Sombor.info

U četvrtak, 25. aprila 2024. godine, u 20.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće prikazana predstava “Dogodine u isto vreme”, pozorišta “Teatar Vihor”, iz Beograda, sa Ivanom Mihailovićem i Ankom Gaćešom Kostić u glavnim ulogama.

Cena ulaznice je 1200 dinara, a ulaznice možete obezbediti na biletarnici Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova i četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Kontakt telefon za informacije: 0695622560

Predstava ”Dogodine u isto vreme” je melodramatična komedija koja govori o ljubavi i pojmu vremena. Te dve stvari u ovom komadu, stalno se mimoilaze.
Život se dešava po sopstvenom časovniku i na to ljudi retko kad mogu da utiču.

Red smejanja, red suznih očiju – to je ova predstava, a takvih je jako malo.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 2. i 3. april

Bez struje će danas biti delovi Sombora i Bačkog Monoštora, i to:

Sombor

08:00 - 09:00
STAPARSKI PUT D-7

09:00 - 14:00
SOMBOR,ULICA: VOJVOĐANSKA 5-23

Bački Monotor

09:00 - 14:00
VIKEND NASELjE OPALjENIK , IZVOD DESNO PREMA BRODOREMONTU

Nepoznata osoba je opljačkala vozilo Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić" i odneo lekarsku torbu, ali i vrednu aparaturu neophodnu za reanimaciju pacijenata. Nakon samo nekoliko sati potrage, potvrđeno je da je lopov koji je pokrao vozilo Hitne medicinske pomoći u Somboru brzom akcijom policije uhvaćen.

Ovakvu nesvakidašnju i do sada nezabeleženu krađu u Somboru i okolini zaposleni u Domu zdravlja opisuju kao krajnje nemoralan i skandalozan čin, jer su vozila namenski opremljena za pružanje hitnih intervencija ugroženim pacijentima.

Uviđaj je obavljen, istraga je u toku, a nadaju se da će video-nadzor pomoći u rasvetljavanju ovog krivičnog dela.

Izvor: RTV

U početku je sakupljala samo štence, a kasnije i odrasle pse koji su lošeg zdravstvenog stanja

Andrea Žuljević (20) iz Sombora svoje dane provodi tako što brine o napuštenim životinjama, a trenutno prikuplja novac kako bi osnovala azil. Želi da spase što više povređenih ljubimaca, prenosi RTS.

Andrea je uvek gajila ljubav prema životinjama. Kada je polažući prijemni ispit primila poziv da je psu na ulici hitno potrebna pomoć jer ga je udario automobil, shvatila je da ne želi da studira već da spašava životinje.

"Počela sam pre 3 godine kad su mi javili da u šancu u ulici pored moje ima tri šteneta i zamolili su me da odem da ih slikam i da postavim u grupu Njuškice grada Sombora. Kad sam otišla po ta 3 šteneta odlučila sam da ih dovedem kući. Ja sam njih udomila za tih nedelju dana i ubrzo sam videla objavu još 7 štenaca koji su bili u okolini Sombora i nekako sam zamolila mamu da primimo i njih", navodi Andrea Žuljević, iz Sombora.

Dodaje da je tada počela da skuplja i udomljava pse.

U početku je sakupljala samo štence, a kasnije i odrasle pse koji su lošeg zdravstvenog stanja. Uspela je da udomi psa čak u Francusku. Kaže da je danas jako teško udomiti psa:

"Teško je naći nove ljude koji hoće da udome psa i azili su prepuni. Prepuni smo svi koji spašavamo pse i nekako ne idu ta udomljenja koliko su išla ranije".

Osim pasa i mačaka, spasila je nekoliko koza i konja iz klanica. Oni su u dosta teškom stanju, ali kada se oporave biće spremni za udomljenje.

