Sombor.info

Način na koji ljudi komuniciraju, bilo uživo ili putem poruka, često otkriva više nego što se na prvi pogled čini. Jezik koji koristimo može da ukazuje na naše raspoloženje, način razmišljanja i odnos prema drugima, a ponekad i na dublje obrasce ličnosti koje sami ne primećujemo.

Psiholog Šarlot Entvistle upozorava da određene navike u dopisivanju mogu da upućuju na psihopatiju ili tzv. mračne crte ličnosti. Reč je o češćem korišćenju neprijateljskog i negativnog jezika, psovki te reči koje izražavaju ljutnju poput "mrzim" ili "besan sam", kao i o naglašenom fokusiranju na sebe kroz reči poput "ja", "meni" i "moje", umesto "mi", piše Daily Mail, a prenosi Index.hr.

U tekstu za The Conversation Entwistle objašnjava:

- Bilo da je reč o kratkoj poruci, dugom e-mailu, ležernom razgovoru s prijateljem ili komentaru na internetu, reči koje ljudi biraju tiho otkrivaju dublje obrasce u načinu na koji misle, osećaju i odnose se prema drugima.

- Osobe s mračnijim crtama ličnosti često koriste više neprijateljskog, negativnog i distanciranog jezika - dodaje.

Prema Cleveland Clinic, psihopatija se smatra težim oblikom antisocijalnog poremećaja osobnosti i povezuje se s povećanim rizikom od nasilnog ponašanja.

Entvistle ipak naglašava da pojedinačna navika, poput psovanja, sama po sebi ne znači da je neko psihopata, ali kombinacija takvih obrazaca može biti znak na koji vredi obratiti pažnju: "Ovi obrasci se često pojavljuju u govoru i pisanju puno pre nego u otvorenom ponašanju."

Gastroenterolog Saurabh Sethi nedavno je rangirao najčešće konzumirana pića prema njihovom dejstvu na probavu i crevno zdravlje.

Kad razmišljamo o zdravlju creva, najčešće se fokusiramo na hranu. Ali, ono što pijemo jednako je važno, a često i presudno. Tečnosti brzo prolaze kroz probavni sistem i gotovo trenutno utiču na crevnu sluznicu i bakterije koje u njoj žive. Neki napici pomažu dobrim bakterijama da se razvijaju, dok drugi mogu ozbiljno narušiti tu osetljivu ravnotežu.

Gastroenterolog Saurabh Sethi nedavno je rangirao najčešće konzumirana pića prema njihovom dejstvu na probavu i crevno zdravlje. Njegova poruka je jednostavna: svakodnevni izbori mogu vam pomoći, ali vas mogu i koštati dobrog osećaja u stomaku,prenosi nova.rs.

Voda je i dalje apsolutni broj jedan. Bez nje nema dobre probave. Pomaže razgradnji hrane, olakšava apsorpciju hranjivih materija i sprečava zatvor. Drugim rečima, što se tiče creva, voda nema konkurenciju.

Kefir je odmah iza nje. Reč je o fermentisanom napitku prepunom korisnih bakterija i kvasaca koji jačaju crevnu mikrobiotiku. Kako objašnjava gastroenterolog dr Pal, kefir sadrži više probiotičkih sojeva nego jogurt, zbog čega ima snažniji efekat na probavu i imunitet.

Biljni čajevi poput đumbira, mente ili komorača poznati su saveznici probavnog sistema. Umiruju želudac, opuštaju crevne mišiće i pomažu kod nadutosti. Budući da ne sadrže kofein, lagani su za organizam i pogodni za konzumaciju tokom celog dana.

Zeleni čaj takođe je dobar izbor. Bogat je antioksidansima, a sadrži umerenu količinu kofeina koja ne opterećuje probavu. Osim toga, podstiče rast dobrih bakterija u crevima i može pomoći u smanjenju upalnih procesa.

Crna kafa, iznenađujuće, nije neprijatelj probave. Može podstaknuti rad creva i pomoći kod zatvora. Ali to važi samo ako se pije bez dodataka. Čim u šoljicu uđu šećer, sirupi i velike količine krema, sve prednosti nestaju.

