u boljem zadržavanju toplote – posebno na spoljnim zidovima.

Možete kupiti posebnu foliju za radijatore, ali će i obična kuhinjska folija poslužiti.

Postupak je jednostavan: izmerite rastojanje između nosača radijatora, isecite foliju na tu meru i pričvrstite je dvostranom trakom.

3. Uklonite velike predmete ispred radijatora

Ako imate sofu ili ormar postavljen pored radijatora, obavezno ga pomerite najmanje 30 centimetara dalje od izvora toplote.

Veliki komadi nameštaja mogu blokirati cirkulaciju toplog vazduha i time smanjiti efikasnost grejanja. Ovo ne samo da čini da se soba oseća hladnije, već i povećava potrošnju energije – jer sistem mora duže da radi da bi zagrejao prostoriju.

4. Odzračivanje radijatora (ispuštanje vazduha iz radijatora)

Pre nego što nastanu prave zimske hladnoće, preporučuje se odzračivanje radijatora. Vazduh u sistemu sprečava protok tople vode, što može značajno smanjiti termičku efikasnost.

Postupak je jednostavan:

Isključite grejanje i sačekajte da se radijatori ohlade.
Postavite peškir i posudu ispod ventila za odzračivanje.
Koristeći ključ za radijator ili odvijač, polako otvorite ventil (okrenite ga ulevo) dok ne čujete šištanje vazduha.
Kada vazduh prestane da izlazi i pojavi se voda, odmah zatvorite ventil (okrenite ga udesno).
Zatim uključite grejanje i proverite pritisak u kotlu.

Tehnički gledano, to je zapravo izvor, jer voda teče unutra, a ne napolje, ali po svemu sudeći, to je i dalje curenje. Taj fenomen poznat je kao Pitijin Oaza, a reč je o gotovo slatkovodnom izvoru koji izbija ispod morskog dna, duž raseda poznatog kao Kasakadijska zona subdukcije.

Otkriće se dogodilo sasvim slučajno, okeanograf Brendan Filip primetio je mehuriće koji su izbijali na površinu, a kasnije je zajedno sa istraživačkim timom sa Univerziteta u Vašingtonu objavio studiju o ovom podmorskom izvoru - piše Nova.

„Krenuli su da istraže pravac u kojem su mehurići išli i videli ne samo metan, već i vodu koja je izbijala iz morskog dna kao iz vatrogasnog creva. To je nešto što nikada nisam video, i koliko znam, nikada ranije nije zabeleženo“, rekao je Evan Solomon, geolog sa morskog dna i jedan od autora studije.

Obično mehurići koji izbijaju sa dna okeana ukazuju na hidrotermalne izvore topla mesta bogata biološkom aktivnošću. Ali ovaj izvor je drugačije prirode, i moglo bi se reći malo zabrinjavajuće prirode.

Jer, za naše dobro, voda iz tog rezervoara zaista treba da ostane tamo gde jeste. Ako previše te tečnosti iscuri kroz rased, delovi zapadne obale SAD mogli bi se suočiti sa ozbiljnim rizikom. Kasakadijska zona subdukcije je veliki rased duž pacifičke obale Severozapada, gde se dve tektonske ploče Zemljine kore sudaraju i klize jedna pored druge. A voda koja izbija iz Pitijine Oaze deluje kao podmazivač između tih ploča.

„Kada je pritisak fluida visok, to je kao da je vazduh uključen trenje je manje i ploče mogu lakše da klize. Kada je pritisak nizak, ploče se zaključavaju tada počinje da se nakuplja naprezanje.“

A tu leži problem: nakupljena energija mora nekuda da ode. Kada postane prevelika, ploče se naglo pomeraju, i taj trzaj izaziva zemljotres. najverovatnije vrlo snažan. Naučnici veruju da bi oslobađanje napona u Kasakadijskoj zoni moglo da izazove zemljotres jačine 9 stepeni po Rihteru, koji bi pogodio veliki deo stanovništva pacifičkog severozapada SAD.

Nažalost, u pogledu tektonskih ploča, ne možemo učiniti mnogo da sprečimo njihovo ponašanje. Ali praćenje geološke aktivnosti i promene u njenom intenzitetu jedan je od najvažnijih načina da se pripremimo za prirodne katastrofe.

„Pitijina Oaza pruža retku priliku da zavirimo u procese koji se odvijaju duboko ispod morskog dna, a njena hemija ukazuje na to da tečnost potiče iz blizine granice tektonskih ploča,“ rekla je okeanografkinja Debora Keli, jedna od autorki istraživanja.

