Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. decembar

Dr Sana Sadoxai, koja na TikToku ima više od 42.000 pratilaca i redovno deli medicinske savete, nedavno je objavila video u kojem objašnjava kako jutarnja rutina može povećati rizik od srčanog udara.

„Prava opasnost počinje onog trenutka kada se probudite i ostanete nepomični“, rekla je.

„Većina ljudi ide iz kreveta pravo na mobilni telefon, zatim sedi, pa u žurbi izlazi iz kuće, držeći telo u stanju male aktivnosti i visoke upale. Ta jedna navika potajno ubrzava insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnoće na stomaku, povišeni krvni pritisak, tihu upalu i metaboličku disfunkciju – a sve to drastično povećava rizik od ranih srčanih udara, posebno kod osoba s prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, piše Mirror, a prenosi N1.

„Tiha pretnja“

Samo pet do sedam minuta jutarnjeg kretanja – brza šetnja, istezanje ili vežbe disanja – poboljšava cirkulaciju, aktivira metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i štiti srce više nego što ljudi misle. Telesna težina, metabolizam i zdravlje srca duboko su povezani. Ignorisanje ove jutarnje navike tiha je pretnja. Promena može spasiti život.

Ako se borite s gojaznošću, tvrdokornom masnoćom na stomaku, nedostatkom vazduha, dijabetesom ili hroničnim umorom, to su rani metabolički znaci upozorenja koje ne biste smeli da ignorišete. Preuzmite kontrolu pre nego što se pretvore u srčani rizik!!“

Jedan korisnik TikToka komentarisao je video rečima: „Uglavnom, ustajanje i jurnjava na posao nas polako ubijaju.“

Drugi je dodao: „Probudim se, popijem šolju čaja, opušteno je pijem pola sata i tek se onda spremam za posao. Mislim da dajete veoma dobar savet.“

Prema britanskom NHS-u, srčani udar – koji se naziva i infarkt miokarda – nastaje kada se prekine dotok krvi u srce, najčešće zbog krvnog ugruška. U Ujedinjenom Kraljevstvu oko 100.000 hospitalizacija godišnje, odnosno jedna svakih pet minuta, posledica je srčanog udara.

Najčešći simptom srčanog udara je bol u grudima, uključujući osećaj pritiska, težine, stezanja ili stiskanja. Ostali simptomi mogu uključivati:

bol u drugim delovima tela, najčešće u levoj ruci, ali i u desnoj ruci, vilici, vratu, leđima ili stomaku
osećaj omaglice ili vrtoglavice
znojenje
otežano disanje
mučninu ili povraćanje
snažan osećaj teskobe, sličan napadu panike
kašalj ili piskutanje pri disanju

Ako neko doživi srčani udar, važno je odmah pozvati hitnu pomoć. Dok se čeka dolazak hitne pomoći, tableta aspirina od 300 mg može kratkoročno pomoći – pod uslovom da osoba nije alergična – jer poboljšava protok krvi i razređuje krv.

Osobama koje su pretrpele srčani udar mogu se dati lekovi za otapanje krvnih ugrušaka, a u nekim slučajevima potrebna je i operacija.

Načini smanjenja rizika od srčanog udara uključuju prestanak pušenja, smanjenje telesne težine i ishranu sa malo masnoća i mnogo vlakana, uključujući integralne žitarice i najmanje pet porcija voća i povrća dnevno. NHS takođe preporučuje da odrasli nedeljno imaju najmanje 150 minuta, odnosno dva sata i 30 minuta, aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta.

Najbogatije porodične dinastije na svetu nikada nisu bile bogatije.

Prema Blumbergovom indeksu za 2025. godinu, 25 najbogatijih porodica povećalo je svoje bogatstvo za skoro 360 milijardi dolara za samo godinu dana, a ukupna vrednost njihovih imperija dostigla je neverovatnih 2,9 biliona dolara. Na samom vrhu - i dalje nesporno - nalazi se porodica Volton, osnivači najvećeg lanca supermarketa na svetu - Volmarta.

Ulazak na listu nikada nije bio skuplji - minimalno bogatstvo za prvih 25 sada je 46,4 milijarde dolara, skoro 10 milijardi dolara više nego prošle godine.