"Jedan konj se mnogo plašio svakoga zato što su ga tukli verovatno puno, kobila je u dosta lošem stanju, ona stalno pada i ima puno tumora i ne znam da li će se izvući, a ždrebe mi je još uvek malo da bih ga udomljavala“, rekla je Andrea.

Trenutno na svom posedu brine o 27 pasa i četiri mačke. Osim u Somboru, brine i o desetak pasa na ulici u obližnjem selu. Nije dobila dozvolu da otvori Prihvatilište jer se nalazi u centru grada. Da bi to ostvarila mora da izmesti životinje na periferiju do 1. aprila.

"Mene je drugo udruženje iz Novog sada prijavilo i posle te prijave je izašla veterinarska inspekcija koja je utvrdila da su psi u jako dobrom stanju i da ja vodim super evidenciju, međutim ja nisam imala prijavljeno prihvatilište i kada sam htela da prijavim kao prhvatilište odgovor mi je stigao da ne mogu zbog lokacije", ističe Andrea.

Andrei je sada potreban novac kako bi premestila životinje i registrovala svoje prihvatilište. Iako je deo novca sakupljen, borba i dalje traje. Svi koji žele da pomognu mogu to da urade preko fejsbuk i instagram stranice Andree Žuljević.

Izvor: telegraf.rs

Tokom svog petnaestogodišnjeg rada i delovanja, Srpsko kulturno – umetničko društvo „Izvor“ iz Stanišića je, uz pomoć Grada Sombora, aktivno radilo na prikupljanju, očuvanju, revitalizaciji i promociji srpske narodne nošnje sa prostora Severne Dalmacije. Zajedničkim radom, upotpunjena je slika o narodnom materijalnom stvaralaštvu Srba sa ovih prostora i tim povodom, održana je revija narodnih nošnji „Iz dalmatinskog kašuna“ kako bi se prikazalo bogato srpsko kulturno nasleđe.
Na samom početku večeri, prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zahvalivši se organizatorima revije na trudu i istrajnosti, dodajući da će Grad Sombor uvek podržavati aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje kulture i tradicije.

„Hvala vam što ste upriličili večerašnji program – reviju narodnih nošnji „Iz dalmatinskog kašuna“, koju ste organizovali kako biste nam pokazali bogatstvo srpskog etnosa, kulture i tradicije, i podsetili nas na svoje i naše pretke koji su kroz spoj praktičnog, ali i umetničkog i zanatskog umeća utkanog u izradu svakog elementa koji čini narodnu nošnju, očuvali sećanje na svoje poreklo i identitet srpskog naroda koji se pod bremenom zbegova, pogroma i progona pronosio od kamenitih predela Severne Dalmacije do pitomine blagorodne vojvođanske ravnice u kojoj su ih srpski sunarodnici dočekali raširenim rukama dobrodošlice. Iako je Sombor multietnička sredina u kojoj se neguje duh zajedništva, tolerancije i razumevanja kroz neupitnu podršku koju Grad pruža putem konkursa koje redovno raspisujemo i u budžetu našeg grada odvajamo čak oko 8% za kulturu, mi ne smemo da zanemarimo i zaboravimo svoje korene, jer ta kultura sećanja će nam obezbediti opstanak u budućnosti. Zaista sam zahvalan našim domaćinima večeras na angažovanju i naporu koji punih petnaest godina ulažu upravo u otvaranje, otkrivanje i prikazivanje prebogate, gotovo neiscrpne riznice srpskog narodnog blaga i poručujem da će Grad Sombor uvek biti pouzdan partner i podrška u realizaciji aktivnosti i programa koje ovako kvalitetno realizujete“, istakao je gradonačelnik Ratković.

Prisutnima se obratila i pomoćnica ministra Sanja Lakić koja je istakla da su vrata Ministarstva uvek otvorena za saradnju u očuvanju srpske kulture i tradicije.

