Sombor.info

Dok Srbi odlaze u Austriju, Nemačku, Sloveniju da bi kupovali garderobu i opremu za kuću, stranci dolaze u našu zemlju da zbog popravke zuba, ugradnje implantata, povećanja grudi, smanjenja nosa, liposukcije, specijalističkih pregleda, pa čak i porođaja jer je kod nas jeftinije. Prema podacima Međunarodnog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju, čak 20 odsto više stranaca nego prošle godine boravilo je u Srbiji kako bi obavili stomatološke i estetske intervencije i na taj način uštedeli i po nekoliko hiljada evra.

Cene usluga u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji dvostruko su jeftinije nego na Zapadu. S druge strane, u Turskoj, Poljskoj, pa i Bugarskoj cene ovih usluga niže su nego kod nas, međutim, i pored toga, zapadnjaci ipak više veruju srpskim lekarima, hirurzima i stomatolozima.

U Srbiju stranci, ali i srpski državljani koji žive u inostranstvu, dolaze najčešće zbog stomatoloških intervencija, plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalističkih pregleda, najviše kod oftalmologa, potom lečenja matičnim ćelijama, ali i zbog komfornog porođaja po niskoj ceni u luksuznim privatnim apartmanima.

Nišlijka Žana R. koja godinama živi i radi u Nemačkoj, boravila je u Srbiji tri nedelje posle januarskih praznika kako bi uradila zube. Ona je ugradila zubne implante, koje je po komadu plaćala 500 evra. Pre toga je imala određeni niz intervencija koje je platila oko 1.000 evra. Dakle, bez implanta.

Ipak, napominje da je prošla „i više nego odlično“.

„Moji zubi su specifični i ne bih vas opterećivala time, pa ću samo reći da sam došla po holivudski osmeh. I dobila sam ga za 14 dana, a koštao me je oko 10.000 evra. To nije ništa u odnosu na naše stomatologe koje, verujem da jesu profeisonalci kao i vaši, ali su veoma skupi. Moji zubi bi kod nas koštali oko 20.000 evra, a možda i više. Zašto da dajem toliki novac kada mogu da dođem u Beograd? Ionako dolazim dva do tri puta godišnje, imam brata u selu kod Niša, pa ga posećujem“, kaže ona.

Strancima, na Zapadu, je međutim najskuplji odlazak kod zubara, pa se zato neretko odlučuju da sve stomatološke zahvate obave u Srbiji.

Prema rečima doktora stomatologije Miroslava Aleta, najveći broj stranih državljana koji dolaze u Srbiju radi zubarskih intervencija su Šveđani, Italijani, Francuzi, Nemci, Britanci, čak i američki državljani.

„Takođe ima dosta naših ljudi, koji žive u inostranstvu, ali i dalje dolaze ovde kod zubara. Za nas se odlučuju pre svega zbog cena, jer je ogromna razlika, a materijal koji koristimo je isti kao na Zapadu. Međutim, mi smo jeftina radna snaga, pa cene moraju biti niže. U Americi je najjeftinija stomatološka intervencija 500 do preko 1.000 dolara, dok je lečenje kanala, operacije i slično po nekoliko hiljada, a ovde je duplo jeftinije. U Švajcarskoj je cena čišćenja kanala 1.000 franaka, dok su Britanci najskuplji, tamo je do pre nekoliko godina samo običan stomatološki pregled iznosio čak 140 funti“, objašnjava on.

Srpski estetski hirurzi imaju, kako se čini, najviše posla sa „zdravstvenim turistima“.

Plastični i rekonstruktivni hirurg dr Igor Maljković kaže za Nova.rs da strani državljani čine oko 80 odsto njegovih pacijenata.

„Imamo pacijente iz Austrije, Nemačke, Italije, Amerike, oni čine 80 odsto. Najviše se rukovode cenama, ali i kvalitetom usluge. Za nas saznaju uglavnom preko preporuke, ali i putem interneta i ostavljenih utisaka, što je danas veoma bitno. Najčešće dolaze da rade grudi, nos i stomak. Zatezanje kože i liposukcija su najpopularniji zahvati, a naše cene su više nego dvostruko jeftinije u odnosu na kolege sa Zapada, dok su materijali isti, međutim kod nas je manja cena rada“, kaže on.

On naglašava da je strancima bitan kvalitet usluge.

„Bugari imaju nisku cenu hirurgije, ali nemaju dobru ponudu, u medicinskom turizmu se nisu baš proslavili. Naši ljudi idu u Trusku jer im je jeftinije nego ovde, a stranci sa Zapada dolaze kod nas, jer njima cene u Turskoj sigurno zvuče sumnjivo“, kaže dr Maljković.

Izvor: nova.rs

Hrvatka je ubedljivo prva na kladionicama za pobedu na ovogodišnjoj Evroviziji, pokazuju aktuelne prognoze, nakon što su objavljene sve pesme koje ove godine učestvuju na takmičenju.