1. Volton (SAD) – 513,4 milijarde dolara

Osnivačka porodica Volmarta je prvi put prešla granicu od pola milijarde dolara. Volmart je najveći svetski maloprodajni lanac, sa više od 10.750 prodavnica i godišnjim prihodima od 681 milijarde dolara. Voltonovi kontrolišu oko 44% kompanije. Zanimljiva činjenica: Volmart svakog radnog dana opslužuje oko 270 miliona kupaca širom sveta.

2. Al Nahjan (UAE) – 335,9 milijardi dolara

3. Al Saud (Saudijska Arabija) – 213,6 milijardi dolara

Saudijska kraljevska porodica, sa oko 15.000 članova, duguje svoju moć ogromnim rezervama nafte i kontroli vladinih ugovora. Državni fond PIF ima imovinu veću od 1.000 milijardi dolara.

4. Al Tani (Katar) – 199,5 milijardi dolara

Porodica koja vodi Katar od 19. veka. Pravi skok bogatstva dogodio se zahvaljujući eksploataciji prirodnog gasa, što je ovu malu zemlju katapultiralo među najbogatije na svetu po glavi stanovnika.

5. Hermes (Francuska) – 184,5 milijardi dolara

Porodično luksuzno carstvo koje stoji iza legendarnog modnog brenda Hermes. Birkin torbe, simbol ekstremnog luksuza, dostižu cene i do nekoliko stotina hiljada dolara na aukcijama.

Novi trend: sirovine, luksuz i tehnologija

Četiri porodice su prvi put ušle među 25 najboljih:

Larea Mota Velasko (Meksiko) – bakar
Luksič (Čile) – bakar i industrija
Del Vekio (Italija) – EsilorLuksotika i veštačka inteligencija naočare
Olajan (Saudijska Arabija) – globalne finansije i nekretnine

Zajednički imenilac: kontrola ključnih resursa ili globalnih brendova, sa jakom vezom sa finansijskim tržištima.

Blumbergov indeks jasno pokazuje da se globalno bogatstvo ne rasipa – ono se sve više koncentriše. Porodice koje su napravile prve korake pre 50 ili 100 godina danas upravljaju sektorima od kojih zavisi svetska ekonomija: energijom, hranom, maloprodajom, farmaceutskim proizvodima, tehnologijom i luksuzom.

Za male ekonomije i tržišta u razvoju, ovo je važan signal: globalni kapital sve više ima prezime.

U vremenu u kom se od ljudi očekuje da budu stalno nasmejani i zahvalni, buđenje bez osećaja potpune sreće može stvoriti dodatni pritisak, objašnjavaju psiholozi.

Sve postaje još teže kada se otvore društvene mreže i ugledaju tuđa „savršena“ lica i životi. Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da sreća nije trajno stanje i da nas pojedini obrasci razmišljanja mogu udaljiti od istinskog zadovoljstva.

Sram, krivica i briga

Psihoterapeutkinja Tamika Luis (Tamika Lewis) kaže da su sram, krivica i stalna briga najveći neprijatelji sreće, jer nas drže zarobljenima u prošlosti ili budućnosti, umesto u sadašnjem trenutku, gde se zapravo nalazi radost.

Ona preporučuje razvijanje saosećanja prema sebi, praktikovanje zahvalnosti i korišćenje mantre ho’oponopono – „Žao mi je. Molim te, oprosti mi. Hvala ti. Volim te.“ – koja pomaže da se otpusti krivica i podseti na samoljublje, prenosi Index.

„Trebalo bi“ razmišljanje

Rečenice poput „Do sada sam trebalo da budem dalje u karijeri“ ili „Trebalo je da budem srećnija“ stvaraju pritisak i udaljavaju od sadašnjeg trenutka. Stefani Dalberg savetuje:

„Pokušajte da se vratite u ‘ovde i sada’. Pogledajte oko sebe i pronađite nešto što možete da cenite, čak i ako nije savršeno“.

Nepreduzimanje akcije

Mnogi ljudi ostaju u vezama ili poslovima koji ih ne ispunjavaju jer se plaše da ne pogreše, kaže psihoterapeutkinja Sadaf Sidiki.

