Sombor.info

Neki antički jezici jednostavno ne mogu da se dešifruju, kao indusko pismo, rongorongo, linear A. Može li veštačka inteligencija jednog dana da razbije kodove prošlosti?

Zamislite da vam neko pruži potpuno nepoznat kod–- bez rečnika, bez gramatike, bez prevoda. Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je reč o više drevnih jezika, odnosno pisama. Ona su i danas zagonetka, uprkos visokoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji i svedoče o visokim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo.

Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istraživanju pokušava da dešifruje istorijske jezike i rekonstruiše njihove strukture.

"Za mene je izuzetno privlačno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je reše ni najpametniji umovi", kaže ona.

"Putem takvih pisanih tragova dobija se pristup kulturi koja je odavno nestala". "To je", kaže Svenja Bonman, "kao neka vrsta vremplova pomoću kog se može barem pasivno komunicirati sa stranom kulturom".

Prekratko, premalo, previše strano: prepreke u dešifrovanju

Svenja Bonman trenutno istražuje epiolmečko pismo, koje se nekada koristilo na južnoj obali Meksičkog zaliva. Pojedinačni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali toga ima toliko malo, a kontekst je toliko neizvestan da je dešifrovanje izuzetno teško.

Zagonetno je i indusko pismo kulture Harapa na području današnjeg Pakistana i severozapadne Indije. Ono se pojavljuje na stotinama pečata i keramičkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simbolički sistem i dalje je predmet rasprava - piše B92.

Zagonetan ostaje i etruščanski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo može čitati jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je teško razumeti šta zapravo piše na natpisima.

Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskršnjeg ostrva, koje podseća na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sačuvano je samo na nekoliko delimično oštećenih drvenih tabli.

Sa područja današnjeg Irana potiče protoelamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table često fragmentarne, sadržaj deluje kao administrativne beleške, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici.

Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B dešifrovan, jer predstavlja ranu formu grčkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, međutim, do danas ostaju zagonetka.

Sa Krita potiče i čuveni Festoski disk iz 2. milenijuma pre nove ere (na slici sasvim gore), jedinstven glineni predmet sa spiralno raspoređenim pečatnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato što je usamljen primerak, gotovo nemoguć za sistematsko dešifrovanje.

Kada pisma postanu nerešive zagonetke

Sva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju "ključevi", takozvani "Rozeta kamenovi", odnosno dvojezični natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno teško.

"Ali ne i nemoguće", kaže Svenja Bonman, podsećajući na dešifrovanje lineara B. "Nisu nužno potrebni dvojezični tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo."

Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer se obrasci tada teško uočavaju, a hipoteze teško proveravaju. Ili kada su nalazišta uništena ili loše dokumentovana.

"Uvek radimo samo sa fragmentima ili krhotinama prošlosti", kaže Svenja Bonman. U Evropi, na sreću, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Srednje Amerike mora raditi sa onim „što su konkistadori ostavili iza sebe", ističe kelnska lingvistkinja.

Za dešifrovanje je, pored toga, presudno i da li se jezik može svrstati u neku poznatu jezičku porodicu. Bez tog okvira nedostaju glasovni sistemi, strukture reči i tipični gramatički obrasci na kojima bi se hipoteze mogle testirati.

Veštačka inteligencija samo delimično od pomoći

Veštačka inteligencija se često pominje kao mogući "razbijač kodova". Ona može da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje oštećena mesta i računa učestalost.

Međutim, kako kaže Svenja Bonman, kod veoma malih količina teksta brzo dolazi do svojih granica. Veštačkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike količine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obično postoji samo mali broj natpisa. "Po mom mišljenju, relativno je malo verovatno da će u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka."

Kako objašnjava Svenja Bonman, veštačka inteligencija pre svega ponovo kombinuje već poznate informacije, umesto da zaista „smisli" nešto novo: "Veštačka inteligencija jednostavno varira određene fraze i reči i time stvara privid inteligencije. Ali u suštini je reč samo o simulaciji inteligencije. Program zapravo ne razmišlja".

