Sombor.info

Britanski advokat Nasir Hafezi je veoma popularan na društvenim mrežama, a svakodnevno daje različite pravne savete, te objašnjava široj javnosti njihova zakonska prava u određenim situacijama. On je pre nekoliko meseci podelio video na TikToku na kome je otkrio koje je to pitanje na koje saobraćajnoj policiji nikada ne bi trebalo da damo precizan odgvor.

Snimak je preko noći postao viralan - pregledan je preko 1, 3 miliona puta, a sigurni smo da će vam objašnjenje ovog advokata zvučati vrlo logično, ali i da nikada do sada niste postupili "ispravno", odnosno u skladu sa njegovim savetom.

"Evo jednog pitanja na koje nikada ne bi trebalo da odgovorite policiji, ni za milion godina, a da pritom ne znate za koje ste krivično delo osumnjičeni. To je ono pitanje kada vas policija zaustavi dok ste u automobilu i policijac vas pita: 'Znate li zašto sam vas zaustavio?'", kaže na početku ovaj advokat.

Pitanje je prilično bezopasno i prvi impuls većine uglavnom jeste da iskreno odgovori na njega ili da navede najmanji prekršaj za koji znaju da su napravili, ali ispostavilo se da je to pogrešan pristup.

"Osim ako ne umete da čitate misli, ne znate tačno šta policajcu u tom trenutku prolazi kroz glavu, zar ne? Pa, zašto onda odgovarate, a nemate nikakve informacije od njega?", pojašnjava dalje gospodin Hafezi.

Ako mislite da policija samo želi da sami prepoznate svoju grešku, razmislite bolje.

"Sačekajte sekundu i saslušajte me. Problem sa ovim učestalim, standardnim policijskim pitanjem jeste što to može da bude trik pitanje", ističe on i dodaje da sve i ako je policajac video i ima dokaz da ste počinili prekršaj, vi ćete možda nehotice priznati neko drugo delo.

"Zamislite da to nije trik pitanje i da ne znate za koji ste prekršaj optuženi i odgovarate: 'Zato što sam prošao kroz crveno', 'Zato što sam prebrzbo vozio', 'Zato što sam jeo dok sam vozio'. Upravo ste priznali više krivičnih dela, a policajac je mislio i možda imao dokaz za samo jedno delo - pod pretpostavkom da su uopšte imali na umu bilo kakav prekršaj"", istakao je advokat.

Tako su se vaše spekulacije o tome na šta policajac misli pretvorila u priznanja.

Savet advokata jeste da vaš odgovor bude jednostavan, ali učtiv. "Molim vas, recite mi", trebalo bi da glasi vaš odgovor na pitanje "Znate li zašto sam vas zaustavio?". Dalji odgovor policajca stavlja vas u bolju poziciju da razgovarate o potencijalnom prekršaju.

Izvor: blic.rs

Retki su pop-kulturni fenomeni kao što je Alan Ford, koji toliko osvoje jednu zemlju u kojoj nisu nastali i postanu i ostanu deo diskursa decenijama kasnije.

Alan Ford je delo scenariste Lučana Sekija (Maks Bunker) i crtača Roberta Raviole (Magnus), koje se u Italiji prvi put pojavilo 1969. godine.

Nastao je kao parodija na tajne agente, naročito Džejmsa Bonda, ali i kao politička satira koja je potkačila brojne društvene probleme i one koji ih iskorišćavaju.

To je strip koji je u bivšoj Jugoslaviji, gde izlazi od 1972. godine, postigao veću popularnost nego u rodnoj Italiji, za šta je umnogome bio zaslužan prevod Nenada Briksija sa karakterističnom ijekavicom.

Humor je bio sastavni deo od početka, jer je ovaj strip umnogome inspirisan komedijom del arte, ali sa namerom da u prvi plan stavi pohlepu, bahatost, potkupljivost i mnoge druge najgore ljudske osobine.

Sve kreće tako što plavokosi Alan Ford, nacrtan po liku glumca Pitera O’Tula, nabasa na skrovište Grupe TNT u cvećarnici i, ni kriv ni dužan, postaje deo ove ekipe.