Prvi na listi kladionica je predstavnik Hrvatske, Bejbi Lazanja sa svojom „Rim tim tagi dim“ koja trenutno ima najviše šansi za pobedu. Slede Ukrajina, Italija i Švajcarska.

I dok Hrvatska osvaja sve više simpatija po Evropi, pesma naše predstavnice Teya Dore na Evroviziji polako, ali sigurno takođe osvaja ljude širom Evrope.

Mnogi uveliko izvode „Ramondu“ koja je inspirisana Prvim svetskim ratom, stradanjima i novim počecima – ramonda je cvet kog zovu i „feniks“ jer može da preživi duge suše.

Izvor: nova.rs

Dvadesetogodišnja Andrea Žuljević iz Sombora, koja na svom imanju ima skoro 40 životinja i dodatno brine o 10 uličnih pasa, pokušava da prikupi novac za kupovinu placa sa kućom kako bi mogla da ih premesti na veći prostor jer ju je jedno udruženje prijavilo za nepropisno držanje životinja, zbog čega joj je naloženo ih izmesti, saznaje FoNet.

Žuljević živi na porodičnom imanju u centru Sombora, gde vodi računa i o napuštenim životinjama.

Jedno udruženje iz Novog Sada prijavilo je Andreu Žuljević zbog navodno loših uslova u kojima žive životinje, što je Veterinarska inspekcija naknadno negirala kada je izašla na teren i ocenila da životinje žive u dobrim uslovima.

Ipak, inspekcija joj je naložila da registruje prihvatilište za životinje ukoliko želi da nastavi da brine o njima.

Prema njenim rečima, kada je pokušala da registruje prihvatilište na sadašnjoj adresu, stigao joj je odgovor da otvaranje prihvatilišta na toj adresi nije moguće, jer se nalazi u centru grada.

Zbog toga, Žuljević traži kuću na selu sa velikim dvorištem kako bi mogla da smesti sve životinje koje ima.

Zbog nedostatka novca za takav finansijski poduhvat, Žuljević iz donacija pokušava da prikupi sumu dovoljnu za kupovinu placa izvan grada, za šta joj je potrebno 14.000 evra.

Do sada je skupljeno skoro pola potrebne svote novca, a rok za izmeštanje životinja je 1. april.

Osim donacija ljudi koji je podržavaju, Žuljević prodaje i digitalne crteže ljubimaca kako bi prikupila novac, a mnoge organizacije i pojedinci pridružili su se akciji na različite načine.

Andrea Žuljević na svom imanju brine o tri invalidna psa, pet štenaca koji još sisaju, 23 odrasla psa od kojih je jedan gluv, jedan slep, a dva imaju više od 13 godina.

Uz to, na imanju žive i tri konja, četiri koze i četiri mačke.

Žuljević redovno hrani i oko 10 uličnih pasa na selu.

Govoreći o tome koliko mesečno mora da izdvoji novca za brigu o životinjama na imanju, FoNetu jer da psi pojedu oko 150 kilograma hrane, dok u selo nosi oko 80 kilograma, odnosno ukupno 230 kilograma.

Prema njenoj računici, hrana za pse je mesečno košta oko 23.000 dinara, a za mačke oko 3.000 dinara.

Za sredstvo protiv unutrašnjih i spoljnih parazita, koji dobijaju svi psi, Žuljević potroši oko 200 evra mesečno, a za mačke oko 2.000 din, dok za koze i konje troši oko 250 evra.

Svaki invalidni pas potroši tri pelene dnevno, odnosno ukupno 270 pelena mesečno.

U svoju računicu nije uračunala pesak i razne “sitnice” poput činija za vodu, posuda za hranu, mleka za štence, ogrlica, povodaca, orezivanje kopita konjima, džakova za smeće, goriva i troškova za veterinara.

Žuljević je brigom o životinjama na svom imanju počela da se bavi pre dve godine kada je našla tri šteneta u šancu.

Cilj joj je, kako kaže, da se više posveti brizi o invalidnim pisma koji često ostaju na ulici bez udomitelja.

Sve informacije o načinima pomoći i do sada prikupljenim sredstvima Andrea Žuljević redovno ažurira na svom Instagram profilu „Andreino utočište„.

Izvor: danas.rs

Fudbaleri Crvenke prekinuli su seriju od sedam poraza pobedom nad nad ekipom Lipara. Crvenčani su pitanje pobednika rešili već u prvih četvrt časa. Mrežu gostiju iz Lipara načeo je iskusni centarfor David Knežević već u 11. minutu, da bi četiri minuta kasnije Jovan Subotić duplirao vođstvo domaćina. Konačan rezultat utakmice (3:0) sredinom drugog poluvremena postavio je najbolji strelac ekipe iz Crvenke Milenko Babić.

Identičnim rezultatom jesenji prvak iz Paraga je slavio na gostovanju u Čelarevu. Somborac Srđan Vuković bio je dvostruki strelac u pobedi svog tima.

Ekipa BSK izgubila je u Bačkoj Palanci. Gosti su do 81. minuta susreta imali aktivan rezultat. Ipak, Lučar je u tom momentu zatresao mrežu Lagundžina. Strelac utešnog gola za Brestovčane bio je Milan Radaković u 56. minutu meča.