Strah od neuspeha često dovodi do paralize u donošenju odluka, pa ona savetuje male, svesne korake ka promeni, jer je „svaka greška deo procesa, a velike promene često nastaju iz sitnih pomaka“.

Nedostatak veze sa samim sobom

Kada ne poznajemo sopstvene granice i vrednosti, skloni smo da potvrdu tražimo spolja. Sidiki ističe da je snažna veza sa sobom ključ osećaja sreće.

„To ne znači ignorisanje sopstvenih mana, već njihovo prihvatanje i učenje kako da se s njima živi“, kaže on.

Samopoznavanje donosi jasnije granice i veći osećaj sigurnosti.

Upoređivanje s drugima

Posmatrajući tuđe naizgled savršene živote na društvenim mrežama, lako se zaboravlja da se vidi samo njihova najbolja verzija, upozorava Dalberg.

Ona preporučuje ograničavanje vremena provedenog na internetu i započinjanje dana zahvalnošću, jer to pomaže povratku u realnost.

Psihološkinja Šavon Mur-Loban dodaje da „nije lako biti zadovoljan sopstvenim životom kada se stalno posmatraju tuđi vrhunci“.

Ignorisanje dubljih problema

Potiskivanje bola i trauma ne donosi mir.

„Teške stvari koje nas preplavljuju ostaju u nama dok se s njima ne suočimo“, objašnjava Mur-Loban.

Ona naglašava da se istinska sreća pojavljuje tek kada se sagleda ono što se krije ispod površine, dok je kod ozbiljnijih stanja, poput depresije, neophodna stručna pomoć.

Izolacija

U digitalnom dobu mnogi ljudi osećaju povezanost, ali ne i bliskost. „Povezani smo na mreži, ali ne i u stvarnosti“, kaže Luis.

On savetuje da se zapitate s kim ste se danas zaista povezali. Ljudima su potrebni stvarni odnosi, razgovori i osećaj zajedništva – upravo to hrani sreću.

Kako uneti više radosti u svakodnevni život

Prvi korak je namera.

„Umesto da dan započnete spiskom obaveza, zapitajte se kako želite da se danas osećate“, savetuje Luis.

Ako je odgovor mir, važno je razmisliti šta ga donosi.

Psihoterapeutkinja Sidiki poručuje:

„Sreća nije konačno odredište. Ona su trenuci koje biramo usput.“ Kada se prestane sa potragom za stalnim zadovoljstvom i prihvati da su usponi i padovi sastavni deo života, lakše se pronalaze male radosti – i u njima trajna snaga.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je da će najkasnije početkom 2026. godine Skupštini Srbije biti podnet predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, čak i za vreme velikog odmora. Deo sagovornika Nova.rs smatra da trenutno nije trenutak raspravljati o ovakvoj zabrani te da ima prečih problema koje treba rešavati u prosveti gde se trenutno profesori suočavaju sa otkazima, dok sa druge strane postoje i mišljenja da bi ovakva zabrana mogla da bude korisna te da bi učenici mogli da budu bolje skoncentrisani na nastavu, ako im telefoni nisu pri ruci da im skreću pažnju.

„Kada dete uđe u školu i kada počne nastava, dete ostavlja mobilni telefon i uzima ga tek po završetku časova. Nema korišćenja telefona ni na odmorima, osim izuzetka dece kojoj taj telefon služi zbog njihovog zdravstvenog stanja i specifičnosti njihovih bolesti, naravno to podrazumeva adekvatnu lekarsku dokumentciju“, izjavio je Pašalić o predlogu koji je u pripremi.

On je naveo da bi u svim ostalim slučajevima nastavnici bili zaduženi za komunikaciju sa roditeljima, ukoliko je to neophodno, jer je to njihova dužnost i obaveza.

Ana Dimitrijević, gimnazijski profesor i predsednica Foruma beogradskih gimnazija, smatra da ipak trenutno ima prečih stvari o kojima treba da se priča.