Tako ponekad nastaju tumačenja koja deluju elegantno, ali su naučno slabo utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odražavaju nesvesna očekivanja istraživača - na primer, kada "otkrivaju" srodstva sa jezičkim porodicama koje su bile posebno često zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Svenja Bonman.

Možda večne zagonetke

Možda upravo u tome leži posebna privlačnost ovih jezika: pokazuju da čak i u dobu naizgled sveznajućih mašina neki glasovi prošlosti ostaju nemi, barem za sada.

"Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svesti o istoriji. Razmišljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo", kaže Svenja Bonman. Razmišljanje o prošlim društvima, o tome kako su funkcionisala i zašto su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu srž ljudskog postojanja. Utoliko je dešifrovanje ovih jezika, zaključuje Svenja Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.

Masti često imaju lošu reputaciju u svetu dijeta i restriktivne prehrane, ali istina je da su masti ključna komponenta svake zdrave ishrane - čak i kada je cilj mršavljenje.

Dodavanjem zdravih masti svakom obroku moguće je duže ostati sit, smanjiti potrebu za grickanjem, održati prehrambenu ravnotežu i gubiti kilograme postupnim tempom.

Prema preporukama dijetetičarke Joane Angman, među najboljim izvorima zdravih masti ističu se sledeće namirnice.

Masna riba

Masna riba bogata je omega-3 masnim kiselinama, posebno EPA (eikozapentaenska kiselina) i DHA (dokosaheksaenska kiselina). Ove važne su za brojne telesne funkcije i povezuju se s podrškom u procesu mršavljenja.

"Losos, skuša i sardine bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje snižavaju trigliceride i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Omega-3 masne kiseline takođe podupiru mršavljenje poboljšanje metaboličkog zdravlja", kaže Angman za SheFinds.

Čia semenke

Čia semenke sadrže velike količine vlakana, posebno onih koja se tope. Kada se konzumiraju, topljiva vlakna upijaju vodu i u probavnom sistemu stvaraju gelastu strukturu koja usporava probavu i podstiče osećaj sitosti.

"Ove sitne semenke prava su nutritivna snaga - bogate su omega-3 masnim kiselinama, vlaknima i proteinima. Pomažu u stabilizovanju nivo šećera u krvi, smanjuju holesterol i podstiču osećaj sitosti", kaže Angman.

Laneno seme

Angman navodi da su "mlevene laneno seme izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina i vlakana. Pomažu u snižavanju holesterola i podupiru kontrolu telesne težine smanjenjem gladi i poboljšanjem probave". U prehrani se mogu uključiti dodavanje mlevenih lanenih semenki u smooti, jogurt ili zobenu kašu, ili korišćenjem lanenog ulja kao sastojka za dresing.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje se uglavnom sastoji od mononezasićenih masti, posebno oleinske kiseline, koja je poznata po svojim zdravstvenim koristima. Mononezasićene masti u maslinovom ulju pomažu snižavanju LDL holesterola, što je važno za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

"Ekstra devičansko maslinovo ulje bogato je antioksidansima i mononezasićenim mastima, koje pomažu smanjiti upalu i poboljšati nivo holesterola. Ono je temelj mediteranske ishrane koja se smatra zdravom za srce", objašnjava Angman.

Orašasti plodovi

Mononezasićene i polinezasićene masti u orašastim plodovima pomažu snižavanju LDL holesterola, poznatog kao "loš" holesterol. Istovremeno podstiču porast HDL kolesterola, odnosno "dobrog" holesterola, i pomaže uklanjanju LDL holesterola iz arterija - piše B92.

"Bademi, orasi i pistaći izvrstan su izvor zdravih masti, vlakana i proteina. Pomažu u snižavanju holesterola i duže održavaju sitost, čime odlažu prejedanje" navodi Angman.

Tamna čokolada

Tamna čokolada sadrži zdrave masti, uglavnom mononezasićene i zasićene masti, u manjim količinama. Istraživanja sugeriraju da redovna konzumacija tamne čokolade sa visokim udelom kaka može poboljšati nivo holesterola, povećanje HDL ("dobrog") holesterola i smanjenje LDL holesterola, što doprinosi boljem zdravlju srca.