„Drage kolege, dragi sugrađani, pre svega mili moj srpski rode, dragi moji zemljaci Srbi iz Dalmacije, radujem se što sam danas ovde kod vas u Stanišiću. Poznata mi je istorija srpskog roda ovde i zaista se radujem što se okupljate oko jedne ovakve organizacije i ovakvog kulturno – umetničkog društva, i sigurna sam da bi svi oni naši preci koji su dolazili vozom bez voznog reda tih četrdesetih godina, pa i svi oni koji su dolazili na traktorima bežeći od najvećeg progona srpskog stanovništva nakon Drugog svetskog rata, bili ponosni na sve vas zato što negujući i čuvajući naš vez iz Severne Dalmacije, otkrivajući vašim meštanima šta se to krije u dalmatinskom kašunu, čuvate sve ono što leži u vašem srcu i vašoj duši. Budući da u mom Ministarstvu vodim sektor koji se ne bavi samo borcima, ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca, već i negovanjem tradicije, sigurna sam da ćete imati saborca, prijatelja i kolegu, u nastavku negovanja tradicije. Pozivam vas da sarađujemo i da zaista budemo saborci i prijatelji u očuvanju srpske kulture i tradicije iz Severne Dalmacije“, rekla je Sanja Lakić.

Prisutne je pozdravio i gradonačelnik Grada Subotice Stevan Bakić, nakon čega je prikazana kratka video prezentacija o radu i delovanju SKUD „Izvor“ u prethodnom periodu.

Narodna nošnja Srba sa prostora Severne Dalmacije pripadala je dinarskom tipu nošnje, prilagođenom stočarskom načinu života, a prisutni sugrađani i gosti, mogli su da pogledaju kako su te nošnje i izgledale. Nošnja je posedovala funkciju označavanja svake društvene grupe zavisno o polu, životnom dobu i bračnom statusu. Na reviji su prikazane nošnje neudatih i udatih devojaka, mlade i mladoženje, te starijih ljudi i dece u različitom vremenskom dobu.

Reviji narodne nošnje prisustvovali su i državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća grada Sombora Anita Stojakov, Jovana Miljević i Srđan Savić, kao i predstavnici MZ „Stanišić“, brojnih kulturno – umetničkih društava, kulturnih centara, javnih preduzeća i građana.

Događaj je organizovao SKUD „Izvor“ iz Stanišića.

Grad Sombor je i ove godine učestvovao na javnom pozivu za dodelu subvencija za finansiranje programa energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, koji sprovode jedinice lokalne samouprave.

Na javnom pozivu za mere energetske sanacije porodičnih kuća, stambenih zgrada i stanova, 97 građana ostvarilo je pravo na subvenciju za potrebe zamene stolarije na svojim domovima, zamene postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo, tečno gorivo ili električnu energiju efikasnijim kotlom na gas, ugradnje termoizolacije i solarnih panela.

Grad Sombor učestvuje treću godinu zaredom na ovom konkursu i do sada je više od 330 porodica ostvarilo pravo na subvenciju.

Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedilo je 6,5 miliona dinara, a u gradskom budžetu opredeljen je još toliki iznos, pa je tako za ove mere obezbeđeno 13 miliona dinara po poslednjem konkursu.

Izvor: RTV

Izložba "Nadežda Petrović: bez boje", na kojoj će biti predstavljeni crteži iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije biće otvorena 4. aprila u 18 sati u Gradskom muzeju u Somboru.
Na otvaranju izložbe govoriće: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja Srbije, autorka izložbe - Evgenija Blanuša, muzejska savetnica i istoričarka umetnosti, i David Firanj, direktor Gradskog muzeja Sombor.

Obeležavanje 150 godina od rođenja umetnice Nadežde Petrović, tokom protekle godine, bio je povod da se prouči ova dragocena zbirka i izlože odabrani radovi koji su pred publikom prvi put.