I svaki takav „prozor“ u unutrašnjost planete. ma koliko mali bio, vredi pažljivo posmatrati.

Godišnje više od 700.000 ljudi u svetu umre od posledica uzimanja falsifikovanih lekova kojih ima i na tržištu u Srbiji.

Najveći broj urmlih do toga su deca, rečeno je danas na međunarodnoj konferenciji "Svet protiv falsifikovanih i substandardnih medicinskih proizvoda".

Direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Saša Jaćović je rekao u govoru na tom skupu da nijedna država, a ni kontinent, nije bezbedan ukoliko i jedno dete umre od falsifikovanih lekova - piše N1.

"Ta pilula često sadrži otrove ili čak ne sadrži ništa, ali to 'ništa' vredi 432 milijarde dolara godišnje, to je tiha pandemija. Samo kroz međusektorsku saradnju možemo zatvoriti lance ilegalne proizvodnje i šverca tih lekova", rekao je Jaćović na konferenciji u Privrednoj komori Srbije.

"Plasman falsifikovanih i substandardnih lekova predstavlja ne samo zločin protiv prava i zakona, već zločin protiv poverenja u medicinu, i protiv samog života", rekao je Jaćović.

Regionalni savetnik Tima za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima u okviru odeljenja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Rasmus Gjesing je izjavio da u siromašnom stanovništvu 286.000 dece umre godišnje od falsifikovanih lekova za malariju i upalu pluća.

"Postoji razni načini za borbu protiv toga: zakonodavstvo, regulativa, upravni odbori i praćenje tih lekova. Neetičke i korupcijske prakse se javljaju u celom lancu snabdevanja lekovima i tu dolazi do grešaka", kazao je Gjesing.

"Prevenciji falsifikovanih lekova doprinose sigurno snabdevanje, zaplene, sprovođenje zakona i razvoj zajedničke obaveštajne baze, razmena podataka", rekao je Gjesing.

Digitalne igre više nisu samo prolazni trend u Somboru – postale su deo svakodnevice za ljude svih generacija.

Bilo da se radi o uzbudljivim video igrama, online kazinu ili mobilnim aplikacijama, Somborci nalaze priliku da se zabave, opuste i druže na nov način.

Mladi često biraju igranje sa prijateljima ili online izazove, dok porodice koriste zajedničko vreme za edukativne igre i kvizove.

Starije generacije sve češće istražuju digitalne opcije kao novu formu razonode i socijalizacije.

Kroz ovaj tekst detaljno ćemo istražiti kako digitalne igre utiču na društveni život, obrazovanje i svakodnevicu Somboraca.

Šta Somborce privlači digitalnim igrama i online kazinu

Digitalne igre poslednjih godina beleže snažan rast u Somboru. Više nisu rezervisane samo za najmlađe – igre na računaru, konzolama i mobilnim telefonima postale su deo svakodnevice generacija svih uzrasta.

Mlađi Somborci često biraju brze akcione igre, sportske simulacije i društvene aplikacije koje im omogućavaju da se povežu sa prijateljima. Zanimljivo je koliko su popularni naslovi koji promovišu saradnju i timski rad, što se može primetiti čak i u lokalnim igraonicama i na turnirima u osnovnim školama.

S druge strane, starije generacije sve češće otkrivaju zabavu kroz logičke igre, slagalice ili digitalne verzije tradicionalnih društvenih igara. No, najprimetniji trend poslednje dve godine jeste nagli skok interesovanja za online kazino.

Za mnoge odrasle iz Sombora, platforme poput Kazino Pro nude spoj uzbuđenja, priliku za osvajanje nagrada i opuštanje nakon napornog dana. Razgovori sa lokalnim igračima pokazuju da ovakav vid zabave često ima i socijalnu komponentu – okupljanja prijatelja radi zajedničkog igranja više nisu retkost.

Lokalna zajednica reaguje podeljeno: dok mlađi uživaju u novim tehnologijama, deo starijih izražava zabrinutost zbog vremena provedenog ispred ekrana. Ipak, jasno je da su digitalne igre zauzele značajno mesto u životima Somboraca – kao izvor razonode, ali i povezivanja sa drugima.

Kako digitalne igre utiču na svakodnevicu Somboraca

Digitalne igre su tiho promenile način na koji Somborci provode slobodno vreme.

Danas je teško pronaći domaćinstvo u kojem neko ne igra bar jednu igru – bilo da je to partija šaha na telefonu, zajedničko veče uz konzolu ili online susret sa prijateljima iz škole.