"Kvalitetna tamna čokolada sa 70 posto kakava ili više sadrži mononezasićene masti i antioksidanse. Pomaže poboljšanju nivoa holesterola i može da zadovolji želju za slatkim, čime se smanjuje potreba za nezdravim namirnicama", ističe stručnjakinja.

Avokado

Avokado je bogat vlaknima i zdravim mastima koje podstiču sitost i smanjuju ukupni unos kalorija. Vlakna pomaže da se duže oseća sitost, čime se smanjuje nepotrebno grickanje i presedanje. "Bogat mononezasićenim mastima, avokado pomaže u smanjenju lošeg holesterola, a istovremeno povećava dobar holesterol. Takođe pomaže u održavanju osećaja sitosti, što smanjuje ukupan unos kalorija", zaključila je dijetetičarka.

Ni plate u EU nisu svuda iste, ali svuda su veće nego kod nas.

Prosečna plata u Srbiji (neto, bez poreza i doprinosa) za septembar 2025. godine iznosila je 109.147 dinara, po Republičkom zavodu za statistiku. To je 930 evra.

Prosečna godišnja plata po zaposlenom u Evropskoj uniji iznosi 39.808 evra. Među državama članicama kreće se od 15.387 evra u Bugarskoj do 82.969 evra u Luksemburgu, što je čak 5,4 puta više.

Osim Luksemburga, prosečna plata viša od 50.000 evra beleži se još u pet zemalja: Danskoj, Irskoj, Belgiji, Austriji i Nemačkoj.

Na dnu liste, uz Bugarsku, prosečna godišnja plata po zaposlenom manja od 20.000 evra je u Grčkoj i Mađarskoj.

Podaci Eurostata pokazuju da su plate generalno više u zapadnoj i severnoj Evropi, a niže u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

Razlozi razlika u platama

Giulia De Lazzari, ekonomistkinja iz Međunarodne organizacije rada (ILO), istakla je da su ekonomska struktura i produktivnost država ključni razlozi razlika u platama među zemljama.

„Viša produktivnost omogućava državama isplatu viših plata“, rekla je za Euronews.

De Lazzari navodi da zemlje s većim udelom sektora s visokom dodatom vrednošću, poput finansija, IT-a i napredne industrije, po pravilu imaju više plate od zemalja u kojima je zapošljavanje koncentrisano u sektorima s nižom dodatom vrednošću. U te druge spadaju, na primer, poljoprivreda, tekstilna industrija ili osnovne uslužne delatnosti.

„Snaga i prisutnost sindikata, kolektivni ugovori i nivo zakonski propisane minimalne plate takođe značajno utiču na visinu plata“, dodala je.

Dr Agnieszka Piasna, viša istraživačica u Evropskom institutu za sindikate (ETUI), objasnila je da nizak nivo sindikalne organizovanosti i viša nezaposlenost verovatno slabe pregovaračku moć radnika na tržištu rada.

„To se često navodi kao objašnjenje za nizak udeo plata u mnogim zemljama srednje i istočne Evrope, koje imaju neke od najnižih stopa sindikalne organizovanosti u EU“, rekla je.

Prosečne plate prema kupovnoj moći

Razlike su manje kada se plate posmatraju prema standardu kupovne moći (PPS), koji uzima u obzir razlike u troškovima života među državama, prenosi N1.

Jedna PPS jedinica teoretski omogućava kupovinu iste količine roba i usluga u svakoj zemlji.

Plate prilagođene punom radnom vremenu kreću se od 21.644 PPS-a u Grčkoj do 55.051 PPS-a u Luksemburgu. Razmera između najviše i najniže vrednosti tada se smanjuje na 2,5.

Uz Luksemburg, na vrhu lestvice su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sve s više od 48.500 PPS-a.

Pet zemalja s najnižim vrednostima su Grčka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Estonija, sve ispod 28.000 PPS-a.

