Sombor.info

Naučnici istražuju da li će moći da spasu Zemlju od apokaliptičnog scenarija koji bi mogao da nam dođe iz svemira.

Studija objavljena ovog meseca bavi se time da li bi nuklearna bomba mogla da se ispali “milionima kilometara” u svemir da spreči katastrofalni udar asteroida u našu planetu.

Istraživači Nacionalne laboratorije Lovrens Livermore (LLNL) u Kaliforniji razvili su alat za modeliranje koji bi mogao da proceni tu mogućnost, nakon što je američke agencija NASA 2022. uspešno preusmerila džinovski svemirski kamen.

Novi alat, detaljno opisan u Žurnalu planetarne nauke, pomaže naučnicima da ustanove da li bi im i druga opcija mogla biti na raspolaganju, nakon što je NASA primenila “kinetički udar” – prosto rečeno razbijanje jedne stvari o drugu a u ovom slučaju letelice o asteroid – kako bi ga izbacila sa kursa u misiji DART.

“Ako imamo dovoljno vremena za upozorenje, potencijalno bi mogli da lansiramo nuklearni uređaj, šaljući ga milionima kilometara daleko do asteroida koji ide ka Zemlji”, rekla je u saopštenju šefica istraživačkog tima, fizičarka Meri Berki.

Nuklearni uređaji imaju veći procenat gustine energije po jedinici od kinetičkog udara koji je koristila NASA, što bi ih učinilo efikasnijom metodom protiv asteroida, navela je ona.

Moguća dva scenarija

A jednom kad uređaj dođe u kontakt sa asteroidom, moguća su dva scenarija.

“Onda bi detonirali uređaj i ili skrenuli asteroid – držeći ga netaknutim ali pružajući kontrolisano odgurivanje od Zemlje – ili bismo mogli da ga poremetimo, razbijajući ga na male fragmente koji se brzo kreću i koji bi takođe promašili planetu”, navela je Berki.

Kako navodi “Njujork post”, sofisticirane simulacije kojima upravlja njena laboratorija pokrivaju širok spektar faktora koji bi pomogli da se utvrdi da li bi ova misija bila uspešna. Ukoliko se realna pretnja Zemlji materijalizuje, modeliranje bi pomoglo da vlasti odrede kako postupati dalje protiv asteroida, rekla je vođa projekta planetarne odbrane LLNL Megan Brak Sajal.

“Dok je verovatnoća od udara velikog asteroida za vreme naših života niska, potencijalne posledice mogle bi da budu razorne”, dodala je u saopštenju.

Rizici

Ipak, postoje rizici vezani za ispaljivanje nuklearke na putanju sudara sa asteroidom.

Komadi raznetog asteroida i dalje bi mogli da budu dovoljno veliki da naštete našoj planeti, kako je “Njujork tajmsu” rekao francuski stručnjak za asteroide, dr Patrik Mišel.

- Ukoliko pogrešno izračunate energiju potrebnu da ga uništite, možda ćete napraviti gomilu fragmenata – rekao je on.

Izvor: blic.rs

Jeste li za šetnju?

Nije vest da je vežba dobra za nas. Ali možda niste znali da postoji vežba za koju fizioterapeuti kažu da je toliko korisna za telo da je treba raditi svaki dan. Asocira se na dugovečnost, dostupna je svima i potpuno je besplatna.

„Hodanje je najbolja vežba za zdravo starenje. Prvo, poboljšava zdravlje srca i cirkulaciju. Drugo, podržava zdravlje zglobova. Treće, pomaže u ravnoteži i koordinaciji i smanjuje rizik od padova. I na kraju, ne zahteva nikakvu opremu, već je besplatno i dostupno“, rekao je za „Parade“ fizioterapeut dr Leks Gonzales.

Hodanje je primarni oblik vežbanja za stanovnike plavih zona, regiona sveta sa najvećom koncentracijom stogodišnjaka. U ovim krajevima ljudi ne rade intenzivne vežbe, već hodaju tokom dana.

Pored hodanja, dugovečnosti doprinose i trening snage, aerobni ili kardiovaskularni trening, trening fleksibilnosti i trening ravnoteže i agilnosti.

Američki koledž sportske medicine preporučuje najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno i dva dana treninga snage nedeljno, prenosi Index.hr.

Za novogodišnju noć, prema prognozi RHMZ-a, biće suvo uz postepeno naoblačenje. Temperatura od dva stepena na jugu do devet u Beogradu.

Na kraju najtoplije godine u istoriji merenja na planeti, i najtoplije jeseni u Srbiji još od 1951. godine, toplo vreme se nastavlja, piše RTS.

Za novogodišnju noć, prema upravo objavljenoj prognozi RHMZ-a, biće suvo uz postepeno naoblačenje.

Pred jutro, na severu zemlje padaće kiša.

Temperatura u novogodišnjoj noći od dva stepena na jugu, do devet u Beogradu.