Od tada nastupa niz opasnih situacija koje nisu nimalo glamurozne, jer članovi Grupe TNT često gladuju i plaše se strahovlade Broja 1, starog paraplegičara za kog kažu da je stariji od Metuzalema.

Crtačke dužnosti je od 75. broja preuzeo Paolo Pifarerio, a od 1983. godine Rafael dela Monika i Đuliano Picinino.

Alan Ford je takoreći deo obavezne literature na području Balkana

Svet koji predstavlja ovaj strip je sirov, surov, siromašan i pogan, u njemu vlada korupcija i pohlepa i snalaze se samo oni koji hodaju po leševima mrtvih, ponekad ne samo metaforički.

Gradski oci poznati su kao „Tri prasca“, tu je Superhik koji krade od siromašnih da bi dao bogatima, a tu je i jedan nesrećnik koji stalno pokušava da se ubije, ali mu nikako ne uspeva.

Taj crni humor prožet je brojnim replikama koje su postale možda i najprimamljiviji deo šarma ovog stripa, a koje često dolaze od Grunfa, Boba Roka i Broja 1.

Njih ćete danas mahom čuti od nešto starijih ljudi, ali sigurno znate bar neku od njih, jer su one odjekivale celom bivšom Jugoslavijom nekoliko decenija.

Zašto je ovaj strip doživeo toliki uspeh na našim prostorima može se gledati iz nekoliko uglova, pre svega zbog donekle sličnog mentaliteta Italijana i Jugoslovena, burne prošlosti i socijalne situacije.

Tu su dovođenje u pitanje legitimnosti autoriteta, (ne)učenje na greškama iz prošlosti i apsurdnost birokratije kao neke teme u kojima su se ljudi prepoznali i tad, a u čemu se prepoznaju i danas kada serijal slavi 55 godina.

Iako su neke kasnije epizode uglavnom očuvale duh originala, najstarije epizode smatraju se i najkvalitetnijima te, ako do sada niste, dohvatite neki od brojnih reprint verzija i otkrijte ovaj dragulj.

Preporuka i za one koji već jesu fanovi da pročitaju knjigu Lazara Džamića „Cvjećarnica u kući cveća“.

Čuvene rečenice:

„Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti.“

„Alane, bjež’mo, njih je dvojica, a mi smo sami!“

„Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!“

„Cijena? Prava sitnica.“

„Tko leti, vrijedi, tko vrijedi, leti, tko ne leti, ne vrijedi.“

„Bolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan, džaba ti što si bolestan.“

„Bolje izdati knjigu nego prijatelja!“

„Kupite cvijeće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu.“

„Naoružaj se i bježi.“

„Odveć sam star, da bih ti mogao pomoći, ali, poslušaj moj savjet…“

Negativci:

Superhik, Tromb, Bepa Džozef, Gumifleks, Arsen Lupiga, Konspirator, Baron Vurdalak, Veliki Cezar, Profesor Krojcer, Antenamen, Bejbi Kejt, Supersirko…

Izvor: danas.rs

Glumac Sergej Trifunović priveden je večeras nakon što je kod njega pronađena marihuana, nezvanično saznaje Nova.rs.

Glumac Sergej Trifunović priveden je oko 20 časova na Voždovcu i to nakon što je, kako se sumnja, od poznanika kupio marihuanu.

Kako nezvanično saznaje Nova.rs, uhapšen je S.A. (1993) koji je Sergeju Trifunoviću prodao marihuanu.

I glumcu i njegovom poznaniku je određeno policijsko zadržavanje.

Pravilo 7-38-55 je i danas ključ za visoku emocionalnu inteligenciju. Ovo klasično psihološko pravilo se često pogrešno primenjivalo, ali kada se shvati i primeni pravilno, može radikalno da poveća vaš EQ.

Kao neko čiji je ceo posao da piše stvari koje privlače pažnju, nisam iznenađena što pravilo 7-38-55 postoji već 57 godina. Deluje jako atraktivno.

Prvi put ga je opisao psiholog Albert Mehrabijan s Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu 1967. godine, a kasnije je to detaljno objasnio i u svojoj knjizi „Tihe poruke“. Pravilo, kako se obično navodi, kaže da se 7 odsto komunikacije prenosi našim rečima, 38 odsto dolazi tonom glasa, a 55 odsto govorom tela.