De Lazzari iz ILO-a istakla je da troškovi života i visine cena utiču na plate, a posledično i na visinu zarada.

„Zemlje s višim nivoima potrošačkih cena generalno imaju i više nominalne plate“, rekla je.

Poredak pojedinih zemalja znatno se menja kada se upoređuju iznosi u evrima i prema PPS-u. Na primer, Rumunija se penje s 22. na 13. mesto, ostvarujući znatno bolji rezultat prema kupovnoj moći, dok Estonija pada sa 16. na 22. mesto kada se uzmu u obzir razlike u cenama.

Ako se prosečni rast iz poslednjih pet godina nastavi, očekuje se da će prosečna plata u EU-u u 2025. godini dosegnuti 41.600 evra u nominalnom iznosu, a u 2026. godini 43.400 evra, iako se stope rasta znatno razlikuju među državama.

Visoka temperatura se javlja u slučajevima infekcije. Leukociti oslobađaju proteine – pirogene i tako učestvuju u imunološkom odgovoru organizma. Pirogeni dalje deluju na moždani centar za kontrolu temperature, pa ona raste kako bi uništila uzroke infekcije. Pratite svoje stanje, ukoliko se temperatura uporno vraća, potražite pomoć lekara.

Pored lekova koji snižavaju temperaturu, uvek se možemo osloniti na prirodne recepte koji su neverovatno efikasni.

U nastavku donosimo samo neke od narodnih recepata pomoću kojih se temperatura skida i deci i odraslima.

Obloge

Rendani krompir i sirće. Izrendajte jedan veći krompir zajedno sa korom. Stavite krompir na tabane i preko obujte pamučne čarape. Držite ga na tabanima dok se čarape ne osuše, a onda ponovite postupak. Krompir možete da potopite u sirće i tako ga stavite na tabane, ali ne morate. I sam krompir deluje, kao samo i sirće – potopite čarape u jabukovo ili vinsko sirće, obujete ih i čekate da se osuše, pa ponovite postupak.

Limun

Iscedite sok od četiri limuna i dodajte malo narendane korice limuna. Namočite pamučne krpice, pa sa njima umotajte stopala. Preko toga obujte pamučne čarape, dobro se utoplite, posebno stopala i lezite sat vremena. Kada su krpice na nogama suve, ponovite postupak.

Kukuruzno brašno

Napravite gustu smesu od kukuruznog brašna i alkoholnog sirćeta i smesu stavite na tabane, obmotajte krpicama i obujte pamučne čarape. Ovo možete da radite i po nekoliko puta.

Belance

Umutite belance, nakvasite njime pamučne krpice, pa stavite na tabane i obujte čarape.

Čaj i kupka od đumbira

Pola kašičice sveže narendanog đumbira stavite u šolju vrele vode i ostavite 10 minuta da odstoji. Zasladite medom, iscedite malo limuna. Pijte čaj 2-3 puta dnevno. Ovaj čaj je efikasan i kao lek za kašalj.

Đumbir ne morate da koristite samo kao čaj. Napunite kadu mlakom vodom, dodajte 2 kašike đumbira u prahu i dobro promešajte. Kupajte se 10 minuta. Đumbir će podstaći znojenje i smanjiti groznicu.

Vozači treba da imaju na umu da iako nisu pili alkohol, postoje namirnice zbog kojih mogu dobiti pozitivan rezultat na alkotestu.

Koliko god zvučalo čudno, upravo to se dogodilo jednom vozaču u Kini: na testiranju su mu otkrili nivo alkohola u krvi iznad zakonske granice. On je insistirao na tome da nije pio, a naknadna analiza krvi dokazala je da je bio potpuno trezan.

Ispostavilo se da je dobio pozitivan rezultat jer je nekoliko minuta ranije konzumirao veliku količinu duriana.

Poznat kao najsmrdljivije voće na svetu, ima ukus vanile, a dokazano je da prirodna hemijska jedinjenja i šećeri koje sadrži mogu da uzrokuju privremene lažno pozitivne rezultate – posebno ako se test radi odmah nakon konzumacije.