„Mislim da je svaki predlog tog tipa, trenutno u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo, potpuno zamazivanje očiju jer mi imamo toliko većih problema, i u prosveti i u državi da je razgovor o mobilinim telefonima sada potpuno besmislen. Na kraju krajeva, ja radim u školi u kojoj postoje kadice za mobilne telefone, gde se oni ostavljaju tokom časa. Svi učenici poštuju to pravilo. Kada se u uvede na početku prvog razreda, prosto su oni na to navikli, a to ostavlja mogućnost da ukoliko im je telefon potreban da ga imaju tokom časa, u skladu sa digitalizacijom pošto naše škole nemaju po 30 računara i tableta koji im obezbeđuju, onda nekada je nama potrebno da oni pristupe internetu i to rade preko svojih telefona“, navela je ona.

Ističe da zna puno ljudi koji imaju decu od prvog go četvrtog razreda osnovne škole, te da njihova deca nemaju mobilne telefone, već imaju pametne satiće.

„Mislim da od prvog do četvrtog razreda to svakako treba da bude pravilo, da njima telefoni nisu potrebni u tom uzrastu i da je veće kontrola potrebna od petog do osmog razred. Što se tiče srednje škole, mislim da bi zabrana izazvala veliki bunt kod dece, a opet sa druge strane mislim da treba uvesti pravila gde bi se ta upotreba na neki način ograničila. Mislim da bi to bilo najbolje rešenje za srednjoškolce“, navela je sagovornica Nova.rs.

Smatra da u ovoj situaciji u kojoj se mi nalazimo sa otkazima prosvetnim radnicima, razrešenjima direktora, nekoliko gimnazija koje ne rade regularno, ona smatra da je sada potpuno bismisleno pričati o zabrani mobilnih telefona.

„Imamo nedostatak kadra, nema dovoljno nastavnika što se tiče određenih predmeta i dalje imamo previše učenika u pojedinim odeljenjima po 35 njih… Ovo o čemu se sada priča je kao i priča i o naciolalnim udžbenicama, to su prosto neke teme za neko zdravije vreme. Mislim da prvo treba da rešavamo neke veće probleme, pa da se onda bavimo ovim stvarima. Mislim da to može da se uredi kako bi se upotreba telefona ograničila, a ne mora nužno da se telefon zabrani u školi“, zaključila je Dimitrijević.

Jelena Mitić, psiholog i profesor XIII beogradske gimnazije, smatra da telefoni predstavljaju problem u radu na času, ali je protiv zabrane kao takve.

„Govorim iz ugla psihologa koji radi u gimnaziji. Smatram da mobilni telefoni predstavljaju solidan problem u radu i realizaciji nastave naročito u ocenjivanju i vrednovanju znanja itd. Međutim, sa druge strane sam protiv zabrane kao zabrane, jer smatram da to u adolescentom periodu može da bude izazov. Nekako sam mišljenja da bi tu trebalo da se napravi kompromis. Sa jedne strane, mi ne možemo da se odupremo i da se suprotstavamo ni veštačkoj inteligenciji ni digitalizaciji, a sa druge strane treba da uspostavimo i ozbiljnu dozu poverenja sa učenicima, dogovor, otvorenu i jasnu komunikaciju šta je dopušteno, a šta nije“, navela je ona.

Smatra da treba se nađe neko kompromisno rešenje.

„Sa jedne strane da onemogućimo prevare sa kojima se suočavamo skoro svakodnevno u korišćenju mobilnih telefona, a sa druge strane da digitalizaciju i mogućnost korišćenja u krajnjoj liniji i veštačke inteligencije, usmerimo u pravcu doprinosa i učenikovog obrazovanja i sticanja znanja, kao i našeg rada sa njima. Odupiranju osavremenjavanja gubimo trku, to je sigurno, jer veštačka inteligencija postaje u mnogim profesijama dominantno polje. Mi decu ne možemo od toga da odvajamo, ali treba na pravi način da ih usmerimo kako se to koristi“, istakla je sagovornica Nova.rs.

Osvrnula se i na to što učenici telefone koriste tokom časova kako bi bolje odradili kontrolni ili za igranje igrica.