ŽAK je gostovao u Kuli gde je poražen od istoimene ekipe sa 3:1. Strelac za goste bio je Nikola Makar u petom minutu nastavka meča. Domaćin je poveo u 35. minutu pogotkom Markovića. Makar je izjednačio, da bi Furtula, a potom i Janko Kulić doneli ekipi sa „Gedera“ pobedu za beg sa začelja. Trenutno imaju 19 bodova, a ispod njih su četiri ekipe sa po bodom manje. „Crno – beli“ narednog vikenda dočekuju sastav Krila Krajine. Vodeći Kulpin pregrmeo je gostovanje u Mladenovu i tako zadržao lidersku poziciju.

Izveštaji i rezultati proteklog (19) kola:

Kula – Žak 3:1 (Izveštaj), ČSK – Budućnost (P), 0:3 (Izveštaj) Borac 46 – Polet 6:1 (Izveštaj), Rusin – Budućnost (G) 1:3 (Izveštaj), Budućnost (M) – Kulpin 0:1 (Izveštaj), Crvenka – Lipar 3:0 (Izveštaj), Soko – Radnički 1918 – 1:5 (Izveštaj), Krila Krajine – BSK 2:1 (Izveštaj).

Tabela: Kulpin 47, Budućnost (G) 45, Budućnost (P) 44, Radnički 1918 – 39, Borac 46 – 34, Žak 31, Krila Krajine 25, Lipar 24, Budućnost (M) 23, BSK 22, Kula 19, Rusin 18, Crvenka 18, ČSK 18, Polet 18, Soko 3.

Parovi narednog (20) kola: Žak – Krila Krajine, BSK – Soko, Radnički 1918 – Crvenka, Lipar – Budućnost (M), Kulpin – Rusin, Budućnost (G) – Borac 46, Polet – ČSK, Budućnost (P) – Kula.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. i 26. mart

Zašto su pčelinji proizvodi dobri i kako se pravilno koriste med, matični mleč, propolis objašnjava iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut.

Od davnih vremena narodi su se upoznavali sa lekovitošću pčelinjih proizvoda. Koristili su ih kao hranu, a otkrivali su i njihova lekovita svojstva po ljudski organizam. Najviše su korišćeni med, vosak i propolis.

Kroz vekove ova saznanja su se proširivala tako da i danas još uvek proučavamo blagodeti darova iz košnica. Primenu svih pčelinjih proizvoda u promociji zdravlja danas u svetu nazivamo apiterapija. A kako da te poklone iz prirode koristimo i za šta su dobri govori iskusni pčelar i sertifikovani apiterapeut Siniša Mitrović, prenosi Nova.rs

Današnji tempo života uz dosta stresa, izazova i nezdrav način života remeti naš imunitet i samim tim remeti naše zdravlje. Zato dobro dođu pčelinji proizvodi koji mogu da ojačaju telo i budu preventiva za razne bolesti.

VOSAK

„Prvo što ulazi u pčelinje društvo je vosak. Vosak pčele dobijaju iz svoga tela koji se izliva na četiri para ogledalaca kao sitne ljuspice, a one te ljuspice svojim mandibulama ugrađuju u saće i tako nastaje najsavršenija struktura pčelinjeg grada“, kaže apiterapeut Siniša Mitrović.

Vosak se od davnina koristio kao sredstvo za osvetljenje, a kasnije narodi se upoznaju i sa lekovitošću voska, pa ga primenjuju kod rana, opekotina, otoka…

„Današnjim proučavanjem voska došlo se do toga da sadrži preko 300 mikroelemenata. Sadrži veliki procenat vitamina A – poređenja radi, 100 g govedine sadrži 69 internacionalnih jedinica vitamina A, a 100 g voska sadrži 1.049. Pored toga u vosku je i vitamin F koga ima veoma malo u prirodi, a sastavni je deo voska. Vitamin A najviše iskorišćava naša koža i služokoža, dok vitamin F koristi ponajviše naš centralni nervni sistem. Spoj vitamina A i vitamina F je odličan za naše zglobove.“

Sagovornik kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast i u kombinaciji sa uljima (smilje, neven, noćurak, maslinovo ulje), što daje višestruke blagodeti našoj koži.

„Štite je od vetra i kiše, regenerišu (rane, opekotine i druga oštećenja), daju joj elastičnost i sprečavaju infekcije (ekcemi, groznice, neke vrste psorijaze, bubuljice). Žvakanjem biodinamičkog voska jačamo naše desni, a gutanjem izbacujemo toksine. Lekovite voskove obloge olakšavaju bolna ramena, lumbalni pojas, bolna kolena, laktovima daju pokretljivost i otklanjaju bol. Na mesta gde se nanosi vosak dolazi do zagrevanja i prokrvljenosti, a samim tim i olakšanje jer nestaju ili se smanjuju bolovi.“

MED

Nektar koji pčele skupljaju iz cvetnica donose u košnicu i tu ga pretvaraju u med. Med je slatka supstanca koja u sebi sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode.