Nešto slično događa se s ananasom i papajom, piše Jutarnji list.

Voće, hleb, kolači

U slučaju banana ili grožđa, takođe treba biti oprezan kada su vrlo zreli: u želucu dolazi do procesa fermentacije koji proizvodi alkohol. Ipak, za pozitivan rezultat na alkotestu trebalo bi baš preterati sa unosom tih plodova.

Neke od ovih namirnica nisu česte u ishrani većine vozača, ali hleb i kolači jesu. Oni sadrže kvasac, koji fermentiše u testu i proizvodi malu količinu alkohola. Ako ostanu tragovi, to bi takođe moglo dovesti do pozitivnog rezultata na alkotestu.

U pripremi nekih poslastica koristi se ekstrakt vanile koji sadrži 35 odsto alkohola.

Taj postotak, u načelu, nije značajan jer njegovo dejstvo traje svega petnaestak minuta. Nakon tog vremena, ne ostaje trag zaostalog alkohola.

Obratite pažnju na mak

S druge strane, semenke maka neće dati pozitivan rezultat na alkotestu, ali mogu dati pozitivan rezultat na testu za droge. Mogu da sadrže tragove morfijuma u malim količinama: preterana konzumacija može rezultirati padom na takvom testu, piše ElPais.

U sada nepredvidivim vremenima jedna od retkih prognoza koje se mogu dati sa poverenjem jeste: "Ako vam veštačka inteligencija nije promenila život 2025. godine, promeniće ga sledeće, 2026.", piše kolumnista britanskog levičarskog dnevnika "Gardijan" Rafael Ber.

Euforija zbog toga šta tehnologija može da postigne, "naduvana je finansijama Silicijumske doline s namerom da iskrivi globalnu ekonomiju i podstakne geopolitička rivalstva, oblikujući svet bez obzira na to da li će se ikada ostvariti najneobičnije tvrdnje o mogućnostima veštačke inteligencije", piše autor u članku pod naslovom "Kada pukne 'balon' veštačke inteligencije, ljudi će konačno imati priliku da povrate kontrolu" - piše N1.

ChatGPT je pokrenut svega pre nešto više od tri godine i postao je najbrže rastuća potrošačka aplikacija u istoriji. Sada ima oko 800 miliona korisnika nedeljno. Njegova matična kompanija, OpenAI, procenjuje se na oko 500 milijardi dolara. Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-a, pregovarao je o zamršenom i, po nekima, sumnjivo netransparentnim dogovorima s drugim igračima u tom sektoru da bi izgradio "infrastrukturu potrebnu za budućnost SAD, zasnovanu na veštačkoj inteligenciji". Vrednost tih poslova je čak oko hiljadu ipo milijardi dolara.

Stotine milijardi dolara za tu opkladu daju Alfabet (matična kompanija Gugla), Amazon, Epl, Meta (ranije Fejsbuk) i Majkrosoft, koji ima udeo od 135 milijardi dolara u OpenAI-ju. Bez svih ovih investicija, američka ekonomija bi stagnirala.

Ekonomski analitičari i istoričari prethodnih industrijskih uzbuđenja - od železnice u 19. veku, do buma i pada "dotkom kompanija" (".com") na prelazu u novi milenijum, nazivaju veštačku inteligenciju "mehurom".

Altman je rekao: "Postoje mnogi delovi veštačke inteligencije za koje mislim da su trenutno pomalo u mehurićima", ali, naravno, njegov deo nije takav. Džef Bezos, osnivač Amazona, nazvao je veštačku inteligenciju "dobrom vrstom ; mehura" jer ubrzava ekonomski napredak - finansira infrastrukturu i širi granice ljudskog znanja. Te koristi će biti i pošto "mehur" pukne i one opravdavaju propast malih ljudi, ali ne Bezosovih, koji će pritom pretrpeti štetu, piše britanski kolumnista.

"Optimizam tehnološkog bratstva je opojna mešavina staromodnog šarlatanstva, plutokratske megalomanije i utopijske ideologije", piše u članku.