Naoblačenje i zahlađenje prognozirano je za 2. januar, ali će i tada snega biti samo na planinama, dok će u nižim predelima padati kiša.

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, u cilju unapređenja bezbednosti tokom novogodišnjih i božićnih praznika, pojačano će kontrolisati učesnike u saobraćaju s posebnim akcentom na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koji su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda.
Apelujemo na vozače da poštuju ograničenje brzine kretanja i koriste sigurnosni pojas, kao i da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Takođe, apelujemo i na sve ostale učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.

Svim građanima želimo srećne novogodišnje i božićne praznike.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u petak, 29. decembra, organizuje vanrednu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 11.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Sarački zanat spada u retke stare zanate u Srbiji, a porodica Đuran se već četvrtu generaciju bavi upravo njime.

Đurani su posle više godina dočekali novost da je krajem decembra upravo sarački zanat upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Nikola Đuran, poslednji somborski sarač sa ponosom ističe da je taj zanat, kao skup znanja i veština koje se odnose na pripremu materijala i izradu predmeta od kože, prvenstveno za potrebe konjarstva na predlog Gradskog muzeja Sombor, Narodnog muzeja Čačak i njegove Saračke radionice "Đuran" konačno upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Ova zanatska radionica sa višedecenijskom tradicijom opstaje samo u okviru porodice već četiri generacije.

Proces proizvodnje u saračkom zanatu svodi se na ručni rad koji uključuje krojenje, obradu, farbanje, glancanje, bušenje i prošivanje.

U ovoj radionici pravljeni su amovi koji se danas nalaze u muzeju zamka Vindzor u Velikoj Britaniji.

Somborski sarač ističe da uspeva opstati na tržištu tako što unosi i inovacije u posao i čvrsto veruje da će posla za buduću generaciju ipak biti.

Izvor: RTV

U subotu 23. decembra održana je druga kontrola za kandidate za kajakašku reprezentaciju Srbije. Kontrola je održana u Bačkoj Palanci i po programu je bila provera snage. Radila se provera u vežbama privlačenja i bendž pres.

Takmičarke Kajak kluba Panonija iz Apatina, Anja Kovačević i Sonja Urtajl, pokazale su zavidan nivo fizičke spreme i po broju ponavljanja su zauzele prva dva mesta u ukupnom plasmanu.

Inače kontrolom je obuhvaćeno 140 mladih takmičara iz svih klubova u Srbiji. Naredno testiranje planirano je za 20. januar naredne godine, gde će verujemo takmičari koje predvodi trener Jovo Mandić ponovo pokazati svoju formu i da će se kroz te kontrole naći na spisku takmičara koje će Savez da uputi na zimske veslačke pripreme, a nakon toga i da će zauzeti mesto u reprezentaciji Srbije i predstavljati našu zemlju na međunarodnim takmičenjima – navodi se u saopštenju objavljenom na fejsbuk stranici opštine Apatin.

Izvor: somborsport.org

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru podneće krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv tridesetčetvorogodišnjeg muškarca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je u njegovom stanu pronašla oko 109 grama materije za koju se sumnja da je marihuana i oko 38 grama materije za koju se sumnja da je amfetamin.

Takođe, nađene su i tablete za koje se sumnja da su ekstazi, manja količina sasušenih pečuraka za koje se sumnja da su psihoaktivne, kao i digitalna vaga za precizno merenje.

Izvor: RTV

Profesor dr Dragan Lambić, koji je angažovan na Pedagoškom fakultetu u Somboru, treću godinu zaredom našao se na rang listi najuticajnijih istraživača u svetu, koju je objavio prestižni Univerzitet Stanford iz Sjedinjenih Američkih Država.

Lambić smatra da je to potvrda kvaliteta njegovog naučnog rada. Njegova istraživanja su, inače, multidisciplinarnog karaktera. Spadaju u nekoliko oblasti, kao što su informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika i metodika nastave matematike.

– Stanfordovu listu je napravio profesor Joanidis sa pomenutog univerziteta, sa ciljem da rangira naučnike na osnovu šest pokazatelja kvaliteta naučnih radova. Algoritam na osnovu kojeg se formira ova lista je napravljen sa zadatkom da u što je moguće većoj meri istakne samostalan učinak naučnika. To je često veoma teško, imajući u vidu radove na kojima je potpisan veliki broj naučnika sa različitim doprinosom u naučnom radu – objašnjava dr Dragan Lambić.

U Srbiji se ovakav uspeh ne vrednuje

Na Stanfordovoj listi se nalaze samo naučnici koji su se plasirali u dva posto najboljih u svojim oblastima.