Kako jednostavno i ubedljivo ovo zvuči! Nije ni čudo što ga mnogi stručnjaci za komunikaciju i danas navode.

Samo, postoji jedan problem sa ovim zgodnim pravilom. Naime, često nije dobro protumačeno, pa samim tim ispada i da nije tačno. Nemojte ga ipak odbaciti. Ispravno razumevanje pravila 7-38-55 može trenutno da podstakne vašu emocionalnu inteligenciju i pomogne vam u raznim važnim svakodnevnim situacijama.

Ono što većina ljudi pogrešno razume u vezi sa pravilom 7-38-55

Proguglajte ovo klasično pravilo i naći ćete članke u kojima se insistira na tome da vam ono može pomoći da budete bolji na intervjuima za posao, pa čak i u poslovnim pregovorima tako što ćete bolje razumeti svoj govor tela i ton glasa, kao i neverbalne signale drugih. Očigledno je dobra ideja da obratite pažnju na to da li poslodavac zeva kroz vaše odgovore ili se ponašate agresivno za pregovaračkim stolom, ali postoji jasan problem sa ovakvim tumačenjem.

To zapravo nije ono što je Mehrabijan rekao. Eksperimenti koji podupiru metod nisu se bavili prodajom ili intervjuima za posao. Posebno su se fokusirali na situacije u kojima su ljudi pričali o svojim osećanjima, a njihove reči i izrazi lica se nisu slagali.

Kao što je Mehrabijan objasnio formulom na svom sajtu – Ukupno sviđanje = 7% verbalnog sviđanja + 38% glasovnog dopadanja + 55% sviđanja lica. I druge slične jednačine izvedene su iz eksperimenata posebno fokusiranih na komunikaciju o osećanjima i stavovima. Zato ako osoba koja komunicira ne govori o svojim osećanjima ili stavovima, ove jednačine nisu primenljive.

Ako želite da se u ovo vizuelno uverite, preporučujem ovaj kratak, zabavan video koji razotkriva širu upotrebu pravila 7-38-55.

Čitanje konfliktnih emocionalnih signala je suština emocionalne inteligencije

Suština je da se Mehrabijanovo pravilo odnosi samo na osećanja, a ne na činjenični sadržaj. I funkcioniše samo kada su različiti signali u sukobu. Dobra vest je da ovo obuhvata čitav niz situacija koje su zaista, zaista važne u životu.

Pitate se da li je vaša devojka ljuta na vas iako kaže da je dobro? Posegnite za pravilom 7-38-55. Niste sigurni da li ste se zaista povezali sa tom zanimljivom osobom na nekom događaju? Posegnite za pravilom 7-38-55 Nije vam najjasnije da su vaši zaposleni oduševljeni novom inicijativom? Sad već znate šta treba da uradite.

Iako je pravilo 7-38-55 možda preterano primenjivano, i dalje je neverovatno korisno za fokusiranje pažnje na ono što će nam najverovatnije pružiti tačne i vredne informacije u situacijama kada je teško pročitati namere ili emocije drugih. Kada ste u nedoumici, oslanjajte se više na ton glasa i govor tela nego na reči.

Ovo je takođe korisno imati na umu kada pokušavate da prenesete svoja osećanja. Reči su važne (mnogo), ali one nisu jedina stvar koju treba da uzmete u obzir. Ako je ono što kažete u suprotnosti sa vašim tonom ili govorom tela, ljudi će verovati svojim očima više nego ušima. To je upozorenje svakom vođi koji želi da ohrabri svoje trupe dok se vrpolji sa rukama u džepovima – ili onima koji misle da mogu da se izbore sa emocionalno delikatnim stvarima putem mejla i zooma.

Čitanje tuđih emocija i precizno komuniciranje svojih je kritična komponenta emocionalne inteligencije. Pravilo 7-38-55 je privlačno jer je podsetnik da, ako želite da poboljšate ove veštine, treba da upamtite da je to kako nešto kažete podjednako važno kao i šta i koliko govorite.