Ovaj fenomen nije zaobišao ni starije generacije koje su iz radoznalosti počele da otkrivaju svet digitalne zabave zajedno sa svojim unucima.

Digitalne igre i porodična dinamika

Kada roditelji i deca zajedno igraju video igre, često dolazi do boljeg razumevanja i jačanja odnosa u porodici.

Neki roditelji u Somboru koriste igranje kao priliku da nauče decu strpljenju, rešavanju problema i timskom radu.

S druge strane, mnoge mame i tate ističu da pažljivo prate koje igre deca igraju – posebno mlađi školarci koji lako „zalutaju” u svet igrica na mobilnim uređajima ili računaru.

Zanimljiv primer sam čuo od komšinice koja je uz sina prošla celu avanturu edukativne igre o prirodi Srbije – kaže da su razgovori posle svake sesije postali kvalitetniji, jer ih igra motiviše da pričaju o novim temama.

Ipak, stručnjaci savetuju ravnotežu: previše vremena pred ekranom može stvoriti napetost, dok zajedničko igranje i dogovor oko pravila često vodi ka boljoj porodičnoj harmoniji.

Društvena povezanost kroz online igre

Za mnoge mlade (ali i odrasle) u Somboru, online igre su više od običnog hobija – one su mesto susreta sa prijateljima, ali i prostor za upoznavanje ljudi iz drugih gradova ili država.

Lokalni gejmerski klubovi sve češće organizuju turnire ili neformalne susrete gde se takmiče ekipe iz celog Zapadnobačkog okruga.

Pored popularnih igara kao što su FIFA ili Counter-Strike, raste interesovanje za online kvizove znanja koje organizuju lokalni profesori i studenti, okupljajući ljubitelje digitalnih izazova različitih generacija.

Digitalne igre i socijalizacija: Studija iz 2023. pokazuje da digitalno igranje u manjim sredinama poput Sombora doprinosi osećaju pripadnosti zajednici. Međutim, autori upozoravaju na moguće rizike poput preteranog povlačenja iz stvarnog društva ako se izgubi prava mera između virtuelnog sveta i svakodnevnih kontakata.

Balans između igre i obaveza

Pitanje kako uskladiti ljubav prema igricama sa školom, poslom ili kućnim obavezama često se pojavljuje među Somborcima – posebno roditeljima tinejdžera ali i studentima koji „beže” od ispitnih rokova uz kratku partiju omiljene igre.

Neki uspešno uvode pravila: dogovoreno vreme za igranje posle završenih zadataka ili ograničenje broja sati tokom radne nedelje postaje standardni kompromis u mnogim porodicama.

S druge strane, ima onih koji priznaju da ih privlačnost digitalnog sveta lako „odvuče” od planiranih aktivnosti – naročito kada zimski dani skrate mogućnosti za aktivnosti napolju.

Iskustva Somboraca pokazuju da ključ leži u otvorenoj komunikaciji unutar porodice i realnom sagledavanju prioriteta – jer kad postoji dogovor o granicama, igranje donosi više koristi nego štete za svakodnevni život svih članova domaćinstva.

Obrazovni i razvojni potencijal digitalnih igara među Somborcima

Digitalne igre danas nisu samo sredstvo za opuštanje, već i važan alat za učenje i razvoj veština kod dece i mladih u Somboru.

Mnogi roditelji i nastavnici su prepoznali vrednost edukativnih igara koje motivišu decu da istražuju, rešavaju probleme i razvijaju kreativnost.

Pored zabave, ove igre mogu imati ključnu ulogu u pripremi mladih za savremeno društvo, posebno kroz unapređenje digitalnih veština i logičkog razmišljanja.

Edukativne igre u školama i kod kuće

U somborskim školama sve je više primera gde nastavnici koriste edukativne igre kao deo nastave ili dodatnog sadržaja.

Nastavnici uključuju kvizove, simulacije i matematičke izazove kako bi učenicima približili gradivo na zanimljiv način.

Kod kuće, roditelji često biraju aplikacije koje kroz igru podstiču razvoj jezika, memorije ili timskog rada.

Deca tako kroz svakodnevnu zabavu spontano usvajaju nova znanja iz prirodnih nauka, stranih jezika ili informatike.

Jedna mama mi je ispričala kako njen sin najradije ponavlja engleski kroz mobilnu igru koja nudi bodove za svaku tačnu reč – što pokazuje koliko dobro dizajnirane igre mogu biti motivator za učenje čak i van škole.

Razvoj digitalnih veština kroz igranje

Igranje nije samo razonoda – brojne popularne igre zahtevaju strateško razmišljanje, rešavanje problema i osnovno snalaženje u digitalnom okruženju.