U njegovoj srži je lansiranje marketinške ideje: sadašnji modeli veštačke inteligencije već nadmašuju ljude u mnogim zadacima, a mašine će uskoro postići "opštu inteligenciju" – kognitivnu svestranost poput ljudske što će dovesti do emancipacije mašina od potrebe za bilo kakvim doprinosom ljudi: "Generalno inteligentna veštačka inteligencija moći će sama da uči i dizajnira svoje naslednike, napredujući kroz zapanjujuće eksponente sposobnosti ka višim dimenzijama superinteligencije".

Kompanija koja pređe taj prag neće imati problema s novcem, a "ljudi koji ostvare tu viziju – a dominantni evanđelisti su svi muškarci, biće za sveznajuću veštačku inteligenciju ono što su drevni proroci bili za svoje bogove", dok je "u tom post-homosapiens poretku malo manje jasno što će biti s nama ostalima", piše autor.

SAD nisu jedina supersila zainteresovana za veštačku inteligenciju, tako da "jurnjava Silicijumske doline za maksimalnom neverovatnošću ima geopolitičke implikacije". Kina ima drugačiji pristup, delimično diktiran tradicijom Komunističke partije centralizovanog industrijskog planiranja, ali i jednostavnom činjenicom da je druga u trci za inovacijama.

Peking se zalaže za bržu, širu primenu veštačke inteligencije nižeg profila - ali i dalje moćne - i to na svakom nivou ekonomije i društva: "Kina igra na opšti podsticaj obične veštačke inteligencije, a SAD ciljaju na izvanredan skok u opštoj veštačkoj inteligenciji".

Pošto je nagrada u toj trci globalna supremacija, malo je podsticaja za bilo koju stranu da brine o rizicima ili da prihvati međunarodne protokole koji ograničavaju upotrebu veštačke inteligencije i nalažu transparentnost u njenom razvoju. Ni SAD ni Kina nisu zainteresovane da tu strateški vitalnu industriju podvrgnu ;standardima koje su pisali stranci.

"Proizlazi da ćemo u odsustvu globalnog upravljanja, zavisiti od integriteta razbojničkih barona i autoritarnih aparatčika da izgrade etičke zaštitne ograde oko sistema koji su već ugrađeni u alate koje koristimo za rad, igru i obrazovanje", piše kolumnista.Ove godine Ilon Mask je objavio da njegova kompanija razvija "Bejbi Grok" - veštački "četbot" namenjen deci od tri godine, a verzija za odrasle izražava stavove belih suprematista i ponosno se identifikovala kao "MečaHitler" (MechaHitler). Ta očiglednost je barem iskrena i lakše ju je uočiti nego suptilnije kodiranje predrasuda kod botova kojima nisu date tvrde ideološke smernice koje Mask daje svojim algoritmima.

Nisu svi sistemi veštačke inteligencije "veliki jezički modeli" (LLM) poput "Groka", ali svi LLM su podložni "halucinacijama" i "zabludama" stečenim iz materijala na kojem su obučeni. Oni ne "razumeju" pitanje koje im postavlja čovek i o njemu ne "razmišljaju" kao ljudski um, već uzimaju zadatu temu, testiraju verovatnoću da se njeni ključni termini često pojavljuju zajedno u njihovim podacima za obuku, i sastavljaju odgovor koji zvuči verovatno.

Često je rezultat tačan, obično ubedljiv, ali može biti i smeće. Kako količina sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom raste na mreži, menja se odnos nepotrebnih stvari i kvaliteta. Pošto se ti modeli veštačke inteligencije zato sve više "hrane smećem, ne može se verovati da će izbaciti hranljive informacije", piše autor.

"Na ovoj putanji se pojavljuje sumorna destinacija: veštačka pseudo-realnost posredovana ulizičkim mehaničkim potomstvom narcisoidnih oligarha iz Silicijumske doline", piše u članku.

Ali to nije jedini dostupan put, niti je nužno najverovatniji.