Pića s kojima treba biti umeren

Nezaslađeno mleko može biti dobar izvor proteina i kalcijuma, ali njegovo dejstvo jako zavisi od osobe. Mnogi ljudi ne podnose laktozu, što može dovesti do nadutosti i nelagode. Ako nemate problema s mlekom, može biti deo uravnotežene prehrane, ali nije univerzalno rešenje.

Kokosova voda često se promovipe kao zdrava opcija, i s razlogom – dobro hidrira i nadoknađuje elektrolite, posebno nakon vežbanja. Ipak, sadrži popriličnu količinu prirodnih šećera, pa s njom ne treba preterivati.

Voćni sokovi, iako zvuče zdravo, gube glavnu prednost voća – vlakna. Bez njih se šećer brzo apsorbuje u krv, što uzrokuje nagle skokove glukoze i slabije dejstvo na probavu nego kad pojedete ceo plod.

Najgori izbor za creva

Dijetalna gazirana pića često se doživljavaju kao „manje zlo“ jer nemaju kalorija, ali to je varljiv utisak. Veštački zaslađivači koje sadrže mogu negativno da utiču na crevnu mikrobiotiku i dugoročno naruše zdravlje probavnog sistema.

Na samom dnu lestvice nalaze se zaslađena i energetska pića. Ona ne nude nikakvu nutritivnu vrednost, a mogu ozbiljno poremetiti probavu. Velike količine šećera hrane loše bakterije u crevima, podstiču upale i stvaraju savršene uslove za probavne tegobe.

Ako brinete o zdravlju creva, poruka je jasna: ono što pijete jednako je važno kao i ono što jedete. Ponekad je najjednostavniji izbor ujedno i najbolji.

Zima donosi praznično raspoloženje, ali i povećan rizik od određenih zdravstvenih problema, uključujući srčani udar.

Hladno vreme može dodatno opteretiti srce, zato je ključno prepoznati rane znake upozorenja koji mogu spasiti život.

Postoji pet ključnih simptoma na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju tokom ovih hladnijih meseci, prenosi Index.hr.

Jutarnja težina u grudima

Ako se budite sa osećajem težine ili gušenja u grudima, to nikako ne treba zanemariti. Takav osećaj odmah nakon buđenja može biti ozbiljan znak za uzbunu i zahteva oprez.

Gubitak daha pri manjem naporu

Da li osećate da gubite dah čak i nakon vrlo kratke i lagane šetnje? Neuobičajen gubitak daha pri aktivnostima koje ste ranije obavljali bez problema može ukazivati na to da se srce muči sa pumpanjem krvi.

Bol u ramenu, vilici ili leđima

Iako se bol u grudima najčešće povezuje sa srčanim udarom, simptomi se mogu javiti i u drugim delovima tela. Obratite pažnju na neobjašnjiv bol u levom ramenu, vilici ili leđima, jer on takođe može signalizirati nešto alarmantno.

Neobjašnjivo znojenje

Znojenje bez očiglednog razloga, poput fizičkog napora ili visoke temperature, još je jedan znak na koji treba obratiti pažnju. Ako vas iznenada oblije hladan znoj, to može biti simptom srčanog udara.

Iznenadan i stalan umor

Uporan umor ili osećaj potpune iscrpljenosti, čak i nakon što ste se dovoljno odmorili i naspavali, ne treba olako shvatiti. Takav neobjašnjiv umor može biti rani znak upozorenja da nešto nije u redu sa vašim srcem.

Letonija je završila izgradnju 280 kilometara dugačke ograde s bodljikavom žicom na granici sa Rusijom, objavila je danas agencija za upravljanje državnom imovinom.

Ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis rekao je da je ograda „značajan doprinos bezbednosti stanovništva Letonije“, uz sličnu ogradu koja je prošle godine podignuta na granici sa Belorusijom, prenosi Hina.

Letonija planira da do kraja 2026. postavi dodatnu infrastrukturu i sisteme za nadzor duž granice sa Belorusijom i Rusijom.

„Naš glavni cilj je da uvedemo najmoderniju zaštitu na istočnoj granici Evropske unije“, rekao je Kozlovskis.