„Kad pričamo o zabrani mobilnih telefona, isključivo mislim o prevarama kojima se deca služe koristeći mobilni telefon na času da bi odradili bolje kontrolni i o skretanju pažnje kada koriste društvene mreže i igrice, jer im je možda dosadno na času. Više treba da se pozabavimo time zašto oni imaju potrebu da nas prevare kada rade kontrolne ili bilo kakve provere znanja ili zašto je njima dosadno na našem času pa pribegavaju telefona, nego da samo pasivno uvedemo zabranu kao ograničenje, mogućnost da neko poseduje mobilni telefon“, dodala je Mitić.

Ističe da ako se već razmišlja o zabrani, da treba da se misli o tome kako će se to sprovesti.

„Oni mogu jedan telefon da ostave na ulazu u zgradu, a drugi da ponesu sa sobom. Deca danas imaju neretko i po dva telefona. Moramo da budemo vrlo potkovani i pripremljeni za to što planiramo da uvedemo. Možda i pre nego što dođemo do tog striktnog ‘NE’ da se vratimo malo unazad i razmislimo gde smo propustili, gde smo dopustili da nas nešto prevlada i da nešto zauzme našu ulogu i da razmislimo kako mi to poverenje i autoritet kod dece možemo da vratimo. Treba da se izgradi poverenje između učenika i nastavnika koje je dobrano poljuljano poslednjih decenija, da nekako učenici nemaju želju da nas prevare i da njima bude zabavnije da slušaju naš čas i lepše da nas slušaju, nego da igraju igrice“, navela je Mitić.

Nada Stankov, školski psiholog, ističe da zabrana upotrebe mobilnih telefona nije nova stvar.

„Zabrana upotrebe mobilnih telefona nije nova stvar, to već od pre dve godine postoji i već je svaka škola trebala da ima svoj pravilnih o zabrani upotrebe telefona. Kako će se odraziti, pa odraziće se na povećanje pažnje učenika i fokusiranost na nastavu i na ono što nastavnik predaje“, rekla je ona.

Smatra da upotreba telefona može da bude korisna ako se koristi u edukativne svrhe.

„Tekovine civilizacije koliko su dobre, toliko su i loše. Ova tekovina civilizacije je u školi u tom nastavnom delu često štetna ukoliko se telefon ne koristi u edukativne svrhe, u istraživačkom radu. Sve ostalo odvlači pažnju – da li je neko zvao, da li ima neka nova poruka, ko se pojavio novi na Instagramu, koja je objava sada ili stori… Pored toliko stimulansa koji sada postoje oko dece, još i ovo je višak“, dodala je sagovornica Nova.rs.

Gubitak samostalnosti i pojava demencije spadaju među najveće strahove u starijem životnom dobu. Procene ukazuju da bi do 2050. godine broj osoba sa potvrđenom dijagnozom mogao dostići oko 200 miliona.

Šta ukazuje na prve znake demencije, kako se oni prepoznaju, kada treba potražiti i pružiti pomoć lekara i koji su signali koje telo šalje, za RTS je govorio prof. dr Branko Đurović, neurohirurg i klinički neurofiziolog.

Najčešće počinje gubitkom pamćenja, posebno skorijih događaja i jasnog sećanja događaja iz prošlosti. Zatim kreću problemi sa logičkim razmišljanjem, donošenjem odluka, teškoće da se pronađe prava reč.

Kasnije osobe sa demencijom odu od kuće, ali ne umeju da se vrate. Kreće otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti, problemi sa novcem, plaćanjem računa ili obavljanjem nekih običajnih poslova, kao na primer kuvanje ručka, odlazak u kupovinu, spremanje kuće - prenosi Danas.

Ovi simptomi odgovaraju kliničkoj slici najčešće demencije, Alchajmerove bolesti, na koju otpada 60 do 70 procenata pacijenata sa demencijom, a kako napominje prof. dr Branko Đurović, treba imati u vidu da su to samo oni pacijenti koji se vode u medicinskoj dokumentaciji, ali da je broj znatno veći.

„Sem Alchajmerove demencije imamo i druge vrste demencija koje ne počinju odmah sa procesom zaboravljanja, prvo kratkoročnog, a onda u daljem toku gubitka dugoročne memorije. Postoji i frontotemporalna demencija, koja je u javnosti je vezana za glumca Brusa Vilisa, koja ne počinje procesom zaboravljanja, već problemima sa govornom komunikacijom, kako je objavila njegova supruga 2022. godine”, napominje profesor.