Crteži obuhvataju period od 1894. do 1912. godine. Čuvaju se kao pojedinačna dela i u blokovima. Nastali su tokom Nadeždinog rada u Beogradu i na njenim studijskim putovanjima po Srbiji i u Rimu. Crteži predstavljaju značajna svedočanstva o Nadeždinom crtačkom umeću, slikarskom napredovanju, zapažanju i motivima koji su je interesovali, a najviše o njenoj bezgraničnoj energiji koja ju je vodila kroz prostore cele Srbije i obližnje evropske gradove gde su ovi radovi nastajali.

Na njima su zabeleženi portreti, studije ljudskog tela, predeli, vedute, upečatljivi profani i sakralni objekti, prizori iz života.

Svojim istraživanjem autorka izložbe, muzejska savetnica Evgenija Blanuša, obuhvatila je sve crteže Nadežde Petrović koji se čuvaju u Narodnom muzeju, grupišući ih u tri celine.

Prvu čine skice, beleške i ponekad sasvim neobavezni crteži.

Nadeždini studijski crteži, nastali tokom školovanja u Beogradu i Minhenu, a koje karakteriše veća likovna vrednost ali i odsustvo strasti i temperamenta svojstvenih ovoj umetnisti, spadaju u drugu celinu postavke.

Treći segment crteža je sasvim osoben, budući da obuhvata radove na kojima su čitljivi odrazi Nadeždinog shvatanja slikarskog izražavanja, te se figurativno može reći da ih odlikuje svojstvo grafičkog ekspresionizma.

Dodatna ekskluziva izložbe jeste izloženi crtež Nadeždinog oca Dimitrija Mite Petrovića. Na njemu je portret male Nadežde nastao oko 1878. godine, kada je imala pet godina i sa porodicom živela u Čačku.

Izložba je tokom 2023. godine bila postavljena u Narodnom muzeju Srbije, Umetničkoj Galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku i Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu. U Gradskom muzeju Sombor izložba će biti otvorena do 18. maja.

Izvor: RTV

U organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor ( NSZ), danas je u Sportskom centru „Soko“, održan 37. Sajam zapošljavanja koji je okupio preko 45 poslodavaca sa područja Sombora, Kule, Apatina, Odžaka, Subotice, Bačke Topole i drugih mesta. Za sugrađane koji su u potrazi za poslom, ponuđeno je više od 430 slobodnih radnih mesta iz različitih oblasti na koje mogu da se prijave, kao što su ugostiteljstvo, administrativni poslovi, tekstilna industrija, elektro industrija i drugo.

Ovogodišnji Sajam zapošljavanja posetili su i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić. Tokom obilaska štandova i razgovora sa poslodavcima, gradonačelnik Ratković je izjavio da je Sajam zapošljavanja izuzetno važan kako bi sugrađani koji traže posao imali priliku da razgovaraju sa više poslodavaca i potencijalno se zaposle.

„Za mene i za sve naše sugrađane ovo je sigurno najvažniji sajam, obzirom da će naši stanovnici moći ovde direktno da razgovaraju sa poslodavcima, a važno nam je da posle sajma vidimo koliko se naših sugrađana i zaposlilo. U toku sledeće nedelje ćemo potpisati jedan veliki ugovor o prodaji zemljišta u Industrijskoj zoni tako da očekujemo na sledećem Sajmu zapošljavanja da imamo još jednog velikog poslodavca čime ćemo u značajnoj meri omogućiti našim sugrađanima da dođu do posla. Imamo izvanrednu saradnju sa NSZ i samo u ovoj godini kroz politiku zapošljavanja ćemo zaposliti oko 96 naših sugrađana kroz javne radove i samozapošljavanje, za šta smo iz budžeta izdvojili oko 24 miliona dinara i nastavićemo da radimo u tom smeru. Očekujemo građane da se jave i na ostale mere za zapošljavanje koje Grad i NSZ nude, a cilj nam je da zajedno smanjimo broj nezaposlenih u našem gradu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, Zoran Martinović, istakao je da se ovakvim sajmovima i kroz sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja broj nezaposlenih u poslednjih deset godina značajno smanjio.