Letonija, Litvanija i Estonija planiraju da postave i tenkovske barijere i betonske blokove duž granica sa Rusijom i Belorusijom, kako bi se zaštitile od mogućih napada.

Ne, ovde nije reč samo o običnoj nesanici – postoje skriveni uzroci koji se lako mogu rešiti, savetuju stručnjaci.

Ako se i vi redovno budite usred noći, između 3 i 5 ujutru, i kasnije ne možete ponovo zaspati, niste jedini.

Premda to može izgledati kao bezazleni prekid sna, stručnjaci upozoravaju da bi upravo to buđenje moglo biti znak nečega važnog što se dešava u našem telu.

Oko 3 sata ujutru telo prolazi kroz fazu dubokog sna poznatu kao REM – fazu sna u kojoj mozak obično obrađuje emocije i pamćenje. Neočekivano buđenje u tom periodu može biti znak pojačanog stresa, anksioznosti, prevelike aktivnosti simpatičkog nervnog sistema ili hormonske neravnoteže. Takođe može ukazivati na probleme sa jetrom i detoksikacijom, jer u to vreme jetra ima svoju aktivnu fazu čišćenja tela.

Dr Endi Galpin, profesor kineziologije i suosnivač kompanije Absolute Rest, otkriva da iza ovog frustrirajućeg problema često stoje iznenađujuće jednostavni uzroci - piše Danas.

Galpin opisuje fenomen koji naziva „tired and wired“ – umoran, a „naelektrisan“. Naime, možete odmah zaspati kada ste iscrpljeni, ali ćete spavati samo tri ili četiri sata i nećete moći ponovo zaspati. Problem nije u tome što ste umorni, već u tome što vaše telo nije fiziološki smireno.

On napominje da bi trebalo proveriti otkucaje srca u mirovanju, varijabilnost otkucaja srca i nivo glukoze u krvi – ovi pokazatelji mogu otkriti da spavate, ali da zapravo niste opušteni.

On i njegov tim u kompaniji Absolute Rest analiziraju sve – od nivoa neurotransmitera, kvaliteta vazduha u sobi, pa do čistoće posteljine. Čak proveravaju nivo CO₂ u sobi, inspirisani istraživanjima sa svemirskih stanica. Visok nivo ugljen-dioksida u spavaćoj sobi može dovesti do lošeg početka sna, buđenja tokom noći i smanjene kognitivne funkcije narednog dana.

Čak i klimatizacija, koja se često smatra korisnom, može narušiti san, pokazala su brojna istraživanja.

Šta možemo sami da uradimo?

Redovnost je ključna

Redovan san je važniji nego što ljudi misle – odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana. Kada je reč o osećaju energije, ta redovnost ima veći uticaj od ukupnog broja sati sna.

Na primer, ako radnim danima idete na spavanje u 22 sata i budite se u 6 ujutru, to je osam sati sna. Ali ako vikendom ostanete budni do 2 ujutru i spavate do 10, zapravo prolazite kroz „jet lag“ jer ste četiri sata van ritma.

Strategija opuštanja

Galpin naglašava važno pravilo za krevet – koristite ga samo za spavanje. To može značajno smanjiti nesanicu i slične probleme sa snom. Dakle, bez gadgeta u krevetu

Ako vam treba više od 30 minuta da zaspite svake noći, nemate dobru strategiju uspavljivanja i potreban vam je plan za fiziološko smirivanje pre spavanja, poput tople kupke ili tuša, biljnog čaja, čitanja knjige (nikako ekrana), slušanja umirujuće muzike ili tihih progresivnih vežbi disanja.

Nutritivna veza

Ako se budite s vrlo niskim nivoom glukoze u krvi, ishrana je gotovo sigurno ono što treba prilagoditi, osim ako nemate poremećaj sna.

Prestanite biti opsednuti merenjem sna

Mnogi pate od „ortosomije“ – opsesivne potrage za savršenim snom, što paradoksalno pogoršava spavanje zbog stalnog praćenja i brige o kvalitetu sna, najčešće pomoću gadgeta i aplikacija. Fiksiranje na „savršeni san“ može uništiti odmor. Galpinovo rešenje: nemojte odmah proveravati podatke o snu nakon buđenja.