„Sastoji se najviše od prostih šećera od kojih su najznačajniji voćni i grožđani. Prirodni med se uvek kristališe, a kristalizacija zavisi od sorte meda. Recimo, med od uljane repice kristališe za 15-20 dana, dok bagremov tek za godinu, pa i više dana. Med se koristi kao hrana, a ima i veoma lekovita svojstva. U apiterapeutske svrhe med koriste gotovo sve osobe, jedino bebe do godinu dana ne konzumiraju med.“

Korist meda za organizam je višestruka ukoliko se uzima pravilno.

„Najgora stvar je uzeti med, pa zaliti hladnom vodom. Zbog specifične težine med padne na dno želuca, a odozgo dođe voda, što nema nikakav efekat, a može da dođe i do kolitisa.“

U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, med je najbolje uzimati ujutru (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i muljati, pa posle minut, dva progutati i zatim pola sata ništa ne konzumirati, kaže Siniša Mitrović, apiterapeut.

„Med gotovo trenutno ulazi u naš krvotok, ali pojedini elementi se apsorbuju posle dvadesetak minuta. Zato pustimo med da bez drugih primesa (voda, čaj, hrana…) odradi najbolje za naš organizam. Kada na taj način uzimamo med, naš centralni nervni sistem dobija informaciju da dobija potrebne i kvalitetne ugljene hidrate, a naš mozak radi na proste ugljene hidrate. S druge strane, kada unosimo čokolade, torte, kolače, keksiće, našem organizmu je potrebno da ih preradi u proste šećere i do dva sata.“

Kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i puna kašika meda u litar vode).

„Poslednjih decenija poznata je i korist meda i jabukovog sirćeta (jedna kašičica meda sa jednom kašikom jabukovog sirćeta u dva decilitra mlake vode), što se može koristiti i ujutru natašte. I hleb namazan medom je odličan obrok.“

Siniša Mitrović kaže i da je dobro dan započinjati livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov koji imaju umirujuće delovanje i uvode nas u laku noć i prijatan san.

POLEN

Polen je plod biljaka cvetnica i u sebi sadrži preko 300 mikroelemenata. Pčele skupljaju polen i pakuju ga u korpice na nožicama specijalnim hvatačima. zatim on ispada u koritanca odakle ga pčelar sakuplja, prečišćuje, suši i pakuje.

„U apiterapiji polen se ne može koristiti kao čist jer je obavijen celuloznim opnama koje naš organizam ne može usvojiti. Zato se polen meša sa medom da bi med svojim enzimima rastvorio celulozu i učinio ga lekovitim za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Uzima se po jedna kašičica na dan, a u apiterapeutske svrhe može se povećati količina. Polen je prepun RNK i utiče višestruko lekovito na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, na upalu prostate.“

PERGA

Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrnca koje pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, tu sazrevaju i tek posle 14 do 16 dana može da se konzumira. Perga se još naziva i pčelinji hleb.

„Pčela ne može da konzumira polen već samo pergu. Mlade pčele desetak dana hrane maticu pergom i zato ona može da snese i do 2.000 jaja dnevno, to je i hrana za mlade larve i trutove. Perga ima oko devet puta snažnije dejstvo od polena – preko 300 mikroelemenata plus 26 vrsta prostih kvasaca i obogaćena je manjom dozom propolisa. Zato se u apiterapiji preporučuje ne više od dva, tri grama perge (desetak zrnaca) zbog njenog visoko kvalitetnog biostimulatora. Obično se tri, četiri zrnceta stave pod jezik i tu razgrađuju i ulaze u organizam“, kaže Siniša Mitrović i dodaje da apiterapeuti prave i preparate na bazi meda, polena i perge i daju preporuke o količinama i načinu korišćenja.

PROPOLIS

Propolis se dobija od smolastih pupoljaka i smola sa drvenastog bilja, a obogaćen je voskom i polenom i veoma složenog je sastava.

„Propolis nazivamo i prirodnim antibiotikom ili antibiotikom budućnosti. Korišćenje proplisa datira još iz najstarijih vremena. Stari Egipćani su ga koristili za mumificiranje, izlečenje lezija na koži i mnogih drugih oboljenja. Utvrđeno je da poseduje antivirusno, antibakterijsko, protivupalno, antireumatsko i druga svojstva na ljudski organizam. Kao prirodni antioksidans i antiseptik ispoljava dejstvo protiv većine gljivica i parazita.“

Apiterapeuti najviše preporučuju uzimanje propolisa baš zbog njegovih navedenih svojstava.