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. i 20. april

Tokom marta meseca na području Policijske uprave u Somboru evidentirana su 133 krivična dela, što je za oko 13 odsto više nego u martu prošle godine. Policijski službenici su rasvetlili oko 73 odsto krivičnih dela izvršenih od strane nepoznatih lica, što je za oko 32 odsto veći procenat rasvetljavanja u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Kada je reč o opštem kriminalu, tokom marta 2024. godine evidentirana su 123 krivična dela, odnosno za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U poređenju sa martom 2023. godine, zabeležen je isti broj krivičnih dela teška krađa, a oko 32 odsto manje krivičnih dela krađa.

Tokom marta tekuće godine, u oblasti suzbijanja krijumčarenja i trgovine drogom podneto je 20 krivičnih prijava, skoro sedam puta više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. U borbi protiv trgovine narkoticima policija je u 43 zaplene oduzela oko 6.565 grama i 855.288 komada opojne droge. Kada je reč o privrednom kriminalu, na području Zapadnobačkog okruga evidentirana su četiri krivična dela, dok je u martu 2023. godine zabeležno jedno krivično delo.

Što se tiče borbe protiv visokotehnološkog kriminala, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru otkrili su četiri, a prošle godine u martu dva krivična dela u ovoj oblasti. Takođe, registrovana su dva krivična dela ekološkog kriminala, dok su 2023. godine u navedenom periodu zabeležena tri krivična dela.

Evidentirano je 13 krivičnih dela nasilje u porodici, što je za jedno krivično delo više nego je u martu 2023. godine. Javni red i mir karakteriše veći broj izvršenih prekršaja i manji broj izvršilaca, ali je očuvan stabilnim budući da nije bilo značajnijih narušavanja. Sa područja Policijske uprave u Somboru, u druge prihvatne centre tokom prethodnog meseca izmešteno je osam iregularnih migranata i podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz Zakona o strancima.

Na području Policijske uprave u Somboru tokom marta ove godine je uručeno 2.020 ličnih karti, 1.371 pasoš, 2.245 vozačkih dozvola i 1.842 saobraćajne dozvole, a saobraćajna policija je otkrila ukupno 2.700 prekršaja od čega je najviše prekoračenja dozvoljene brzine. Na putevima koje pokriva Policijska uprva u Somboru u odnosu na mart prethodne godine beleži se oko 20 odsto manje saobraćajnih nezgoda. Pored svih mera i apela, evidentiran je povećan broj zadržanih vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su 52 vozača, odnosno za oko 53 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržano je 11, dok su u martu 2023. godine zadržana dva lica. Saobraćajna policija će nastaviti sa sankcionisanjem prekršaja i ostvarivanjem adekvatne bezbednosti saobraćaja na putevima.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, u periodu od 25. aprila do 1. maja sprovešće akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja prekoračenja brzine.

Kako navode u MUP-u, Saobraćajna policija će svakoga dana angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja, ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije tzv. presretačima, dok će na auto-putevima biti merena i prosečna brzina kretanja vozila.

Iz MUP-a napominju da će se u sklopu ove akcije koja se realizuje u saradnji sa organizacijom ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), u sredu, 1. maja, od 00 do 24 časa realizovati akcija „Speed Marathon“, tokom koje će na najvažnijim putnim pravcima brzina biti merena neprekidno u trajanju od 24 časa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva građane da daju doprinos efikasnijem sprovođenju akcije i podizanju bezbednosti saobraćaja tako što će predložiti deonice puteva na kojima će pripadnici saobraćajne policije kontrolisati brzinu. Predlozi treba da sadrže preciznu lokaciju, odnosno putni pravac i mogu se odnositi na puteve van naselja i u naselju.

Predloge je potrebno slati na mejl adresu Uprave saobraćajne policije Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do srede, 24. aprila 2024. godine.

U prisustvu građana, somborskih Jevreja, izraelskog ambasadora u Srbiji Jahela Vilana, delegacije jevrejskih opština u Srbiji, kao i predstavnika grada Sombora i sveštenstva, u Somboru je otkrivena spomen-ploča stradalim somborskim Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

Više od 1.200 Jevreja sa područja grada Sombora je za vreme Drugog svetskog rata deportovano u logore smrti, a u znak sećanja, povodom 80 godina od stradanja somborskih Jevreja na Trgu Koste Trifkovića u centru Sombora, prvi put je otkrivena spomen-ploča u obliku kofera.