U slučaju frontotemporalne demencije, kompletna klinička slika se javlja tek u kasnijem životnom dobu.

Demencija Levijevih tela

Demencija Levijevih tela (LBD) je progresivna neurodegenerativna bolest obeležena akumulacijom proteinskih naslaga (Levijevih tela) u mozgu, što uzrokuje gubitak pamćenja, promene u ponašanju, kognitivne fluktuacije, vizuelne halucinacije i parkinsonizam i često se pogrešno dijagnostikuje kao Alchajmer ili Parkinsonova bolest.

„Opet jedan čuveni glumac, Robin Vilijams, koji je preminuo 2014. Njegov klinički tok je bio izuzetno brz od početka simptomatologije do krajnjeg ishoda. Najbolji američki neurolozi su postavili svi identičnu dijagnozu – Parkinsonova bolest. Niko nije pomislio na demenciju. Tek se na obdukciji uočilo da se radi o toj vrsti demencije“, objašnjava profesor.

Prvi znaci demencije

Kada je u pitanju sam proces zaboravljanja, ako se setimo nečega što smo zaboravili unutar 24 sata, stručnjaci koji se bave tom problematikom, kažu da nije problem, ali ako ne možemo da se setimo i posle 24 sata, onda je moguće da takvi pacijenti budu u problemu, ističe gost Jutarnjeg programa.

Profesor Đurović objašnjava da svi ovi procesi razvoja demencije su vezani za dve male moždane tvorevine – hipokampus i amigdalu.

„One se nalaze u dubini slepoočnog režnja. Hipokampus je centar za kratkoročnu memoriju, centar za prostornu orijentaciju i za kontrolu efekata hroničnog stresa. Druga, amigdala, nalazi se odmah uz hipokampus i ona predstavlja centar za emociju“, objašnjava profesor.

„Kad najbolje pamtimo? Pa, kad se dese neki događaji koji imaju veliku emotivnu obojenost. Znači, prvo reaguje amigdala, koja potom transferiše taj emotivni naboj na hipokampus. Hipokampus praktično dalje transferiše tu kratkoročnu memoriju u određene centre za dugoročnu memoriju.“

Motorička slabost

Jedna od poslednjih faza demencije, pre krajnjeg ishoda je motorička slabost, navodi dr Đurović. Gubitak pamćenja, problemi govorne komunikacije, problemi percepcije vizuelnog prostornog planiranja i na kraju motorička slabost.

Sama demencija je velika grupa neurodegenerativnih oboljenja mozga gde dolazi do gubitka neurona, nervnih ćelija i potpornih ćelija – mikroglija. Svakog dana svako od nas normalno gubi oko 85.000 neurona. Svakog dan u našem mozgu, baš u hipokampusu stvori se otprilike oko 1.400 neurona.

Šta potpomaže stvaranje novih neurona i novih relacija između nervnih ćelija unutar hipokampusa?

– Fizička aktivnost.
– Mentalna aktivnost – učenje novih veština i sticanje novih znanja.

„Mnogi se hvale da redovno rešavaju ukrštenice. To jeste dobro, ali to je rutinska procedura. Mozak, odnosno hipokampus jedan i drugi, traži novo znanje, ne ono što predstavlja dnevnu rutinu i što se ponavlja iz dana u dan“, naglašava dr Đurović.

Potrebno je istovremeno biti fizički i mentalno aktivan i održavati socijalne kontakte kako bi smo stvorili novu mrežu neurona.

Prevencija i usporavanje demencije

Prevencija, usporavanje, eventualne pojave određene vrste demencija, u kasnijoj životnoj dobi, počinje od najmlađih nogu, ističe profesor.

„Počinje od zdravog načina ishrane, od dnevne rutine u vidu fizičke aktivnosti, od dobrog i kvalitetnog sna, noćnog sna, posebno najdublje, REM faze uoči buđenja. Neko ko se budi između pola četiri do pola šest, ima veliki rizik da izgubi tu najkvalitetniju fazu noćnog spavanja“, objašnjava dr Đurović.