„Propolis se može koristiti kao sirov ili kroz tinkture ili lekovite masti. Kao sirov uzima se kuglica veličine graška i mulja po ustima ili stavlja na mesto upalnog zuba. Odličan je za prokrvljenost desni i sprečava paradentozu. Kao tinktura pravi se vodeni i alkoholni rastvor. Vodeni rastvor koriste deca od godinu i po 15-ak kapi raspoređeno u dve ili tri doze u soku, mleku ili vodi. Vodeni rastvor se koristi i kao kapi za oči tako što se u svako oko stavi po jedna kap, a preko zatvorenih kapaka još po jedna. Odmara oči i dezinfikuje naše trepavice i kapke.“

Alkoholni rastvor propolisa se koristi kod svih vrsta upala, kašlja, temperatura…

„U apiterapeutske svrhe uzima se tako što u kašiku soka ili vode nakapamo 30-ak kapi propolisa, stavimo u usta, malo promuljamo i progutamo. Kod težih upala i bolesti uzima se tri puta dnevno 40-45 kapi propolisa.“

Lekovite masti propolisa se koriste kod raznih oboljenja kože, nekih vidova psorijaze, ekcema, lišajeva.

„Za kožna oboljenja dobro je kombinovati lekovite masti propolisa sa voskovom mašću.“

Izvor: n1info.rs

Pronašli smo za vas top 5 najjaftinijih automobila na ovogodišnjem Sajmu čije će kapije biti otvorene još tri dana. Prava zvezda ove izložbe je automobil čija cena ide do neverovatnih 400.000 evra. Reč je o KTM Y BOW-XR. Ipak, da ima izbora za svačiji džep pokazuje ponuda znatno jeftinijih automobila, čija se cena uglavnom kreće od 13.500 do 15.800 evra.

Izložbene hale beogradskog sajma ovih dana su prava Meka za sve ljubitelje automobila. Gužve su na svakom koraku, a među posetiocima ima onih koji su spremni da izdvoje i po nekoliko stotina hiljad evra za željeno vozilo. Tu su svakako i oni koji su došli da samo pogledaju svog omiljenog četvorotočkaša.

Kako bilo, apsolutna zvezda ovogodišnjeg sajma je automobil KTM Y BOW-XR čija se cena kreće od 360.000 do 400.000 evra.

Međutim, sajam ne bi bio sajam da nema ponude za svačiji džep. Ovo je lista najjeftinijih automobila iz ovogodišnje ponude.

FIAT Panda 1.0 BSG HYBRID 70KS

Početna cena: 12.950 evra.

FIAT Panda se ističe kao najpristupačniji automobil na ovogdišnjem sajmu. Kako su istakli prezenteri, ovaj model kombinuje efikasnost i praktičnost zahvaljujući hibridnom motoru, čineći ga idealnim izborom za gradsku vožnju.

KIA Picanto 1.2 – KIA Picanto

Početna cena 13.299 evra.

Ovaj automobil predstavljen je kao vozilo koje nudi odličan odnos cene i kvaliteta. Automobil je kompaktan i odličan je za navigaciju urbanim pejzažima, pružajući udobnost i pouzdanost.

FIAT 500 1.0 BSG HYBRID 70 KS dolcevita

Promo cena izloženog modela: 15.455 evra

Veoma pristupačna cena čini FIAT 500 jednim od najatraktivnijih malih automobila na tržištu. Njegov klasičan dizajn kombinovan sa modernom hibridnom tehnologijom nudi ekonomičnu, ali i vožnju u stilu.

Dacia Logan (Expression 1.0 ECO-G 100)

Početna cena: 15.690 evra

Ovo vozilo nudi prostranost i ekonomičnost. Konkretno model expression je prilagođen porodicama zahvaljujući svojoj velikoj unutrašnjosti i efikasnom motoru.

Suzuki SWIFT

Cena izloženog modela: 15.800 evra

Na samom vrhu liste pet najjeftinijih automobila je i Suziki SWIFT. Ovaj automobil se odlikuje svojom agilnošću i štedljivošću, pružajući zabavnu vožnju sa niskim troškovima održavanja.

Treba napomenuti da cene mogu da variraju u odnosu na sajamski popust.

Kako se može videti i na prošlogodišnjoj listi, mahom slični modeli automobila i ove godine dominiraju kao pristupačni.

Izvor: nova.rs

Spustite se u ravan s mališanom ili ga podignite, ako je beba i zagrlite. Čak i ako vam u tom trenutku nije jasno zašto je neutešno i uprkos tome što biste najradije da viknete „Dokle više”, dajte mu prvo osnovnu informaciju – da ste tu

Danas sve možemo saznati preko interneta: od toga kako otvoriti teglu krastavaca do toga kako napraviti ormar. Internet je tako prepun i saveta o roditeljstvu.

Jedna od najčešćih tema za koju svi misle da imaju rešenje jeste plač deteta. Jedna anegdota koju mi je moja majka ispričala zauvek mi je promenila razumevanje ove teme – uz moje proučavanje i bavljenje psihologijom i psihologijom ranog detinjstva. U doba moje majke govorilo se da bebu treba pustiti da plače. Na taj način, nalagalo je mišljenje, beba će naučiti sama da se uteši i neće biti zavisna od majke, odnosno nošenja. Moja novopečena majka sedela je, dakle, sa svojim ocem, kada je moja starija sestra, tada odojče od mesec dana, počela da plače. Moja majka nije ustala, već je nastavila da priča. Njen otac, a moj deda, upitao ju je zašto ne ide da uteši bebu.