Žanrovi poput logičkih slagalica, simulacija vođenja virtuelnog biznisa ili kodiranja robota postali su omiljeni među tinejdžerima koji žele više od klasične zabave.

Digitalne veštine kod mladih: UNICEF-ova situaciona analiza iz 2024. godine ističe da ovakve igre značajno doprinose razvoju digitalnih veština kod mladih širom Srbije. Posebno se izdvajaju igre koje traže saradnju na daljinu ili snalaženje sa novim tehnologijama, što direktno utiče na bolju pripremljenost za svet rada.

Kao neko ko je video lokalne IT radionice gde deca programiraju uz pomoć igara, mogu reći da je ovakav pristup najbolji put ka stvaranju generacije koja se ne plaši tehnologije već je koristi kreativno i sa samopouzdanjem.

Najčešći izazovi i rizici digitalnog igranja u Somboru

Digitalne igre donose puno radosti i mogućnosti za razvoj, ali u Somboru, kao i drugde, javljaju se i brojni izazovi.

Razgovori sa psiholozima i lokalnim roditeljima često pokazuju da prekomerno korišćenje igara može izazvati probleme u ponašanju, pažnji ili svakodnevnim navikama dece.

Osim toga, bezbednost na internetu postaje tema o kojoj se govori sve više – kako zaštititi lične podatke, sprečiti online nasilje i omogućiti deci sigurno iskustvo?

Naravno, odgovornost je često na roditeljima koji biraju alate i pravila za digitalno vreme svoje dece.

Zavisnost od igara i prekomerno korišćenje

U Somboru nije retkost čuti zabrinute roditelje zbog vremena koje njihova deca provode uz ekrane.

Psiholozi upozoravaju na znakove kao što su povlačenje iz društva, zanemarivanje obaveza ili gubitak interesovanja za aktivnosti van digitalnog sveta.

Jedan lokalni savetnik ispričao mi je o grupama podrške koje pomažu porodicama da pronađu balans između igre i zdravih navika.

Kroz radionice i razgovore sa stručnjacima deca uče da prepoznaju sopstvene granice, dok roditelji dobijaju smernice kako postaviti realna očekivanja i ograničenja kod kuće.

Bezbednost i privatnost u digitalnom okruženju

Sve više Somboraca koristi digitalne igre preko telefona ili računara, a time raste rizik od zloupotrebe podataka ili susreta sa nepoznatim osobama online.

Kao što ističu preporuke iz 2024. godine (Smernice za digitalnu bezbednost), veoma je važno da školski programi uključuju teme o sigurnosti na internetu.

Mnogi roditelji uvode razgovore o privatnosti već u ranom uzrastu, dok nastavnici koriste specijalizovane alate za zaštitu dece tokom online nastave ili igranja.

I sam sam primetio da stariji učenici često podučavaju mlađe kako da podešavaju lozinke ili prijavljuju sumnjive aktivnosti.

Roditeljska kontrola i odgovorno igranje

Kada pitam roditelje iz Sombora šta najčešće rade radi kontrole vremena pred ekranom, dobijam konkretne odgovore: koriste aplikacije za praćenje igranja, dogovaraju jasna pravila oko dužine sesija i biraju igre primerene uzrastu deteta.

Pored tehnologije ključnu ulogu igra iskren razgovor – dete treba da zna zbog čega postoje ograničenja i šta znači bezbedno ponašanje na mreži.

• Podešavanje roditeljskih kontrola na uređajima
• Zajedničko igranje radi boljeg razumevanja sadržaja
• Dnevne ili nedeljne “pauze” od ekrana
• Praćenje promena u ponašanju deteta nakon igranja

Kombinacija pravila, tehnoloških rešenja i otvorene komunikacije pomaže porodicama u Somboru da uživaju u digitalnom svetu bez straha od negativnih posledica.

Zaključak

Digitalne igre su zauzele posebno mesto u svakodnevici Somboraca.

Pružaju priliku za zabavu, zajedničko vreme s porodicom, ali i razvoj novih veština.

Jedno što sam primetio kroz razgovore s lokalnim roditeljima jeste da se sve više priča o potrebi za ravnotežom – ni previše, ni premalo igranja.

Važno je pristupiti digitalnim igrama odgovorno kako bi koristi bile veće od potencijalnih rizika.

S obzirom na sve prednosti i izazove, očekujem da će Somborci nastaviti da istražuju digitalni svet na svoj način, prateći vlastiti ritam i potrebe.