Za one sa problemima s kiselinom u želucu, jednostavna promena poput podizanja uzglavlja kreveta za 15 cm može pomoći, dok oni koji hrču mogu probati miofunkcionalnu terapiju sa vežbama jezika.

U svakom slučaju, Galpin naglašava da većina ljudi najbolje reaguje na multifaktorski pristup: rešavanje svih velikih problema istovremeno kako bi se postigli najbolji rezultati. Kvalitetan san nije luksuz – on je ključan za opštu dobrobit.

Narodno pozorište Sombor objavilo je program koji će posetioci ove ustanove kulture imati priliku pogledati tokom januara meseca 2026. godine. 

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za januar 2026.

Petak, 16. januar u 18h, Velika scena – Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Subota, 17. januar u 20h, Velika scena – po drami Miroslava Krleže „Gospoda Glembajevi“ GLEMBAJEVI, režija: Gorčin Stojanović

Sreda, 21. januar u 20h, Velika scena – Ferenc Molnar, IGRA U DVORCU, režija Kinga Mezei, Narodno pozorište Subotica, predtava je na mađarskom jeziku, prevod obezbeđen

Četvrtak, 22. januar u 20h, Velika scena – Mate Matišić “LJUDI OD VOSKA”, Režija: Ivan Vanja Alač

Petak, 23. januar u 20h, Velika scena – Ivo Andrić, NA DRINI ĆUPRIJA, u dramskom tumačenju Tihomira Stanića, pozorište Teatrijum Beograd

Subota, 24. januar u 20h, Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Četvrtak, 29. januar u 20h, Studio 99 – Marej Šizgal, ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM, u režiji Dušana Jovića, Rvangrad film i teatar uz podršku NP Sombor

Petak, 30. januar u 20h, Velika scena – Branislav Nušić “PROTEKCIJA”, režija: Milan Nešković, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, Crna Gora

Subota, 31. januar u 20h, Velika scena – Dušan Kovačević, RADOVAN TREĆI, režija Vito Taufer, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, Crna Gora.

Atletsko rekreativni klub Somaraton Sombor punih deset godina organizuje Trkačku Ligu Somaraton zajedničku trening trku na pet kilometara koja se održava svake subote na šetalištu pored Velikog bačkog kanala u Somboru. U subotu 27.12.2025. godine održano je poslednje ovogodišnje kolo koje je okupilo više od trideset učesnika, a koje je bilo posebno po tome što su svi učesnici lige zajedničkom akcijom ‘’Slatki novogodišnji trčanjac’’ sakupili novogodišnje paketiće koje su podelili najmlađima koji su pre starta lige otrčali svoj krug, ali sa Deda Mrazom! Važno je da se deca motivišu i da znaju, od što ranijeg uzrasta, da je fizička aktivnost veoma važna kako za fizičko tako i za mentalno zdravlje - poručuje Somaraton.

U desetoj jubilarnoj sezoni Trkačke Lige Somaraton oboren je rekord u broju kilometara koji je istrčan tokom jedne godine! Naime ligaši su u 2025. godini istrčali 5.630 kilometara što je razdaljina od Sombora do Abu Dabija! Tokom 50. kola ove godine bar jedno učešće u ‘’subotnjoj petici’’ uzelo je 84 trkača i to 52 muškaraca kao i 32 dame. Najredovniji na Ligi je bio Josip Major sa čak 49 istrčanih liga odnosno izostao je samo jednom ove godine. Josip je takođe i šampion Lige za 2025. godinu čime je odbranio titulu od prošle godine te prenosni pehar ostaje i tokom sledeće godine u njegovom vlasništvu. Kod dama šampionsku titulu od prošle godine takođe je odbranila Mirjana Došen koja sa Josipom dominira takmičenjem već nekoliko godina unazad. Ligaški poredak od prvog do desetog mesta u muškoj konkurenciji je sledeći: Josip Major, Predrag Gagić, Srđan Sajlović, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Nenad Đorđević, Miroslav Liščević, Nikola Ranković, Ilija Zvekanov i Dejan Nikolić. Kod dama: Mirjana Došen, Biljana Vezmar, Danica Grujić Firanj, Maja Đukić, Ana Pešić, Tijana Odobašić, Nataša Čekić, Vasilisa Pešić, Tamara Berleković i Aleksandra Boca.