„Današnji sajam nam pokazuje da postoji velika tražnja od strane poslodavaca za velikim brojem profila i zaista, ovo je šansa da svi oni koji aktivno traže posao mogu i da ga pronađu. Ovo je prilika da se poslodavci i nezaposlena lica direktno povežu i da poslodavci mogu od velikog kruga ljudi koji je na sajmu izabrati one koji su za njih najprihvatljiviji, ali i da nezaposlena lica provere svoje kompetencije, veštine i znanja kod velikog broja poslodavaca. Ovakvi sajmovi na nivou cele Republike Srbije su doprineli tome da se broj nezaposlenih prepolovi u odnosu na period od pre deset godina i verujem da će taj broj biti još manji u narednom periodu“, izjavio je Martinović.

Alergijske reakcije na polen ove godine poranile su dve, tri nedelje, a simptomi koji su razlog javljanja lekarima su curenje iz nosa, alergijski rinitis, kašljucanje i kašalj, peckanje u očima, grlu, ali i drugi.

Kako za Danas kaže Tatjana Radosavljević, pulmolog / pneumoftiziolog, prvi pacijenti alergični na polen, a koji su imali problema u vezi sa respiratornim organima, počeli su da dolaze na pregled pre dve, tri nedelje.

„Poranilo je proleće, toplo je vreme, vegetacija je, takođe, poranila, a čestice polena već su u vazduhu. Cveta pojedino drveće, ali i trave. Osobe koje znaju da su alergične, ali i pojedine koje dosad nisu imale alergiju na polen počele su da osećaju tegobe. Od simptoma se javljaju suzenje učiju, peckanje u očima, kijanje, zapušen nos, kašalj. Pojedini imaju svrab ušiju, peckanje u grlu, a kod osoba koje boluju od alergijske astme, mogu da se jave klasični astmatični napadi, odnosno gušenje“, priča za Danas Radosavljević.

Pacijenti da koriste terapiju

Prema njenim rečima, pacijenti koji znaju da imaju alergije, verovatno su već počeli da koriste lekove, antihistaminike i takozvane inhalacione pumpice za nos i pluća.

„Problem je što se nikada ne zna kako će ko da reaguje na polen. Jedne godine mogu da budu određeni simptomi, dok druge sasvim različiti od tih. Alergijska reakcija je nepredvidiva. Svi koji imaju alergije na polen već znaju da mogu njegovu koncentraciju da prate na specijalizovanim sajtovima, ali i na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine“, objašnjava ona.

Dodaje da na pregled uveliko dolaze pacijenti koji imaju respiratorne probleme, a razlika između virusne i bakterijske infekcije od alergije jeste u pojavi povišene telesne temperature.

Temperatura

„Ljudi koji su alergični na polen nemaju temperaturu, zamor. U laboratorisjkim analizama iz krvi povišen im je parametar koji se zove imunoglobulin E, ali i broj eozinofilnih limfocita, dok su drugačiji rezultati kod pacijenata koji imaju respiratornu infekciju – povišen CRP, ali i broj krvnih ćelija“, objašnjava Radosalvljević.

Ona kaže da u ovom periodu nema gastrointestinalnih tegoba koje se javljaju kod osoba alergičnih na polen ambrozije.

Tuširanje obavezno

„Savet svima je da bez posete lekaru ne uzimaju terapiju na svoju ruku, ali i da se ponašaju tako da umanje dejstvo polena. Ukoliko odlaze u prirodu, po povratku kući da presvuku odeću koju su nosili i odmah se istuširaju, uključujući i pranje kose“, podvukla je Radosavljević.

Istovremeno, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, na primer, za Pančevo stoji da je visoka koncentracija polena breze u vazduhu sa tendecijom povećanja u narednoj nedelji, ali i vrbe. I to za oba dana vikenda.

Izvor: danas.rs