Mama je, kao dobar đak, odgovorila kako su joj u porodilištu rekli da je, ukoliko je beba nahranjena i presvučena, najbolje pustiti je da plače. To je dobro za njen razvoj, a njoj samoj ništa neće faliti. Deda joj je rekao da ipak proveri, jer „bebe nikad ne plaču bez razloga”. Kada je otišla u drugu sobu, moja majka je videla da se beba ispovraćala i da zato plače. Od tada, ni moju sestru ni mene nisu puštali da plačemo.

Nešto ih boli, nešto im je potrebno

Jedan nedavni događaj podstakao me je da ponovo razmišljam o ovoj temi. Na dečjem igralištu, dvogodišnje dete je sedelo na motorčiću i neutešno plakalo. U pitanju je verovatno tantrum, koji je karakterističan za taj uzrast i nažalost nimalo prijatan ni za dete, ni za roditelje. Posmatram majku koja je opravdano na ivici živaca, jer dete ne želi da se pomeri – samo sedi na motorčiću i rida. Nakon vikanja i neuspešnog pokušaja da pomeri motorčić zajedno s detetom, majka se besno okrenula od deteta, koje je tada počelo još više da plače.

Odlazak majke nije umirio ni dete ni majku. Oboje su bili preplavljeni emocijama, bez načina da umire sebe. Ova scena nije nova, niti neočekivana u roditeljstvu. Svi se nađemo u poziciji kada više ne znamo kako da umirimo dete. Ali setila sam se dedinih reči.

Deca koriste različite oblike ponašanja da bi nas dozvala ili da bi pridobila našu pažnju. Neretko to bude osnovano: nešto ih boli, nešto ih plaši, nešto im je potrebno. Nekada to pak bude sredstvo manipulacije. Teško je razaznati šta je šta, pogotovo ako ne umemo da prepoznamo šta osećamo i zašto. Deca nikad ne plaču bez razloga, samo što njima taj razlog često nije svesno jasan niti vidljiv.

Ovo dete je možda bilo frustrirano zato što mu mama nije dala da uradi nešto što bi moglo da ga povredi ili zato što se udarilo. Dete, međutim, ne ume da se izbori s frustracijom. Zbog toga, ono koristi jedine alate koje ima: plač i svoje ruke – deca često udaraju svoje roditelje u napadu besa.

Ako i mi kao odrasli često pribegavamo sličnim „alatima”, kako možemo da očekujemo da deca budu pametnija? Osnovne emocionalne veštine dete uči od nas. Kada padne, mi mu kažemo: „Pao/la si, da li jako boli?” ili „Sigurno si se uplašio/la”. Mi dajemo ime onome što mu se dešava, a samim tim mu pomažemo da zna šta da radi s tim osećanjima.

Odlazak od deteta dok ono plače, iako roditeljima može pružiti vremena da umire svoje osećaje, samo dete doživljava kao napuštanje u trenutku kada ni samo ne zna šta mu je i kako da se smiri. Novopečenim roditeljima, ali i onima s dužim stažom, često je teško da podnesu detetov izliv neprijatnih osećanja. Dečje emocije su po prirodi nepredvidive, intenzivne, ali i kratke. U jednom trenutku je sve u redu, a već u sledećem deca iskazuju silovit nalet tuge ili besa a da se ništa (bar koliko mi primećujemo) nije desilo. Zaboravljamo da svet posmatran detetovim očima nije toliko strukturiran – često ga i mi sami doživljavamo kao nešto zastrašujuće. Deci smo mi –jedina stabilnost u životu.

Brojna istraživanja su potvrdila da su senzitivnost i responzivnost roditelja na detetove potrebe od najranijih dana života prediktori (predviđači) optimalnog razvoja u kasnijem dobu. Osećajnost roditelja i njihovo odgovaranje na detetove potrebe utiču tako na njegovu kasniju sposobnost da ostvari značajne i prilagodljive međuljudske odnose, kao i na njegov razvitak strategija za prevladavanje stresa.

Šta to zapravo znači? Način na koji reagujemo na detetove potrebe, naša mogućnost da pre svega razumemo, a potom i odgovorimo na potrebe, a zatim i naša sposobnost regulacije sopstvenih osećanja – sve to kod deteta stvara doživljaj sigurne baze. Tako mu poručujemo da smo mi ti koji ćemo uvek biti tu da ga prihvatimo i volimo, da ga vidimo i želimo i da ćemo biti svojevrstan temelj za razvoj emocionalnih veština (koje nam pomažu da bolje znamo šta tačno osećamo, kao i da se lakše nosimo s tim osećanjima).

Zadaci roditeljstva

Ovo su naporni zadaci roditeljstva koji ne prestaju ni kad dete kao odrasla osoba ode od kuće. Zbog toga je roditeljstvo kontinuirani proces koji ima neprevaziđen značaj za detetov celoživotni razvoj.