Nakom par nedelja pauze u januaru 2026. godine nastavlja se nova sezona Lige te pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže u ovoj sjajnoj i besplatnoj aktivnosti koja daje jako puno! Više informacija možete dobiti preko sajta www.somaraton.org.rs kao i preko portala Trkačke lige www.tlsomaraton.top kao i na Facebook grupi - Trkačka Liga Somaraton.

Građane Srbije u 2026. godini očekuje raspored državnih praznika koji omogućava nekoliko značajnih predaha tokom godine, ali i dovoljno prostora za planiranje godišnjih odmora i kraćih putovanja. Iako nema velikog broja praznika koji automatski donose duge odmore, pojedini datumi idealni su za spajanje sa vikendima.

Godina počinje povoljno – Nova godina se obeležava 1. i 2. januara, koji u 2026. godini padaju u četvrtak i petak. To praktično znači četiri uzastopna slobodna dana uz vikend, što će mnogima omogućiti da novu godinu započnu uz duži predah.

Prvi veći zimski praznik dolazi sredinom februara. Dan državnosti – Sretenje, obeležava se 15, 16. i 17. februara. S obzirom na to da 15. februar pada u nedelju, neradni dani se prenose na ponedeljak i utorak, čime se dobija trodnevni blok slobodnih dana, jedan od najpovoljnijih u toku godine.

U prolećnim mesecima na red dolazi Praznik rada, koji se tradicionalno obeležava 1. i 2. maja. U 2026. godini ti datumi padaju u petak i subotu, što zaposlenima donosi produženi vikend i nastavak višedecenijske tradicije prvomajskih odmora i okupljanja.

Jedini državni praznik koji u 2026. godini „preseca“ radnu nedelju jeste Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra. Kako ovaj datum pada u sredu, ne donosi automatski produženi vikend, ali često predstavlja priliku za dodatni slobodan dan uz korišćenje godišnjeg odmora.

Pored državnih praznika, u skladu sa zakonom, zaposleni imaju pravo na odsustvo i tokom verskih praznika, u zavisnosti od ličnih verskih opredeljenja i dogovora sa poslodavcem, dok se rad u pojedinim delatnostima odvija po posebnom režimu.

Ukupno posmatrano, 2026. godina donosi stabilan i predvidiv raspored neradnih dana, bez velikih iznenađenja, ali sa jasnim prilikama za racionalno planiranje odmora. Najpovoljniji periodi za spajanje slobodnih dana su početak godine i februar, dok maj ostaje rezervisan za kraće prolećne pauze.

Zahvaljujući saradnji Banke hrane Vojvodine i Udruženja slepih Sombor, 230 novogodišnjih paketića podeljeno je mališanima iz Sombora.

Paketiće je deci podelio Deda Mraz, u petak, 26.12.2025. godine u prostorijama Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Кaradžić“, a paketi su donacija kompanije „Maxi“.

„Deo smo inicijative pod nazivom Hrana za sve, u okviru koje smo imali mogućnost da svakodnevno doniramo značajne količine paketića. Želimo da ulepšamo praznike za 230 mališana i da oni uživaju u novogodišnjoj čaroliji“, rekao je Srđan Budimčić, osnivač Banke hrane Vojvodina.

Podela novogodišnjih paketića nastavak je saradnje Banke hrane Vojvodina sa Udruženjem slepih Sombor.

„Za nas je ovo izuzetno lep i radostan dan, jer ćemo, zahvaljujući Banci hrane Vojvodina i podršci kompanije Delhaize Serbia, podeliti 230 paketića deci koja su deca, unuci i praunuci naših članova Udruženja slepih. Pored toga, podršku ćemo pružiti i učenicima Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Кaradžić, kao i korisnicima dnevnog boravka, zatim deci i mladima bez roditeljskog staranja iz Doma Mika Antić, kao i korisnicima neformalne grupe Obrok za porodicu“, kazala je sekretarka Udruženja slepih Sombor Danijela Golubović.