"Iracionalno oduševljenje pristalica veštačke inteligencije i njihovo cinično uparivanje sa Trampovom administracijom je poznata priča o ljudskoj pohlepi i kratkovidosti, a ne nova faza u evoluciji. Proizvod je zaista fenomenalan, ali manjkav na načine koji je kodiran deformisanim karakterom njegovih stvaralaca čiji su talenti prodaja i finansijski inženjering".

"Pravi 'balon' nisu procene vrednosti akcija, već naduvani ego industrije koja misli da je samo još jedan korak udaljena od računarskog božanstva", ali kada "američka ekonomija Ikara (pošto joj se otopi vosak iz krila) udari u hladno more, postojaće šansa da se čuju i drugi glasovi o riziku i regulaciji", piše autor.

"Možda neće doći 2026. godine, ali se bliži trenutak kada ozbiljnost ponuđenog izbora i potreba da se sa njim suočimo postaju neizbežni. Da li treba da izgradimo svet u kojem je veštačka inteligencija stavljena u službu čovečanstva, ili će biti obrnuto? Neće nam trebati ChatGPT da nam kaže odgovor", zaključuje kolumnista Gardijana Rafael Ber.

Tokom prethodne nedelje na području Policijske uprave u Somboru dogodilo se 18 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške, a 14 lake telesne povrede.

Zbog predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika na svim važnijim putnim pravcima očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, uključujući granične prelaze i naplatne stanice, pa iz PU Sombor apeluju na vozače da budu strpljivi i da ne ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju prebrzom vožnjom i nepropisnim preticanjem.

S obzirom na vremenske uslove i čestu pojavu magle u ovo doba godine, apeluje se na vozače da prilagode i smanje brzinu kretanja vozila, posebno ispred pešačkih prelaza i u blizini autobuskih stajališta, ali i na pešake da budu svesni da nisu dovoljno vidljivi vozaču u ovom periodu godine u noćnim uslovima, posebno ukoliko na sebi nose tamnu odeću, bez reflektujućeg materijala.

Saobraćajna policija će pojačano kontrolisati saobraćaj kako bi se očuvala bezbednost saobraćaja - piše Radio Dunav.

UG „Bunjevačko kolo“ priredilo je u Narodnom pozorištu Sombor sada već tradicionalni božićno-novogodišnji koncert od nazivom „Bunjevačko kolo svojoj varoši“.

Publika je imala priliku da čuje čuvene tamburaške melodije, ali i kompozicije novijeg datuma koje su itekako privukle pažnju slušalaca. U okviru programa nastupili su Veliki tamburaški orkestar Centra tamburaške kulture – Novi Sad sa solistima Zoranom Iđuški, Tamarom Babić, Tamarom Mokić, Strahinjom Živanovićem, Aleksandrom Stošićem i Slavkom Našigaćinom. Gosti koncerta bili su Strahinja Rašić i Dečiji hor „Šareni vokali“ sa solistima Hanom Švraka i Aleksandrom Stošićem.

Povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja čuvenog somborskog slikara Save Stojkova u utorak, 23.12.2025. godine u Velikoj sali Кulturnog centa „Laza Кostić“ premijerno je izvedena predstava „Rapsodija Stojkov – slike života i život slika“.

Predstava poetički prikazuje ključne fragmente slikarevog života, fokusira se na stvarnost koja stoji iza umetnikovih slika, a sastavljena je od dvadeset dramskih scena.

Ulogu Save Stojkova tumači Žarko Stepanov, a ostale likove prikazuju Biljana Кeskenović, Mihajlo Nestorović i Pero Stojančević. Tekst predstave i režiju potpisuje Milivoje Mlađenović, scenografiju Erika Vujić, kostimograf je Staša Jamušakov, kompozitor Gabor Lenđel, video Miloš Čekić, koreografija Marija Gabrić, a dizajn svetla Radomir Stamenković.

Ispred Grada Sombora premijeru su propratile članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave.

Prva repriza zakazana je za 29.12.2025. godine u Velikoj sali Кulturnog centra.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. decembar