Kada dete sledeći put krene da plače, pokušajte sledeće: spustite se u ravan s njim (ili ga podignite ako je beba) i zagrlite. Čak i ako vam u tom trenutku nije jasno zašto plače i uprkos tome što biste najradije da viknete „Dokle više!”, dajte mu prvo osnovnu informaciju – da ste tu. Dete nikada ne plače bez razloga, kao ni mi. Krenite u istraživanje svojih osećanja; kroz učenje o sebi, učićete i dete kako da se nosi s njima. Nije lako, ali je prvi korak ka tome da postane lakše.

Autor Jovana Trbojević Jocić

Izvor: bitiroditelj.com

Polazeći od sve češćih procena da je izbijanje nove globalne pandemije nalik COVID-u 19 pitanje vremena, portal britanske Sky televizije razmotrio je neke od scenarija ‘suživota‘ zajednice s nekom novom pandemijom uključujući i novi ‘lokdaun‘.

- Zaključavanje je bila ekstremna reakcija na situaciju koja je već izmakla kontroli – komentirao je za Skaj njuz Stiven Grifin, virusolog s Univerziteta u Ledsu. U Engleskoj, podseća Grifin, su bila tri zatvaranja, od kojih je svako trajalo nekoliko meseci, umesto da je bilo samo jedno.

- Kad bi se ulagalo u mere ublažavanja poput ventilacije vazduha u javnim zgradama i generičkih vakcina i antivirusnih lekova koji bi se mogli brzo prilagoditi, blokade bi bile kraće i manje ozbiljne – predlaže Grifin, prenosi Jutarnji.

Natali Mek Dermot, profesorka zaraznih bolesti na Kings koledžu u Londonu, saklasna je sa procenama da je nova pandemija neizbežna.

- Znam da je COVID bio jako težak za ljude i želimo da verujem da možemo da se vratimo u normalu i to u potpunosti razumijem. Ali sledeća pandemija je iza ugla, mogla bi biti za dve godine, mogla bi biti za 20 godina. Moramo da budempo na oprezu. Moramo ostati budni, spremni i spremni ponovo podneti žrtve – rekla je sagovornica Skaj njuza.

Objašnjava kako se sečom drveća u Amazoniji i delovima Afrike životinje i insekti sve više približavaju domovima ljudi. A sa rastućim temperaturama, dodaje, dolazi do izbijanja virusa koje prenose komarci i krpelji.

Škole na otvorenom

- Virusi kao što su denge, chikungunya i krimsko-kongoanska hemoragijska groznica (CCHF), događaju se u delovima Evrope koji su se dosad retko viđali. Kako temperature rastu širom sveta, čak će i Velika Britanija postati područje u kojem je moguće živeti te vrste komaraca – smatra Mek Dermot. Izrazila je uverenje kako će zatvaranje do neke mere biti neizbežno sve dok vlada, naučnici i zdravstveni radnici ne budu saznali više o novom virusu i načinu na koji se širi.

Adam Kuharski, supervizor iz Centra za pripravnost i odgovor na epidemiju na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, upozorava da ‘ako se ne može obuzdati ozbiljne infekcije i potpuno ih eliminisati, poput ebole u Africi i SARS-1 na istoku Azije, jedini način da se spreči velika epidemija bolesti je značajno smanjenje prenosa sve dok vakcina ili lečenje ne učine populaciju manje osetljivom‘.

Portal podsjeća da je u Ujedinjenom Kraljevstvu prošlo osam mjeseci pre nego što je primenjena prva vakcina protiv COVID-a i više od godinu dana pr nego što je šire uvedena.

Lusi Istoup, stručnjak za masovne smrtne slučajeve i pandemije na Univerzitetu u Batu, zauzima se za ‘nijansirani karantin‘.

- Zaključavanje nikada nije reč koju bih upotrebila jer se povezuje sa stvarima poput pucnjave u školi – komentiše ona. Što se tiče ograničenja druženja, naglašava koliko su zajednica i povezanost važni za planiranje katastrofe. Podseća da britanski plan protiv gripe za 2016. ukazuje da su javna okupljanja važan pokazatelj normalnosti te da, ističe, postoji malo izravnih dokaza o prednostima otkazivanja takvih događaja. Vlasti bi trebale odmah dati prioritet stvaranju velikih ventiliranih sigurnih prostora za decu, trudnice i ranjive osobe. To bi uključivalo mesta kao što su bioskopi, centri za slobodno vreme i gradska skupština koja bi se prenamenila u društvene centre – predlaže Istopova.

Portal podsaeća da se planom protiv gripa savetuje da se škole u zaraženim područjima zatvore, i predvide mere za privremene nadstrešnice u kojima bi se održavale lekcije ili samo mesta za izlazak dece.

- Mnogo dece nema bašte zato je važno organizovati načini njihovog izvođenja izvan kuća – komentariše Istopova predlažući da se u nastavi na otvorenom udruži više škola.

Osvrnuvši se na delovanje britanske Vlade u pandemiji COVID-a 19, Skaj, među ostalim, podseća da su potrošene milijarde funti na sistem testiranja i praćenja, koji je uključivao centre za testiranje, liniju za pomoć u slučaju koronavirusa, ručno praćenje kontakata od strane tadašnjeg Zavoda za javno zdravstvo Engleske i aplikaciju NHS COVID.