Ploču su otkrili i prisutnima se obratili Sandra Papo Fiser, predsednica Jevrejske opštine u Somboru, Isak Asije, rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Jahel Vilan, izraelski ambasador u Srbiji, i Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora.

Danas u Somboru živi pedesetak Jevreja koji čuvaju sećanja na stradale pretke u Drugom svetskom ratu.

Izvor: RTV

Desetu godinu za redom, u Somboru se obeležava Međunarodni dan plesa, 29.aprila kroz organizaciju plesnih koncerta ''Svetski dan plesa''

Tog dana, na jednoj sceni, oko 150 plesača izvešće 6 različitih plesnih stilova, uz mnoštvo energije, zabave, i kreativnih novih koreografija.

Zbog kapaciteta sale i velikog interesovanja publike, program će biti realizovan u dva termina:

Prvi koncert sa početkom u 18h, drugi koncert sa početkom u 19:30. Oba u velikoj Sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Publika će imati priliku da gleda izvedbe sledećih plesnih škola:

Plesna škola „Jump dance“, Sombor – organizatori koncerta

Plesna grupa „Inanna“ plesne škole „Jump dance“, Sombor – organizatori koncerta

Gradsko kulturno umetničko društvo „Sombor“, Sombor – učesnici koncerta

Plesna sekcija gradskog kulturno umetničkog društva Sombor, Sombor – učsenici koncerta

Baletski studio „Figura“, Sombor – učesnici koncerta

Apatinske mažoretkinje – specijalni gosti koncerta

Karte su u prodaji na biletarnici Kulturnog centra.

Informacije 063/8887866

Stručnjaci se ne slažu šta je to tačno, ali veruju da je krivac stres. Fibromialgija donosi nesnosne bolove iako je fizički „sve u redu“. I mnogi lekari je shvataju olako pa prepisuju paracetamol i šetnje. Kroz sve to je prošla novinarka „Vremena“

„Samo popijte nešto za smirenje i izmerite pritisak“, rekao mi je nervozni glas kada sam pozvala hitnu pomoć.

„Ali, nemam ništa od lekova, niti aparat za merenje pritiska“, rekla sam uplakano dok je druga strana prekidala vezu. Kočenje u levoj nozi, trnci po celom telu, neizdrživ bol u vratu i jaka vrtoglavica očigledno nisu bili dovoljni da bi se neko iz hitne pomoći mom slučaju posvetio

Pozvala sam taksi i odlučila da sama odem do hitne pomoći. Mislila sam, možda će me ozbiljnije shvatiti kada me vide. Pogrešna pretpostavka.

Poslata sam kući uz dijagnozu blažeg napada panike i preporuku da se u narednom periodu klonim stresa i „za svaki slučaj uradim krvnu sliku“. Nisam osetila olakšanje jer su moja borba i šetanje od lekara do lekara te majske noći tek počeli.

Nakon brojnih neuroloških pregleda, snimaka sa magnetnih rezonanci, pregleda fizijatara i reumatologa koji su neizdržive bolove pripisivali lošem držanju, stigla je konačna dijagnoza – fibromialgija.

Šta je dođavola to?

Fibromialgija je hronično stanje nosi širok spektar simptoma: bolove u mišićima, ukočenost, probleme sa spavanjem, bolove slične artritisu, izazvane čak i sitnim pokretima bez imalo napora.

Međutim, fizički uzrok ovih simptoma ne postoji i ne dolazi do oštećenja zglobova i mišića.

Iako je malo ko čuo za ovu bolest, procenjuje se da od nje boluje između tri i šest posto svetskog stanovništva. Najveći deo čine žene, koje prve simptome osete najčešće između 20 i 40 godina života.

Jednim od glavnih uzroka fibromialgije smatra se upravo naš stalni životni pratilac – stres. Naime, bolest često nastaje nakon veće psihičke ili emotivne traume, a redovni stres dovodi do kulminacije simptoma.

Neki lekari ovu bolest karakterišu kao „preosetljivost na bol“ i hronične bolove koji su neurološki, drugi tvrde da je fibromialgija jedna od najčešćih reumatoloških bolesti, a treći, oni najoptimističniji kažu da je sve to iz glave, fibromialgija je psihosomatsko stanje.