– Na osnovu mog iskustva, naučne i obrazovne institucije u Srbiji ovakav uspeh uopšte ne vrednuju. Naučnicima sa ove prestižne liste povremeno se ukazuju određene protokolarne počasti, ali podrška njihovom naučnom radu u potpunosti izostaje. Prisustvo na ovoj listi meni u prethodne tri godine nije donelo nijednu priliku za saradnju sa relevantnim naučnim institucijama u Srbiji, niti sredstva za istraživanje koja su neophodna za ozbiljnije bavljenje naukom – navodi Lambić.

On naglašava da njemu lično ovo nije nepremostiv problem, pošto kao istaknuti naučnik iz svoje oblasti može da obezbedi sredstva za rad u inostranstvu. Ipak, smatra da je ovakav način vrednovanja naučnih radnika u Srbiji neodrživ jer ima katastrofalne posledice po razvoj mladih naučnika.

– Što se nauke tiče, ove godine moj naučni rad bio je usmeren na saradnju sa inostranstvom. To mi je omogućilo da nastavim da se bavim naukom na visokom nivou. Kada je u pitanju rad sa studentima, ova godina se nije razlikovala od prethodnih – zaključuje dr Dragan Lambić.

Izvor: zrenjaninski.com

Novi snimak Srbije iz svemira - Sada se vidi sve što je veće od 30 centimetara, ali i ko je i gde se najviše gradilo

Ako je suditi po tehnologiji koja je primenjena za nove satelitske snimke, Republičkom geodetskom zavodu nije promakao nijedan novoizgrađeni objekat u periodu od 2015. do 2021. godine, jer je sada oko kamere zabeležilo i one čija je visina samo 30 centimetara.

Najnoviji snimci pokazuju da je za pet godina zaključno sa ovom, u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata a od tog broja najviše građevina je niklo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, na magistralnim koridorima, ali i u turističkim centrima, piše Blic Biznis.

Stručnjaci kažu da se ovakvom ekspanzijom gradnje ne mogu pohvaliti i mnogo razvijenije države a da je to tako pokazuje i činjenica da je u periodu od od 2015. do 2020. godine izgrađeno čak 10 posto ukupno sazidanih objekata.

Ono što je vrlo važno, bar prema podacima RGZ, satelitski snimci su veoma visoke rezolucije koji pružaju efikasne informacije o prostornim promenama i od izuzetne su koristi za sve relevantne institucije. Uz pomoć njih se može ažurirati baze podataka katastra nepokretnosti kao i topografskih i kartografskih ali i drugih srodnih službenih registara u nadležnosti RGZ-a.

Snimci predstavljaju i valjan osnov za pokretanje postupaka pred državnim organima, organima lokalne samouprave i javnim preduzećima nadležnim za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, socijalnu i fiskalnu politiku.

Direktor RGZ Borko Drašković za “Blic Biznis” kaže da da je najviše objekata izgrađeno u velikim gradovima ali i turističkim centrima.

- U ovom periodu najviše objekata izgrađeno je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu ali i značajnim turističkim centrima poput Zlatibora, Kopaonika, i Vrnjačke Banje - kaže Drašković.

On ukazuje i na značaj ovog posla u mnogim sferama, a na naše pitanje da li se ovim snimkom i novom tehnologijom mogu ustanoviti i razmere nelegalne gradnje on kaže:

- Satelitski snimak je tehnička stvar i sve što je iz domena inženjerske nauke RGZ će učiniti dostupnim. Satelitski sistemi koji su tokom 2020. i 2021. godine snimali teritoriju Srbije omogućili su nam prikaz svih objekata na površini koji su veći od 30 cntimetara. Satelitski snimci stoga mogu biti jedan od alata koji se koriste u utvrđivanju imovinsko-pravnih odnosa. Promene na površni zemlje za teritoriju Srbije, sa novim satelitskim snimcima, sada je moguće pratiti i kroz vreme, upoređivanjem sa snimcima koji su nastali 2015. godine. Na taj način dobili smo i četvrtu dimenziju, osim X, Y i Z, sada imamo i t - vreme - objašnjava Drašković za "Blic Biznis".

Pored toga, ovaj novi snimak u značajnoj meri će podići pouzdanost podataka RGZ, a unapređenju rada doprineće i novi informacioni sistem, koji bi trebalo da zameni onaj koji je star 30 godina.

Za direktora Draškovića izuzetno je značajno što je počeo proces digitalizacije u RGZ jer je to jedini validan način da se isprate dinamični procesi u izgradnji stanova, poslovnih ali i infrastrukturnih objekata.

- Praksa u svetu je da se satelitska snimanja sprovode permanentno, u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima jedne zemlje. Novi informacioni sistem zameniće stari od pre 30 godina. Informacioni sistem čija je izrada u trećoj i finalnoj fazi realizacije, jedan je od najmodernijih i najsloženijih u svetu. Obezbediće za građane i privredu efikasno dokumentovanje vlasništva, evidentiranje i distribuciju podataka o vlasništvu, zakupu, vrednosti i mogućnosti korišćenja nepokretnosti - kaže Drašković.

Izvor: nekretnine.rs