Glumac Dejan Matić više od deset godina se oporavljao od moždanog udara, ali nažalost, danas je preminuo u 61. godini.
Kada se dogodi moždani udar, mogu da se jave naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja, jaka glavobolja praćena povraćanjem ili bez povraćanja.
Prate ga i gubitak ravnoteže, nestabilnost, utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela, pa je važno da se hitno javite lekaru.
Naravno, ne treba paničiti, jer omaglice ili vrtoglavice, nesigurnost i zanošanje pri hodu, iznenadni padovi mogu biti i simptomi drugih oboljenja, ali je svakako od vitalnog značaja prva reakcija i treba se hitno javiti u prvu bolnicu.
Potpukovnik dr Boban Labović, specijalista neurologije sa Vojnomedicinske akademije (VMA), u razgovoru za "Telegraf" objasnio je nedavno kada se javlja moždani udar, koji su još simptomi karakteristični.
"Oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski, koji mogu da budu posledica tromboze, odnosno stvaranje ugruška, tromba u oštećenoj arteriji ili embolije, zapravo otkidanje komadića ugruška, koji je nastao na drugom mestu, a krvnom strujom doputuje i začepi moždanu arteriju. Oko 15 odsto moždanih udara su hemoragijski: intracerebralni hematom nastaje kada se krv iz krvnog suda izlije u okolno tkivo mozga, a subarahnoidalno krvarenje nastaje kada se krv izlije u likvorske prostore oko mozga", objasnio je dr Labović.
Šta izaziva moždani udar
Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu, koja dovode do moždanog udara jeste ateroskleroza. Upravo ona dovodi do stvaranja naslaga masnoća, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih materija u lumenu krvnog suda, što uzrokuje sužavanje, redukciju lumena krvnog suda i dovodi do slabije cirkulacije u izmenjenom krvnom sudu mozga.
"Rizična grupa su pacijenti starije životne dobi kao najčešći faktor rizika, zatim pol i genetsko nasleđe, na koje ne možemo uticati, ali na zloupotrebu cigareta, konzumiranje alkohola, nezdravu ishranu, stres, fizička neaktivnost, gojaznost možemo uticati", pojasnio je neurolog.
Rizici
životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)
pol (muškarci češće obolevaju, dok je smrtnost kod žena veća)
rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)
genetski (nasledni) faktori
Drugi faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:
povišen krvni pritisak (triput veći rizik)
šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)
povišenje holesterola i triglicerida
poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci
pušenje
zloupotreba alkohola
hiperhomocisteinemija
upotreba oralnih kontraceptiva
stenoza karotidnih arterija
gojaznost
fizička neaktivnost
neadekvatna ishrana
stres
poremećaji koagulacije krvi i drugo
I mladi mogu doživeti moždani udar
Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Stroke and Cerebrovascular Diseases" potvrđuje da su moždani udari za koje se smatra da se dešavaju kod starijih odraslih mogući i kod mlađe populacije, i to od 18 do 50 godina.
"Dva najvažnija faktora koja dovode do tromboze krvnih sudova nastaju zbog krvnih ugrušaka ili formiranja plaka, faktora za koji se obično misli da su uzroci kod starijih osoba, pored drugih uzroka, uključujući arterijske bolesti i srčane probleme", zaključio je dr Labović za Telegraf.rs.
Posledice moždanog udara
hemiplegija – teška oduzetost jedene polovine tela
hemipareza – umerena oduzetost polovine tela, ili ruke
afazija – skup govorno-jezičkih poremećaja
poremećaji vida
poremećaji ravnoteže
otežano gutanje
poremećaji koncentracije, pamćenja i orijentisanja
Izvor: b92