„Nije tebi ništa“

Nisam znala na koje od ovih verovanja da se oslonim, niti koju terapijuda izaberem. Lekari upravo zbog nedostatka jasnog uzroka bolova ovo stanje uzimaju zdravo za gotovo.

„Počni da piješ paracetamol nekoliko puta dnevno i šetaj. Fizička aktivnost je ključ. Šetaj i po pet ili šest kilometara na dan i za par nedelja bićeš kao nova. Nije tebi ništa“, razdragano mi je tada rekao jedan reumatolog.

Njegova bezbrižnost mi nije ulivala previše nade. Odlučila sam da se pozabavim istraživanjem i obratila sam se doktoru Guglu.

Tako sam došla do informacije da klasični analgetici kao što je paracetamol nemaju gotovo nikakvog efekta kada su ovakvi bolovi u pitanju. Šetnje koje mi je predložio zvučale su kao nemoguća misija s obzirom na to da me je gotovo svaki korak boleo.

Simptomi nisu popuštali, rasli su paralelno sa strahom i anksioznošću. Anksioznost bi onda dovela do psihičke peopterećenosti, koja bi povećala bolove i tako je nastao moj lični začarani krug.

Strah od bola i bolovi zbog straha

Letnju pauzu nisam mogla da iskoristim za putovanja i spremanje ispita, kao što bi svaka 21-godišnja studentkinja trebalo da radi. Moj raspust ličio je na „Dan mrmota“.

Svaki dan bi počinjao i završavao se isto: od jutarnje akupunkture i masaže, preko popodnevnog odmaranja i gledanja ko zna koje po redu reprize „Porodičnog blaga“ do večernjih odlazaka na psihoterapiju.

Tada sam osećala kao da propuštam mnogo i da mi život klizi pred očima dok ne radim ništa. Ali, ne raditi ništa nekada je sve što je potrebno da uradimo kako bismo pomogli sebi.

Pronašla sam dva istraživanja koja su mi ulila nadu. Prvo istraživanje pokazalo je da se pacijenti oboleli od fibromialgije nakon završene terapije dele u tri grupe: jedna trećina ne oseti nikakvo poboljšanje, druga trećina pacijenata se oseća znatno bolje, iako simptomi ne nestaju u potpunosti, dok preostali, najveći srećnici, dođu do stanja remisije.

Drugo istraživanje koje sam pronašla pokazalo je da su šanse za oporavak gotovo 80 odsto za one koji na vreme dobiju dijagnozu i sa simptomima se bore manje od dve godine.

Tada sam čvrsto obećala sebi da ću učiniti sve što mogu da dospem u ovu treću grupu pacijenata. Takođe sam obećala da više neću čitati istraživanja o fibromialgiji, jer sam shvatila da me nikuda ne vodi kad sama sebi postavljam dijagnoze.

Četiri duga meseca kasnije, bolovi su i dalje bili tu. Međutim, više ih se nisam plašila. Ti bolovi, u početku toliko jaki da bi i najvećeg ateistu naveli da razmotri hodočašće do manastira Tumane, vremenom su se povlačili.

Put ka oporavku

Remisija više nije izgledala nemoguće i odlasci na brojne terapije urodili su plodom. Međutim, za mene je ključno bilo što sam pronašla pravi način kako da svoje stanje posmatram.

Čim sam prestala da sebe posmatram kao hronično bolesnu osobu, psihički pritisak je bio sve manji, a samim tim i njegova somatizacija u vidu bolova. Uz puno poštovanja prema novoj dijagnozi, vraćala sam postepeno u svoj život deo po deo stare svakodnevice.

Hronične bolesti nas verovatno prate ceo život. Međutim, na nama je hoće li nas to deprimirati ili pogurati da zdravlje dovedemo u najbolje moguće stanje. Drugo, pa i sto drugo mišljenje lekara neće nam biti od koristi onoliko koliko možemo pomoći sami sebi – barem je to moje iskustvo.

Na kraju, možda ima malo istine u onoj čuvenoj „želja za zdravljem je pola zdravlja“.

Izvor: vreme.com