- Iako su brzi testovi važni kako bi se sprečilo dalje širenje virusa, a aplikacija je mnogo obećavala, možda će biti potrebno inovativnije digitalno praćenje kontakata kako bi se izbeglo oslanjanje na ponovno zaključavanje – komentariše Adam Kučarski.

Dodao je kako digitalna infrastruktura za praćenje kontakata koju su imale neke azijske zemlje, može ograničiti poremećaj na one ljude koji su izloženi većem riziku u određenoj epidemiji, umesto da se, zaključuje Kuharski, vrati na opšte mere.

Kriva procena

On kaže da je svestan da bi praćenje onih kojih su izloženi većem riziku od zaraze u pandemiji zahtevalo teške razgovore o privatnosti, ali, napominje Kuharski, opcije uključuju korištenje lokacije pametnog telefona i transakcija debitnom karticom za povezivanje ljudi s identificiranim slučajevima.

Portal podseća da su stručnjaci za javno zdravstvo priznali da nisu bili u pravu kada su pretpostavili da će se javnost za vreme COVID-a 19 umoriti od karantina i patiti od "umora u ponašanju". Socijalni psiholog i stručnjak za ponašanje u gomili sa Univerziteta u Brajtonu Kris Kuking. On kaže da je nedostatak poverenja u vladu zbog skandala sa nepoštovanjem zatvaranja uzrokovao pad stope usklađenosti, a ne samo "umor" od ograničenja.

- Nije stvar u zakonima, nego u tome poistovećuju li se ljudi psihološki s potrebom da ih se pridržavaju – zaključuje Kuking

U zaključku analize mogućih scenarija nove pandemije, Skaj njuz, između ostalog napominje kako je COVID 19 s više od šest miliona procenjenih smrtnih slučajeva u svetu jedna u nizu pandemija u istoriji čovečanstva. Pre 43 godine, dodaje se, HIV/AIDS je prvi put identificiran a u svome razvoju kao bolesti ubio je 36 miliona ljudi u svetu. Pre toga, pandemija gripa u Hong Kongu 1968. uzrokovala je oko milion smrti, a španski grip 1918. 50 miliona ljudi.

Izvor: blic.rs

Peglanje veša je nemili posao za svakog ukućanina. Oduzima mnogo vremena i nije ni malo zabavan, ali je neophodan. Da vam olakšamo muke i skratimo njihov proces, otkrivamo vam neverovatne trikove koje ćete obožavati.

Važno je da i navlaka za peglu bude ispeglana

Možda vam ovo deluje beznačajno, ali navlaka za dasku koja je naborana i nije glatka, znatno otežava sam proces peglanja veša. Prvo veš ili garderoba su tada skloni da se lepe za podlogu, a drugo na njima se stvaraju nabori, koje je kasnije mnogo teže ispraviti, i ostaje trag oštrih linija koje ste peglom napravili. Zato ne zaboravite da prvo pripremite dasku na pravi način. Destilovana voda je neophodna

Danas gotovo svi koristimo pegle na paru, sa kojom je peglanje lakše i brže, odnosno veš je mnogo lepše ispeglan. Para iz pegle razmekšava tkaninu. Naravno, u peglu je svakako potrebno prvo sipati vodu, s tim da to mora da bude destilovana voda. Ukoliko koristite običnu vodu sa česme, em će vaša pegla biti puna kamenca, i skratićete joj njen radni vek, em će se garderoba mnogo lošije peglati, plus je moguće da na njoj ostanu bele fleke i tragovi. Dakle, kada peglate – destilovana voda mora da vam bude na dohvat ruke. Trik sa čiodama

Ukoliko peglate neki veliki komad garderobe, ili pak košulje koje su uvek nezgodne, desi se da vam se jedan deo tkanine podvuče pod drugu. Tako peglanje traje duže, plus ni rezultat baš nije sjajan, jer se uglavnom naprave crte. Šta možete da uradite. Da komad odeće fiksirate pomoću čioda ili spajalica dok peglate. Samo pazite u slučaju osetljivih tkanina poput svile da ne ostanu tragovi od čioda. Veš mora da se ohladi

Šta to znači da veš treba da se ohladi? Ukoliko odmah nakon peglanja majice, košulje ili nekog drugog komada garderobe, iste smestite u orman, a naročito ako ih složite, onda ćete dobrim delom poništiti vaš mukotrpan trud dok ste peglali.

Umesto toga prebacite odeću preko stolice, a košulju ostavite napolju na ofingeru, da se prohlade od pegle. Tako je efekat mnogo bolji. Trik sa aluminijumskom folijom

I najslađe za kraj. Ispod navlake za peglu možete da stavite aluminijumsku formulu. Kažu da to može duplo da ubrza proces peglanja, jer folija pojačava prenošenje toplote, što znači da će se vaš veš brže i bolje peglati, otkriva prva.rs.