Najčešći oblik demencije je Alchajmerova, a na drugom mestu je vaskularna demencija koja je posledica neodržavanja kardiovaskularnog zdravlja – hipertenzija, povećana količina masnoće u krvi, povećana koncentracija šećera itd.

„Poslednjih godina razvijaju se, odnosno doziraju se određeni biomarkeri u krvi koji nam daju predikciju da takvi pacijenti koji imaju povećanu koncentraciju tih određenih supstanci u krvi, mogu za 10-15 godina da dobiju demenciju. Tako da, ta preventivna aktivnost treba da se koncentriše kod njih.“

Poenta je, naglašava prof. dr Branko Đurović na kraju da svako od nas uradi ono što može i pridržava se osnovna tri stuba preventivne medicine koji smanjuju verovatnoću pojave određene vrste demencije.

Britanska Pošta u saradnji sa Crystal Ski Holidays sprovela je istraživanje o najpovoljnijim evropskim skijalištima, uključujući 32 popularne destinacije u devet evropskih zemalja koje Britanci najčešće posećuju tokom zime (Francuska, Italija, Austrija, Švajcarska, Andora, Bugarska, Norveška i Finska). U istraživanje nisu uključene zemlje sa Balkana, poput BiH i Srbije, ali je zanimljivo videti gde se na Zapadu može skijati po pristupačnim cenama, piše Pun kufer.

Analiza je upoređivala cene ski karata, opreme, časova skijanja, obroka i pića kako bi se izračunao prosečan nedeljni trošak na destinaciji. U cene nije uračunat put do skijališta niti hotelski smeštaj.

Bardonecchia najpovoljnija za odrasle

Bardonecchia na severozapadu Italije proglašena je najjeftinijim skijalištem za odrasle među analiziranim destinacijama, dok je druga najpovoljnija opcija za porodice. Iako su cene u ovom skijalištu porasle za 10,5% u odnosu na prošlu godinu, nedelju dana za jednu odraslu osobu u Bardonecchiji košta 601 funtu, odnosno 685 evra, dok četvoročlana porodica treba da izdvoji oko 1984 funti, odnosno 2259 evra.

Passo Tonale najpovoljnije za porodice

U Italiji se u top 10 najpovoljnijih evropskih skijališta našlo nekoliko destinacija. Passo Tonale u regiji Trentino proglašeno je najpovoljnijim za porodice, jer nudi besplatnu ski-kartu za decu mlađu od osam godina kada su u pratnji odraslih. Nedeljni boravak četvoročlane porodice (dvoje odraslih i dvoje dece) košta oko 1797 funti, odnosno 1955 evra.

U top 10 najpovoljnijih za odrasle i porodice našla su se i italijanska skijališta: Sauze, Sestriere, Cervinia, Kronplatz i La Thuile.

Slovenija takođe na listi

Britanska Pošta je uporedila cene i u Kranjskoj Gori. Ova destinacija je pala s drugog na četvrto mesto po povoljnim porodičnim aranžmanima. Trošak nedelju dana za četvoročlanu porodicu u Kranjskoj Gori iznosi oko 2117 funti, odnosno 2480 evra.

Najskuplja skijališta nalaze se u Švajcarskoj i Austriji.

Prigrevčanin D.V. (56) je, pre nekoliko dana, pucao iz lovačke puške na komšijskog psa i ranio ga. Komšiji D.K., vlasniku psa se pravdao da mu je pas, navodno, došao u dvorište, lajao i pokušao da ga ugrize, te da je pucnjem samo hteo da ga uplaši, ali ne i da ga ubije. Ranjena životinja je, na svu sreću, preživela i polako se oporavlja - pišu apatinskenovine.rs.

Kod D.V. je, prilikom pretresa kuće, pronađeno i privremeno oduzeto oružje i veća količina metaka različitih kalibara, zbog čega mu je određeno zadržavanje u trajanju do 48 časova, nakon čega je izveden pred javnog tužioca.

Protiv D.V. biće podnete dve krivične prijave: za krivično delo ubijanje i mučenje životinje i drugo, za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.